Краљевина Црна Гора — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 5: | Ред 5: | ||
| Слика_застава = Flag of the Kingdom of Montenegro.svg |
| Слика_застава = Flag of the Kingdom of Montenegro.svg |
||
| Слика_грб = Coat of arms of the Kingdom of Montenegro.svg |
| Слика_грб = Coat of arms of the Kingdom of Montenegro.svg |
||
| Име_генитив = Црне Горе |
| Име_генитив = Краљевине Црне Горе |
||
| Слика_карта = Montenegro1913 sr.png |
| Слика_карта = Montenegro1913 sr.png |
||
| Текст_карта = |
| Текст_карта = |
||
Верзија на датум 3. јануар 2014. у 11:45
| Краљевина Црна Гора | |||
|---|---|---|---|
 Грб
| |||
| Химна Убавој нам Црној Гори | |||
 Краљевина Црна Гора 1913. | |||
| Географија | |||
| Континент | Европа | ||
| Регија | Балкан | ||
| Престоница | Цетиње (1910-1916) Бордо (егзил) Неји сир Сен (егзил) | ||
| Друштво | |||
| Службени језик | Српски језик | ||
| Религија | Православље | ||
| Политика | |||
| Облик државе | Уставна монархија | ||
| — Краљ Црне Горе | Никола I Петровић Његош | ||
| — Премијер | Лазар Томановић (први) Евгеније Поповић (последњи) | ||
| Законодавна власт | Народна Скупштина | ||
| Историја | |||
| Историјско доба | Нови век | ||
| — Оснивање | 1910. | ||
| — Укидање | 1918. | ||
| — Статус | Бивша држава | ||
| Догађаји | |||
| — Проглашење Николе I за краља | 28. август 1910. | ||
| — Лондонски мир | 30. мај 1913. | ||
| — Окупација од стране Аустроугарске | 16. јануар 1916. | ||
| — Крфска декларација | 20. јул 1917. | ||
| — Уједињење са Србијом | 26. новембар 1918. | ||
| Географске и друге карактеристике | |||
| Површина | |||
| — укупно | 18,000 (1914)[1] km² | ||
| Становништво | 500,000 (1914)[1] | ||
| Валута | Црногорски перпер | ||
| Земље претходнице и наследнице Краљевине Црне Горе | |||
| Претходнице: | Наследнице: | ||
|
.svg){kind=small}
| ||
|
.svg){kind=small}
| ||
|
|
| ||
Краљевина Црна Гора је историјски период у историји Црне Горе од 1910. до 1918. године, настала је из Књажевине Црне Горе. Једини краљ је био Никола Петровић.
Историја
Друга српска краљевина у новом веку проглашена је 1910. године, на педесетогодишњицу владавине Николе I Петровића.
Ослободилачки ратови (1912—1918)
Балкански ратови
Краљевина Црна Гора највише се проширила 1912. и 1913. године током Балканских ратова. Црна Гора је тада добила Метохију и предео око Скадарског језера.
Нова Црна Гора
Црна Гора се повећала за 7.000 km² и 260.000 становника.[2]
Први светски рат
За време Првог светског рата Црна Гора је била у Антанти. После Првог светског рата се припојила Краљевини Србији.
Краљевина Црна Гора је одмах на почетку рата стала на страну Србије и објавила рат Аустроугарској. Црна Гора и Србија су се прво одбраниле од јаког напада, а потом и извршиле заједничку офанзиву у Босни против аустроугарске воске. Након Тројне инвазије на Србију, црногорска војска битком код Мојковца омогућује српској војски повлачење преко планина Црне Горе и Албаније. У јеку рата, краљ Никола са Двором и Владом напушта земљу (одлази у егзил) и склања се у Француску у Бордо.
Окупација и Ослобођење
Након извесног времена, принц Мирко и преостали чланови Владе и генерали потписују капитулацију 1916. године, разоружавају Војску и допуштају Аустроугарској да успостави своју администрацију. Распуштени војници или иду кућама, или одлазе у комите, или напуштају земљу бежећи у иностранство, или преживљавају Голготу и придружују се српској војци на Солунском фронту. Аустроугарска власт је тада у школама уместо ћирилице увела латинично писмо.[3]
Црна Гора се налазила под аустроугарском окупацијом наредне две године, а за то време се проглашава 1917. године Крфска декларација без црногорског потписника. Након пробоја Солунског фронта, долазе савезничке трупе које је окупирају. Карађорђевићи и србијанска војска искоришћавају ту ситуацију и Подгоричком скупштином проглашавају уједињење Црне Горе са Србијом.
Извор: Срђа Павловић, Balkan Anschluss: the annexation of Montenegro and the creation of the common South Slavic state, 2008.
Уједињење са Србијом
| Овај чланак је део серије о историји Црне Горе, Србије и Косова и Метохије | ||||||||||
|
||||||||||
|
||||||||||
Крајем 1918. године, у договору са Црногорским одбором за народно уједињење, а без претходног договора са црногорским краљем Николом I, уједињују Црну Гору у Србију.
Након уједињења, избија божићна побуна присталица конфедералног југословенског уједињења (зеленаши), а против безусловног припајања Црне Горе Србији. Присталице безусловног уједињења (бјелаши) уз помоћ савезника гуше ову побуну. Оружане борбе црногорских комита настављају да трају све до 1924. године када они прихватају амнестију краља Аклександра.
Краљ Никола шаље Париској конференцији захтев да се поврати независност Црне Горе, али његова молба бива одбијена. Умире 1921. године у Антибу у егзилу.
Неки од комита, зеленаши и бивши војници војске ЦГ, након окупације Краљевине Југославије и формирања нове проокупаторске "краљевине" улазе у састав милиције (антикомунистичка милиција) и оружаних снага (Ловћенска бригада) нове државе и познати су као Крилаши. Те јединице престају с постајањем 1944. године након заузимања те окупаторске творевине од стране партизана и југословенске војске.
Извор: Срђа Павловић, Balkan Anschluss: the annexation of Montenegro and the creation of the common South Slavic state, 2008.
Административна подела
Новим законом о административниом подели земље (1910) Црна Гора је подељена на 10 области и 56 капетанија. Број области удвоструцен је а број капетанија остао је исти.[4]
Галерија
-
-
Проглашење Краљевине -
Црногорски алај-барјак, војна застава -
Краљ Никола -
Предаја турске заставе краљу Николи. -
Црна Гора и Србија пре и после балканских ратова -
Црна Гора пред Први светски рат -
-
-
.jpg)
Види још
- Књажевина Црна Гора
- Црна Гора у Балкански ратовима
- Црна Гора у Првом светском рату
- Списак министара Црне Горе
- Настанак Краљевине СХС
- Независна Држава Црна Гора
Референце
- ^ а б Живко Драговић, Љуб. А. Бакић, Познавање закона, стр. 105 — Цетиње 1914, Државна штампарија
- ^ http://www.youtube.com/watch?v=7Ptk8vQ_woA Balkanski ratovi - Mir u Bukureštu
- ^ И живот хтели да дају за ћирилицу („Вечерње новости“, 30. новембар 2013)
- ^ Попов 2000, стр. 265.