21. јануар

Догађаји

јануар
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31

• 763. — Абасидски калифат је угушио Алидску побуну када је један од вођа побуне смртно рањен у бици код Басре.
• 1525. — Започео је анабаптистички покрет када су његови оснивачи Конрад Гребел, Феликс Манц и Јерг Блаурок поново крстили један другог и своје следбенике у Цириху јер су сматрали да је хришћанска пракса крштења деце неважећа јер деца не могу да бирају своју веру.
• 1720. — Шведска и Пруска су потписале Стокхолмски мир.
• 1793. — Гиљотинирањем је погубљен Луј XVI, након што га је два дана раније Национални конвент прогласио кривим за издају.
• 1840. — Жил Димон д'Ирвил је открио Аделину земљу.
• 1911. — У Монте Карлу одржан први ауто-рели.
• 1919. — У Даблину конгрес партије Шин Фејн усвојио резолуцију о независности Ирске. Велика Британија није признала тај акт и дала Ирској статус доминиона 1921. Самосталност Ирске признала 1949, али без Северне Ирске.
• 1925. — Албанија је прогласила себе републиком.
• 1936. — Едвард VIII постао краљ Велике Британије после смрти оца Џорџа V абдицирао у децембру исте године да би могао да се ожени Американком Волис Симпсон.
• 1942. —
  • Немачке снаге под командом Ервина Ромела почеле контраофанзиву против савезничке војске под британском командом у северној Африци у Другом светском рату.
  • Мађарски војници у Другом светском рату у Новом Саду спровели рацију и у наредна два дана убили и бацили у Дунав 1.300 новосадских Јевреја, Срба и Рома.
• 1954. — САД поринуле прву подморницу на атомски погон „УСС Наутилус“.
• 1976. —
  • Два англо-француска „конкорда“ истовремено полетела из Париза и Лондона на првим редовним путничким линијама тог суперсоничног авиона.
  • У СССР први пут дозвољена продаја западних листова, међу којима „Њујорк тајмс“ и „Фајненшенел тајмс“.
• 1986. — У експлозији аутомобила-бомбе у источном Бејруту у близини седишта хришћанске партије Фаланга председника Либана Амина Џемаила, погинуле 22 особе, 102 повређене.
• 1989. — Трупе побуњеничко настројених домородаца свирепо убили тадашњег градоначелника Бамбулабада Дармила Акрофила у намери рушења владе, при чему је настрадало око 3500 недужних цивила.
• 1993. — Хрватске снаге напале територију Републике Српске Крајине у зонама под заштитом Уједињених нација у намери да заузму Масленички мост, аеродром „Земуник“ код Задра и брану Перућа.
• 1997. — Канцелар Немачке Хелмут Кол и премијер Чешке Вацлав Клаус потписали декларацију о помирењу у којој је Немачка изразила жаљење због нацистичке окупације Чехословачке, од 1938. до 1945, а Чешка због протеривања Немаца из Судетске области после Другог светског рата.
• 1998. —
  • На позив кубанског председника Фидела Кастра папа Јован Павле II почео петодневну историјску посету тој комунистичкој земљи.
  • У Босни и Херцеговини представљена конвертибилна марка, нова заједничка монета за оба ентитета, Федерацију БиХ и Републику Српску.
• 2000. — Први официри Косовског заштитног корпуса положили заклетву у Приштини. КЗК формиран трансформацијом ОВК који је од 1996. вршио оружане нападе на полицијске станице Министарства унутрашњих послова Србије на Косову и Метохији, а током 1998. и 1999. ушао у отворен сукоб са српским снагама безбедности. Срби са Косова и Метохије одбили да уђу у КЗК.
• 2007. — Одржани су ванредни избори за Скупштину Србије.

Рођења

• 1338. — Карло V Мудри, француски краљ. (†1380.)
• 1861. — Ђорђе Јовановић, српски вајар. (†1953).
• 1924. — Бени Хил, британски глумац и певач. (†1992).
• 1941. — Пласидо Доминго, шпански оперски певач.
• 1956. — Џина Дејвис, америчка филмска глумица.
• 1974. — Ким Дотком, немачко-фински програмер и бизнисмен.
• 1976. — Ема Бантон, енглеска певачица, музичарка и глумица (Спајс Герлс).
• 1992. — Марија Вуковић, црногорска атлетичарка.

Смрти

• 1793. — Луј XVI, француски краљ. (*1754).
• 1851. — Алберт Лорцинг, немачки композитор, певач и диригент. (*1801).
• 1894. — Војислав Илић, српски песник, утемељивач реализма у српској поезији (*1862).
• 1924. — Владимир Лењин, вођа Октобарске револуције 1917, творац совјетске Русије. (*1870).
• 1926. — Камило Голђи италијански научник и лекар, добитник Нобелове награде за физиологију и медицину 1906
• 1938. — Жорж Мелијес, који се сматра првим филмским режисером и првим синеастом.
• 1950. — Џорџ Орвел, британски писац-сатиричар. (*1903).
• 1957. — Петар Крстић, српски композитор, диригент и музички педагог.
• 1959. — Сесил Блаунт де Мил, амерички филмски режисер и продуцент.
• 2002. — Пеги Ли, легенда џез и поп-музике.
• 2006. — Ибрахим Ругова, лидер косовских Албанаца.

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Свете мученике Јулијана и Василису
  • Преподобног Георгија Хозевита
  • Свету Домнику
  • Светог Григорија епископа охридског
  • Свештеномученика Картерија
  • Свете мученике Теофила ђакона и Еладија мирјанина
  • Светог Илију пустињака
  • Преподобног Григорија Охридског
  • Спомен светих мученика Келсија, Антонија, Анастасија, Мариониле, седморо дечака и двадесет војника
  • Светог Кира, партијарха Цариградског
  • Светог Атика, партијарха Цариградског
  • Светог Агатона
  • Светог мученика Абу
  • Свету мученицу Партену
  • Свештеномученика Исидора и осталих 72 с њим
  • Светог Макарија Макриса
  • Преподобног Теодора

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума