Гимназија Јован Јовановић Змај (Нови Сад)

Гимназија „Јован Јовановић Змај“
Гимназија „Јован Јовановић Змај“
Тип	државна
Седиште	Нови Сад
Мрежно место	www.jjzmaj.edu.rs/

Гимназија „Јован Јовановић Змај“ је најстарија од четири гимназије у Новом Саду.

Историја

Српска велика православна гимназија је основана 27. јануара 1810. године у Новом Саду, граду који је од 1748. уживао статус слободног града у Аустријској монархији, а био је и најзначајнији економски и културни центар Срба на простору Балкана. Основао ју је трговац и грађанин Новога Сада, Сава Вуковић од Берексова, пошто је поклонио износ од 20.000 форинти за ту сврху. Остали новосадски грађани потстицајем митрополита карловачког Стефана Стратимировића и епископа бачког Гедеона Петровића, објавом Основног писма Српске гимназије новосадске, уписали су такође велике прилоге, те је брзо сакупљено преко 100.000 форинти. Идуће године је вредност овога новца, ради државног банкрота, пала на петину. Поновним прилозима подигнут је износ за градњу гимназије на близу 50.000 форинти. Године 1811. отворен је први и други разред, 1816/17 трећи, а затим сваке године по један, тако да је 1819/20 имала 6 разреда. Због рата 1848. године гимназија је била затворена и те је године изгорела.

Гимназија је поново отворена 1852/53, али само са 4 нижа разреда, и тако је остала до 1865/66. Те године добила је право јавности, те је отворен 5. и 6. разред, 1866/67 7. разред, а 1867/68 8. разред. Наставни план је био стално усаглашаван са наставним планом у државним гимназијама. Познатији управитељи и професори гимназије били су: Павле Шафарик, Јован Хаџић, Петар Јовановић, Ђорђе Натошевић, Ђорђе Магарашевић, Милован Видаковић, Јован Ђорђевић, Никола Крстић, Јован Туроман, Васа Пушибрк, Јован Грујић, Александар Сандић, Лаза Костић, Ђорђе Дера, Михајло Остојић, Јован Грчић, Јован Живојновић, Исидор Бајић и др. Од 1811. до 1911. године кроз гимназију у Новом Саду је прошло укупно 18.000 ученика.

Уз карловачку гимназије, гимназија у Новом Саду имала је велике заслуге за одржање и ширење српске националне идеје. Велики број знаменитих Срба прошао је кроз ову школу. Њена важност постала је већа у доба када се Матица српска преселила у Нови Сад и у доба Новога Сада као „Српске Атине“. Њена аутономија била је много мања него аутономија карловачке гимназије.

Садашња зграда је подигнута 1900. године средствима барона Милоша Бајића и других добротвора на месту првобитних здања у порти Саборног храма Светог великомученика Георгија по пројекту архитекте Владимира Николића у ренесансном стилу.

Називи школе

• Од 1810. године: Српска православна велика гимназија новосадска.
• Од 27. августа 1920. године: Државна мушка гимназија.
• Од 3. октобра 1931. године: Државна мушка реална гимназија краља Алексндра I.
• Од 13. априла 1941. године: Мађарска краљевска државна гимназија са српским наставним језиком.
• Од 28. фебруара 1945. године: Женска гимназија (из Његошеве улице) и Мушка гимназија (из Футошке улице) су се на почетку школске 1950/1951. преселиле у зграду садашње гимназије и спојиле у једну I мешовиту гимназију. Дотадашња Мешовита гимназија је постала II мешовита гимназија, у истој згради.
• Од 1952. I мешовита гимназија постаје Виша мешовита гимназија „Светозар Марковић“, а II мешовита гимназија добија име „Јован Јовановић Змај“.
• Оне су школске 1959/1960. године спојене у једну - Гимназију „Јован Јовановић Змај“.
• Од школске 1977/1978. године школа почиње да ради као Центар за образовање кадрова у друштвеним делатностима (два разреда средњег позивно-усмереног образовања), у духу реформе образовања и васпитања са 10. конгреса СКЈ.
• Школске 1983/1984. године школа је опет постала четворогодишња (два разреда заједничког средњег васпитања и два разреда средњег позивно-усмереног образовања) и добија назив Средња природно-математичка школа „Јован Јовановић Змај“.
• Године 1985. школа је прославила 175 година просветарског рада и мења назив у Средња природно-математематичка гимназија „Јован Јовановић Змај“.
• Од школске 1987/1988. године школа је поново променила физиономију и постала јединствена школа где се образују кадрови природно-математичке струке.
• Школске 1990/1991. године школа поново постаје Гимназија „Јован Јовановић Змај“.

Директори гимназије

1810–1920

• Данило Петровић и Григорије Јанковић, до 1819
• Павел Јозеф Шафарик, 1819–1826
• Јефтимије Јовановић, 1826–1827
• Данило Петровић , 1827–1828
• др Јован Хаџић, 1830–1849
• др Ђорђе Натошевић, 1853–1857
• Паво Јовановић , 1857–1858
• Петар Нинковић , 1858–1865
• Константин Исаковић , 1865–1866
• Александар Гавриловић , 1866–1867
• Герман Анђелић , 1867–1868
• Александар Гавриловић , 1868–1871
• Васа Пушибрк , 1871–1910
• Стеван Милованов , 1918–1920

1920–1941

• Марко Вилић , 1920
• Димитрије Шилић , заменик директора, 1920–1922
• Васа Даниловић , 1922–1925
• Јован Живојиновић , 1925–1926
• Александар Замуровић , заменик директора, 1926–1927
• Мирко Балубџић , 1927–1932
• Мираш Кићовић , заменик директора, 1932–1933
• Милан Јаковљевић , заменик директора, 1933
• Душан Јованов , в. д. директора, 1933–1934
• др Бранко Магарашевић , 1934–1941

1941–1944

• Феранц Међеши , 1941
• Калман Варади , 1941–1944

1945–данас

• Миленко Шуваковић, 1945–1959 (Потпуна Мешовита гимназија и гимназија „Јован Јовановић Змај“)
• Петар Адамовић, 1945–1947 (Мушка гимназија)
• Марије Хвала, 1947–1948 (Мушка гимназија)
• Живан Радмановић, 1948–1949 (Мушка гимназија)
• Новак Радовић, 1959–1965
• Слобода Маслаћ, в. д. директора, 1965–1967
• др Ђорђе Бајић, 1967–1977
• Вера Банић-Царић, 1977–1980
• Марко Цицмил, 1980–2001
• Петар И. Којић, в. д. директора 2001–2002
• др Радивоје Стојковић, 2002–

Знаменити ђаци и професори

Кроз ову школу прошли су као ученици или као професори бројни знамети људи српске историје, али и данашњи јавни, културни и научни радници.

Неки од њих су: Јован Јовановић Змај, Лаза Костић, Ђура Даничић, Светозар Милетић,Ђорђе Натошевић, Васа Стајић, Јован Грчић Миленко, Исидор Бајић, Милош Хаџић, Георгије Магарашевић, Лазар Пачу, Милован Видаковић, и др; затим бројни академици: Јован Туцаков, Душан Каназир, Олга Хаџић; универзитетски професори; глумци: (Петар Краљ, Јосиф Татић, Гордана Ђурђевић-Димић, Александра Плескоњић-Илић, Александар Гајин; редитељи: Душан Макавејев, Воја Солдатовић; вајар Јован Солдатовић; Раша Попов; Ђорђе Балашевић; политичар Маја Гојковић; епископ јегарски и игуман манастира Ковиљ Порфирије Перић итд.

Образовни смерови

У школи постоји неколико образовних смерова:

• природно-математички смер
• природно-математички смер (билингвално француско-српско одељење)
• друштвено-језички смер
• математички смер (популарни „специјалци“)
• општи тип за спортисте

У Гимназији „Јован Јовановић Змај“ од септембра 2007. постоје огледна одељења седмог и осмог разреда основне школе за талентоване ученике за математику, физику и информатику, за сада једина у Војводини.

Део наставног кадра Гимназије чине професори и асистенти са факултета Универзитета у Новом Саду.

Билингвалана настава

Такође и од септембра 2010. године, са радом је почела и билингвална настава. Билингвална настава је за сада само на француском језику и смер је природно-математички. Не уче се сви предмети на француском језику, већ само математика, физика, хемија и биологија. Они се паралелно уче и на српском. Пријемни који се полаже да би се уписао овај разред је око 3 недеље пре обичног пријемног, који је сваки ученик обавезан да положи, како би уписао ово одељење. Потребно знање из француског језика је ниво DELF A2. Ово одељење је основала француска амбасада која прати школовање ових ученика кроз све 4 године. На крају 4. године, добија се диплома из француског језика и право на студирање у Француској, без полагања теста разлике језика. Такође, добија се и шанса за добијање стипендије за наредно школовање у Француској. Ученици сваке године посећују Француску, и на тај начин вежбају своје знање из француског језика. Оваква одељења већ постоје у Београду и Нишу.

Ваннаставне активности

• Хор
• Оркестар
• Драмска секција на француском језику „Змај“
• Еколошки клуб „Зелени Змај“
• Рецитаторска секција
• Дебатни клуб
• Школски лист „Скамија“
• Лингвистичка радионица
• Психолошка секција
• Хемијска секција
• Биолошка секција
• Ликовна секција
• Информатичка секција
• Шпанска секција
• Руска секција

Ученички парламент

Већ неколико година, активан је и ученички парламент који је највећи Ученички парламент у Србији. Парламент броји велики број чланова (око 50).

Већ неколико година реализује се културна размена професора и ученика са Гимназијом из Сланог (Чешка).

	Гимназије у Србији

Литература

• Народна енциклопедија (1927 г.), чланак написао Добросав Поповић, народни посланик;
• В. Пушибрк, Постанак и развитак српске православне велике гимназије у Новом Саду (1895);
• Споменица о стогодишњици српске православне гимназије у Новом Саду.