Стеван Димитријевић

Стеван М. Димитријевић
Стеван М. Димитријевић
	Стеван Димитријевић
Датум рођења	22. јануар 1866.
Место рођења	Алексинац; Кнежевина Србија
Датум смрти	24. новембар 1953. (87 год.)
Место смрти	Београд; ФНРЈ

Стеван М. Димитријевић (Алексинац, 10/22. јануар 1866 — Београд, 24. новембар 1953) је био српски свештеник и историчар.

Биографија[уреди | уреди извор]

Прота Стеван Димитријевић

Рођен је 10/22. јануара 1866. године у Алексинцу. Богословију је завршио у Београду 1887, а Духовну академију у Кијеву 1898..

Био је професор у Скопљу и Солуну, ректор Призренске богословије, затим редовни професор историје српске цркве на Богословском факултету Универзитета у Београду од 1920. до 1936. године. Био је први декан Богословског факултета. Такође, био је професор четворици патријарха: Варнаве, Гаврила Дожића, Германа и Павла.

Указом краља Грчке 1937. године проглашен је почасним доктором атинског Универзитета. На Коларцу у Београду 1936. године промовисан је у почасног доктора теологије и члана Историјског института Српске академије наука и уметности.

За време службовања у Скопљу, Солуну, и Призрену сакупио је преко 600 рукописних и штампаних књига Србуља и поклонио их Народној библиотеци у Београду. Главни радови су му из историографије српске цркве. Историјску грађу коју је сакупио по руским архивама и библиотекама и на Светој гори објавио је у Споменику Српске краљевске академије 1900, 1903, и 1922. године. За време просветног и научног рада у Скопљу није занемарио ни национални рад. Године 1904. под маском обнове манастира и цркава у Скопској Црној Гори формира прву српску чету у овој области да би заштитио народ од банди албанских качака и чета ВМРОа.^[1]

Поклонио је имање за техничку школу у Алексинцу, која се од 2004. по њему зове Техничка школа „Прота Стеван Димитријевић“. Умро је у Београду 24. новембра 1953. године.

Библиографија[уреди | уреди извор]

Одношај пећких патријарха с Русијом у XVII веку - Глас Српске краљевске академије 1900 I.VIII и 1901 LX;
Историјат Пећке патријашије, Београд 1924;
Св. Сава у народном веровању и предању, Београд 1927;
Михајло архиепископ београдски и митрополит Србије, Београд 1933.

Одликовања[уреди | уреди извор]

Протојереј Стеван Димитријећ носилац је многобројних признања и одликовања:

Карађорђеве звезде четвртог степена,
Белог орла трећег степена,
Орден Светог Саве другог степена за свој рад на научном и патриотском пољу.

Референце[уреди | уреди извор]

^ Ј. М. Поповић, Неимари Југославије, Београд 1934, 403.

Литература[уреди | уреди извор]

Д. Б. Гардашевић, Био-библиографија Ст. Димитријевића, Богословље-Споменица, Београд 1982;
текст Др. Љубомира Дурковића-Јакшића, научног саветника, Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ Београду у Енциклопедији Југославије - Југословенског лексикографског завода - Загреб (3 том Црн-Ђ) 1984. год.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Ј. М. Поповић, Неимари Југославије, Београд 1934, 403.

[1]