Policija Srbije

Za druge upotrebe, pogledajte Ministarstvo unutrašnjih poslova (višeznačna odrednica).

Policija Republike Srbije
Amblem na rukavu uniforme i značka policije Zastava Uprave policije Republike Srbije
Osnovana	30. decembar 1807. god. (1807-12-30) (trenutni oblik od 1994)
Sedište	Bulevar Mihajla Pupina 2 Beograd, Srbija
Vođstvo
Ministar	Bratislav Gašić
Brojno stanje
Aktivni sastav	41.720 (2021)
Troškovi
Budžet	94,8 milijardi dinara (2021)
Srodni članci
Činovi	Činovi Policije Srbije

Značka Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije od 2013.

Službena legitimacija i metalna značka u kožnoj futroli od 2013.

Svečana (levo) i redovna (desno) uniforma (2018)

Policija Srbije, službeno Policija Republike Srbije, je deo Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije koje obavlja poslove državne uprave Republike Srbije. Pod Policijom Srbije ili policajcima se smatraju uniformisane i neuniformisane policijske službenike, pripadnike uprava i jedinica, kao što su: Uprava policije, Uprava kriminalističke policije, Uprava saobraćajne policije, Uprava granične policije, Uprave za obezbeđenje, Jedinica za zaštitu, Operativni centar, Specijalna antiteroristička jedinica, Helikopterska jedinica i Žandarmerija.

Istorijat

Doba Nemanjića

U doba Nemanjića (14. vek) policijski organi su istovremeno bili i organi unutrašnje uprave. Kefalija, odnosno gradski poglavar ili upravnik župe — bio je zadužen i za javnu bezbednost, a posebno za bezbednost na putevima. Na raspolaganju je imao „naročite ljude, odevene u crno odelo, (koji su) stražarili po drumovima i čuvali putnike od razbojnika“.

Obnovljena Srbija

Škoda patrolno policijsko vozilo.

Koreni javne bezbednosti u obnovljenoj Srbiji javljaju se tokom Revolucije (1804—1813). Na skupštini održanoj 2. aprila policijska vlast u nahijama poverena je vojvodama i obor knezovima, a u knežinama — lokalnim knezovima. Izvršne službenike obor-knezova predstavljali su golaći ili bećari. Kasnije su ulogu izvršnih organa novoustrojenih sudova (magistrata) preuzeli panduri.

Motocikl saobraćajne policije.

Policijski bicikl.

Ustrojstva policijske vlasti u Beogradu i drugim mestima doneto je 30. decembra 1807. godine. U Beogradu je utvrđena redovna i stalna policija koju su činili:

• policajmajstor (upravnik gradske policije),
• policaj-kvartalj-majstori (upravnici kvartova),
• liktori (pomoćnici upravnika zaduženi za različite resore),
• pisari i
• uniformisani panduri.

Policijsko vozilo Interventne beogradske policijske jedinice „92“.

Amblem na rukavu uniforme Interventne jedinice policije od 2013.

Ova organizacija je zaživela već prvih dana 1808. godine.

Amblem na rukavu uniforme Policijske brigade od 2013.

Na Skupštini održanoj 14. januara 1811. godine, izvršena je nova reforma državne uprave, a Praviteljstvujušči sovjet Srbski je podeljen na 6 ministarstava. Za prvog ministra unutrašnjih poslova postavljen je Jakov Nenadović.

Policijski kombi za prevoz uhapšenih lica. (poznatiji kao "marica")

Knez Miloš Obrenović je 1815. godine doneo odluku o organizovanju pandura — opšte-državnih policijskih organa zaduženih za javni red i bezbednost carinskih drumova.

Obnovljeni Sovjet srpski, dobio je i funkciju vrhovnog policijskog tela (sa odeljenjem za unutrašnje i sudske poslove) 1825. godine. Početkom 1827. godine, prinadležnosti Sovjeta prenete su na Veliki narodni sud, koji je 13. januara 1828. godine ustanovio funkciju varoških policajaca. U Beogradu je naročita policija, sa trojicom policajaca i varoškim kmetom, osnovana 28. maja 1828. godine.

Ubrzo je u strukturu gradske policije uvedena i funkcija buljukbaše (starešine nad 22 gradska pandura).

Dužnost beogradskog buljukbaše je od 1830. do 1832. godine obavljao čuveni pesnik Sima Milutinović Sarajlija.

Uprava varoši Beograda (ustanovljena 25. aprila 1831) bila je potčinjena knezu Milošu i dužnosti je izvršavala po Propisu o vladanju i načinu obavljanja dužnosti beogradske policije. Ovo je početak autonomije beogradske policije, koja će trajati sve do 1990. godine.

Na osnovu odluka Sretenjske skupštine od 15. februara 1835. godine, izrađen je Projekat ustava kojim je predviđeno Ministarstvo unutrašnjih i Ministarstvo vojnih poslova. Zbog protesta Turske i Rusije, knez Miloš je 11. jula objedinio vojne i policijske poslove.

Turskim ustavom (24. decembra 1838) zvanično je formirano Ministarstvo unutrašnjih poslova i potvrđeno je da ministar preuzima i prerogative vojnog ministra. Ukazom od 1. januara 1842. godine, Uprava varoši Beograda je po policijskoj organizaciji uzdignuta na rang državnog nadleštva.

Ustrojstvom uprave varoši Beograda donetim 3. marta 1860. godine, uprava je bila pod jurisdikcijom Ministarstva unutrašnjih poslova, a u gradu je formirana prva jednoobrazna uniformisana i naoružana žandarmerijska četa od 120 pešaka i 15 konjanika. Propis o uniformi žandarmerije donet je 11. januara 1861. godine.

Zakonom o Ustrojstvu Centralne državne uprave (22. marta 1862. godine) Ministarstvo vojno je razdvojeno od Ministarstva unutrašnjih poslova. Od 15. do 17. juna 1862. godine srpska žandarmerija je odigrala presudnu ulogu u sukobima oko Čukur česme i tokom bombardovanja Beograda. Nešto više od 100 žandarma suprotstavilo se nekoliko stotina puta jačoj turskoj sili i praktično spaslo Beograd i Srbiju. Kako se prvi sukob odigrao na Duhove, 15. juna, ovaj dan je usvojen kao slava srpske žandarmerije. Žandarmerija je bila zadužena samo za javni red i mir u Beogradu. Zato je 9. januara 1862. godine doneta odluka o osnivanju jednoobrazno uniformisanih i naoružanih opštinskih noćnih straža – organa bezbednosti u svim varošima Srbije.

Ukazom od 26. jula 1880. godine žandarmi su, radi raspoznavanja u službi, dobili numerisani podbradnik u vidu polumeseca – prvu službenu značku sa brojem. Zakonom o žandarmeriji (23. juna 1884. godine) i Uredbom o formaciji policijske žandarmerije 9. avgusta) formirana je državna (policijska) žandarmerija kao administrativni organ III stepena. U Beogradu i okružnim mestima formiran je po jedan žandarmerijski odred.

Godine 1896. Pogranična straža je zamenjena pograničnom žandarmerijom, koja se sastajala iz kordonskih komandi raspoređenih u 5 pograničnih odseka. Naredbom od 3. decembra 1899. godine pogranična žandarmerija je ukinuta, a njenu funkciju preuzela je Pogranična trupa.

Opštinski noćni stražari su 27. septembra 1903. dobili iste uniforme kao i žandarmerija, a radi razlikovanja, zadužili su posebnu službenu značku sa inicijalima O. N. S. i identifikacionim brojem.

Na osnovu Zakonu o javnoj bezbednosti (13. februara 1905) opštinski noćni stražari su postali sastavni deo žandarmerije.

Prvi svetski rat

Tokom Makenzenove ofanzive 1915. godine, prestonicu je branio Kombinovani odred, Sremski dobrovoljački odred i Odred beogradske žandarmerije. Major Dragutin Gavrilović je svoj čuveni govor održao vojnicima 2. bataljona X kadrovskog puka, Sremskog odreda i preživelim žandarmima. Okićeni cvećem vojnici, dobrovoljci i žandarmi su zajedno krenuli u poslednji juriš.

Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca (Kraljevina Jugoslavija)

Žandari privode šefa bande i višestrukog ubicu Čarugu.

Kao vrhovna upravna i nadzorna vlast nad svim upravno-policijskim organima u novoformiranoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, 7. decembra 1918. godine je osnovano Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Uredbom o formaciji, opremi, nadležnostima, dužnosti i nastavi žandarmerije (26. februara 1919. godine), žandarmerija je postala sastavni deo vojske, stalnog kadra sa zadatkom da bdi nad javnim redom i bezbednošću, da održava red i mir i da obezbeđuje izvršenje zakona. Komanda celokupne Žandarmerije je predstavljala administrativni organ II stepena. Žandarmerija je u pogledu snabdevanja, discipline i vojne nastave potčinjena ministru vojnom, a u pogledu upotrebe, nastave, održavanja javne bezbednosti i žandarmerijske službe — ministru unutrašnjih dela. Uredba o ustrojstvu Ministarstva unutrašnjih poslova doneta je 8. maja 1919. godine.

Prva škola

Radi školovanja žandarmerijskog kadra, 1. februara 1920. godine je u Sremskoj Kamenici formirana Žandarmerijska podoficirska škola. Prva Policijska škola, koju je organizovao dr Arčibald Rajs, otvorena je u Beogradu, 8. februara 1921. godine.

Zakonom o unutrašnjoj upravi (19. juna 1929. godine) Ministarstvo unutrašnjih poslova je organizovano kao vrhovno nadleštvo unutrašnje uprave, podeljeno na:

• Odeljenje za državnu zaštitu,
• Odeljenje javne bezbednosti,
• Upravno odeljenje i
• Odeljenje za samoupravu.

Državne mesne policijske vlasti bile su ustanove unutrašnje uprave u velikim gradovima i važnijim mestima. Uredba o ustrojstvu i delokrugu predstojništava gradskih policija doneta je 8. oktobra 1929. godine.

Uredbom o ustrojstvu i delokrugu uprava policije (10. marta 1930. godine), utvrđeno je formiranje uprava policija i u sedištima banovina. Izvršnu službu su vršili zborovi uniformisane policijske straže i policijskih agenata. Zakonom o državnim policijskim izvršnim službenicima 24. oktobra 1930. godine, službenici su razvrstani na policijske stražare, agente, nadzornike straža i agenata, zapovednika straže i šefove agenata.

Uredba o centralnoj školi za policijske izvršne službenike doneta je 21. januara 1931. godine, a škola je počela sa radom 10. februara, u dvospratnoj zgradi u Tvorničkoj ulici br. 1 u Zemunu.

Drugi svetski rat

U okviru Narodnooslobodilačkih odbora (1941), stvarani su organi zaduženi za red i bezbednost. Septembra 1942. godine, Vrhovni štab je doneo naredbu da se na oslobođenoj teritoriji obrazuju partizanske i seoske straže ili seoska odnosno narodna milicija. Nakon oslobađanja širih teritorija, pristupilo se osnivanju operativnih odreda ili četa narodne milicije za područja okružnih NOO.

Vrhovni komandant NOV i POJ i poverenik za Narodnu odbranu NKOJ Josip Broz Tito verifikovao je u Drvaru, 13. maja 1944. godine, dokument o osnivanju Odeljenja za zaštitu naroda (OZNA). Ovaj dan je usvojen kao novi praznik pripadnika policije. Prvi Nacrt Povereništva unutrašnjih poslova donet je 12. decembra 1944. godine.

Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija

Amblem na rukavu uniforme i službena značka policije od 1997. do 2002. godine

Dana 7. marta 1945. godine, Povereništvo unutrašnjih poslova preraslo je u Ministarstvo unutrašnjih poslova. Sledeće godine je Usvojen Zakon o Narodnoj miliciji i Pravilo o odeći Narodne milicije. 1953. godine su Formirani su Savezni i republički sekretarijati za unutrašnje poslove, a krajem godine Narodna milicija dobija novu službenu uniformu.

Dana 18. jula 1956. godine, usvojen je Zakon o organima unutrašnjih poslova. Osnovnom zakonu o unutrašnjim poslovima (iz 1966. godine), unutrašnji poslovi su skoncentrisani u Službi javne (službe milicije, suzbijanja kriminaliteta, bezbednosti saobraćaja i za pogranične poslove) i Službi državne bezbednosti. Naziv „Narodna milicija“ promenjen je u naziv „milicija“. Savezno izvršno veće (9. januara 1967) ukida činove i donosi Uredbu o funkcijama, oznakama funkcije i uniformi Milicije.

Helikopterska jedinica osnovana je 1967. godine.

Službena značka policije od 2002. do 2013. godine

Policajci i patrolno policijsko vozilo od 1997. do 2002. godine u Srbiji

Godine 1976. usvojena je Uredba o uniformi milicije Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (Socijalističke Republike Srbije) i oznakama zvanja radnika milicije. Uputstvo o određivanju identifikacionog broja, načinu izdavanja, vođenju evidencije i nošenju službene legitimacije i službene značke (policije Republike Srbije), doneto je 30. septembra 1990. godine, a primenjuje se od 1. oktobra 1990.

Zakon o činovima pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova donet je 26. decembra 1990. a na snagu je stupio 5. januara 1991.

Zakonom o izmenama Zakona o unutrašnjim poslovima donetim 26. decembra 1996. godine, koji je stupio na snagu 3. januara 1997. godine, reč „milicija“ je zamenjena rečju „policija“ .

Službena značka policije od 2013. godine

Republika Srbija 1987—2002.

Značka Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije od 2002. do 2013. godine

Osma sednica Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije (kraj septembra 1987) s pravom se uzima kao prelomna godina u celoj novijoj istoriji Srbije jer je tada Slobodan Milošević zaista uzeo stvarnu- mada ne i formalnu izvršnu vlast. Naša policija je bila pod komunističkim režimom, ali nije bilo mnogo nemira. Po javnom redu i miru, jedina trauma bila je Kosovo od 1981. godine. Država je bila mirna, prava ubistva s umišljajem mogla su se nabrojati na prste, a glavni problem javnog reda i mira bila je noćna buka. Po liniji državne bezbednosti bilo je isto- od kraja sedamdesetih glavna briga SDB-a bila je jugoslovenska neprijateljska emigracija; domaći disidenti bili su držani pod prismotrom više iz inercije i budžetskih razloga.

Organizacija i struktura

Način organizovanja policije zavisi isključivo od same države, društva i pravnog okvira. Mora postojati adekvatan organizacioni dizajn prikladan društvu, ekonomiji i budžetu, ali se takođe trebaju uzeti u obzir zahtevi i sugestije drugih policija u Evropi sa kojima se teži sarađivati. Organizacija mora biti fleksibilna i sposobna da se prilagodi mnogobrojnim promenama i izazovima koje vreme nosi. Policijski sistem Republike Srbije pravno i organizaciono je strukturisan u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije. Direkcija policije Ministarstva unutrašnjih poslova nadležna je za poslove policije, koji su, kao i nadležnosti i ovlašćenja, regulisani Zakonom o policiji. Direkcijom policije rukovodi direktor policije. Policijske poslove obavljaju uniformisani i neuniformisani policijski službenici, odnosno zaposleni koji primenjuju policijska ovlašćenja i zaposleni na posebnim ili određenim dužnostima čiji su poslovi u neposrednoj vezi sa policijskim poslovima. Efikasnost u radu policije zahteva da se utvrdi:

• Podela rada (parametar koji pokazuje koliki je stepen specijalizacije)
• Delegiranje autoriteta (parametar koji pokazuje kako je dizajniran sistem za donošenje odluka - centralizovan ili decentralizovan)
• Grupisanje jedinica ili departmentalizacija (parametar koji pokazuje broj organizacionih jedinica, njihovu veličinu i raspon kontrole rukovodilaca)
• Koordinacija (parametar koji pokazuje kako se koordiniraju i kontrolišu aktivnosti u sistemu)

Što se tiče podele rada, policija Srbije se karakteriše visokom podelom rada u horizontalnom i niskom u vertikalnom pravcu. Visoka horizontalna specijalizacija (diferencijacija) podrazumeva da zaposleni obavljaju relativno uzak krug sličnih radnih zadataka. Policijski službenici se specijalizuju po oblastima, na primer: suzbijanje privrednog kriminaliteta, suzbijanje krvnih delikata i drugo. Niska vertikalna specijalizacija podrazumeva da zaposleni imaju samostalnost u radu i mogu kontrolisati posao koji obavljaju. Takođe su aktivni donosioci odluka u svom radu.

Delegacija autoriteta u policiji Srbije se odlikuje vertikalnom centralizacijom, s obzirom da se sve bitne odluke donose centralizovano, u sedištu MUP-a. Prisutno je i delegiranje autoriteta izvan formalne hijerarhije tj. horizontalna decentralizacija. Stručnjacima koji vrše standardizaciju i formalizaciju procesa dodeljen je odgovarajući autoritet.

Kada se govori o departmentalizaciji, ona je na visokom nivou. Postoji funkcionalni, projektni i teritorijalni princip. Sve oblasti rada - policijske funkcije, na osnovu kojih su formirane uprave, su vrlo razvijene i u njima je izvršena visoka podela rada (u upravama se dalje obrazuju odeljenja, a u njima odseci). Isto tako je i vrlo visok stepen diferencijacije poslova između uprava. Dodatak na ovo je projektno (horizontalno) rukovođenje. Izvršioci su podređeni rukovodiocu kojem pripadaju po radnom mestu (vertikalno rukovođenje), a istovremeno su podređeni rukovodiocu projektnog tima u kojem obavljaju radni zadatak (horizontalno rukovođenje). Diferencijacija po teritorijalnom principu za rezultat ima obrazovanje područnih policijskih uprava koje imaju za zadatak da realizuju poslove na teritoriji koju pokrivaju.

Koordinacija je zastupljena putem standardizacije ulaza (znanje, veštine, sposobnosti), procesa rada i standardizacije izlaza. Skoro svaki proces je regulisan standardima tako da zaposleni tačno znaju šta se od njih očekuje odnosno kako treba da postupaju. Zastupljena je hijerarhijska kontrola što znači da viši rukovodioci direktno kontrolišu rad svojih podređenih. Ovako se vrši protok informacija u oba smera.

Poslovi državne uprave

Poslovi državne uprave Republike Srbije odnose se na:

• zaštitu bezbednosti Republike Srbije i otkrivanje i sprečavanje delatnosti usmerenih na podrivanje ili rušenje ustavom utvrđenog poretka;
• zaštitu života, lične i imovinske sigurnosti građana;
• sprečavanje i otkrivanje krivičnih dela i pronalaženje i hvatanje učinioca krivičnih dela i njihovo privođenje nadležnim organima;
• održavanje javnog reda i mira;
• obezbeđivanje zborova i drugih okupljanja građana;
• obezbeđivanje određenih ličnosti i objekata;
• bezbednost saobraćaja na putevima;
• kontrolu prelaženja državne granice;
• kontrolu kretanja i boravka u graničnom pojasu;
• kontrolu kretanja i boravka stranaca;
• nabavljanje, držanje i nošenje oružja i municije;
• proizvodnju i promet eksplozivnih materija, zapaljivih tečnosti i gasova;
• zaštitu od požara;
• državljanstvo;
• jedinstveni matični broj građana;
• lične karte;
• putne isprave;
• prebivalište i boravište građana;
• obučavanje kadrova, kao i druge poslove određene zakonom.

Vrste policije

Saobraćajna policija

Amblem na rukavu uniforme Saobraćajne policije od 2023.

Svrha rada saobraćajne policije je organizovano funkcionisanje drumskog saobraćaja i zaštita građana i materijalnih vrednosti u procesu prevoženja. To se postiže primenom mera zaštite bezbednosti i sprovođenjem preventivnih aktivnosti, uz podršku jedinstvene baze podataka o vozilima, vozačima, saobraćajnim prekršajima i saobraćajnim nezgodama.

Saobraćajna policija sprovodi kontrolu pridržavanja propisa u vezi sa bezbednošću saobraćaja na putevima.

Poslovi koje policija obavlja u bezbednosti saobraćaja prema različitim subjektima mogu se grupisati na: neposrednu kontrolu i interventno regulisanje saobraćaja; upravne poslove bezbednosti saobraćaja; praćenje i unapređenje propisa u bezbednosti saobraćaja; obradu i rasvetljavanje saobraćajnih prekršaja i saobraćajnih nezgoda; inspekcijsko-tehničke poslove bezbednosti saobraćaja; preventivno-propagandne poslove bezbednosti saobraćaja ; poslove saradnje sa subjektima koji se bave bezbednošću saobraćaja; poslove međunarodne saradnje i odnose sa javnošću; ostale poslovi bezbednosti saobraćaja.

Kriminalistička policija

Značka Uprave kriminalističke policije od 2013.

Uprava kriminalističke policije odgovorna je za stanje i organizovanje poslova:

• na otkrivanju i suzbijanju svih oblika organizovanog kriminala,
• za prevenciju i suzbijanje ostalih oblika kriminala,
• planira, organizuje blagovremeno informisanje, izveštavanje i koordinaciju rada službi,
• primenjuje operativno-tehničke i taktičke mere na rasvetljavanju i dokumentovanju svih krivičnih dela u skladu sa zakonom.

Specijalna antiteroristička jedinica

Amblem na rukavu uniforme Specijalne antiterorističke jedinice od 1997.

Specijalna antiteroristička jedinica je organizaciona jedinica u sastavu Direkcije policije, Ministarstva unutrašnjih poslova.

Specijalna antiteroristička jedinica (SAJ) je savremena, visokoprofesionalna antiteroristička jedinica policije, usko specijalizovana i opremljena najsavremenijom specijalističkom opremom, namenjena za izvršavanje složenih i visokorizičnih zadataka bezbednosti i zaštite Republike Srbije i njenih građana. To se pre svega odnosi na borbu protiv terorizma na taktičkom nivou, kao i na pružanje asistencije Upravi kriminalističke policije i drugim organizacionim jedinicama MUP-a prilikom lišenja slobode članova organizovanih kriminalnih grupa, posebno u situacijama gde se očekuje pružanje otpora vatrenim oružjem.

Iskustvo sticano decenijama i program obuke sačinjen po uzoru na svetske antiterorističke jedinice, stvorili su izuzetno obučenu, veoma pokretnu i savremeno opremljenu operativnu jedinicu, osposobljenu i spremnu da reši najteže situacije. Namenjena je za izvršavanje sledećih visoko rizičnih zadataka, u skladu sa zakonskim propisima i ovlašćenjima: planiranje i izvršavanje najsloženijih bezbednosnih zadataka u borbi protiv terorizma, intervencije u slučaju talačkih situacija, intervencije u slučaju otmice vazduhoplova i drugih kriznih situacija u vazduhoplovima, intervencije u slučajevima barikadiranja i pružanja otpora vatrenim oružjem, lišavanje slobode članova organizovanih kriminalnih grupa u saradnji sa drugim organizacionim jedinicama MUP-a, obezbeđenje ličnosti i objekata koji su prema proceni nadležnih državnih organa bezbednosno ugroženi.

Žandarmerija

Amblem na rukavu uniforme Žandarmerije od 2013.

Žandarmerija je posebna jedinica policije u sedištu Direkcije policije.

Žandarmerija se angažuje na predlog rukovodioca organizacione jedinice, po odobrenju direktora policije. Izuzetno, Žandarmerija se prilikom angažovanja koje obuhvata upotrebu jednog ili više odreda u maksimalnom kapacitetu, angažuje na predlog rukovodioca odgovarajuće organizacione jedinice uz prethodno pribavljeno odobrenje direktora policije i saglasnost ministra unutrašnjih poslova. Predlog za angažovanje sadrži bezbednosnu procenu i plan aktivnosti.

Zadaci Žandarmerije: suzbijanje terorizma (prikupljanje i obrada operativnih saznanja, otkrivanja krivičnih dela terorizma i obezbeđivanje materijalnih dokaza, lišavanje slobode učinilaca krivičnih dela, intervencija u unutrašnjoj odbrani zemlje u cilju razbijanja organizovanih terorističkih grupa, preventivna antiteroristička delatnost); lišavanje slobode članova organizovanih i drugih opasnih kriminalnih grupa i pojedinaca u saradnji sa drugim organizacionim jedinicama MUP-a; uspostavljanje javnog reda narušenog u većem obimu, suzbijanje pobuna u institucijama za izvršenje krivičnih sankcija; obezbeđenje objekata i ličnosti (sedišta stranih diplomatsko-konzularnih predstavništava u zemlji kao i diplomatsko-konzularnih predstavništava u inostranstvu, obezbeđenje objekata od vitalnog bezbednosnog interesa za Republiku Srbiju, posebna obezbeđenja štićenih ličnosti); pružanje pomoći u vanrednim situacijama – spasilačka služba (u slučaju opšte opasnosti, otklanjanje posledica prouzrokovanih elementarnim nepogodama); pružanja pomoći kod nesreća na vodi i kopnu (drumskom, železničkom i aviosaobraćaju); ronilačke i nautičke aktivnosti; pružanje pomoći drugim državnim organima; angažovanja u inostranstvu (u misijama UN); obuku i instruktažu pripadnika struktura bezbednosti.

Jedinica za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata

Amblem na rukavu uniforme Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata od 2023.

Jedinica za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata vrši zaštitu:

• predsednika Republike,
• predsednika Narodne skupštine,
• predsednika Vlade,
• ministra spoljnih poslova,
• ministra unutrašnjih poslova,
• direktora policije i stranih državnika nosioca najviših državnih funkcija tokom službenih poseta Republici Srbiji.

Takođe, objekte koje ova jedinica obezbeđuje su: narodna skupština, vlada, ministarstva i objekti koje koriste određena lica.

Helikopterska jedinica

Policijski helikopter

Amblem na rukavu uniforme Helikopterske jedinice od 2002.

Helikopterska jedinica (HJ) je posebna jedinica Direkcije policije koja se kroz obavljanje letačkih i drugih aktivnosti neposredno angažuje na poslovima zaštite bezbednosti građana a posebno na otkrivanju i hvatanju terorističkih i kriminalnih grupa i pojedinaca, lišavanja slobode opasnih kriminalaca, uspostavljanje javnog reda i mira kada je narušen u većem obimu, obezbeđivanje skupova i transporta visokog rizika, za vršenje poslova kontrole granice, kontrole saobraćaja, gašenja požara, organizovanje i sprovođenje službe traganje i spasavanje.

Helikopterska jedinica pruža usluge i drugim organima i institucijama. U skladu sa ovlašćenjima vrši i obuku vazduhoplovnog osoblja.

Granična policija

Patrolno vozilo granične policije.

Uprava granične policije osigurava svakodnevnu radnu povezanost i punu koordinaciju sa regionalnim centrima i stanicama granične policije na terenu, kao i drugim linijama rada u okviru MUP-a i drugim državnim organima i institucijama, obavljajući poslove: nadzora državne granice, granične provere, podizanja nivoa bezbednosti na aerodromima i međunarodnom plovnom putu na rekama Dunav, Tisa i Sava; suzbijanja prekograničnog kriminala; analize rizika; kontrole kretanja i boravka stranaca; suzbijanja trgovine ljudima; azila; kontrole zakonitosti u radu i logistike.

Uprava granične policije u skladu sa Zakonom o policiji i na osnovu međunarodnih ugovora, obavlja poslove međunarodne saradnje, učestvuje u pripremi propisa, analiza, izveštaja i informacija za nadležne organe Republike Srbije i druge organe i organizacije.

Model policije u zajednici

Koncept policije u zajednici se bazira na obostranom odnosu saradnje policije i građana. Podrazumeva zajednički rad policijskih službenika sa lokalnim vlastima, organizacijama civilnog društva i građanima kako bi se na najlakši način identifikovali i rešavali bezbednosni problemi građana u lokalnoj zajednici. Ti problemi mogu biti raznovrsni od straha od kriminala i krađe do nasilništva. Koncept policije u zajednici ne predstavlja samo program, već je to sasvim nova filozofija policijsko-građanske saradnje. Dve najbitnije komponente su Partnerstvo sa zajednicom i Rešavanje problema. Dostupnost i transparentnost rada policije za sve građane koji žive u lokalnoj zajednici i reagovanje na njihove potrebe, brige i zahteve predstavlja osnovu savremenog načina rada policije. Ovaj koncept osim prevencije kriminala podrazumeva i stvaranje odnosa poverenja između policije i manjina. Ovo je od posebnog značaja za Srbiju uzimajući u obzir loša iskustva koja su imali pripadnici manjina sa policijom. Glavni uslov održivog uspeha ovakvog partnerstva između zajednice i policije predstavlja jaka posvećenost svih uključenih aktera i njihova bezuslovna podrška.

U procesu reforme policije u Srbiji i njenog približavanja građanima, a u skladu sa standardima EU, koncept policije u zajednici počinje da zauzima bitno mesto u državi. Prvi koraci ka ovome su načinjeni nakon demokratskih promena 2001. godine. U junu 2002. godine MUP Srbije je izradio predlog projekta „Policija u lokalnoj zajednici”. Vlada Republike Srbije je 30. aprila 2013. godine usvojila Strategiju policije u lokalnoj zajednici, dok je prvi Akcioni plan sa konkretno određenim aktivnostima i datumima usvojen tek 2015. godine.

Strategija policije u zajednici

Strategija je dokument koji služi da daje smernice policiji kako da uspostave bolju saradnju sa građanima, zajednicom i institucijama radi povećanja pojedinačne i kolektivne bezbednosti. Strategija je doneta od strane Vlade 30. aprila 2013. u Beogradu. Ideja je da građani više učestvuju u policijskom odlučivanju i delovanju. Zajednički rad građana i policije bi doprineo smanjenju konflikata, obezbeđivanju bolje dostupnosti pravdi i adekvatan odgovor na bezbednosne potrebe i zahteve građana. U normativnom smislu Strategija se temelji na opštim pravnim standardima (odredbama i načelima) koji su sadržani u domaćim propisima kojima se garantuju ljudska i manjinska prava i slobode i obavezuju državni organi da ostvaruju bezbednost i pružaju podršku vladavini prava u demokratskom društvu. U izradi strategije posebno su se imale u vidu:

1. odredbe Ustava Republike Srbije, koje garantuju zabranu diskriminacije, zaštitu ljudskih i manjinskih prava i sloboda, slobodnu kretanja, nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta, zabranu izazivanja rasne, nacionalne i verske mržnje, slobodnu okupljanja, pravo na ličnu slobodu i bezbednost svim licima koja žive ili borave na teritoriji Republike Srbije;
2. odredbe Zakona o državnoj upravi, koje propisuje da su organi državne uprave dužni da sarađuju u svim zajedničkim pitanjima i da jedni drugima dostavljaju podatke i obaveštenja potrebna za rad;
3. odredbe Zakona o policiji i Kodeksa policijske etike, koje se odnose na dužnost služenja ljudima, ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava, nediskriminaciju pri izvršavanju policijskih zadataka, poštovanje zakonitosti i suzbijanje nezakonitosti, saradnju policije sa organima teritorijalne autonomije, lokalne samouprave, sa drugim organima i ustanovama, nevladinim i drugim organizacijama, manjinskim i drugim organizovanim grupama i samoorganizovanim pojedincima radi razvijanja partnerstava u sprečavanju ili otkrivanju delikata i njihovih učinilaca i ostvarivanja drugih bezbednosnih ciljeva.

Subjekti strategije su ministarstva i drugi organi državne uprave nadležni za unutrašnje poslove, ljudska i manjinska prava, regionalni razvoj i lokalnu samoupravu, pravdu i državnu upravu, rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, prosvetu, nauku i tehnološki razvoj, finansije i privredu, veru, dijasporu kao i druge relevantne institucije. Neophodno je da se kao partneri uključe građani, organi državne uprave, organi lokalne samouprave, teritorijalne autonomije, crkve i verske zajednice, manjinske zajednice i grupe i sektor civilnog društva.

Vizija i misija ove strategije su bezbedna zajednica sa dostupnom i nepristrasnom policijskom službom koja odgovorno deluje u partnerstvu sa zajednicom i građanima na rešavanju bezbednosnih problema. Takođe je bitno i da policija neguje vrednosti bitne za celu zajednicu kao što je odgovorno služenje građanima, ravnopravan odnos prema svima uz uvažavanje različitosti ljudi, posvećenost ostvarivanju bezbednosti građana i zajednice. Strateški ciljevi koji su istaknuti u Strategiji kao osnov za napredak policije su sledeći:

• uspostavljanje savremenih standarda u radu policije
• jačanje poverenja građana i zajednice u policiju
• saradnja i partnerstvo policije sa zajednicom
• uspostavljanje delotvorne bezbednosne prevencije
• problemski orijentisan pristup bezbednosnoj zaštiti
• posvećenost poštovanju etičkih principa i različitosti

Policija u ostvarivanju javnih interesa mora razvijati programe po meri lokalnih zajednica, jer različite zajednice nemaju iste probleme i ne mogu na isti način da na njih odgovore. Imajući u vidu da se kompleksnost rada ne samo povećava, već i menja vremenom, rad policije i policijska obuka moraju konstantno da budu u pokretu. Sadržaj i ciljevi se moraju menjati i prilagođavati novim okolnostima i vrednostima. Strategija usmerava, ali ne ograničava delovanje koje je bazirano na principima i vrednostima razvoja policije u zajednici. Da bi policija sebi omogućila opstanak i razvoj u zajednici, ona mora da postupa i da se orijentiše po sledećim principima:

1. Lokalni pristup koji podrazumeva da probleme treba rešavati tamo gde se javljaju;
2. Problemski pristup koji podrazumeva da probleme treba rešavati analizirajući strukturalne uzroke, sagledavanjem svih faktora i raspoloživih sredstava za stvaranje bezbednosti, a ne samo onih koji se odnose na tradicionalni policijski rad;
3. Partnerski pristup koji podrazumeva da probleme treba rešavati zajedno sa drugima; policija mora da sarađuje sa svim pojedincima, institucijama i grupama u zajednici; posebno sa drugim službama i organizacijama koje su kompetentnije ili imaju bolja sredstva za rešavanje problema. Potrebna je široka strateška saradnja sa drugima, zajednicom i građanima;
4. Kooperativni pristup koji podrazumeva da policiju treba opažati kao deo zajednice;
5. Proaktivni pristup koji podrazumeva da policija preuzima inicijativu i ne treba da bude ograničena reaktivnim merama nakon što je krivično delo učinjeno, ili pošto je primljen poziv za pomoć.

Za sprovođenje Strategije zadužen je Akcioni plan koji treba da bude donet za period od 4 godine. U njemu će se detaljno utvrditi i razraditi aktivnosti, subjekti, monitoring, sredstva, vreme, evaluacija razvoja policije u zajednici, indikatori uspeha i slično.

Akcioni plan za primenu Strategije policije u zajednici za 2015. i 2016. godinu

Akcioni plan služi da odredi sve aktivnosti koje će ministarstva, odnosno drugi državni organi sprovoditi na osnovu usvojene Strategije policije u zajednici i da se ispune ciljevi koji su istaknuti u Strategiji. U izradi Akcionog plana učestvovali su članovi radne grupe sastavljeni od predstavnika nosilaca Strategije i civilnog društva, uz podršku Misije OEBS-a u Republici Srbiji. Da bi se ciljevi Akcionog plana ostvarili neophodna je sveobuhvatna saradnja nadležnih organa i između sebe, ali i sa drugim državnim institucijama, civilnim društvom i lokalnim zajednicama. Različiti državni organi su zaduženi za različite poslove i za uspešno sprovođenje aktivnosti odgovoran je postavljeni starešina. Ovi organi su dužni da redovno izveštavaju MUP o svojim aktivnostima, a MUP treba da kvartalno izveštava Vladu o sprovođenju Akcionog plana. Plan se finansira iz budžeta Ministarstva unutrašnjih poslova i iz donacija. Akcioni plan je usvojen 6. avgusta 2015. u Beogradu. Sastoji se iz 6 Strateških ciljeva u kojima su pobrojane aktivnosti i zadaci koje nosioci treba da izvrše.

• Strateški cilj 1

1. Razvoj upravljanja - menadžmenta u policiji (Izrada Priručnika o radu policije u zajednici za rukovodioce i policijske službenike; Izraditi analizu potreba za obukama rukovodilaca za razvoj policije u zajednici; Doneti Plan i program obuka za rukovodioce; Sprovesti obuke; Evaluacija uticaja sprovedenih obuka)
2. Razvoj policijske obuke (Izraditi analizu potreba za obukama policijskih službenika i polaznika COPO za razvoj policije u zajednici; Izmeniti Planove i programe u skladu sa rezultatima analize; Sprovesti obuke za policijske službenike po godišnjem Programu stručnog usavršavanja; Evaluacija uticaja sprovedenih obuka; Izraditi plan i program specijalističke obuke o policiji u zajednici; Sprovođenje specijalističkih obuka o policiji u zajednici (za kontakt policajce, do 1000 policijskih službenika) u skladu sa Planom i Programom; Evaluacija uticaja sprovedenih obuka)
3. Razvoj bezbednosne kulture građana i zajednica ( Podrška radu savetodavnih tela jedinica lokalne samouprave za bezbednost zajednice; Realizacija informativno participativnih programa bezbednosti za decu i mlade(iz oblasti saobraćaja, prevencije zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, vršnjačkog nasilja, nasilja u porodici i ostalih oblasti); Realizacija informativno participativnih programa iz oblasti bezbednosti za osetljive društvene grupe i lokalnu zajednicu; Realizacija informativno participativnih programa za građane iz oblasti bezbednosti (iz oblasti saobraćaja, bezbednosne zaštite imovine, prevencije zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, nasilja nad ženama i ostalih oblasti); Organizovati seminare, forume, okrugle stolove, javne štandove i medijske kampanje radi podizanja svesti građana o značaju bezbednosne kulture)

• Strateški cilj 2

1. Informisanje zajednice i povećanje poverenja u rad policije (Donošenje smernica za kontakte sa javnošću u skladu sa Strategijom komunikacije MUP-a i njihovo predstavljanje; Razvijanje partnerskih odnosa sa medijima radi istinitog, blagovremenog i potpunog informisanja; Prezentovanje planiranih i preduzetih aktivnosti policije (saopštenja, nastupi portparola, učešće u medijima); Unapređenje zvanične internet strane Ministarstva postavljanjem sadržaja posvećenih policiji u zajednici)
2. Informisanje policije o činjenicama od značaja za njen rad (Prikupljanje informacija metodom „od vrata do vrata“; Obezbeđivanje uslova za primenu metode „dani otvorenih vrata“ – savetovalište za građane; Primena metode „dani otvorenih vrata“ – savetovalište za građane; Uvođenje e-mail adrese preko koje se građani obraćaju policiji sa predlozima, primedbama i zapažanjima;)

• Strateški cilj 3

1. Preventivno delovanje (Raspoređivanje policijskih službenika u policijskim stanicama koji će se prioritetno baviti poslovima policije u zajednici; Preventivno delovanje policijskih službenika na poslovima prevencije i rada u zajednici; Organizovanje proaktivnog rada policijskih stanica u skladu sa bezbednosnim potrebama zajednice; Izrada planova, programa i projekata preventivnih aktivnosti; Sprovođenje planova, programa i projekata preventivnih aktivnosti; Ocenjivanje planova, programa i projekata preventivnih aktivnosti)

• Strateški cilj 4

1. Uspostavljanje i delovanje partnerstava (Podrška i promovisanje osnivanja savetodavnih tela jedinica lokalne samouprave za bezbednost zajednice; Aktivno učešće u radu savetodavnih tela jedinica lokalne samouprave za bezbednost zajednice; Razvoj partnerstava kroz sprovođenje zajedničkih projekata; Razvijanje i unapređenje saradnje sa komunalnom policijom i inspekcijskim službama; Iniciranje i razvijanje saradnje sa privrednim subjektima i organizacijama civilnog društva; Informisanje javnosti o saradnji i partnerstvu policije sa zajednicom)

• Strateški cilj 5

1. Razvijanje metodologije analize stanja bezbednosti (mapiranje delikata) (Formiranje radne grupe za razvoj sistema analize bezbednosnih rizika; Kreiranje obrasca matrice izazova, rizika i pretnji; Izrada ili razvoj softverske aplikacije za praćenje i mapiranje stanja bezbednosti na lokalnom nivou; Objavljivanje rezultata analize)
2. Rešavanje bezbednosnih problema u zajednici (Izrada metodološkog priručnika za primenu problemski orijentisanog rada; Obuke za problemski orijentisanu analizu kao podršku u problemski orijentisanom radu policije u zajednici, u skladu sa Priručnikom; Primena problemski orijentisanog rada u policijskim stanicama; Evaluacija primene)

• Strateški cilj 6

1. Rad policije uz uvažavanje različitosti (Obuke policijskih službenika o etičkim stavovima i veštinama komunikacije od značaja za uvažavanje i poštovanje različitosti građana/ki i nacionalnih manjina i osetljivih grupa; Sprovođenje promotivnih kampanja među nacionalnim manjinama za podsticanje na saradnju sa policijom)
2. Rad policije koji je prilagođen potrebama građana (Istraživanje stavova javnog mnjenja o bezbednosnim problemima i radu policije; Definisanje prioriteta u skladu sa rezultatima istraživanja; Organizovanje periodičnih sastanaka u lokalnim zajednicama policijskih službenika na poslovima policije u zajednici sa predstavnicima zajednica, radi razmene iskustava i koordinacije aktivnosti)

Međunarodna policijska saradnja

Internacionalna policijska organizacija (IPA sekcija Srbija)

IPA – najveća policijska organizacija na svetu – formirana je 1. januara 1950. Od tada je njen Esperanto moto “Servo per Amikeco” (Služenje kroz prijateljstvo), dopro do nezamislivo mnogo ljudi.

Udruženje je formirano zato sto je policijski narednik iz Linkolnšira -a, Engleska, Artur Trup, želeo da napravi mostove prijateljstva i međunarodne saradnje među policajcima. IPA Sekcija Srbija 2007. godine u Balatonu (Mađarska) glasovima svih zemalja učesnica primljena je u punopravno članstvo. Osnivačkim kongresom koji je održan u Beogradu 04.03.2006. godine, formirana je Internacionalna policijska asocijacija ( IPA ) sekcija Srbija i Crna Gora, izabran je Izvršni savet i Nadzorni odbor.

Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu je 25.01.2007. godine svojim rešenjem preregistrovalo IPA sekciju Srbija i Crna Goru u IPA sekciju Srbija jer su se za to stvorili svi zakonski i drugi neophodni uslovi.

Ciljevi ove organizacije su:

• podsticanje razmene profesionalnog iskustva,
• podsticanje prijateljstva policajaca između zemalja članica,
• poboljšanje odnosa između policije i javnog mnjenja,
• podsticanje socijalno-humanitarnih aktivnosti,
• podsticanje kulturno-sportske saradnje policajaca zemalja članica.

Interpol i Evropol

Interpol je osnovan u Austriji 7. septembra 1923. godine kao Međunarodna kriminalistička policija. Posle Anšlusa (nemačke aneksije Austrije) 1938, organizacija je pala pod uticaj Nacističke Nemačke, a sedište komisije preseljeno je u Berlin 1942. godine. Nejasno je, međutim, da li su i u kolikoj meri dosijea ICP-a korišćena za potrebe nacističkog režima. Republika Srbija je članica Interpola.

Evropol je osnovan 1. oktobra 1998. godina, a sa radom je počeo 1. jula 1999. godine. Sedište Evropola je u Hagu. Srbija nije članica Evropola.

Posle Drugog svetskog rata 1945, evropski saveznici Belgija, Francuska, Skandinavija i Velika Britanija obnovili su organizaciju pod imenom Međunarodna kriminalistička policijska organizacija. Sedište je ustanovljeno u Sen Kluu, gradu u blizini Pariza, gde je ostalo do 1989. godine, kada je preseljeno u Lion.

Reforma policije

Reforma policije je obuhvaćena reformom čitavog sektora bezbednosti Republike Srbije. Filip Ejdus analizira koncept reforme sektora bezbednosti kroz dva ključna određenja: Reforma sektora bezbednosti može se definisati kao „proces adaptacije aktera sektora bezbednosti na političke i organizacione zahteve transformacije“, a reformisan sektor bezbednosti kao sektor koji „efikasno i efektivno pruža ljudsku i državnu bezbednost u okvirima demokratske vladavine“. On iz ovih određenja izvodi pet bitnih karakteristika reforme sektora bezbednosti:

• efikasnost kao usklađenost ostvarenih rezultata i upotrebljenih sredstava;
• efektivnost kao usklađenost zacrtanih ciljeva i upotrebljenih sredstava;
• ljudsku bezbednost kao slobodu od straha i pretnji po osnovna ljudska prava i slobode, kao i po bezbednost i život pojedinca;
• državnu bezbednost kao očuvanje usvojenih vrednosti jedne države (teritorije, nezavisnosti, suvereniteta) i kao političku stabilnost njenih institucija;
• demokratsku vladavinu kao legitimnost, reprezentativnost, transparentnost, učešće građana, zakonitost i odgovornost u upravljanju sektorom bezbednosti.

Koncept reforme sektora bezbednosti sastoji se od 4 elementa. Ti elementi, jesu: akteri, kontekst, ciljevi i dimenzije. Aktere reforme sektora bezbednosti čine organizacije za zaštitu države i zajednice. Dele se u četiri grupe:

• Državni akteri koji koriste silu (vojska, policija, službe bezbednosti itd.)
• Nedržavni akteri koji koriste silu (privatne bezbednosne kompanije, paramilitarne jedinice itd.)
• Državni akteri koji koriste silu (parlament, pravosudni sistem, nezavisna tela itd.)
• Nedržavni akteri koji ne koriste silu (organizacije, građanska društva, mediji, univerziteti itd.)

Prvu grupu, dakle, čine državni akteri koji upotrebljavaju silu. Među njima se nalaze vojska, policija, službe bezbednosti koji primenjuju pojedinca policijska ovlašćenja. Zbog činjenica da je reč o državnim aparatima koji imaju državni monopol nad legitimnom upotrebom sile, možemo reći da ove ustanove čine "tvrdo jezgro" sektora bezbednosti.

Tri godine nakon izdvajanja Resora državne bezbednosti iz sastava Ministarstva unutrašnjih poslova i uspostavljanja Bezbednosno-informativne agencije kao samostalne, Vladi potčinjene službe, u Srbiji su stvoreni osnovni preduslovi da se na drugačiji način, u okviru inoviranog koncepta bezbednosti, normativno regulišu i reformski procesi vezani za vršenje policijskih poslova. U formalno-pravnom smislu, prethodni Zakon o policiji (2005), u vremenu kada je donet, smatran je kompatibilnim standardima vezanim za policijske poslove koji su sadržani u značajnim dokumentima usvojenim na međunarodnom nivou, uključujući: Evropsku konvenciju o ljudskim pravima iz 1950. godine i pratećim protokolima kojima je izmenjena i dopunjena (Državna zajednica Srbija i Crna Gora je ratifikovala pomenutu konvenciju 26. decembra 2003. godine), Deklaraciju o policiji iz 1979. godine, Evropski kodeks policijske etike, usvojen od strane Komiteta ministara Saveta Evrope u septembru 2001. godine, te druge relevantne izvore međunarodnog prava koji se odnose na ovu problematiku. Shodno tome, Zakon o policiji se zasnivao na konceptu po kome su policijske strukture u Srbiji ustrojene u okviru organizacionih jedinica MUP-a Republike Srbije, koje su u statusu javnih službi ministarstva.

U okviru obaveza vezanih za postupak harmonizacije nacionalnog zakonodavstva sa propisima i pravnim tekovinama Evropske unije (acquis communautaire), usvojeno je više zakona koji pokrivaju različite oblasti policijskog delovanja, uključujući i: Zakon o ličnoj karti, Zakon o putnim ispravama, Zakon o azilu, Zakon o zaštiti državne granice, Zakon o strancima, Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, Zakon o vanrednim situacijama, Zakon o zaštiti od požara i drugi. Ovo je bilo praćeno i usvajanjem i sprovođenjem bitnih strategijskih dokumenata koji se vezuju za ključna područja delovanja policije, kao što su Strategija nacionalne bezbednosti, Nacionalna strategija za borbu protiv organizovanog kriminala, Strategija borbe protiv trgovine ljudima, Strategija integrisanog upravljanja granicom, Nacionalna strategija za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, Strategija policije u zajednici i druge. Opširnije o preduzetim promenama ćemo saznati u daljem tekstu.

Preduzete promene

Proces evropskih integracija je praćen raznim reformama, između ostalog, i reformom policije. Poglavlje 24 u procesu pregovora o članstvu Republike Srbije u Evropskoj uniji, pod nazivom "Pravda, sloboda i bezbednost" zahteva reformu čitavog sektora bezbednosti. Posmatranje ovih oblasti započeto je 02.10.2013. godine i od tada su usvojene sledeće promene:

• Zakon o ličnoj karti - Zakon sadrži 36 članova i uređuje oblasti prava i dužnosti na ličnu kartu, važenje lične karte, nadležnost za izdavanje lične karte, postupka izdavanja lične karte itd.
• Zakon o putnim ispravama - Zakon sadrži 57 članova i uređuje oblasti prava na putnu ispravu, vrste putnih isprava, nadležnost za izdavanje putnih isprava, rokova važenja putnih isprava, postupka izdavanja putnih isprava, posebne obaveze u vezi sa izdatom putnom ispravom, i takođe, kaznene odredbe.
• Zakon o azilu - Zakon sadrži 345 načela i uređuje oblasti definisanja nadležnih organa, postupka azila, ostvarivanje prava i obaveza lica koja traže azil, izbeglica i lica kojima je dodeljena subsidijarna zaštita, isprava, evidencija itd.
• Zakon o zaštiti državne granice - Zakon sadrži 70 članova i uređuje oblasti nadležnosti za vršenje zaštite državne granice, prelaska državne granice, granične kontrole, obezbeđenja državne granice, određivanja, obeležavanja i uređivanja državne granice, međunarodne granične saradnje, evidencije, kaznenih odredbi itd.
• Zakon o strancima - Zakon sadrži 92 člana i uređuje oblasti ulaska i izlaska stranaca iz Republike Srbije, vize, boravka stranaca, nezakonitog boravka i prinudnog udaljenja, putnih isprava za strance itd.
• Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima - Zakon ima 322 člana i uređuje oblasti osnova sistema bezbednosti saobraćaja, pravila saobraćaja, saobraćajne signalizacije, puteva, dužnosti učesnika u saobraćaju u slučaju saobraćajne nezgode itd.
• Zakon o vanrednim situacijama - Zakon sadrži 150 članova i uređuje oblasti definisanja subjekata sistema zaštite i spasavanja, nadležnosti državnih organa, nadležnosti autonomne pokrajine i lokalne samouprave, prava i dužnosti privrednih društava i drugih pravnih lica, prava i dužnosti građana itd.
• Zakon o zaštiti od požara - Zakon sadrži 90 članova i uređuje oblasti planiranja i organizovanja zaštite od požara, mere zaštite od požara itd.

Usvajanje strategijskih dokumenata:

• Strategija nacionalne bezbednosti - poslednji put usvojena oktobra 2009. godine. Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije predstavlja najvažniji strateški dokument kojim se utvrđuju osnove politike bezbednosti u zaštiti nacionalnih interesa Republike Srbije. Strategija nacionalne bezbednosti daje analizu okruženja Republike Srbije, identifikuje izazove, rizike i pretnje bezbednosti, utvrđuje nacionalne interese, određuje ciljeve, osnovna načela i elemente politike nacionalne bezbednosti i definiše strukturu, načela funkcionisanja i odgovornosti u okviru sistema bezbednosti.
• Nacionalna strategija za borbu protiv organizovanog kriminala - Osnovni ciljevi strategije su:
• razvijanje proaktivnog pristupa u borbi protiv organizovanog kriminala;
• povećanje efikasnosti u borbi protiv organizovanog kriminala odgovarajućom primenom preventivnost i represivnog delovanja, kao i oduzimanje imovine proistekle izvršenjem krivičnog dela;
• harmonizacija nacionalnog zakonodavstva sa međunarodnim standardima u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala;
• jačanje kapaciteta (ljudskih i materijalno-tehničkih) svih državnih organa koji učestvuju u borbi protiv organizovanog kriminala;
• jačanje saradnje na nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou;
• jačanje saradnje između državnih organa, privatnog sektora i civilnog društva.
• Strategija borbe protiv trgovine ljudima - Ova strategija se sastoji od niza mera i aktivnosti koje treba preduzeti u cilju pravovremenog i sveobuhvatnog odgovora na problem trgovine ljudima u zemlji, sa posebnim naglaskom na zaštitu ljudskih prava žrtava. Izradom Strategije uspostavljeni su jasni strateški ciljevi koji treba da budu realizovani kroz različite aktivnosti državnih institucija, nevladinih i međunarodnih organizacija. Ove aktivnosti će biti posebno predstavljene i u Nacionalnom planu akcije za borbu protiv trgovine ljudima.
• Strategija integrisanog upravljanja granicom - usvojena za period od 2016. do 2020. godine. Strateški cilj Republike Srbije je ulazak u Evropsku uniju, što podrazumeva zakonodavno, administrativno i institucionalno usklađivanje sa evropskim standardima. Republika Srbija je otvorila pregovore sa Evropskom unijom, te je u skladu sa merilom za otvaranje Poglavlja 24. Pravda, sloboda i sigurnost, izradila Akcioni plan za Poglavlje 24 koji je predvideo: “Usvajanje višegodišnje Strategije integrisanog upravljanja granicom u skladu sa EU konceptom iz 2006 godine, uključujući mere za poboljšanje međuagencijske saradnje, uključujući razmenu informacija putem zajedničkog operativnog rada na granici. Glavni ciljevi kontrole koju sprovode osnovne granične službe jesu: bezbednost građana, otklanjanje pretnji za državnu granicu, zaštita javnog poretka i bezbednosti Republike Srbije, očuvanje zdravlja i životne sredine, kao i zaštita finansijskih interesa i olakšavanje međunarodne trgovine. Ostvarivanjem navedenih ciljeva pored Republike Srbije i njenih građana indirektno se vrši zaštita i građana susednih država i EU.
• Nacionalna strategija za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma - Osnovni ciljevi ove strategije su:
• preventivnim i represivnim merama uticati na smanjenje kriminaliteta u vezi sa pranjem novca i finansiranja terorizma;
• implementirati međunarodne standarde čije sprovođenje omogućava članstvo ili povoljniji status države u međunarodnim organizacijama;
• razviti sistem saradnje i odgovornosti svih učesnika u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma;
• unaprediti saradnju javnog i privatnog sektora na planu borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma;
• obezbediti transparentnost finansijskog sistema.
• Strategija policije u zajednici - Ova strategija daje smernice u uspostavljanju i razvoju novih načina saradnje policije sa građanima, zajednicom i institucijama radi povećanja lične i kolektivne bezbednosti u Republici Srbiji. Koncept policije u zajednici promoviše ideju o većem učešću zajednice i građana u policijskom odlučivanju i delovanju kao savremeni pristup bezbednosti građana, društva i države, te se, u tom smislu ovom strategijom afirmiše novi koncept modela organizacije i načina rada policije u Republici Srbiji.

Poglavlje 24- "Pravda, sloboda i bezbednost"

Pregovaračko poglavlje 24 u procesu pregovaranja o članstvu Republike Srbije u EU se odnosi na oblasti pravde, slobode i bezbednosti. Otvaranjem poglavlja 24 u državu stižu reforme u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Promene srpskoj policiji naziru se već iz izveštaja Brisela o evropskom napretku Beograda. Evropska unija zamera srpskoj policiji što ima prekobrojnu administraciju, što ne radi u skladu sa potrebama društva kojem služi, ali i što je politizovana. Neretko se političaru mešaju u rad policije ili je zloupotrebljavaju u dnevnopolitičke, ali i partijske svrhe. Tome bi, do 2020. godine na put trebalo da stanu upravo pregovori s EU u okviru poglavlja 24. Očekivani rezultat je obuka policije da radi više preventivno, a manje represivno. Misija ove, od demokratskih promena pete reforme policije biće i da zbliži tzv. plave uniforme i građane.

Zakon o policiji- Analiza stručnjaka

Nakon predstavljanja nacrta novog Zakona o policiji u Narodnoj skupštini Republike Srbije godine nastao je dug period pregovora. Opozicija je kritikovala zakon, navodeći da je pun mana. Zaštitnik građana je naveo da se Ministru policije daju neprimerena ovlašćenja i da tekst vodi u politizaciju policije. Sloge nije bilo ni među sindikatima- jedni podržavaju napore vlasti da unapredi položaj policije, a drugi upućuju oštre kritike na račun države. Ove reforme policije, koji je jedan od uslova za ulazak u Evropsku uniju, raspravljane su među stručnjacima, između ostalog Amadea Votkinsa- savetnika ministra unutrašnjih poslova Srbije i Miloša Vasića- urednika sedmičnika "Vreme". Na jednu od predloženih promena nacrta Zakona koja se odnosi na reorganizaciju unutar Ministarstva unutrašnjih poslova, u smislu promena unutrašnjih i policijskih poslova, stvaranje Direkcije policije, nova zvanja, novi činovi službenika, karijerno napredovanje, Votkins je rekao sledeće: "Cilj reforme policije u suštini je bolja policija za sve. To znači da građani 21. veka Republike Srbije sigurno zahtevaju policiju koja je efikasnija koja može za ista budžetska sredstva da ostvari mnogo više nego što ostvaruje danas. Isto važi i za zaposlene. Oni teže ka tome da radno okruženje bude bolje, da oni budu zadovoljniji na svom radnom mestu, što će imati pozitivne implikacije za građane koji će imati bolju, efikasniju policiju na svakodnevnom nivou." Vasić, član 3 policijska sindikata navodi sledeće: "Policajci ne žele reforme. Razlog tome je to što je svako naredna reforma značila neku politizaciju. Danas smo došli do toga da bi ova reforma trebalo da znači dve bitne stvari- poboljšanje socijalnog položaja policajaca i dovođenje reda u kabinet ministra."

Često postavljeno pitanje je to da li će novi Zakon konačno dovesti do depolitizacije policije. Stavovi su oprečni. Votkins smatra da je to tekst koji vodi depolitizaciji. U nekoliko delova teksta koji su krucijalni, poput uvođenja sistema internih konkursa, postavljanje sektora za ljudske resurse na jedan strateški nivo, ministru su direktno umanjene mogućnosti uplitanja u proces selekcije, regrutacije, premeštaja itd. Dok sa druge strane, Vasić smatra da će politizacija u policiji uvek postojati. To je ono što je bivši premijer Vojislav Koštunica nazvao "Ministarstva sile". Od ključnog značaja je smanjiti diskreciona ovlašćenja ministara, a pojačati ulogu direktora policije. Potrebno je od policije napraviti javnu službu koja neće ni u jednom trenutku podleći uticaju neovlašćenih lica.

Zakon o policiji- Analiza Beogradskog centra za bezbednosnu politiku

Istraživački tim BCBP u ovoj analizi iznosi niz preporuka za poboljšanje predloga zakona o izmenama i dopunama koji se nalazi u skupštinskoj proceduri krajem 2017. godine. U tekstu su navedeni komentari i obrazloženja promena na svaki od spornih članova Zakona.

Dobre strane predloženih izmena Zakona o policiji:

• Dodatno su precizirani zadaci i poslovi Ministarstva unutrašnjih poslova;
• Platforma za bezbednosnu elektronsku komunikaciju, razmenu podataka i informacija bi trebalo da omogući uspostavljenje nacionalnog kriminalističko-obaveštajnog sistema;
• Zakonom je organizacioni deo za strateško planiranje uključen u stratešku procenu javne bezbednosti;
• Detaljnije su regulisane bezbednosne smetnje;
• Pozitivno je produženje rokova za vođenje disciplinskog postupka.

Loše strane predloženih izmena Zakona o policiji:

• Neopravdano se proširuje opseg lica nad kojima je moguće izvršiti bezbednosnu proveru;
• Dodatno je ugrožava nezavisnost u radu Sektora unutrašnje kontrole Ministarstva;
• Nisu jasne nadležnosti niti planirani zadaci nove organizacione jedinice u okviru Direkcije policije pod nazivom "Jedinica za zaštitu";
• Prelog izmena i dopuna Zakona o policiji je Narodnoj skupštini upućen nešto manje od dve godine od njegovog usvajanja;
• Nema opravdanja za produženje roka za usvajanje podzakonskih akata na još dve godine od stupanja na snagu novih zakonskih rešenja;
• Policija nije jasno i nedvosmisleno izdvojena kao posebni organizacioni deo u sastavu Ministarstva unutrašnjih poslova;
• Dostojnost za obavljanje policijske službe se posmatra iz ugla bezbednosne smetnje, a ne kriterijuma za zasnivanje radnog odnosa u MUP-u;
• Neopravdano se ograničava pravo na solidarnu pomoć zaposlenima;
• Ukida se element javnosti disciplinskog postupka.

Najvažnije stavke koje je trebalo promeniti, ali je šansa za to propuštena:

• Nisu precizno uređene nadležnosti specijalne jedinice policije i posebnih jedinica policije;
• Nisu precizirani uslovi u kojima se vrši snimanje policijskih službenika prilikom obavljanja poslova;
• Nije uređena primena mere ciljane potrage u domenu odnosa sa tužilaštvom i dokazanim radnjama iz Zakonika o krivičnom postupku;
• Propuštena je prilika da se zakonski ojača operativna nezavisnost policije i razgraniče zadaci organizacionih jedinica Ministarstva koji obavljaju poslove unutrašnje kontrole policije;
• Nove antikorupcijske mere (test integriteta, sprovođenje analize rizika od korupcije, provera prijave i promene imovnog stanja zaposlenog) još uvek nisu detaljno uređene;
• Propuštena je šansa da se razgraniči postupanje u disciplinskom i pritužbenom postupku;
• Pojedincima koji zadovoljavaju uslove za prijem ili napredovanje u službi, a dolaze iz nedovoljno zastupljenih grupa unutar institucije, nije omogućeno prvenstvo prilikom prijema ili napredovanja.

Podrška organizacijama građanskog društva u praćenju reforme policije u Srbiji

Proces reforme policije u Srbiji postao je tesno povezan sa pristupnim pregovorima sa EU. Očekivano otvaranje pregovora o poglavlju 24 tokom 2016. godine, koja obuhvata politike iz oblasti pravde, slobode i bezbednosti, postaviće prioritete reformama u ovoj oblasti u skladu sa Akcionim planom za ovo poglavlje. Uloga građanskog društva u ovom procesu pregovora o poglavlju 24 posebno je važna sa aspekta transparentnosti i odgovornosti u procesu reforme policije.

Tri najrelevantnija mehanizma u tom procesu su:

• koalicija prEUgovor, koja prati stanje u poglavljima 23 i 24;
• Radna grupa za poglavlje 24 u okviru Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji;
• SEKO mehanizam za oblasti pravde i unutrašnjih poslova.

Ove projekte podržava Misija OEBS u Srbiji.

Izveštaj Beogradskog centra za bezbednosnu politiku o reformi policije u Srbiji

Ovaj izveštaj se odnosi na napredak Srbije u poglavljima 23 i 24 za period od maja do oktobra 2016. godine. U njemu se navodi da je ostvaren ograničen napredak u reformi policije u Srbiji. Pored niza aktivnosti u vezi sa unapređenjem specijalizovanog rada policije, što je već predviđeno Akcionim planom za Poglavlje 24 (borba protiv organizovanog kriminala ili terorizma), postoji potreba za izgradnjom efikasne organizacije policije, kao i za integritetom policije i transparentnim izveštavanjem srpskoj javnosti i EU.

Kako bi se omogućilo praćenje reforme policije, predloženo je da se jasno navedu ključne mere, rokovi, nadležni organi, potrebna sredstva i pokazatelji za primenu preporuke Evropske komisije o "proceni potrebe za daljom reformom i racionalizacijom policije/Ministarstva unutrašnjih poslova radi povećanja njene efikasnosti", u skladu sa metodologijom koja se koristi u ostatku Akcionog plana za Poglavlje 24. Akcioni plan za Poglavlje 24 trenutno nudi samo grub opis procesa reformi koje su u toku i/ili su planirane u Ministarstvu unutrašnjih poslova, bez navođenja odgovornih organa, potrebnih sredstava ili načina provere da li je najavljena izmena sprovedena (pokazatelji uticaja).

Drugi prioritet u okviru opšte reforme policije je izgradnja integriteta policije, što predstavlja ključnu karakteristiku borbe protiv korupcije, organizovanog kriminala i svih drugih aspekata rada policije. U tom smislu, potrebno je preduzeti dodatne značajne aktivnosti kako bi se obezbedilo da su usluge policije operativno nezavisne od političkog uticaja i zaštićene od kriminalnih uticaja. Kratkoročni prioriteti treba da budu usvajanje podzakonskih akata potrebnih za sprovođenje novog Zakona o policiji i imenovanje ključnih rukovodilaca u policiji odabranih među iskusnim profesionalcima u otvorenom konkursu.

Odabir novog direktora policije mora biti sproveden na osnovu zasluga. Važno je ne favorizovati određene kandidate, već omogućiti jednake mogućnosti za sve, pri čemu konkursna komisija treba da odabere i predloži ministru unutrašnjih poslova prva tri kandidata. Nakon toga, ministar predlaže Vladi kandidata za Direktora policije. U toj fazi, takođe je važno da ministar donosi odluku na osnovu profesionalizma i sposobnosti kandidata da unapredi bezbednost i sigurnost u Srbiji, a ne na osnovu nekih drugih kriterijuma.

Preporuke:

• Nastaviti reformu upravljanja ljudskim resursima u policiji, naročito u oblasti sprovođenja internih konkursa daljim definisanjem javnih politika, procedura i podzakonskih akata i njihovim sprovođenjem u praksi;
• Kriterijumi racionalizacije policije treba da budu javno dostupni i potrebno je objasniti način sprovođenja. Komisija za analizu rešenja o premeštaju u vezi sa radnim mestima analize rizika trebalo je da izradi izveštaj nakon okončanja tog posla i da ga podnese skupštinskom Odboru za odbranu i unutrašnje poslove.

Službeni nazivi

Činovi policijskih službenika MUP-a Republike Srbije
Činovi službenika	Izgled epolete
Specijalističke i master strukovne studije
General policije
pukovnik policije
potpukovnik policije
major policije
kapetan policije
poručnik policije
Osnovne strukovne studije
potporučnik policije
zastavnik 1. klase policije
zastavnik policije
Srednje obrazovanje
vodnik 1. klase policije
vodnik policije
mlađi vodnik policije
Pripravnici
pripravnik poručnik policije
pripravnik zastavnik policije
pripravnik mlađi vodnik policije
Polaznici osnovne policijske obuke
polaznik osnovne policijske obuke

Ministar

Glavni članak: Spisak ministara unutrašnjih poslova Srbije

Na čelu Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Republike Srbije nalazi se ministar. Sadašnji ministar unutrašnjih poslova je Bratislav Gašić koji funkciju obavlja od 26. oktobra 2022. godine.

Prethodni ministri

Ministri od 1945. do danas su:

• Milentije Popović (april 1945 — novembar 1946)
• Slobodan Penezić Krcun (novembar 1946 — decembar 1953)
• Vojin Lukić (decembar 1953 — jun 1962)
• Vladan Bojanić (jun 1962 — 1963)
• Milisav Lukić (1963 — 1965)
• Životije Srba Savić (1965 — 1966)
• Slavko Zečević (1966 — 1976)
• Viobran Stanojević (1976 — 1982)
• Svetomir Lalović (maj 1982 — decembar 1989)
• Radmilo Bogdanović (decembar 1989 — maj 1991)
• Zoran Sokolović (maj 1991 — mart 1997)
• Radovan Stojičić Badža (mart 1997 — april 1997) — vršilac dužnosti
• Vlastimir Đorđević (april 1997) — vršilac dužnosti
• Vlajko Stojiljković (april 1997 — oktobar 2000)
• Mirko Marjanović (oktobar 2000) — vršilac dužnosti
• Ko-Ministri (Stevan Nikčević, Božidar Prelević i Slobodan Tomović; oktobar 2000 — januar 2001)
• Dušan Mihajlović (januar 2001 — mart 2004)
• Dragan Jočić (mart 2004 — jul 2008)
• Ivica Dačić (jul 2008 — april 2014)
• Nebojša Stefanović (april 2014 — oktobar 2020)
• Aleksandar Vulin (oktobar 2020 — oktobar 2022)
• Bratislav Gašić (oktobar 2022 — trenutni)

Vidite još

• Rozeta
• Širit
• Epoleta
• Sejmeni
• Milicija SFRJ
• Petokraka zvezda
• Činovi Vojske Srbije
• Činovi zatvorskih čuvara Srbije
• Činovi vatrogasaca-spasilaca MUP-a Srbije
• Činovi vatrogasaca-spasilaca VSS

Literatura

• Hänggi, Heiner. Conceptualising Security Sector Reform and Reconstruction. Geneva: Democratic Control of Armed Forces – DCAF. str. 275. 

Spoljašnje veze

• Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije
• Uprava saobraćajne policije u sedištu Ministarstva
• Video servis MUP-a Republike Srbije na YouTube
• Uprava policije u sedištu Ministarstva
• Policijski sindikat Srbije
• Nezavisni Sindikat Policije
• Beogradski Sindikat Policije i Policijskih Starešina
• Sindikalna Organizacija Žandarmerije
• Policijski Sindikalni Pokret
• Internacionalna policijska asocijacija
• [1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. januar 2018)