Портал:Ukrajina

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu


Flag of Ukraine.svg
Dobrodošli na


Položaj Ukrajine

Ukrajina (ukr. Україна) država je u istočnoj Evropi. Graniči se sa Rusijom na severoistoku, Belorusijom na severu, Poljskom, Slovačkom i Mađarskom na zapadu, Rumunijom i Moldavijom na jugozapadu, a na jugu izlazi na Crno more i Azovsko more. Teritorija današnje Ukrajine je bila središte istočnoslovenske kulture u srednjem veku, pre nego što je podeljena između raznih sila, kao što su Rusija, Poljska, Litvanija, Austrijsko carstvo i Osmansko carstvo. Kratki period nezavisnosti (19171921) nakon Oktobarske revolucije 1917, okončan je uključivanjem Ukrajine u Sovjetski Savez 1922. (Ukrajinska SSR). Sadašnje granice republike su uspostavljene 1954. Ukrajina je stekla nezavisnost nakon raspada Sovjetskog Saveza, 1991.

Dalje


Ukrajinska muzika počinje svoju moderniju istoriju od Kijevske Rusije u 9. veku. Njezin snažan utecaj vidi se u međunarodnim nadimcima za Ukrajinu :«Zemlja slavuja» i «Slovenska Italija». U tradicionalnoj ukrajinskoj muzici može se primetiti snažan hrišćanski uticaj s obzirom da je srednjovekovna Ukrajina bila hrišćansko središte Istočnih Slovena preko četiri veka.Ukrajinski utecaj primećuje se i u poznatoj klasičnoj ruskoj muzici,posebno kada je reč o muzičarima koji imaju ukrajinsko poreklo poput Petra Iljiča Čajkovskog,Igora Stravinskog i drugih.Danas ukrajinska muzika u svojoj raznovrsnosti zvukova u Ukrajini i inostranstvu, nastavlja da se razvija u narodnim i profesionalnim tradicijama.

Pogled na dvorac Lastavičje gnezdo u blizini Jalte, AR Krim

Ukoliko napišete neki kratak članak (klicu), molimo Vas da koristite šablon {{Klica-Ukrajina}} kako bi ga označili da članak nije završen i da mu treba dopuna.

Da li znate....

  • ...da je Ukrajina po veličini, druga najveća država u Evropi (iza Rusije).
  • ...da se u periodu izmeću 1739-1751. godine oko 100.000 Srba doselilo u Ukrajinu. Naselili su dve ukrajinske oblasti, jednu na desnoj obali Dnjepra, kojoj su dali ime "Nova Serbija" i drugu u Donjeckom bazenu koja se zvala "Slavjanoserbija". Srbi su se vremenom potpuno asimirali sa domaćim stanovništvom.
  • ...da je Ukrajina «žitnica» Evrope, zbog svojih prostranih stepa koje su pretvorene u žitna polja.

[•] Ukrajinci

[•] Rusija

[•] Srbija

Taras Grigorovič Ševčenko

Taras Grigorovič Ševčenko (ukr. Тарас Григорович Шевченко; Morinc, 9. mart 1814Petrograd, 10. mart 1861) je jedan od najvećih ukrajinskih pesnika, slikar i humanista. Njegov književni rad bio je preporod za ukrajinsku književnost. Teme koje preovlađuju u njegovim delima su težak položaj ukrajinskog seljaka, čežnja za srećnim vremenima domovine, želja i nada za socijalno i nacionalno oslobođenje Ukrajine.

(na jeziku: ukrajinski)

Ukrajinski jezik (ukr. українська мова) je slovenski jezik iz grupe istočnoslovenskih jezika. U prošlosti se još nazivao maloruski i rutenski. Ukrajinski je posle ruskog i poljskog treći najveći slovenski jezik. To je zvanični jezik Ukrajine gde ga govori 35 miliona ljudi kao maternji. Govori se još u: Rusiji, Poljskoj, Belorusiji, Rumuniji, Moldaviji, Pridnjestrovlju, Banatu, Kanadi i SAD.

Ukrajinski jezik se služi ćiriličkim pismom koje se u pojedinim slovima razlikuje od ruske verzije.

Ukrajinski jezik se razvio iz proto-istočnoslovenskog jezika koji se govorio u Kijevskoj Rusiji (10—13. vek).Ovaj jezik je bio zabranjen u školama Ruske Imperije od 1804. do Oktobarske revolucije.




Ukrajnski jezik
ukrajinski srpski
говорити/мовити govoriti
кохати/любити voleti
дякую/спасибі hvala
маєте рацію/ви праві u pravu ste
Ukrajina
Novac

Portal:Ukrajina/Gradovi

 
Grad Oblast Populacija
Kijev
Kijev
Harkov
Harkov
Odesa
Odesa
Dnjepar
Dnjepar
1. Kijev Kijev 2.786.518 Donjeck
Donjeck
Zaporožje
Zaporožje
Lavov
Lavov
Krivi Rog
Krivi Rog
2. Harkov Harkovska oblast 1.440.676
3. Odesa Odeška oblast 1.003.705
4. Dnjepar Dnjepropetrovska oblast 1.001.612
5. Donjeck Donječka oblast 977.257
6. Zaporožje Zaporoška oblast 776.918
7. Lavov Lavovska oblast 758.351
8. Krivi Rog Dnjepropetrovska oblast 670.068
9. Mikolajiv Mikolajivska oblast 499.659
10. Marijupolj Donječka oblast 489.702
11. Lugansk Luganska oblast 470.152
12. Makejevka Donječka oblast 398.058
13. Vinica Vinička oblast 369.200
14. Simferopolj Krim 359.551
15. Sevastopolj Sevastopolj 380.301
16. Herson Hersonska oblast 340.525
17. Poltava Poltavska oblast 298.492
18. Černigov Černigovska oblast 296.896
19. Čerkasi Čerkaška oblast 287.591
20. Sumi Sumska oblast 272.899


Portal.svg Ostali portali na Vikipediji na srpskom jeziku