Индијум — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 157: | Ред 157: | ||
[[Слика:IndiumMetalUSGOV.jpg|мини|лево]]'''Индијум''' (-{'''In'''}-, {{јез-лат|indicum}}) је метал [[13. група хемијских елемената|-{III}-A групе]]. Име потиче од [[грчки језик|грчког]] назива за боју индиго. |
[[Слика:IndiumMetalUSGOV.jpg|мини|лево]]'''Индијум''' (-{'''In'''}-, {{јез-лат|indicum}}) је метал [[13. група хемијских елемената|-{III}-A групе]]. Име потиче од [[грчки језик|грчког]] назива за боју индиго. |
||
Индијум је заступљен у [[Земља|земљиној]] кори у количини од 0,049 ppm ({{јез-енг|parts per million}}).<ref name="Housecroft3rd">{{Housecroft3rd}}</ref> |
Индијум је заступљен у [[Земља|земљиној]] кори у количини од 0,049 ppm ({{јез-енг|parts per million}}).<ref name="Housecroft3rd">{{Housecroft3rd}}</ref><ref name="ParkesНеорганскаХемија">{{ParkesНеорганскаХемија}}</ref> |
||
==Литература== |
==Литература== |
Верзија на датум 20. јун 2010. у 06:01
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||
Општи подаци | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Име, симбол, атомски број | Индијум, In, 49 | |||||||||||||||||||||||||||||||||
Припадност скупу | слабих метала | |||||||||||||||||||||||||||||||||
група, периода | IIIA, 5 | |||||||||||||||||||||||||||||||||
густина, тврдоћа | 7310 kg/m3, 1,2 | |||||||||||||||||||||||||||||||||
Боја | сребрнобела | |||||||||||||||||||||||||||||||||
Особине атома | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
атомска маса | 114,818 u | |||||||||||||||||||||||||||||||||
атомски радијус | 155 (156) pm | |||||||||||||||||||||||||||||||||
ковалентни радијус | 144 pm | |||||||||||||||||||||||||||||||||
ван дер Валсов радијус | 193 pm | |||||||||||||||||||||||||||||||||
електронска конфигурација | [Kr]4d105s25p1 | |||||||||||||||||||||||||||||||||
e- на енергетским нивоима | 2, 8, 18, 18, 3 | |||||||||||||||||||||||||||||||||
оксидациони број | 3 | |||||||||||||||||||||||||||||||||
Особине оксида | амфотерни | |||||||||||||||||||||||||||||||||
кристална структура | тетрагонална | |||||||||||||||||||||||||||||||||
физичке особине | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
агрегатно стање | чврсто | |||||||||||||||||||||||||||||||||
температура топљења | 429,75 K (156,60 °C) | |||||||||||||||||||||||||||||||||
температура кључања | 2345 K (2072 °C) | |||||||||||||||||||||||||||||||||
молска запремина | 15,76×10-3 m³/mol | |||||||||||||||||||||||||||||||||
топлота испаравања | 231,5 kJ/mol | |||||||||||||||||||||||||||||||||
топлота топљења | 3,263 kJ/mol | |||||||||||||||||||||||||||||||||
притисак засићене паре | 1,42×10-17 Pa (429 K) | |||||||||||||||||||||||||||||||||
брзина звука | 1.215 m/s (293,15 K) | |||||||||||||||||||||||||||||||||
Остале особине | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
Електронегативност | 1,78 (Паулинг) 1,49 (Алред) | |||||||||||||||||||||||||||||||||
специфична топлота | 233 J/(kg*K) | |||||||||||||||||||||||||||||||||
специфична проводљивост | 11,6×106 S/m | |||||||||||||||||||||||||||||||||
топлотна проводљивост | 81,6 W/(m*K) | |||||||||||||||||||||||||||||||||
I енергија јонизације | 558,3 kJ/mol | |||||||||||||||||||||||||||||||||
II енергија јонизације | 1820,7 kJ/mol | |||||||||||||||||||||||||||||||||
III енергија јонизације | 2.704 kJ/mol | |||||||||||||||||||||||||||||||||
IV енергија јонизације | 5.210 kJ/mol | |||||||||||||||||||||||||||||||||
Најстабилнији изотопи | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||
Тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови.
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||
Објашњења скраћеница: заст.=заступљеност у природи, в.п.р.=време полу распада, н.р.=начин распада, е.р.=енергија распада, п.р.=производ распада, з.е=заробљавање електрона, i.t.=изомерни прелаз
|
Индијум (In, лат. indicum) је метал IIIA групе. Име потиче од грчког назива за боју индиго.
Индијум је заступљен у земљиној кори у количини од 0,049 ppm (енгл. parts per million).[1][2]
Литература
- ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
- ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.