Графит — разлика између измена
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
| Ред 10: | Ред 10: | ||
| величина_слике = |
| величина_слике = |
||
| текст_уз_слику = Узорак графита |
| текст_уз_слику = Узорак графита |
||
| формула = [[угљеник|C]] |
| формула = [[угљеник|-{C}-]] |
||
| молска_маса = |
| молска_маса = |
||
| боја = челично црна до сива |
| боја = челично црна до сива |
||
| Ред 26: | Ред 26: | ||
| растворљивост = |
| растворљивост = |
||
}} |
}} |
||
'''Графит''' је [[минерал]] и jедна је од три стабилне [[алотропска модификација|алотропске модификације]] [[угљеник]]а (поред [[дијамант]]а и [[фулерен]]а), међу којима је најчешћа и најстабилнија управо графит. Сиве је боје.<ref name="Housecroft3rd">{{Housecroft3rd}}</ref> |
'''Графит''' је [[минерал]] и jедна је од три стабилне [[алотропска модификација|алотропске модификације]] [[угљеник]]а (поред [[дијамант]]а и [[фулерен]]а), међу којима је најчешћа и најстабилнија управо графит. Сиве је [[боја|боје]].<ref name="Housecroft3rd">{{Housecroft3rd}}</ref> |
||
Графит најчешће посједује [[шестоугао|хексагоналну]] [[кристална решетка|решетку]], а веома ријетко се појављује у [[ромб]]оедричној. [[Атом]]и у слојевима везани су јаким [[ковалентна веза|ковалентним везама]], али су сами слојеви повезани слабим [[Ван дер Валсова веза|Ван дер Валсовим везама]], што им омогућава да клизе један преко другог, тако да се графит отире. Графит је једини [[неметал]] који добро проводи [[електрична струја|електричну струју]] и [[топлота|топлоту]].<ref name="CRC">{{RubberBible87th}}</ref><ref name="Merck13th">{{Merck13th}}</ref> |
Графит најчешће посједује [[шестоугао|хексагоналну]] [[кристална решетка|решетку]], а веома ријетко се појављује у [[ромб]]оедричној. [[Атом]]и у слојевима везани су јаким [[ковалентна веза|ковалентним везама]], али су сами слојеви повезани слабим [[Ван дер Валсова веза|Ван дер Валсовим везама]], што им омогућава да клизе један преко другог, тако да се графит отире. Графит је једини [[неметал]] који добро проводи [[електрична струја|електричну струју]] и [[топлота|топлоту]].<ref name="CRC">{{RubberBible87th}}</ref><ref name="Merck13th">{{Merck13th}}</ref> |
||
Верзија на датум 23. јул 2010. у 06:29
| Графит | |
|---|---|
 | |
| Опште информације | |
| Категорија | Минерал |
| Формула | C |
| Кристалне системе | хексагонална |
| Идентификација | |
| Цепљивост | савршена у једном правцу |
| Тврдоћа по Мосу | 1—2 |
| Сјајност | металична |
| Огреб | црни |
| Густина | (2,09—2,23) g/cm3 |
Графит је минерал и jедна је од три стабилне алотропске модификације угљеника (поред дијаманта и фулерена), међу којима је најчешћа и најстабилнија управо графит. Сиве је боје.[1]
Графит најчешће посједује хексагоналну решетку, а веома ријетко се појављује у ромбоедричној. Атоми у слојевима везани су јаким ковалентним везама, али су сами слојеви повезани слабим Ван дер Валсовим везама, што им омогућава да клизе један преко другог, тако да се графит отире. Графит је једини неметал који добро проводи електричну струју и топлоту.[2][3]
Употребљава се за подмазивање, у електролизи (као инертна електрода), за контакте у електричним моторима и сл.
Највећи рудници графита у свету налазе се у Кини (2005. године производња је била 1.650.000 тона). Остали велики произвођачи графита су Индија, Бразил, Северна Кореја и Канада.
Види још
Литература
- ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
- ^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
- ^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
