26. фебруар
26. фебруар (26.02) је 57. дан у години по грегоријанском календару. До краја године има још 308 дана (309 у преступној години).
Догађаји
фебруар | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | 3 | ||||
4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
25 | 26 | 27 | 28 | 29 | ||
- 1199 — У манастиру Хиландар преминуо велики жупан Стефан Немања, тада монах Симеон.
- 1233 — Монголи су након вишемесечне опсаде заузели Кајфенг, престоницу династије Ђин.
- 1531 — У земљотресу у Португалу погинуло неколико десетина хиљада људи, срушен велики део Лисабона и неколико других градова.
- 1815 — Наполеон Бонапарта побегао из заточеништва на острву Елба и уз помоћ групе следбеника вратио се на власт у Француској. Његова друга владавина, названа „Сто дана”, окончана у јуну после војног пораза код Ватерлоа.
- 1852 — Британски војни транспортни брод „Биркенхед” потонуо у заливу Симон уз обалу Јужне Африке, а живот изгубило 485 људи.
- 1885 — Представници 15 земаља на конгресу у Берлину, Афричка конференција, који је организовао немачки канцелар Ото фон Бизмарк, договорили се о подели централне и источне Африке.
- 1901 — Вође Боксерског устанка у Кини Чи Хсуи и Хсу Ченг Ју јавно погубљени одсецањем главе.
- 1909 — Турска признала аустроугарску анексију Босне и Херцеговине.
- 1915 — Немци у Првом светском рату, у борби против Француза код Маланкура, први пут у историји ратовања употребили бацаче пламена.
- 1916 — Немци су у Првом светском рату потопили француски теретни брод „Прованса II”. Погинуло 930 људи.
- 1935 — Адолф Хитлер је наредио поновно оснивање Луфтвафеа, чиме је прекршио одредбе Версајског мира.
- 1935 — Шкотски физичар Роберт Вотсон Ват демонстрирао први комплетан и практично употребљив радар.
- 1936 — Адолф Хитлер у Немачкој отворио прву фабрику за производњу „народног возила”, „фолксваген”.
- 1952 — Премијер Уједињеног Краљевства Винстон Черчил саопштио да је Велика Британија произвела атомску бомбу и да ће је испробати у Аустралији.
- 1960 — Умро српски лингвиста Александар Белић, професор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије, односно Српске академије наука и уметности, члан свих словенских академија. Оснивач српске модерне дијалектологије и један од твораца научне синтаксе.
- 1972 — У бујици коју је изазвало пуцање бране у Западној Вирџинији погинуло је 125 особа.
- 1980 — Египат и Израел успоставили дипломатске односе, чиме је окончано 30-годишње ратно стање две земље.
- 1990 — Под вођством Виолете Бариос де Чаморо, удружена листа 14 опозиционих партија Никарагве добила изборе победивши сандинисте председника Данијела Ортеге.
- 1993 — У снажној експлозији у Светском трговинском центру у Њујорку, за коју су одговорни арапски исламски терористи, погинуло шест, повређено око 1.000 људи.
- 1995 — После губитка око милијарду долара које је на берзи у Сингапуру изазвао дилер Ник Лисон, банкротирала лондонска банка „Беринг”, једна од најстаријих и најугледнијих британских банака.
- 2001 — Скупштина Југославије укинула указ о одузимању држављанства династији Карађорђевић који је 1947. донела тадашња комунистичка влада.
- 2002 — Скупштина Србије усвојила измене Кривичног закона којима је укинута смртна казна.
- 2004 — У авионској несрећи код Мостара погинуо председник Македоније Борис Трајковски и чланови делегације који су с њим путовали на међународну конференцију о инвестирању у БиХ.
- 2006 — На Олимпијском стадиону у Торину у недељу су службено затворене 20. Зимске олимпијске игре.
- 2007 — Међународни суд правде донео ослобађајућу пресуду за СЦГ у случају „Босна и Херцеговина против Србије и Црне Горе”.
Рођења
- 1564 — Кристофер Марлоу, енглески писац, аутор трагедија „Тамерлан Велики”, „Јеврејин са Малте”, „Едвард Други”… († 1593)
- 1725 — Никола Кињо, француски проналазач, познат по томе што је изумео први аутомобил на свету. († 1804)
- 1777 — Прота Матеја Ненадовић, српски устаник и књижевник. († 1854)
- 1802 — Виктор Иго, француски писац и песник. († 1885)
- 1846 — Вилијам Фредерик Коди познат као Буфало Бил био је поштански јахач „Пони експреса”, водич и трагач у америчкој војсци, плаћени борац против Индијанаца и професионални ловац на бизоне. († 1917)
- 1893 — Вукашин Пешић, пионир српског глумишта с почетка XX века († 1979)
- 1894 — Вилхелм Битрих, SS-Obergruppenführer (еквивалент генерал-пуковник) немачког СС-а и Вафен-СС генерал током Другог светског рата. († 1979)
- 1896 — Андреј Жданов, совјетски политичар. († 1948)
- 1932 — Џони Кеш, амерички музичар и глумац. († 2003)
- 1943 — Чарлс Текер, амерички научник. († 2017)
- 1954 — Реџеп Тајип Ердоган, турски политичар, председник Турске (2014—)
- 1956 — Милан Бабић, српски политичар и стоматолог, у разним периодима од 1991. до 1995. године био председник и председник Владе Републике Српске Крајине. († 2006)
- 1970 — Предраг Даниловић, српски кошаркаш.
- 1973 — Оле Гунар Солшер, норвешки фудбалер и фудбалски тренер.
- 1982 — Ли На, кинеска тенисерка.
- 1983 — Сергеј Биков, руски кошаркаш.
- 1983 — Пепе, португалски фудбалер.
- 1984 — Емануел Адебајор, тогоански фудбалер.
- 1985 — Никола Илић, српски кошаркаш. († 2012)
- 1985 — Фернандо Љоренте, шпански фудбалер.
- 1988 — Марина Висковић, српска певачица.
- 1990 — Леон Радошевић, хрватски кошаркаш.
Смрти
- 1199 — Стефан Немања, оснивач династије Немањића, велики жупан. (* 1114)
- 1834 — Алојз Зенефелдер, проналазач литографије. (* 1771)
- 1960 — Александар Белић, лингвиста, академик. (* 1876)
- 1992 — Јован Јанићијевић Бурдуш, позоришни, филмски и ТВ глумац. (* 1932)
- 2001 — Драгослав Аврамовић, српски економиста, гувернер Народне банке Југославије и дописни члан САНУ. (* 1919)
- 2019 — Енди Андерсон, енглески музичар, бубњар групе Кјур. (* 1951)
Празници и дани сећања
- Српска православна црква прославља: