Портал:Математика
![]() ![]() Портал Математика
|
О математици
„ | У сваком сазнању је науке, колико је у њему математике. | ” |
— Имануел Кант |
Овај портал је предвиђен за википедијанце који се интересују за математику. Овде можете наћи линкове ка најинтересантнијим областима и новостима из математике.
Математика је веома широка област науке и тешко је прецизно одредити њене границе. Она је најопштија дедукциона наукa.
Уколико желите да мењате ову страну пређите овде.
Изабрани чланак
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e2/Euclidean_algorithm_252_105_animation_flipped.gif/100px-Euclidean_algorithm_252_105_animation_flipped.gif)
У математици, Еуклидов алгоритам је ефикасан начин за одређивање највећег заједничког делиоца (НЗД) датих бројева. Алгоритам носи име по старогрчком математичару Еуклиду, који га је навео у VII и X књизи својих Елемената.
НЗД два броја је највећи број који истовремено дели оба без остатка. Еуклидов алгоритам је заснован на принципу да се највећи заједнички делилац два броја не мења уколико се мањи број одузме од већег, па се затим одреди НЗД новодобијеног броја и мањег од претходна два.
На пример, 21 је НЗД за 252 и 105 (252 = 21 × 12; 105 = 21 × 5); пошто је 252 − 105 = 147, НЗД за 147 и 105 је такође 21. Како је већи од два полазна броја на овај начин смањен, понављањем поступка добијаће се све мањи бројеви, док се један од њих не сведе на нулу. У том тренутку, други број је једнак највећем заједничком делиоцу два полазна броја.
Уколико се обрне редослед корака у Еуклидовом алгоритму, НЗД се може изразити као збир два полазна броја од којих је сваки помножен неким целим бројем, у претходном примеру је 21 = 5 × 105 + (−2) × 252. Ова важна особина је позната као Безуов идентитет.
Изабрана слика
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e4/Asymptote02.png/300px-Asymptote02.png)
Биографија
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6a/Mihailo_Petrovi%C4%87_Alas%2C_portrait_by_Uro%C5%A1_Predi%C4%87.jpg/130px-Mihailo_Petrovi%C4%87_Alas%2C_portrait_by_Uro%C5%A1_Predi%C4%87.jpg)
Рођен је 24. априла 1868. године у Београду, на Савској падини, недалеко од Конака кнегиње Љубице, као прво дете оца Никодима, професора Богословије, и мајке Милице (рођене Лазаревић).
Завршио је Прву београдску гимназију у периоду 1878-85, а затим уписује Природно-математички одсек Филозофског факултета у Београду. Студије у Београду завршава 1889. године
Јесте ли знали да...
- ... је концепт броја 0 настао независно у Индији и код Маја?
- ... је Птолемеј, антички грчки математичар, веровао да је све повезано са математиком?
- ... модерна линеарна алгебра потиче из раних 1840-их?
- ... реч „математика“ потиче од грч. μάθημα (матема) што значи „наука, знање или учење“.
- ... се геометрија као наука први пут појавила у Египту
- ... је Питагора закључио да је збир углова у троуглу 180 степени
- ... је правилни седмоугао правилни многоугао са најмањим бројем страна који се не може конструисати помоћу лењира и шестара?
Обавештења
- Уколико напишете неки кратак чланак (клицу) везан за математику, на дно додајте шаблон {{клица-мат}}
Основни појмови
Алгоритам - Апсолутна вредност - Елементарне функције - Извод - Интеграл - Ирационалан број - Квадрат - Комплексан број - Круг - Логаритамске једначине - Лопта - Пи - Питагорина теорема - Права - Природан број - Раван - Рационалан број - Реалан број - Скуп - Тачка - Троугао - Функција - Цео број
Области математике
Анализа - Алгебра - Аритметика - Геометрија - Теорија бројева - Тригонометрија - Логика - Вероватноћа - Статистика - Дискретна математика - Нумеричка математика - Стереометрија
Категорије
- Алгебра
- Алгоритми
- Анализа
- Аритметика
- Број
- Докази
- Геометрија
- Дискретна математика
- Елементарне функције
- Интеграли
- Информатика
- Историја математике
- Комбинаторика
- Комплексна анализа
- Комплексни бројеви
- Логика
- Математичари
- Математичка анализа
- Математичка логика
- Математичке константе
- Математичка нотација
- Математички парадокси
- Математичке теореме
- Математичке теорије
- Многоуглови
- Нерешени проблеми у математици
- Парадокси
- Пи
- Примењена математика
- Специјалне функције
- Теореме
- Теорија бројева
- Тригонометрија
Потребно урадити
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a0/Evolution-tasks-old.svg/48px-Evolution-tasks-old.svg.png)
Потребно направити:
Безуов индентитет -
Безуова матрица -
Безуов домен -
Горданова теорема -
Делска константа -
Парсевалова једнакост -
Гаусов алгоритам -
Лонгиметрија -
Њутн-Рафсонов метод
Потребно проширити:
Еуклидски простор -
Бор-Молерупова теорема -
Безуов став -
Дискретна математика -
Друштво математичара Србије -
Интеграл -
Интегралне једначине -
Математички модел -
Полупречник -
Рационалан број -
Скуп -
Цео број
Потребно средити:
Декадни систем -
Алгебра -
Фуријеов ред -