Графит — разлика између измена
м Враћене измене 109.206.103.67 (разговор) на последњу измену корисника Autobot |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
| Ред 26: | Ред 26: | ||
'''Графит''' је [[минерал]] и једна је од три стабилне [[алотропска модификација|алотропске модификације]] [[угљеник]]а (поред [[дијамант]]а и [[фулерен]]а), међу којима је најчешћа и најстабилнија управо графит. Сиве је [[боја|боје]].<ref name="Housecroft3rd">{{Housecroft3rd}}</ref> |
'''Графит''' је [[минерал]] и једна је од три стабилне [[алотропска модификација|алотропске модификације]] [[угљеник]]а (поред [[дијамант]]а и [[фулерен]]а), међу којима је најчешћа и најстабилнија управо графит. Сиве је [[боја|боје]].<ref name="Housecroft3rd">{{Housecroft3rd}}</ref> |
||
Графит најчешће поседује [[шестоугао|хексагоналну]] [[кристална решетка|решетку]], а веома ретко се појављује у [[ромб]]оедричној. [[Атом]]и у слојевима везани су јаким [[ковалентна веза|ковалентним везама]], али су сами слојеви повезани слабим [[Ван дер Валсова веза|Ван дер Валсовим везама]], што им омогућава да клизе један преко другог, тако да се графит отире. Графит је једини [[неметал]] који добро проводи [[електрична струја|електричну струју]] и [[топлота|топлоту]].<ref name="CRC">{{RubberBible87th}}</ref><ref name="Merck13th">{{Merck13th}}</ref> |
Графит најчешће поседује [[шестоугао|хексагоналну]] [[кристална решетка|решетку]], а веома ретко се појављује у [[ромб]]оедричној. [[Атом]]и у слојевима везани су јаким [[ковалентна веза|ковалентним везама]], али су сами слојеви повезани слабим [[Ван дер Валсова веза|Ван дер Валсовим везама]], што им омогућава да клизе један преко другог, тако да се графит отире. Графит је једини [[неметали|неметал]] који добро проводи [[електрична струја|електричну струју]] и [[топлота|топлоту]].<ref name="CRC">{{RubberBible87th}}</ref><ref name="Merck13th">{{Merck13th}}</ref> |
||
Употребљава се за подмазивање, у [[електролиза|електролизи]] (као инертна [[електрода]]), за контакте у електричним [[мотор]]има и сл. Од графита се праве [[Мина (оловка)|мине]] за оловке. |
Употребљава се за подмазивање, у [[електролиза|електролизи]] (као инертна [[електрода]]), за контакте у електричним [[мотор]]има и сл. Од графита се праве [[Мина (оловка)|мине]] за оловке. |
||
Верзија на датум 23. јануар 2015. у 01:46
| Графит | |
|---|---|
 Узорак графита | |
| Опште информације | |
| Категорија | Минерал |
| Формула | C |
| Кристалне системе | хексагонална |
| Идентификација | |
| Цепљивост | савршена у једном правцу |
| Тврдоћа по Мосу | 1—2 |
| Сјајност | металична |
| Огреб | црна |
| Густина | (2,09—2,23) g/cm3 |
Графит је минерал и једна је од три стабилне алотропске модификације угљеника (поред дијаманта и фулерена), међу којима је најчешћа и најстабилнија управо графит. Сиве је боје.[1]
Графит најчешће поседује хексагоналну решетку, а веома ретко се појављује у ромбоедричној. Атоми у слојевима везани су јаким ковалентним везама, али су сами слојеви повезани слабим Ван дер Валсовим везама, што им омогућава да клизе један преко другог, тако да се графит отире. Графит је једини неметал који добро проводи електричну струју и топлоту.[2][3]
Употребљава се за подмазивање, у електролизи (као инертна електрода), за контакте у електричним моторима и сл. Од графита се праве мине за оловке.
Највећи рудници графита у свету налазе се у Кини (2005. године производња је била 1.650.000 тона). Остали велики произвођачи графита су Индија, Бразил, Северна Кореја и Канада. Графит није растворљив у води.
Види још
Референце
- ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
- ^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
- ^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
