Краљевина Црна Гора — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 79: Ред 79:
За време [[Први светски рат|Првог светског рата]] Црна Гора је била у [[Антанта|Антанти]]. После Првог светског рата [[Краљевина Србија]] је анектирала Црну Гору.
За време [[Први светски рат|Првог светског рата]] Црна Гора је била у [[Антанта|Антанти]]. После Првог светског рата [[Краљевина Србија]] је анектирала Црну Гору.


Краљевина Црна Гора је одмах на почетку рата стала на страну [[Краљевина Србија|Србије]] и објавила рат [[Аустроугарска|Аустроугарској]]. Црна Гора и Србија су се прво одбраниле од јаког напада, а потом и извршиле заједничку офанзиву у Босни против аустроугарске војске. Након [[Тројна инвазија на Србију|Тројне инвазије на Србију]], црногорска војска [[Битка код Мојковца|битком код Мојковца]] омогућује српској војсци [[Албанска голгота|повлачење преко планина Црне Горе и Албаније]]. У јеку рата, краљ Никола са Двором и Владом напушта земљу (одлази у егзил) и склања се у Француску у [[Бордо]].
Краљевина Црна Гора је одмах на почетку рата стала на страну [[Краљевина Србија|Србије]] и објавила рат [[Аустроугарска|Аустроугарској]]. Црна Гора и Србија су се прво одбраниле од јаког напада, а потом и извршиле [[Српско-црногорска офанзива у Босну|заједничку офанзиву у Босни]] против аустроугарске војске. Након [[Тројна инвазија на Србију|Тројне инвазије на Србију]], црногорска војска [[Битка код Мојковца|битком код Мојковца]] омогућује српској војсци [[Албанска голгота|повлачење преко планина Црне Горе и Албаније]]. У јеку рата, краљ Никола са Двором и Владом напушта земљу (одлази у егзил) и склања се у [[Трећа француска република|Француску]] у [[Бордо]].


===== Окупација и Ослобођење =====
===== Окупација и Ослобођење =====
Ред 85: Ред 85:
Након извесног времена, принц Мирко и преостали чланови Владе и генерали потписују капитулацију [[1916]]. године, разоружавају [[Историја Војске Црне Горе|Војску]] и допуштају Аустроугарској да успостави своју администрацију. Распуштени војници или иду кућама, или одлазе у [[Црногорски комити|комите]], или напуштају земљу бежећи у иностранство, или преживљавају Голготу и придружују се српској војци на [[Солунски фронт|Солунском фронту]]. Аустроугарска власт је тада у школама уместо ћирилице увела латинично писмо.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:466325-CG-I-zivot-hteli-da-daju-za-cirilicu И живот хтели да дају за ћирилицу („Вечерње новости“, 30. новембар 2013)]</ref>
Након извесног времена, принц Мирко и преостали чланови Владе и генерали потписују капитулацију [[1916]]. године, разоружавају [[Историја Војске Црне Горе|Војску]] и допуштају Аустроугарској да успостави своју администрацију. Распуштени војници или иду кућама, или одлазе у [[Црногорски комити|комите]], или напуштају земљу бежећи у иностранство, или преживљавају Голготу и придружују се српској војци на [[Солунски фронт|Солунском фронту]]. Аустроугарска власт је тада у школама уместо ћирилице увела латинично писмо.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:466325-CG-I-zivot-hteli-da-daju-za-cirilicu И живот хтели да дају за ћирилицу („Вечерње новости“, 30. новембар 2013)]</ref>


Црна Гора се налазила под аустроугарском окупацијом наредне две године, а за то време се проглашава [[1917]]. године [[Крфска декларација]] без црногорског потписника. Након пробоја Солунског фронта, долазе савезничке трупе које је окупирају. [[Карађорђевићи]] и [[Војска Краљевине Србије (1914—1918)|србијанска војска]] искоришћавају ту ситуацију и [[Подгоричка скупштина|Подгоричком скупштином]] проглашавају уједињење Црне Горе са Србијом.
Црна Гора се налазила под аустроугарском окупацијом наредне две године, а за то време се проглашава [[1917]]. године [[Крфска декларација]] без црногорског потписника. Након [[Битка код Доброг Поља|пробоја Солунског фронта]], долазе савезничке трупе које је окупирају. [[Карађорђевићи]] и [[Војска Краљевине Србије (1914—1918)|србијанска војска]] искоришћавају ту ситуацију и [[Подгоричка скупштина|Подгоричком скупштином]] проглашавају уједињење Црне Горе са Србијом.


<small>Извор: Срђа Павловић, ''-{Balkan Anschluss: the annexation of Montenegro and the creation of the common South Slavic state}-'', 2008.</small>
<small>Извор: Срђа Павловић, ''-{Balkan Anschluss: the annexation of Montenegro and the creation of the common South Slavic state}-'', 2008.</small>

Верзија на датум 9. октобар 2015. у 18:49

Краљевина Црна Гора
Химна
Убавој нам Црној Гори

Краљевина Црна Гора 1914.
Географија
Континент Европа
Регија Балкан
Престоница Цетиње (1910—1916)
Бордо (егзил)
Неји сир Сен (егзил)
Друштво
Службени језик Српски језик
Религија Православље
Политика
Облик државе Уставна монархија
 — Краљ Црне Горе Никола I Петровић Његош
 — Премијер Лазар Томановић (први)
Евгеније Поповић (последњи)
Законодавна власт Народна Скупштина
Историја
Историјско доба Нови век
 — Оснивање 1910.
 — Укидање 1918.
 — Статус Бивша држава
Догађаји  
 — Проглашење Николе I за краља 28. август 1910.
 — Лондонски мир 30. мај 1913
 — Окупација од стране Аустроугарске 16. јануар 1916
 — Крфска декларација 20. јул 1917
 — Уједињење са Србијом 26. новембар 1918
Географске и друге карактеристике
Површина  
 — укупно 18,000 (1914)[1] km²
Становништво 500,000 (1914)[1]
Валута Црногорски перпер
Земље претходнице и наследнице
Краљевине Црне Горе
Претходнице: Наследнице:
Књажевина Црна Гора Краљевина Србија
- Црна Гора (покрајина) (Краљевина СХС)
- Јужна Србија (провинција) (Краљевина СХС)

Краљевина Црна Гора је историјски период у историји Црне Горе од 1910. до 1918. године, настала је из Књажевине Црне Горе. Једини краљ је био Никола Петровић.

Историја

Никола I Петровић, једини краљ Црне Горе

Црна Гора је проглашена краљевином 1910. године, на педесетогодишњицу владавине Николе I Петровића.

Ослободилачки ратови (1912—1918)

Србијански и црногорски официри у Ђаковици

Балкански ратови

Краљевина Црна Гора највише се проширила 1912. и 1913. године током Балканских ратова. Црна Гора је тада добила Метохију и предео око Скадарског језера.

Нова Црна Гора

Црна Гора се повећала за 7.000 km² и 260.000 становника.[2]

Мојковачка битка

Први светски рат

За време Првог светског рата Црна Гора је била у Антанти. После Првог светског рата Краљевина Србија је анектирала Црну Гору.

Краљевина Црна Гора је одмах на почетку рата стала на страну Србије и објавила рат Аустроугарској. Црна Гора и Србија су се прво одбраниле од јаког напада, а потом и извршиле заједничку офанзиву у Босни против аустроугарске војске. Након Тројне инвазије на Србију, црногорска војска битком код Мојковца омогућује српској војсци повлачење преко планина Црне Горе и Албаније. У јеку рата, краљ Никола са Двором и Владом напушта земљу (одлази у егзил) и склања се у Француску у Бордо.

Окупација и Ослобођење

Након извесног времена, принц Мирко и преостали чланови Владе и генерали потписују капитулацију 1916. године, разоружавају Војску и допуштају Аустроугарској да успостави своју администрацију. Распуштени војници или иду кућама, или одлазе у комите, или напуштају земљу бежећи у иностранство, или преживљавају Голготу и придружују се српској војци на Солунском фронту. Аустроугарска власт је тада у школама уместо ћирилице увела латинично писмо.[3]

Црна Гора се налазила под аустроугарском окупацијом наредне две године, а за то време се проглашава 1917. године Крфска декларација без црногорског потписника. Након пробоја Солунског фронта, долазе савезничке трупе које је окупирају. Карађорђевићи и србијанска војска искоришћавају ту ситуацију и Подгоричком скупштином проглашавају уједињење Црне Горе са Србијом.

Извор: Срђа Павловић, Balkan Anschluss: the annexation of Montenegro and the creation of the common South Slavic state, 2008.

Уједињење са Србијом

Андрија Радовић главни заговорник уједињења Црне Горе са Србијом.
Краљевска прокламација од 20. октобра 1918.

Крајем 1918. године, у договору са Црногорским одбором за народно уједињење, а без претходног договора са црногорским краљем Николом I, уједињују Црну Гору у Србију.

Након уједињења, избија божићна побуна присталица конфедералног југословенског уједињења (зеленаши), а против безусловног припајања Црне Горе Србији. Присталице безусловног уједињења (бјелаши) уз помоћ савезника гуше ову побуну. Оружане борбе црногорских комита настављају да трају све до 1924. године када они прихватају амнестију краља Аклександра.

Краљ Никола шаље Париској конференцији захтев да се поврати независност Црне Горе, али његова молба бива одбијена. Умире 1921. године у Антибу у егзилу.

Неки од комита, зеленаши и бивши војници војске ЦГ, након окупације Краљевине Југославије и формирања нове проокупаторске "краљевине" улазе у састав милиције (антикомунистичка милиција) и оружаних снага (Ловћенска бригада) нове државе и познати су као Крилаши. Те јединице престају с постајањем 1944. године након заузимања те окупаторске творевине од стране партизана и југословенске војске.

Извор: Срђа Павловић, Balkan Anschluss: the annexation of Montenegro and the creation of the common South Slavic state, 2008.

Административна подела

Новим законом о административниом подели земље (1910) Црна Гора је подељена на 10 области и 56 капетанија. Број области удвоструцен је а број капетанија остао је исти.[4]

Галерија

Види још

Референце

  1. ^ а б Живко Драговић, Љуб. А. Бакић, Познавање закона, стр. 105 — Цетиње 1914, Државна штампарија
  2. ^ http://www.youtube.com/watch?v=7Ptk8vQ_woA Balkanski ratovi - Mir u Bukureštu
  3. ^ И живот хтели да дају за ћирилицу („Вечерње новости“, 30. новембар 2013)
  4. ^ Попов 2000, стр. 265.

Литература

Спољашње везе