Графит — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Adding {{Commonscat|Graphite}}
Ред 44: Ред 44:
{{Периодни систем елемената 2}}
{{Периодни систем елемената 2}}
{{Минерали}}
{{Минерали}}
{{Commonscat|Graphite}}


[[Категорија:Минерали]]
[[Категорија:Минерали]]

Верзија на датум 9. јун 2010. у 06:17

Кристална структура графита
Графит
Опште информације
КатегоријаМинерал
ФормулаC
Кристалне системехексагонална
Идентификација
Цепљивостсавршена у једном правцу
Тврдоћа по Мосу1 - 2
Сјајностметалична
Огребцрни
Густина2,09 – 2,23 g/cm³

Графит је минерал који садржи угљеник. Сиве је боје.[1]

Једна је од три стабилне алотропске модификације угљеника (поред дијаманта и фулерена), међу којима је најчешћа и најстабилнија управо графит. Најчешће посједује хексагоналну решетку, веоме ријетко се појављује у ромбоедричној. Атоми у слојевима везани су јаким ковалентним везама, али су сами слојеви повезани слабим Ван дер Валсовим везама, што им омогућава да клизе један преко другог, тако да се графит отире. Графит је једини неметал који добро проводи електричну струју и топлоту.[2][3]

Употребљава се за подмазивање, у електролизи (као инертна електрода), за контакте у електричним моторима и сл.

Највећи рудници графита у свету налазе се у Кини (2005. године производња је била 1.650.000 тона). Остали велики произвођачи графита су Индија, Бразил, Северна Кореја и Канада.

Види још

Литература

  1. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  2. ^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3. 
  3. ^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.