Лоренцијум — разлика између измена

Лоренцијум
Општа својства
Име, симбол	лоренцијум, Lr
Изглед	silvery (предвиђено)
У периодном систему
нобелијум ← лоренцијум → радерфордијум	‍
Атомски број (Z)	103
Група, периода	група 3, периода 7
Блок	[[d-блок]]
Рел. ат. маса (Ar)	262,10961
Масени број	266 (најстабилнији изотоп)
Ел. конфигурација
по љускама	2, 8, 18, 32, 32, 8, 3
Физичка својства
Агрегатно стање	чврст (предвиђено)
Тачка топљења	1900 K (1627 °‍C, 2961 °F) (предвиђено)
Густина при с.т.	~15,6–16,6 g/cm3 (предвиђено)
Атомска својства
Електронегативност	1,3 (предвиђено)
Енергије јонизације	1: 478,6 kJ/mol ; 2: 1428,0 kJ/mol (предвиђено); 3: 2219,1 kJ/mol (предвиђено)
Остало
Кристална структура	збијена хексагонална (HCP) ; (предвиђено)
CAS број	22537-19-5
Историја
Именовање	по Ернесту Лоренсу
Откриће	Национална лабораторија Ловреснс Беркли и Заједнички институт за нуклеарна истраживања (1961–1971)
Главни изотопи
22% ε	254No
22% СФ
	референце • Википодаци

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 9. фебруар 2021. у 03:52

Лоренцијум (Lr, лат. lawrencium) синтетички је хемијски елемент, из групе актиноида са атомским бројем 103.^[8]^[9] Име је добио по презимену физичара Ернеста Лоренца, оснивачу циклотрона, уређаја који је кориштен за откривање многих вештачких радиоактивних елемената.

Име је добио по презимену физичара Ернеста О. Лоенса, изумитељу циклотрона, уређаја који се користио за откриће многих вештачких радиоактивних елемената. Радиоактивни метал, лоренцијум је 11. трансуранијски елемент а такође и последњи члан серије актиноида. Као и сви елементи са атомским бројем већим од 100, и он се може добити само у убрзивачу честица путем бомбардовања наелектрисаним честицама лакших елемената. До данас је познато 12 изотопа лоренцијума, међу којима је најстабилнији ²⁶⁶Lr са временом полураспада од 11 сати, док се изотоп ²⁶⁰Lr нешто краћег животног века (време полураспада од 2,7 минута) много више користи у хемији јер се може произвести у много већим количинама.

Хемијски експерименти су потврдили да се лоренцијум доиста понаша као тежи хомолог елемента лутецијума у периодном систему елемената, те је тровалентни елемент. Стога би се такође могао класификовати и као први прелазни метал 7. периоде. Међутим, очекује се да је његова електронска конфигурација донекле аномална за његово место у периодном систему, јер има конфигурацију s²p уместо конфигурације s²d какву има његов хомолог лутецијум. Ово значи да би лоренцијум могао бити мање волатилан него што би се то очекивало на основу његовог места у периодном систему, те би се његова волатилност могла упоредити са оном код олова.

Током 1950-их па све до 1970-их, постојале су многобројне тврдње из лабораторија из Совјетског савеза и САЂа о успешном синтетисању елемента 103 различите стабилности. Прво откриће и част за доделу имена новом елементу били су предмет спора између совјетских и америчких научника, све док IUPAC није одредио име лоренцијум као званично те част открића дао америчком тиму научника, што је 1997. године промењено, те су оба тима поделила част открића елемента, али је име елемента остало непромењено.

Особине

Физичке

Лоренцијум је посљедњи члан серије актиноида, а понекад се сматра и елементом из 3. групе, заједно са скандијумом, итријумом и лутецијумом, јер се очекује да му његова попуњена f-љуска даје особине прелазних метала 7. периоде. У периодном систему елемената, он се налази десно од актиноида нобелијума, а лево од 6d прелазног метала радерфордијума, те испод лантаноида лутецијума с којим дели многе физичке и хемијске особине. Очекује се да је лоренцијум у чврстом стању под нормалним условима и сматра се да има хексагоналну густо паковану кристалну структуру (^c/_a = 1,58), сличну свом лакшем конгенеру лутецијуму, мада то још није поуздано доказано експериментима.^[7]

Entalpija sublimacije лоренцијумa se procenjuje na 352 kJ·mol⁻¹, što je bliska vrijednost kao i kod lutecijумa, što snažno sugerira da je metalni лоренцијум trovalentan sa delokaliziranim elektronima 7s и 7p_1/2 (или 6d), što je blisko predviđanjima iz sistematske ekstrapolacije vrednosti toplote isparavanja, modula elastičnosti i atomske zapremine susjednih elemenata лоренцијумa.^[10] Konkretno, očekuje se da je лоренцијум trovalentni sjajni metal, koji lahko oksidira na zraku, kao i u prisustvu vodene pare i kiselina,^[1] te ima atomsku zapreminu sličnu luteciju i trovalentni metalni radijus od 171 pm.^[10] Takođe se predviđa da ima tačku topljenja na oko 1900 K (1627 °C), што није велика разлика од вредности за лутецијум (1925 K).^[11]

Хемијске

Амерички научник Глен Т. Сиборг, који је осмислио концепт актиноида којим елементи од атомског броја 89 (актинијум) до елемента 103 формирају серију хомологну серији лантаноида од елемента 57 (лантан) до 71, предвидео је 1949. године да би елемент 103 (лоренцијум) могао бити посљедњи члан ове серије те да би јон Lr³⁺ trebao biti toliko stabilan poput iona Lu³⁺ u vodenim rastvorima. Tek nekoliko decenija kasnije, element 103 je uspješno sintetiziran te su ova predviđanja i eksperimentalno potvrđena.^[10]

Studije provedene sa ovim elementom 1969. pokazale su da лоренцијум reagira sa hlorom dajući proizvod koji bi najvjerovatnije mogao biti trihlorid LrCl₃. Smatra se da bi njegova volatilnost mogla biti slična kao i kod hlorida kirijумa, fermijумa i nobelijумa, a mnogo manja nego kod ruderfordij-hlorida. Hemijske studije 1970. izvršene sa 1500 atoma izotopa ²⁵⁶Lr, uspoređivale su ga sa dvovalentnim (No, Ba, Ra), trovalentnim (Fm, Cf, Cm, Am, Ac) i četverovalentnim (Th, Pu) elementima. Pronađeno je da se лоренцијум koekstrahira sa trovalentnim ionima, ali je kratko vrijeme poluraspada izotopa ²⁵⁶Lr potvrdilo predviđanje da se on izdvaja prije јona Md³⁺ u sekvenci elucije.^[10] Лоренцијум se javlja kao trovalentan ion Lr³⁺ u vodenim rastvorima i stoga bi njegovi spojevi trebali biti slični kao oni kod drugih trovalentnih aktinoida: naprimjer, лоренцијум(III)-fluorid (LrF₃) i hidroksid (Lr(OH)₃) bi trebali biti nerastvorljivi u vodi.^[10]

Zbog kontrakcije aktinoida, јonski radijus Lr³⁺ bi trebao biti manji od Md³⁺, te stoga bi se trebao izdvajati prije Md³⁺ ukoliko se kao eluant koristi amonijум α-hidroksiizobutirat (amonijум α-HIB).^[10] Kasniji eksperimenti iz 1987. na dugovječnijem izotopu ²⁶⁰Lr potvrdili su da je лоренцијум trovalentan i da se eluira ugrubo na isto mjesto kao erbijум, te je pronađeno da je ionski radijus лоренцијумa (88,6 ± 0,3) pm, veći nego što je očekivano putem jednostavne ekstrapolacije iz periodnih trendova.^[10] Eksperimenti iz 1988. sa više atoma лоренцијумa su detaljnije odredili ovu vrijednost na (88,1 ± 0,1) pm i izračunali vrijednost entalpije hidracije na −(3685 ± 13) kJ·mol⁻¹.^[10] Također ukazano je na činjenicu da je kontrakcija aktinoida na kraju serije aktinoida veća nego analogna kontrakcija lantanoida, sa izuzetkom posljednjeg aktinoida, лоренцијумa. Špekulira se da bi razlog za to mogli biti relativistički efekti.^[10]

Špekulira se da su 7s elektroni relativistički stabilizirani, tako bi u uslovima redukcije, bili ionizirani samo 7p_1/2 ili 6d elektroni, što bi dovelo do jednovalentnog Lr⁺ iona. Međutim, svi eksperimenti da se redukuje ion Lr³⁺ do Lr²⁺ ili Lr⁺ u vodenom rastvoru, bili su neuspješni. Na osnovu ovog, izračunat je standardni elektrodni potencijal od para E°(Lr³⁺→Lr¹⁺) koji je manji od −1,56 V, što ukazuje da postojanje Lr⁺ iona u vodenom rastvoru nije moguće. Gornja granica para E°(Lr³⁺→Lr²⁺) se procjenjuje na 0,44 V: vrijednosti za E°(Lr³⁺→Lr⁰) i E°(Lr⁴⁺→Lr³⁺) prepostavljene su da iznose −2,06 V i +7,9 V, respektivno.^[10] Stabilnost grupe oksidacijskih stanja u 6d prelaznoj seriji je najviša za лоренцијум, te se smanjuje redom Lr³⁺ > Rf⁴⁺ > Db⁵⁺ > Sg⁶⁺.^[12]

Izotopi

Poznato je dvanaest izotopa лоренцијумa, sa masenim brojevima od 252 do 262, te 266. Svi izotopi su radioaktivni.^[13]^[14] Osim njih, poznat je i jedan nuklearni izomer sa masenim brojem 253.^[13] Izotop sa najdužim vijekom je ²⁶⁶Lr, ima vreme poluraspada od 11 sati i jedan je od najdugovječnijih superteških izotopa koji su do danas poznati, što sugerira da se nalazi na obali "ostrva stabilnosti" superteških jezgri.^[15] Međutim, u hemijskim eksperimentima obično se koriste izotopi kraćeg vijeka jer se ²⁶⁶Lr trenutno može proizvesti samo kao konačni proizvod raspada još težih elemenata koji se teško mogu sintetizirati. Ovaj izotop pronađen je 2014. godine u lancu raspada izotopa tenesina-294.^[13]^[14]

Izotop ²⁵⁶Lr (vrijeme poluraspada 27 s) se koristio u prvim hemijskim studijama o лоренцијумu. Danas se u ove svrhe obično koristi izotop ²⁶⁰Lr sa nešto dužim vremenom poluraspada (2,7 minuta).^[13] Poslije izotopa ²⁶⁶Lr, izotopi sa najdužim vremenima poluraspada su ²⁶²Lr (3,6 h), ²⁶¹Lr (44 min), ²⁶⁰Lr (2,7 min), ²⁵⁶Lr (27 s) i ²⁵⁵Lr (22 s).^[13]^[16]^[17] Svi ostali izotopi лоренцијумa imaju vremena poluraspada kraća od 20 sekundi, a najkraće među njima ima izotop ²⁵²Lr, čije vrijeme poluraspada iznosi samo 390 ms.^[13]^[16]^[17] Međutim, za još neotkrivene izotope sa masenim brojevima od 263 do 265 očekuje se da imaju duža vremena poluraspada (²⁶³Lr, 5 h; ²⁶⁴Lr i ²⁶⁵Lr, 10 h).^[16]^[17] Vremena poluraspada izotopa лоренцијумa se uglavnom ravnomjerno povećavaju idući od ²⁵²Lr do ²⁶⁶Lr, uz određeni pad od izotopa ²⁵⁷Lr do ²⁵⁹Lr.^[13]^[16]^[17]

Референце

^ ^а ^б Emsley, John (2011). Nature's Building Blocks: An A-Z Guide to the Elements (New изд.). New York, NY: Oxford University Press. стр. 278–9. ISBN 978-0-19-960563-7.
^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305.
^ Fournier, Jean-Marc (1976). „Bonding and the electronic structure of the actinide metals”. Journal of Physics and Chemistry of Solids. 37 (2): 235—244. Bibcode:1976JPCS...37..235F. doi:10.1016/0022-3697(76)90167-0.
^ Penneman, R. A.; Mann, J. B. (1976). „'Calculation chemistry' of the superheavy elements; comparison with elements of the 7th period”. Proceedings of the Moscow Symposium on the Chemistry of Transuranium Elements: 257—263. doi:10.1016/B978-0-08-020638-7.50053-1.
^ Brown, Geoffrey (2012). The Inaccessible Earth: An integrated view to its structure and composition. Springer Science & Business Media. стр. 88. ISBN 9789401115162.
^ http://cen.acs.org/articles/93/i15/Lawrencium-Ionization-Energy-Measured.html?cq_ck=1428631698138
^ ^а ^б Östlin, A.; Vitos, L. (2011). „First-principles calculation of the structural stability of 6d transition metals”. Physical Review B. 84 (11). Bibcode:2011PhRvB..84k3104O. doi:10.1103/PhysRevB.84.113104.
^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и Silva, str. 1644.
^ Lide, D. R. (2003). CRC Handbook of Chemistry and Physics (84 изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 0-8493-0484-9.
^ Hoffman, Darleane C.; Lee, Diana M.; Pershina, Valeria (2006). „Transactinides and the future elements”. Ур.: Lester R. Morss; Edelstein, Norman M.; Fuger, Jean. The Chemistry of the Actinide and Transactinide Elements (3 изд.). Dordrecht, Holandija: Springer Science+Business Media. стр. 1686. ISBN 1-4020-3555-1.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е Silva, str. 1642.
^ ^а ^б Khuyagbaatar J; Yakushev, A.; Düllmann, Ch. E.; et al. (2014). „Phys. Rev. Lett. 112, 172501 (2014) - Ca48+Bk249 Fusion Reaction Leading to Element Z=117: Long-Lived α-Decaying Db270 and Discovery of Lr266”. Physical Review Letters. Journals.aps.org. 112 (17). doi:10.1103/PhysRevLett.112.172501. Приступљено 8. 5. 2014.
^ Clara Moskowitz (7. 5. 2014). „Superheavy Element 117 Points to Fabled "Island of Stability" on Periodic Table”. Scientific American. Приступљено 8. 5. 2014.
^ ^а ^б ^в ^г Universal Nuclide Chart
^ ^а ^б ^в ^г Audi, G.; Bersillon, O.; Blachot, J.; Wapstra, A. H. (2003). „The NUBASE evaluation of nuclear and decay properties” (PDF). Nucl. Phys. A. 729: 3—128. doi:10.1016/j.nuclphysa.2003.11.001. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 7. 2011. г. Приступљено 1. 11. 2014.

Литература

Silva, Robert J. (2011). „Chapter 13. Fermium, Mendelevium, Nobelium, and Lawrencium”. Ур.: Morss, Lester R.; Edelstein, Norman M.; Fuger, Jean. The Chemistry of the Actinide and Transactinide Elements. Netherlands: Springer. ISBN 978-94-007-0210-3. doi:10.1007/978-94-007-0211-0_13.
Audi, G.; Kondev, F. G.; Wang, M.; et al. (2017). „The NUBASE2016 evaluation of nuclear properties”. Chinese Physics C. 41 (3): 030001. Bibcode:2017ChPhC..41c0001A. doi:10.1088/1674-1137/41/3/030001.
Beiser, A. (2003). Concepts of modern physics (6th изд.). McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-244848-1. OCLC 48965418.
Hoffman, D. C.; Ghiorso, A.; Seaborg, G. T. (2000). The Transuranium People: The Inside Story. World Scientific. ISBN 978-1-78-326244-1.
Kragh, H. (2018). From Transuranic to Superheavy Elements: A Story of Dispute and Creation. Springer. ISBN 978-3-319-75813-8.
Zagrebaev, V.; Karpov, A.; Greiner, W. (2013). „Future of superheavy element research: Which nuclei could be synthesized within the next few years?”. Journal of Physics: Conference Series. 420 (1): 012001. Bibcode:2013JPhCS.420a2001Z. ISSN 1742-6588. arXiv:1207.5700 . doi:10.1088/1742-6596/420/1/012001.

Спољашње везе

„Chart of Nuclides”. National Nuclear Data Center (NNDC). Приступљено 21. 08. 2014.
Los Alamos National Laboratory's Chemistry Division: Periodic Table – Lawrencium
Lawrencium at The Periodic Table of Videos (University of Nottingham)
Los Alamos National Laboratory's Chemistry Division: Periodic Table – Lawrencium

[emsley-1] а ^б Emsley, John (2011). Nature's Building Blocks: An A-Z Guide to the Elements (New изд.). New York, NY: Oxford University Press. стр. 278–9. ISBN 978-0-19-960563-7.

[CIAAW2016-2] Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305.

[density-3] Fournier, Jean-Marc (1976). „Bonding and the electronic structure of the actinide metals”. Journal of Physics and Chemistry of Solids. 37 (2): 235—244. Bibcode:1976JPCS...37..235F. doi:10.1016/0022-3697(76)90167-0.

[Penneman-4] Penneman, R. A.; Mann, J. B. (1976). „'Calculation chemistry' of the superheavy elements; comparison with elements of the 7th period”. Proceedings of the Moscow Symposium on the Chemistry of Transuranium Elements: 257—263. doi:10.1016/B978-0-08-020638-7.50053-1.

[5] Brown, Geoffrey (2012). The Inaccessible Earth: An integrated view to its structure and composition. Springer Science & Business Media. стр. 88. ISBN 9789401115162.

[6] ttp://cen.acs.org/articles/93/i15/Lawrencium-Ionization-Energy-Measured.html?cq_ck=1428631698138

[hcp-7] а ^б Östlin, A.; Vitos, L. (2011). „First-principles calculation of the structural stability of 6d transition metals”. Physical Review B. 84 (11). Bibcode:2011PhRvB..84k3104O. doi:10.1103/PhysRevB.84.113104.

[Housecroft3rd-8] Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.

[ParkesNeorganskaHemija-9] Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.

[Silva1644-10] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и Silva, str. 1644.

[crc-11] Lide, D. R. (2003). CRC Handbook of Chemistry and Physics (84 изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 0-8493-0484-9.

[morss-12] Hoffman, Darleane C.; Lee, Diana M.; Pershina, Valeria (2006). „Transactinides and the future elements”. Ур.: Lester R. Morss; Edelstein, Norman M.; Fuger, Jean. The Chemistry of the Actinide and Transactinide Elements (3 изд.). Dordrecht, Holandija: Springer Science+Business Media. стр. 1686. ISBN 1-4020-3555-1.

[Silva1642-13] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е Silva, str. 1642.

[266Lr-14] а ^б Khuyagbaatar J; Yakushev, A.; Düllmann, Ch. E.; et al. (2014). „Phys. Rev. Lett. 112, 172501 (2014) - Ca48+Bk249 Fusion Reaction Leading to Element Z=117: Long-Lived α-Decaying Db270 and Discovery of Lr266”. Physical Review Letters. Journals.aps.org. 112 (17). doi:10.1103/PhysRevLett.112.172501. Приступљено 8. 5. 2014.

[clara-15] Clara Moskowitz (7. 5. 2014). „Superheavy Element 117 Points to Fabled "Island of Stability" on Periodic Table”. Scientific American. Приступљено 8. 5. 2014.

[unc-16] а ^б ^в ^г Universal Nuclide Chart

[NUBASE-17] а ^б ^в ^г Audi, G.; Bersillon, O.; Blachot, J.; Wapstra, A. H. (2003). „The NUBASE evaluation of nuclear and decay properties” (PDF). Nucl. Phys. A. 729: 3—128. doi:10.1016/j.nuclphysa.2003.11.001. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 7. 2011. г. Приступљено 1. 11. 2014.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
-{{Хемијски елемент
+{{short description|Хемијски елемент 103}}
+{{Infobox element
-| група_низ = [[нобелијум|No]] - '''Lr''' - [[радерфордијум|Rf]]
+|number=103
-| периода_низ = [[лутецијум|Lu]]<br />'''Lr'''<br />
+|symbol=-{Lr}-
-| периодни_систем = Lr-TableImage.png
-| име = Лоренцијум
+|name=Лоренцијум
+|abundance=
-| симбол = Lr
+|abundance in earth's crust=
-| атомски_број = 103
+|abundance in oceans=
-| скуп = [[актиноиди]]
+|abundance in solar system=
-| група =
+|left=[[нобелијум]]
-| периода = [[7. периода хемијских елемената|7]]
+|right=[[радерфордијум]]
-| густина =
+|above=[[lutetium|-{Lu}-]]
-| тврдоћа =
+|below=(-{Ups}-)
-| боја =
+|period=7
-| слика = Electron shell 103 Lawrencium.svg
+|group=3
-| атомска_маса = 260 [[јединица атомске масе|u]]
+|block=-{d}-
-| електронска_конфигурација = [[[радон|Rn]]]5f<sup>14</sup>6d<sup>1</sup>7s<sup>2</sup>
+|appearance=silvery ''(предвиђено)''<ref name="emsley">{{cite book|last=Emsley|first=John|title=Nature's Building Blocks: An A-Z Guide to the Elements|edition=New|year=2011|publisher=Oxford University Press|location=New York, NY|isbn=978-0-19-960563-7|page=278–9}}</ref>
-| енергетски_нивои = 2, 8, 18, 32, 32, 9, 2
+|electrons per shell=2, 8, 18, 32, 32, 8, 3
-| оксидациони_број = 3
+|phase=чврст
-| агрегатно_стање = чврсто ''(предвиђено)''
+|phase comment=''(предвиђено)''
-| електронегативност = 1,3 ([[Полингова скала|Паулинг]])
+|density gpcm3nrt=~15,6–16,6
-| кристална_структура = хексагонална збијена
+|density gpcm3nrt comment=''(предвиђено)''<ref name=density>{{cite journal |last=Fournier |first=Jean-Marc |date=1976 |title=Bonding and the electronic structure of the actinide metals |journal=Journal of Physics and Chemistry of Solids |volume=37 |issue=2 |pages=235–244 |doi=10.1016/0022-3697(76)90167-0|bibcode=1976JPCS...37..235F }}</ref><ref name=Penneman>{{cite journal |last=Penneman |first=R. A. |last2=Mann |first2=J. B. |date=1976 |title='Calculation chemistry' of the superheavy elements; comparison with elements of the 7th period |journal=Proceedings of the Moscow Symposium on the Chemistry of Transuranium Elements |pages=257–263 |doi=10.1016/B978-0-08-020638-7.50053-1 }}</ref>
-| кристална_структура_коментар = ''(предвиђено)''
+|crystal structure=hexagonal close-packed
-| изотопи1 = <!--
+|crystal structure comment=''(предвиђено)''<ref name=hcp>{{cite journal|doi=10.1103/PhysRevB.84.113104|title=First-principles calculation of the structural stability of 6d transition metals|year=2011|last1=Östlin|first1=A.|last2=Vitos|first2=L.|journal=Physical Review B|volume=84|issue=11|bibcode=2011PhRvB..84k3104O }}</ref>
-{| {{table}}
+|electronegativity=1,3
-! [[изотоп]]
+|electronegativity comment=''(предвиђено)''<ref>{{cite book |last=Brown |first=Geoffrey |date=2012 |title=The Inaccessible Earth: An integrated view to its structure and composition |publisher=Springer Science & Business Media |page=88 |isbn=9789401115162}}</ref>
-! заст.
+|melting point K=1900
-! [[време полу распада|в. п. р.]]
+|melting point C=1627
-! [[начин распада|н. р.]]
+|melting point F=2961
-! [[енергија распада|e.r.]] [[мегаелектроноволт|MeV]]
+|melting point comment=''(предвиђено)''
-! [[производ распада|п. р.]]
+|number of ionization energies=3
-|-
+|ionization energy 1=478,6
-| <sup>254</sup>Lr
+|ionization energy 1 ref=<ref>http://cen.acs.org/articles/93/i15/Lawrencium-Ionization-Energy-Measured.html?cq_ck=1428631698138</ref>
-| [[вештачки радиоактиван изотоп|(веш.)]]
+|ionization energy 2=1428,0
-| 20 [[секунда|s]]
+|ionization energy 2 comment = ''(предвиђено)''
-| [[распад алфа|&alpha;]]
+|ionization energy 3=2219,1
-|
+|ionization energy 3 comment = ''(предвиђено)''
-| <sup>250</sup>[[мендељејевијум|Md]]
+|CAS number=22537-19-5
-|-
+|magnetic susceptibility=
-| <sup>256</sup>Lr
+|magnetic susceptibility ref=
-| [[вештачки радиоактиван изотоп|(веш.)]]
+|isotopes=
-| 28 [[секунда|s]]
+{{infobox element/isotopes decay2 | mn=254 | sym=-{Lr}- | na=syn | hl=13&nbsp;-{s}-
-| [[распад алфа|&alpha;]]
+|dm1=78% α | de1=8,46, 8,41 | link1=mendelevium-250 | pn1=250 | ps1=-{Md}-
-|
+|dm2=22% ε | de2= | link2=nobelium-254 | pn2=254 | ps2=-{No}-}}
-| <sup>252</sup>[[мендељејевијум|Md]]
+{{infobox element/isotopes decay | mn=255 | sym=-{Lr}- | na=syn | hl=21,5&nbsp;-{s}- | dm=α | de=8,43, 8,37 | link1=mendelevium-251 | pn=251 | ps=-{Md}-}}
-|-
+{{infobox element/isotopes decay | mn=256 | sym=-{Lr}- | na=syn | hl=27&nbsp;-{s}- | dm=α | de=8,62, 8,52, 8,32, ... | link1=mendelevium-252 | pn=252 | ps=-{Md}-}}
-| <sup>260</sup>Lr
+{{infobox element/isotopes decay2 | mn=259 | sym=-{Lr}- | na=syn | hl=6,2&nbsp;-{s}- | dm1=78% α
-| [[вештачки радиоактиван изотоп|(веш.)]]
+|de1=8,44 | link1=mendelevium-255 | pn1=255 | ps1=-{Md}-
-| 3 [[минут]]а
+|dm2=22% СФ | de2= | pn2= | ps2=}}
-| [[распад алфа|&alpha;]]
+{{infobox element/isotopes decay | mn=260 | sym=-{Lr}- | na=syn | hl=2,7&nbsp;мин | dm=[[alpha decay|α]] | de=8,04 | link1=mendelevium-256 | pn=256 | ps=-{Md}-}}
-| 8,300
+{{infobox element/isotopes decay | mn=261 | sym=-{Lr}- | na=syn | hl=44&nbsp;мини | dm=СФ/ε? | de= | pn= | ps=}}
-| <sup>256</sup>[[мендељејевијум|Md]]
+{{infobox element/isotopes decay | mn=262 | sym=-{Lr}- | na=syn | hl=3,6&nbsp;-{h}- | dm=[[electron capture|ε]] | de= | link1=nobelium-262 | pn=262 | ps=-{No}-}}
-|}
+{{infobox element/isotopes decay | mn=266 | sym=-{Lr}- | na=[[synthetic radioisotope|syn]] | hl=10&nbsp;-{h}- | dm=[[spontaneous fission|СФ]] | de= | link1= | pn=| ps=}}
-|-
+|naming=по [[Ernest Lawrence|Ернесту Лоренсу]]
-! colspan="2" align="center" bgcolor="#ff99cc" | <font size="-1">Тамо где другачије није назначено,<br />употребљене су -{[[SI]]}- јединице и [[нормални услови]].
+|discovered by=[[Lawrence Berkeley National Laboratory|Национална лабораторија Ловреснс Беркли]] и [[Joint Institute for Nuclear Research|Заједнички институт за нуклеарна истраживања]]
-</font>-->
+|discovery date=1961–1971
+|QID=Q1905
 }}
-'''Лоренцијум''' ('''-{Lr}-''', {{јез-лат|lawrencium}}) [[синтетички хемијски елемент|синтетички]] је [[хемијски елемент]], из групе [[актиноиди|актиноида]].<ref name="Housecroft3rd">{{Housecroft3rd}}</ref><ref name="ParkesNeorganskaHemija">{{ParkesNeorganskaHemija}}</ref> Име је добио по презимену физичара [[Ернест Лоренц|Ернеста Лоренца]], оснивачу циклотрона, уређаја који је кориштен за откривање многих вештачких радиоактивних елемената.
+'''Лоренцијум''' ('''-{Lr}-''', {{јез-лат|lawrencium}}) [[синтетички хемијски елемент|синтетички]] је [[хемијски елемент]], из групе [[актиноиди|актиноида]] са атомским бројем 103.<ref name="Housecroft3rd">{{Housecroft3rd}}</ref><ref name="ParkesNeorganskaHemija">{{ParkesNeorganskaHemija}}</ref> Име је добио по презимену физичара [[Ернест Лоренц|Ернеста Лоренца]], оснивачу циклотрона, уређаја који је кориштен за откривање многих вештачких радиоактивних елемената.
+Име је добио по презимену физичара Ернеста О. Лоенса, изумитељу [[циклотрон]]а, уређаја који се користио за откриће многих вештачких [[радиоактивност|радиоактивних]] елемената. Радиоактивни [[метал (хемија)|метал]], лоренцијум је 11. трансуранијски елемент а такође и последњи члан серије [[Актиноиди|актиноида]]. Као и сви елементи са атомским бројем већим од 100, и он се може добити само у убрзивачу честица путем бомбардовања наелектрисаним честицама лакших елемената. До данас је познато 12 [[изотоп]]а лоренцијума, међу којима је најстабилнији <sup>266</sup>-{Lr}- са [[време полураспада|временом полураспада]] од 11 сати, док се изотоп <sup>260</sup>-{Lr}- нешто краћег животног века (време полураспада од 2,7 минута) много више користи у [[хемија|хемији]] јер се може произвести у много већим количинама.
+Хемијски експерименти су потврдили да се лоренцијум доиста понаша као тежи хомолог елемента [[лутецијум]]а у [[Периодни систем елемената|периодном систему елемената]], те је [[валенција (хемија)|тровалентни елемент]]. Стога би се такође могао класификовати и као први прелазни метал 7. периоде. Међутим, очекује се да је његова [[електронска конфигурација]] донекле аномална за његово место у периодном систему, јер има конфигурацију -{s<sup>2</sup>p}- уместо конфигурације -{s<sup>2</sup>d}- какву има његов хомолог лутецијум. Ово значи да би лоренцијум могао бити мање волатилан него што би се то очекивало на основу његовог места у периодном систему, те би се његова волатилност могла упоредити са оном код [[олово|олова]].
+Током 1950-их па све до 1970-их, постојале су многобројне тврдње из лабораторија из [[Совјетски Савез|Совјетског савеза]] и [[Сједињене Америчке Државе|САЂа]] о успешном синтетисању елемента 103 различите стабилности. Прво откриће и част за доделу имена новом елементу били су предмет спора између совјетских и америчких научника, све док -{[[IUPAC]]}- није одредио име ''лоренцијум'' као званично те част открића дао америчком тиму научника, што је 1997. године промењено, те су оба тима поделила част открића елемента, али је име елемента остало непромењено.
+== Особине ==
+=== Физичке ===
+[[Датотека:Ernest Orlando Lawrence.jpg|thumb|left|180px|Нобеловац Ернест О. Лоренс, по којем је елемент добио име]]
+Лоренцијум је посљедњи члан серије [[актиноиди|актиноида]], а понекад се сматра и елементом из [[3. група хемијских елемената|3. групе]], заједно са [[скандијум]]ом, [[итријум]]ом и [[лутецијум]]ом, јер се очекује да му његова попуњена -{f}--љуска даје особине прелазних метала 7. периоде. У [[периодни систем елемената|периодном систему елемената]], он се налази десно од актиноида [[нобелијум]]а, а лево од 6-{d}- прелазног метала [[радерфордијум]]а, те испод лантаноида лутецијума с којим дели многе физичке и хемијске особине. Очекује се да је лоренцијум у чврстом стању под нормалним условима и сматра се да има хексагоналну густо паковану [[кристална структура|кристалну структуру]] (-{<sup>''c''</sup>/<sub>''a''</sub>}-&nbsp;=&nbsp;1,58), сличну свом лакшем конгенеру лутецијуму, мада то још није поуздано доказано експериментима.<ref name="hcp" />
+{{рут}}
+[[Entalpija]] [[Sublimacija (fizika)|sublimacije]] лоренцијумa se procenjuje na 352&nbsp;-{kJ·mol}-<sup>−1</sup>, što je bliska vrijednost kao i kod lutecijумa, što snažno sugerira da je metalni лоренцијум [[valencija (hemija)|trovalentan]] sa delokaliziranim elektronima -{7s}- и -{7p}-<sub>1/2</sub> (или -{6d}-), što je blisko predviđanjima iz sistematske ekstrapolacije vrednosti [[toplota isparavanja|toplote isparavanja]], modula elastičnosti i atomske zapremine susjednih elemenata лоренцијумa.<ref name="Silva1644" /> Konkretno, očekuje se da je лоренцијум trovalentni sjajni metal, koji lahko [[redoks reakcija|oksidira]] na zraku, kao i u prisustvu vodene pare i [[kiseline|kiselina]],<ref name="emsley" /> te ima atomsku zapreminu sličnu luteciju i trovalentni metalni radijus od 171&nbsp;pm.<ref name=Silva1644/> Takođe se predviđa da ima [[talište|tačku topljenja]] na oko 1900&nbsp;[[kelvin|-{K}-]] (1627&nbsp;[[целзијус|°-{C}-]]), што није велика разлика од вредности за лутецијум (1925&nbsp;-{K}-).<ref name="crc" />
+=== Хемијске ===
+Амерички научник [[Глен Т. Сиборг]], који је осмислио концепт актиноида којим елементи од атомског броја 89 ([[актинијум]]) до елемента 103 формирају серију хомологну серији [[лантаноиди|лантаноида]] од елемента 57 ([[лантан]]) до 71, предвидео је 1949. године да би елемент 103 (лоренцијум) могао бити посљедњи члан ове серије те да би [[јон]] Lr<sup>3+</sup> trebao biti toliko stabilan poput iona Lu<sup>3+</sup> u vodenim rastvorima. Tek nekoliko decenija kasnije, element 103 je uspješno sintetiziran te su ova predviđanja i eksperimentalno potvrđena.<ref name="Silva1644" />
+Studije provedene sa ovim elementom 1969. pokazale su da лоренцијум reagira sa [[hlor]]om dajući proizvod koji bi najvjerovatnije mogao biti trihlorid LrCl<sub>3</sub>. Smatra se da bi njegova volatilnost mogla biti slična kao i kod hlorida [[kirijум]]a, [[fermijум]]a i [[nobelijум]]a, a mnogo manja nego kod ruderfordij-hlorida. Hemijske studije 1970. izvršene sa 1500 atoma izotopa <sup>256</sup>Lr, uspoređivale su ga sa dvovalentnim ([[Nobelijум|No]], [[barijум|Ba]], [[radijум|Ra]]), trovalentnim ([[fermijум|Fm]], [[kalifornijум|Cf]], [[kirijум|Cm]], [[americijум|Am]], [[aktinijум|Ac]]) i četverovalentnim ([[torijум|Th]], [[plutonijум|Pu]]) elementima. Pronađeno je da se лоренцијум [[ekstrakcija|koekstrahira]] sa trovalentnim ionima, ali je kratko vrijeme poluraspada izotopa <sup>256</sup>Lr potvrdilo predviđanje da se on izdvaja prije јona [[Mendeљevijум|-{Md}-<sup>3+</sup>]] u sekvenci elucije.<ref name="Silva1644" /> Лоренцијум se javlja kao trovalentan ion Lr<sup>3+</sup> u vodenim rastvorima i stoga bi njegovi spojevi trebali biti slični kao oni kod drugih trovalentnih aktinoida: naprimjer, лоренцијум(III)-fluorid (LrF<sub>3</sub>) i hidroksid (Lr(OH)<sub>3</sub>) bi trebali biti nerastvorljivi u [[voda|vodi]].<ref name="Silva1644" />
+Zbog [[kontrakcija lantanoida|kontrakcije aktinoida]], јonski radijus -{Lr}-<sup>3+</sup> bi trebao biti manji od Md<sup>3+</sup>, te stoga bi se trebao izdvajati prije Md<sup>3+</sup> ukoliko se kao eluant koristi [[amonijум α-hidroksiizobutirat]] (amonijум α-HIB).<ref name="Silva1644" /> Kasniji eksperimenti iz 1987. na dugovječnijem izotopu <sup>260</sup>Lr potvrdili su da je лоренцијум trovalentan i da se eluira ugrubo na isto mjesto kao [[erbijум]], te je pronađeno da je ionski radijus лоренцијумa (88,6&nbsp;±&nbsp;0,3)&nbsp;pm, veći nego što je očekivano putem jednostavne ekstrapolacije iz periodnih trendova.<ref name="Silva1644" /> Eksperimenti iz 1988. sa više atoma лоренцијумa su detaljnije odredili ovu vrijednost na (88,1&nbsp;±&nbsp;0,1)&nbsp;pm i izračunali vrijednost entalpije hidracije na −(3685&nbsp;±&nbsp;13)&nbsp;kJ·mol<sup>−1</sup>.<ref name="Silva1644" /> Također ukazano je na činjenicu da je kontrakcija aktinoida na kraju serije aktinoida veća nego analogna kontrakcija lantanoida, sa izuzetkom posljednjeg aktinoida, лоренцијумa. Špekulira se da bi razlog za to mogli biti relativistički efekti.<ref name="Silva1644" />
+Špekulira se da su 7s [[elektron]]i relativistički stabilizirani, tako bi u uslovima redukcije, bili ionizirani samo 7p<sub>1/2</sub> ili 6d elektroni, što bi dovelo do jednovalentnog Lr<sup>+</sup> iona. Međutim, svi eksperimenti da se redukuje ion Lr<sup>3+</sup> do Lr<sup>2+</sup> ili Lr<sup>+</sup> u vodenom rastvoru, bili su neuspješni. Na osnovu ovog, izračunat je standardni [[elektrodni potencijal]] od para ''E''°(Lr<sup>3+</sup>→Lr<sup>1+</sup>) koji je manji od −1,56&nbsp;[[volt|V]], što ukazuje da postojanje Lr<sup>+</sup> iona u vodenom rastvoru nije moguće. Gornja granica para ''E''°(Lr<sup>3+</sup>→Lr<sup>2+</sup>) se procjenjuje na 0,44&nbsp;V: vrijednosti za ''E''°(Lr<sup>3+</sup>→Lr<sup>0</sup>) i ''E''°(Lr<sup>4+</sup>→Lr<sup>3+</sup>) prepostavljene su da iznose −2,06&nbsp;V i +7,9&nbsp;V, respektivno.<ref name="Silva1644" /> Stabilnost grupe oksidacijskih stanja u 6d prelaznoj seriji je najviša za лоренцијум, te se smanjuje redom Lr<sup>3+</sup> &gt; [[raderfordijум|-{Rf}-]]<sup>4+</sup> &gt; [[dubnijум|Db]]<sup>5+</sup> &gt; [[siborgijум|Sg]]<sup>6+</sup>.<ref name="morss" />
+=== Izotopi ===
+Poznato je dvanaest izotopa лоренцијумa, sa [[maseni broj|masenim brojevima]] od 252 do 262, te 266. Svi [[izotop]]i su radioaktivni.<ref name="Silva1642" /><ref name="266Lr" /> Osim njih, poznat je i jedan [[nuklearni izomer]] sa masenim brojem 253.<ref name="Silva1642" /> Izotop sa najdužim ''vijekom'' je <sup>266</sup>Lr, ima [[vreme poluraspada]] od 11 sati i jedan je od najdugovječnijih superteških izotopa koji su do danas poznati, što sugerira da se nalazi na ''obali'' "[[Ostrvo stabilnosti|ostrva stabilnosti]]" superteških jezgri.<ref name="clara" /> Međutim, u hemijskim eksperimentima obično se koriste izotopi kraćeg vijeka jer se <sup>266</sup>Lr trenutno može proizvesti samo kao konačni proizvod raspada još težih elemenata koji se teško mogu sintetizirati. Ovaj izotop pronađen je 2014. godine u lancu raspada izotopa [[tenesin]]a-294.<ref name="Silva1642" /><ref name="266Lr" />
+Izotop <sup>256</sup>Lr (vrijeme poluraspada 27&nbsp;s) se koristio u prvim hemijskim studijama o лоренцијумu. Danas se u ove svrhe obično koristi izotop <sup>260</sup>Lr sa nešto dužim vremenom poluraspada (2,7 minuta).<ref name="Silva1642" /> Poslije izotopa <sup>266</sup>Lr, izotopi sa najdužim vremenima poluraspada su <sup>262</sup>Lr (3,6&nbsp;h), <sup>261</sup>Lr (44&nbsp;min), <sup>260</sup>Lr (2,7&nbsp;min), <sup>256</sup>Lr (27&nbsp;s) i <sup>255</sup>Lr (22&nbsp;s).<ref name="Silva1642" /><ref name="unc" /><ref name="NUBASE" /> Svi ostali izotopi лоренцијумa imaju vremena poluraspada kraća od 20 sekundi, a najkraće među njima ima izotop <sup>252</sup>Lr, čije vrijeme poluraspada iznosi samo 390 ms.<ref name="Silva1642" /><ref name="unc" /><ref name="NUBASE" /> Međutim, za još neotkrivene izotope sa masenim brojevima od 263 do 265 očekuje se da imaju duža vremena poluraspada (<sup>263</sup>Lr, 5&nbsp;h; <sup>264</sup>Lr i <sup>265</sup>Lr, 10&nbsp;h).<ref name=unc/><ref name="NUBASE" /> Vremena poluraspada izotopa лоренцијумa se uglavnom ravnomjerno povećavaju idući od <sup>252</sup>Lr do <sup>266</sup>Lr, uz određeni pad od izotopa <sup>257</sup>Lr do <sup>259</sup>Lr.<ref name="Silva1642" /><ref name="unc" /><ref name="NUBASE" />
 == Референце ==
-{{reflist}}
+{{reflist|refs=
+<ref name="Silva1644">[[#Silva|Silva]], str. 1644.</ref>
+<ref name="crc">{{cite book|last = Lide |first= D. R.|title = CRC Handbook of Chemistry and Physics|edition=84|location=Boca Raton, FL|publisher=CRC Press|year= 2003|isbn=0-8493-0484-9}}</ref>
+<ref name="morss">{{Cite book|author=Hoffman, Darleane C. |author2= Lee, Diana M. |author3= Pershina, Valeria|year=2006|chapter=Transactinides and the future elements |editor=Lester R. Morss |editor2= Edelstein, Norman M. |editor3= Fuger, Jean |title=The Chemistry of the Actinide and Transactinide Elements|edition=3|location=Dordrecht, Holandija|publisher=Springer Science+Business Media|page=1686|isbn=1-4020-3555-1}}</ref>
+<ref name="Silva1642">[[#Silva|Silva]], str. 1642.</ref>
+<ref name="266Lr">{{Cite journal|url=https://journals.aps.org/prl/abstract/10.1103/PhysRevLett.112.172501 |title=Phys. Rev. Lett. 112, 172501 (2014) - Ca48+Bk249 Fusion Reaction Leading to Element Z=117: Long-Lived α-Decaying Db270 and Discovery of Lr266 |journal=Physical Review Letters |volume=112 |issue=17 |publisher=Journals.aps.org |pristupdatum=8. 5. 2014 |year=2014 |author=Khuyagbaatar J |author2= Yakushev, A. |author3= Düllmann, Ch. E. |display-authors=etal |doi=10.1103/PhysRevLett.112.172501}}</ref>
+<ref name="clara">{{cite web|autor=Clara Moskowitz |url=http://www.scientificamerican.com/article/superheavy-element-117-island-of-stability/ |title=Superheavy Element 117 Points to Fabled "Island of Stability" on Periodic Table |izdavač=Scientific American |datum= 7. 5. 2014 |pristupdatum=8. 5. 2014}}</ref>
+<ref name="unc">[http://www.nucleonica.net/unc.aspx Universal Nuclide Chart]</ref>
+<ref name="NUBASE">{{Cite journal|author=Audi, G. |author2= Bersillon, O. |author3= Blachot, J. |author4= Wapstra, A. H.|year=2003|url=http://amdc.in2p3.fr/nubase/Nubase2003.pdf|title=The NUBASE evaluation of nuclear and decay properties|journal=Nucl. Phys. A|volume=729|pages=3–128|doi=10.1016/j.nuclphysa.2003.11.001|date=|access-date=1. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20110720233206/http://amdc.in2p3.fr/nubase/Nubase2003.pdf|archive-date=20. 7. 2011|url-status=dead}}</ref>
+}}
 == Литература ==
 {{refbegin}}
-* {{Cite book|ref=harv|doi=10.1007/978-94-007-0211-0_13|title=The Chemistry of the Actinide and Transactinide Elements|year=2011|isbn=978-94-007-0210-3|publisher=Springer |place=Netherlands|last=Silva|first=Robert J.|editor= Morss, Lester R.|editor2= Edelstein, Norman M.|editor3= Fuger, Jean |chapter=Chapter 13. Fermium, Mendelevium, Nobelium, and Lawrencium|ref=Silva}}
+* {{Cite book|ref=harv|doi=10.1007/978-94-007-0211-0_13|title=The Chemistry of the Actinide and Transactinide Elements|year=2011|isbn=978-94-007-0210-3|publisher=Springer |place=Netherlands|last=Silva|first=Robert J.|editor= Morss, Lester R.|editor2= Edelstein, Norman M.|editor3= Fuger, Jean |chapter=Chapter 13. Fermium, Mendelevium, Nobelium, and Lawrencium}}
+* {{cite journal |title=The NUBASE2016 evaluation of nuclear properties |doi=10.1088/1674-1137/41/3/030001 |last1=Audi |first1=G. |last2=Kondev |first2=F. G. |last3=Wang |first3=M. |last4=Huang |first4=W. J. |last5=Naimi |first5=S. |display-authors=3 |journal=Chinese Physics C |volume=41 |issue=3 <!--Citation bot deny-->|pages=030001 |year=2017
+|bibcode=2017ChPhC..41c0001A |ref=CITEREFAudi2017}}<!--for consistency and specific pages, do not replace with {{NUBASE2016}}-->
+* {{cite book|last=Beiser|first=A.|title=Concepts of modern physics|date=2003|publisher=McGraw-Hill|isbn=978-0-07-244848-1|edition=6th|oclc=48965418|ref=CITEREFBeiser2003}}
+* {{cite book |last=Hoffman |first=D. C. |author-link=Darleane C. Hoffman |last2=Ghiorso |first2=A. |author-link2=Albert Ghiorso |last3=Seaborg |first3=G. T. |title=The Transuranium People: The Inside Story |year=2000 |publisher=[[World Scientific]] |isbn=978-1-78-326244-1 |ref=CITEREFHoffman2000}}
+* {{cite book |last=Kragh |first=H. |author-link=Helge Kragh |date=2018 |title=From Transuranic to Superheavy Elements: A Story of Dispute and Creation |publisher=[[Springer Science+Business Media|Springer]] |isbn=978-3-319-75813-8 |ref=CITEREFKragh2018}}
+* {{cite journal|last=Zagrebaev|first=V.|last2=Karpov|first2=A.|last3=Greiner|first3=W.|date=2013|title=Future of superheavy element research: Which nuclei could be synthesized within the next few years?|journal=[[Journal of Physics: Conference Series]]|volume=420|issue=1|pages=012001|doi=10.1088/1742-6596/420/1/012001|arxiv=1207.5700|bibcode=2013JPhCS.420a2001Z|issn=1742-6588|ref=CITEREFZagrebaev2013}}
 {{refend}}
@@ Ред 71: / Ред 116: @@
 * -{[http://periodic.lanl.gov/103.shtml Los Alamos National Laboratory's Chemistry Division: Periodic Table – Lawrencium]}-
 * -{[http://www.periodicvideos.com/videos/103.htm Lawrencium] at ''[[The Periodic Table of Videos]]'' (University of Nottingham)}-
+* -{[http://periodic.lanl.gov/103.shtml Los Alamos National Laboratory's Chemistry Division: Periodic Table – Lawrencium]}-
 {{Периодни систем елемената 2}}

Нормативна контрола
Државне	Немачка
Остале	Енциклопедија Британика