Пређи на садржај

Ваљевска гимназија

С Википедије, слободне енциклопедије
Ваљевска Гимназија
Ваљевска гимназија
Типдржавна
Основана23. новембар 1870.; пре 153 године (1870-11-23)
ЛокацијаВука Караџића 3
Ваљево
ДржаваСрбија
Координате44° 16′ 11″ С; 19° 53′ 10″ И / 44.269761° С; 19.886° И / 44.269761; 19.886
ДиректорПредраг Јевтић
Веб-сајтwww.valjevskagimnazija.edu.rs

Ваљевска гимназија је једина гимназија у Ваљеву. Основана је 23. новмбра 1870. као Ваљевска гимназијска реалка са 43 ученика.[1] Налази се у улици Вука Караџића 3.[2]

Историјат

[уреди | уреди извор]

Ваљевска гимназија је основана 1870. године као двогодишња гимназијска реалка. Трећи разред је добила 1874—1875, а следеће године и четврти разред чиме је прерасла у Нижу гимназију. Године 1893. је добила пети разред, а 1894. и шести који је укинут 1898. када је поново сведена на четвороразредну реалку. Школске 1903—1904. године је поново уведен пети, а следеће и шести разред. Тада је радила и приватна женска гимназија до 1912.[1]

Зграда коју Гимназија и данас користи је изграђена 1906. године. Седми разред је уведен први пут 1907. и укинут је после две године, а последњи пут је уведен 1912. Наредне године је Ваљевска гимназија постала осморазредна, а 1914. је у њој обављен први виши течајни испит. У току Првог светског рата рад школе је био онемогућен, а једно време је у њој била смештена Ваљевска болница. Са радом је поново започела у марту 1918. године као осморазредна потпуна и мешовита реална гимназија. Средином 1940. је подељена на две гимназије које су радиле и током Другог светског рата, али је Прва гимназија априла 1942. претворена у Мушку, а Друга у Женску гимназију. По ослобођењу Србије две гимназије у Ваљеву су поново постале мешовите. До краја школске 1950—1951. радиле су одвојено, а следеће године је издвајањем њихових виших разреда створена једна Виша мешовита реална гимназија која се налазила изнад Тешњара, у улици Милована Глишића 45 где се данас налази Основна школа „Сестре Илић”. Од септембра 1966. поново су радили у својој згради у улици Вука Караџића која је проширена и адаптирана за потребе тада савремене наставе.[1]

Године 1970. слави сто година постојања и тим поводом је Јосип Броз Тито одликовао Орденом заслуга за народ са златним венцем. Дан након тога је Савет школе донео одлуку да школа добије име „Владимир Иљич Лењин” и да се дан његовог рођења 22. април слави као дан школе. Године 1982. проглашена је за најбољу средњу школу у Подрињскоколубарском региону, а 1985—1990. проглашавана је најбољом пет пута узастопно. Колектив је 26. септембра 1989. донео одлуку о називу „Ваљевска гимназија”, а за Дан школе је одређен 23. новембар, дан кад је почела са радом. Вукову награду је примила 21. децембра 1995. за изузетан допринос развоју културе у Србији и свесрпском културном простору.[1]

Школа данас садржи свечану салу са четрдесет и шест каријатида, сто места, полуконцертним клавиром Петроф, видео–бимом и озвучењем у којој се одржавају све културне и јавне манифестације важне за школу и град, ђачки клуб у којем се организују изложбе, концерти и приредбе, ходнике и холове који се користе као изложбени простор, школску библиотеку са основним фондом преко 22.000 инвентарних јединица, фондом школских издања и фондом старих и ретких књига са периодиком издатом до краја 19. века са 123 јединице на српском и 117 на страним језицима и најстаријом књигом „Мезимац” из 1818. године, читаоницом, референсном збирком и интернет клубом са пет рачунара и укупно седамдесет умрежених рачунара који су повезани оптичком везом са Београдском академском мрежом.[3]

Бивши ученици

[уреди | уреди извор]

Неки од знаменитих бивших ученика Ваљевске гимназије су:[4]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г „Историјат”. www.valjevskagimnazija.edu.rs. Приступљено 2023-07-09. 
  2. ^ „Контакт”. www.valjevskagimnazija.edu.rs. Приступљено 2023-07-09. 
  3. ^ „Школски простор”. www.valjevskagimnazija.edu.rs. Приступљено 2023-07-09. 
  4. ^ „Познати ученици”. www.valjevskagimnazija.edu.rs. Приступљено 2023-07-09. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]