3-МеО-ПЦМо

С Википедије, слободне енциклопедије

3-МеО-ПЦМо
IUPAC име
4-[1-(3-метоксифенил)циклохексил]морфолин
Правни статус
Правни статус
  • ЦА: План I
  • ДЕ: НпСГ
  • УК: ПСА
Идентификатори
CAS број138873-80-0
PubChemCID 132605908
ChemSpider58191437
UNII96QW73BA62
Хемијски подаци
ФормулаC17H25NO2
Моларна маса275,39 г·мол−1
  • COC1=CC(C2(N3CCOCC3)CCCCC2)=CC=C1
  • InChI=1S/C17H25NO2/c1-19-16-7-5-6-15(14-16)17(8-3-2-4-9-17)18-10-12-20-13-11-18/h5-7,14H,2-4,8-13H2,1H3
  • Key:BOGOEDFWPOXWQE-UHFFFAOYSA-N

3-МеО-ПЦМо је дисоцијативни анестетик који је по структури сличан фенциклидину[1][2] и који се продаје онлајн као дизајнирана дрога.[3][4] Инхибиторни ефекат 3-МеО-ПЦМо на смањење густине кластера дребрина НМДАР стимулацијом глутаминском киселином је нижи од ПЦП-а или 3-МеО-ПЦП, са половином максималне инхибиторне концентрације (ИЦ50) од 26,67 μМ (3-МеО-ПЦМо), 2,02 μМ (ПЦП) и 1,51 μМ (3-МеО-ПЦП).[5]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ахмади А, Кхалили M, Хајикхани Р, Насербакхт M (април 2011). „Неw морпхолине аналогуес оф пхенцyцлидине: цхемицал сyнтхесис анд паин перцептион ин ратс”. Пхармацологy, Биоцхемистрy, анд Бехавиор. 98 (2): 227—33. ПМИД 21215770. С2ЦИД 24650035. дои:10.1016/ј.пбб.2010.12.019. 
  2. ^ Абиеро А, Ботанас ЦЈ, Цустодио РЈ, Саyсон LV, Ким M, Лее ХЈ, et al. (март 2020). „4-MeO-PCP and 3-MeO-PCMo, new dissociative drugs, produce rewarding and reinforcing effects through activation of mesolimbic dopamine pathway and alteration of accumbal CREB, deltaFosB, and BDNF levels”. Psychopharmacology. 237 (3): 757—772. PMID 31828394. S2CID 209169410. doi:10.1007/s00213-019-05412-y. 
  3. ^ Colestock T, Wallach J, Mansi M, Filemban N, Morris H, Elliott SP, et al. (фебруар 2018). „Сyнтхесес, аналyтицал анд пхармацологицал цхарацтеризатионс оф тхе 'легал хигх' 4-[1-(3-метхоxyпхенyл)цyцлохеxyл]морпхолине (3-МеО-ПЦМо) анд аналогуес”. Друг Тестинг анд Аналyсис. 10 (2): 272—283. ПМИД 28513099. дои:10.1002/дта.2213. 
  4. ^ „3-МеО-ПЦМо”. Неw Сyнтхетиц Другс Датабасе. Архивирано из оригинала 2016-07-03. г. Приступљено 2016-02-09. 
  5. ^ Митсуока Т, Ханамура К, Коганезаwа Н, Кикура-Ханајири Р, Секино Y, Схирао Т (2019). „Ассессмент оф НМДА рецептор инхибитион оф пхенцyцлидине аналогуес усинг а хигх-тхроугхпут дребрин иммуноцyтоцхемицал ассаy”. Јоурнал оф Пхармацологицал анд Тоxицологицал Метходс. 99: 106583. ПМИД 31082488. дои:10.1016/ј.васцн.2019.106583Слободан приступ.