Džo Bajden
| Džo Bajden | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Zvanični portret (2021) | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Lični podaci | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Puno ime | Džozef Robinet Bajden Mlađi | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Datum rođenja | 20. novembar 1942. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Mesto rođenja | Skranton, Pensilvanija, SAD | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Prebivalište | Bela kuća | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Univerzitet | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Zanimanje |
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Porodica | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Supružnik |
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Deca | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Politička karijera | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Politička stranka | Demokratska (posle 1969) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Ostale stranke | Nezavisni (pre 1969) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Zvanični veb-sajt | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Potpis |  | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ||
|---|---|---|
|
 |
||
.jpg)
Džozef Robinet Bajden Mlađi (engl. Joseph Robinette Biden, Jr.; Skranton, 20. novembar 1942) američki je političar na funkciji 46. i aktuelnog predsednika SAD i bivši 47. potpredsednik SAD u administraciji Baraka Obame. Član je Demokratske stranke. Profesor je prava na više američkih univerziteta i od 1973. do 2009. senator države Delaver.
Bajden je rođen u Skrantonu u Pensilvaniji 1942. i živeo je tamo deset godina pre nego što se preselio u Delaver. Postao je pravnik 1969. i izabran je u okružni savet okruga Nju Kasl 1970. Prvi put je izabran u Senat 1972, i postao je šesti najmlađi senator u istoriji Sjedinjenih Država. Ponovo je biran u Senat šest puta, i bio je četvrti senator po starešinstvu u trenutku kada je dao ostavku da bi preuzeo poziciju potpredsednika 2009. Bio je dugogodišnji član i bivši predsedavajući Komiteta za spoljne odnose. Protivio se Zalivskom ratu 1991, ali se zalagao za intervenciju Sjedinjenih Država i NATO tokom Rata u Bosni 1994. i 1995. Glasao je za rezoluciju koja je odobrila Rat u Iraku 2002, ali se protivio povećanju broja američkih trupa u Iraku 2007. Takođe je služio i kao predsedavajući Sudskog komiteta Senata, kada se bavio pitanjima vezanim za politiku o narkoticima, prevenciju kriminala, građanske slobode, i vodio je zakonodavne napore za donošenje Zakona o kontroli nasilnih zločina i sprovođenja zakona, kao i Zakona o nasilju protiv žena. Predsedavao je Sudskim komitetom tokom kontroverznih nominacija Roberta Borka i Klarensa Tomasa za Vrhovni sud Sjedinjenih Država.
Džo Bajden se neuspešno borio za predsedničku nominaciju Demokratske stranke 1988. i 2008. godine. Oba puta se povukao iz trke usled neubedljive podrške. Pred predsedničke izbore 2008, Barak Obama ga je odabrao za svog potpredsedničkog kandidata. Pobedili su na izborima, i Bajden je postao prvi katolik, i prva osoba iz Delavera koja je postala potpredsednik Sjedinjenih Država.
Kao potpredsednik u Obaminoj administraciji, Bajden je nadgledao infrastrukturnu potrošnju u cilju borbe protiv Svetske ekonomske krize i američku politiku prema Iraku sve do povlačenja američkih trupa iz Iraka 2011. Njegove sposobnosti pregovaranja sa republikancima u kongresu su pomogle u donošenju zakona kao što je Zakon o poreskim olakšicama, reautorizaciji osiguranja od nezaposlenosti i stvaranju radnih mesta iz 2010, koji je razrešio poreski zastoj, Zakon o budžetskoj kontroli iz 2011, koji je razrešio krizu koja je te godine nastala usled dostizanja maksimalnog dozvoljenog zaduženja Sjedinjenih Država, i Američki zakon o olakšicama za poreske obveznike iz 2012, koji je bio usmeren ka rešavanju preteće „fiskalne litice“. 2011. godine se protivio davanju zelenog svetla za vojnu akciju koja je dovela do smrti Osame bin Ladena. Obama i Bajden su reizabrani 2012. Oktobra 2015, nakon više meseci spekulacija, Bajden je odlučio da se neće kandidovati za predsednika na predsedničkim izborima 2016. U decembru 2016, nije želeo da isključi mogućnost da će se kandidovati za predsednika na 2020, ali je 13. januara 2017. objavio da se neće kandidovati, da bi samo četiri dana kasnije ponovo odbio da isključi mogućnost potencijalne kandidature.[1] 12. januara 2017, Obama mu je dodelio predsedničku medalju slobode, sa zaslugama. Nakon napuštanja položaja potpredsednika, Bajden je imenovan za profesora na Univerzitetu u Pensilvaniji.[2]
U aprilu 2019. godine, Bajden je najavio kandidaturu na predsedničkim izborima 2020. godine, a dostigao je prag delegata potreban za obezbeđivanje demokratske nominacije u junu 2020. godine.[3] Dana 11. avgusta, on je objavio da je američka senatorka Kamala Haris iz Kalifornije njegov kandidat za potpredsednika.
Biografija[uredi | uredi izvor]
.jpg)
Džozef Robinet Bajden mlađi rođen je 20. novembra 1942. u bolnici Svete Marije u Skrantonu, Pensilvanija, od Ketrin Eugenije „Džin” Bajden (rođena Finegan) (1917—2010) i Džozefa Robineta Bajdena starijeg (1915—2002). Najstariji sin katoličke porodice, ima sestru Valeri i dva brata Fransisa i Džejmsa. Džin je bio irskog porekla, sa korenima koji se razlikuju od okruga Laut u Irskoj i okruga Deri u Severnoj Irskoj. Roditelji njegovog oca, Meri Elizabet (rođena Robinet) i Džozef H. Bajden, bili su engleskog, francuskog i irskog porekla. Bajden je prvo odrastao u Skrantonu, a zatim, nakon svog desetog rođendana, u Klejmontu, okrug Nju Kasl, Delaver, gde je njegov otac prodavao automobile.
Diplomirao je političke nauke 1965. na Univerzitetu u Njuarku, kasnije je specijalizirao pravo, diplomirao je 1968. u Sirakjusu u državi Njujork, pre nego što je primljen u advokatsku komoru 1969. godine, aktivnost koju je obavljao u kratkom periodu. Izabran u Vijeće okruga New Castle od 1970. do 1972. godine, te iste godine Bajden je izabran za senatora Demokratske stranke koja predstavlja državu Delaver. Godine 1966. oženio se Nilom Hanter, koju je upoznao u Sirakuzi, sa kojom je imao troje dece: Džozefa R. „Boa“ Bajdena (1969—2015), Roberta Hantera (1970) i Naomi Kristinu (1971—1972).
Njegov život obeležila je porodična drama 1972. godine: njegova supruga Nila i troje dece stradali su u saobraćajnoj nesreći. Njegova supruga i najmlađa ćerka Naomi Kristina, stara samo 13 meseci, poginule su, dok je drugo dvoje dece preživelo, iako teško povređeno. Nakon što je nekoliko godina sam odgajao Boa i Roberta, 1977, takođe podstaknut od njih da ponovo izgrade svoj ljubavni život[4], ponovo se oženio sa Džil Trejsi Džejkobs, sa kojom je dobio ćerku Ešli, rođenu 8. juna 1981.[5]
Politička karijera[uredi | uredi izvor]
Senator iz Delavera[uredi | uredi izvor]
Izabran za senatora 1972. za Demokratsku stranku koja predstavlja državu Delaver (živi u Vilmingtonu), Bajden je obavljao svoju funkciju do imenovanja na mesto potpredsednika Unije 2008. godine.
Njegovo ime se pojavljuje među članovima Senatskog komiteta za obaveštajne poslove, zajednička rasprava od 3. avgusta 1977, na projektu MKULTRA.
Tokom svog senatorskog mandata obavljao je brojne važne funkcije: od 1987. do 1995. bio je predsednik Pravosudne komisije Saveznog senata, 2001. preuzeo je prestižnu poziciju predsednika Komisije za spoljne poslove Sjedinjenih Američkih Država, pokrivajući tri puta istu ulogu i rezultiralo njenim liderstvom u ključnim fazama za spoljnu politiku SAD, kao što su odgovor na napade 11. septembra 2001. i glasanje u Kongresu o početku neprijateljstava protiv Iraka Sadama Huseina.[6] Od 2007. godine, istovremeno kao predsedavajući Komiteta za spoljne poslove Senata, Bajden je bio predsednik Međunarodnog komiteta za kontrolu droga Kongresa Sjedinjenih Američkih Država, na kojoj je funkciji bio do 2009. godine, kada je imenovan za potpredsednika SAD.
Predsedničke kampanje[uredi | uredi izvor]
Godine 1988. kandidovao se za demokratske predsedničke izbore, izjavljujući da je inspirisan laburističkim modelom Nila Kinoka, ali ga je na izborima pobedio Majkl Dukakis (koji će, međutim, nekada kandidat za predsednika, biti teško poražen od republikanca Džordža H.V. Buša). Godine 2004. bio je u iskušenju da se ponovo kandiduje na predizbornim izborima, ali je na kraju odustao od te namere, izjavivši da nije dostupan ni da bude zamenik Džona Kerija (za ovu ulogu Bajden je svom kolegi iz Masačusetsa predložio senatora Džona Mekejna, uprkos tome što je ovaj poslednji republikanac).
On je 7. januara 2007. u televizijskom intervjuu rekao da želi da se kandiduje na predizbornim izborima 2008. godine, a 30. januara zvanično je ušao u uži izbor.
4. januara 2008, na kraju poslaničkog kluba u Ajovi (prvi izborni test predizbornih izbora) najavio je da namerava da se povuče iz takmičenja zbog lošeg rezultata (0,93%)[7], ali je 22. avgusta Barak Obama, kandidat na predsedničkim izborima 2008. za Demokratsku stranku, najavio je tokom predizbornog mitinga u Springfildu, u državi Ilinois, da će Bajden biti njegov potpredsednik u trci za predsednika.[8] Kandidatura je formalno potvrđena glasanjem za priznanje tokom Demokratske konvencije u Denveru održane od 25. do 28. avgusta 2008.[9]
Dana 4. novembra 2008, dvojac Obama-Bajden pobedio je na predsedničkim izborima, pobedivši republikansku kartu koju su činili senator Džon Mekejn i guvernerka Aljaske Sara Pejlin.
Politika prema Balkanu[uredi | uredi izvor]
Još u ranoj fazi balkanskih konflikata, Džo Bajden je predstavljao pristalicu aktivne, i po potrebi agresivne spoljne politike SAD na Balkanu. Među prvima je Slobodana Miloševića nazvao ratnim zločincem.[10][11][12][13] Zalagao se za prekid sankcija na uvoz oružja prema srpskim protivnicima i za održavanje vojne obuke bosanskim muslimanima. Njegov uticaj na Bila Klintona i zalaganje za ratnu opciju, bili su odlučujući za vojno angažovanje NATO-a u vazdušnim operacijama na Balkanu.[10] Po sopstvenoj izjavi on je predložio bombardovanje Beograda 1999. godine.[14]
Potpredsedništvo Sjedinjenih Država (2009—2017)[uredi | uredi izvor]
20. januara 2009. zvanično je položio zakletvu kao 47. potpredsednik Sjedinjenih Država, prvi katolik koji je obavljao ovu funkciju.[15] U Obaminoj administraciji igrao je veoma aktivnu ulogu kao blizak savetnik predsednika, zbog čega je bio zadužen za nadgledanje trošenja infrastrukture vanrednog plana koji je Obama želeo da se suprotstavi velikoj recesiji i za praćenje celokupne spoljne politike Sjedinjenih Država prema Iraku, do povlačenja američkih trupa 2011. godine. Iste godine se usprotivio mogućnosti da se nastavi vojna misija koja je dovela do ubistva Osame bin Ladena.
Na osnovu svog velikog iskustva u Kongresu, stečenog za 36 godina rada u Senatu, predsednik Obama je u martu 2011. dao svom zameniku zadatak da vodi pregovore između Predstavničkog doma sa republikanskom većinom i Bele kuće kako bi se rešili problemi koji proističu iz federalne potrošnje nivoa, čime se izbegava zatvaranje vlade.
Godine 2012, zajedno sa predsednikom Obamom, ponovo je izabran za drugi mandat pobedivši republikansku kartu koju su formirali Mit Romni i Pol Rajan[16], zvanično položio zakletvu 20. januara 2013 u rukama sudije Sonje Sotomajor.
Tokom drugog mandata proveo je u raznim prilikama protiv rodno zasnovanog nasilja, pomažući u usvajanju zakona protiv nasilja nad ženama 2013. godine. Ovaj zakon je među svojim razvojima video stvaranje Komisije za žene Bele kuće kojom je kopredsedavao sam Bajden sa savetnicom Valeri Džeret. Takođe, 2014. godine, sednoidni planetoid 2012 VP113, udaljen između 80 i 446 AJ, je nazvan po njemu i preimenovan u Bajden u njegovu čast.[17]
U oktobru 2015, nakon višemesečnih spekulacija, on je, tokom konferencije za štampu u Rouz Gardenu u Beloj kući, takođe nakon prerane smrti njegovog sina Boa, najavio svoj izbor da se ne kandiduje za predsednika Sjedinjenih Država 2016. podržavajući kandidaturu Hilari Klinton na predizborima Demokratske stranke. [18]
Dana 28. februara 2016, Bajden je govorio na 88. dodeli Oskara u kratkom govoru o zločinima koji uključuju seksualno nasilje i predstavljajući nastup pevačice Lejdi Gage.[19]
Dana 15. maja 2016, Bajden je (zajedno sa Džonom Benerom) dobio medalju Laetare sa Univerziteta Notr Dam, koja se smatra najvišom nagradom za katolike u SAD.[20]
Predsednik Obama je 12. januara 2017. godine odlučio, među poslednjim aktima svoje administracije, da svog zamenika nagradi Predsedničkom medaljom slobode, najvišom odličjem u zemlji, definišući Bajdena kao „lava u američkoj istoriji i primer za generacije budućnosti“.[21] Medalja je dodeljena "sa odlikom", što je do sada dodeljena samo još tri ličnosti: predsedniku Ronaldu Reganu, državnom sekretaru Kolinu Pauelu i papi Jovanu Pavlu II.
Štampa je primetila da je odnos između predsednika Obame i njegovog zamenika Bajdena jedan od najčvršćih zabeleženih u istoriji američkog predsedavanja. Tokom intervjua, Bajden je rekao da je, kada je njegovom sinu Bou dijagnostifikovana bolest, odlučio da proda svoju kuću u Delaveru kako bi snosio veoma visoke troškove lečenja. Saznavši za ovo, Obama je odmah zatražio da se sastane sa njim i ponudio mu da plati lečenje u celosti, izbegavajući prodaju porodične kuće.[22] Tokom ceremonije dodele Predsedničke medalje slobode, predsednik je, obraćajući se Bajdenu, rekao: „Ti si bio prvi izbor koji sam napravio kao kandidat, i najbolji.[23]
Predsedničke kampanje 2020. i 2024.[uredi | uredi izvor]
Kandidatura za predsedničke izbore 2020.[uredi | uredi izvor]
Posle potpredsednika, od 2017. do 2019. godine Bajden je više puta izražavao mogućnost da se kandiduje za predsedničke izbore 2020. i spekulacije o njegovoj mogućoj kandidaturi su se postepeno umnožavale, posebno nakon objavljivanja njegovih memoara u knjizi (Tata, obećaj mi).
U julu 2018. rekao je da će svoju odluku doneti javno u januaru 2019., ubrzo nakon međuizbora u novembru 2018. godine, ali je datum kasnije odložen.
Dana 25. aprila 2019. godine, objavljivanjem antirasističke video poruke u trajanju od oko 3 minuta, u kojoj je oštro napao predsednika Donalda Trampa, Džo Bajden je zvanično najavio svoju kandidaturu na predsedničkim izborima 2020. godine.[24] To je treći put da se prijavio nakon onih iz 1988. i 2008. godine. U 24 sata nakon objave, prikupio je 6,3 miliona malih onlajn donacija za svoju kampanju, nadmašivši sve ostale kandidate Demokratske stranke. On je 18. maja 2019. inaugurisao predsedničku kampanju prvim mitingom u Filadelfiji (Pensilvanija), gradu u kojem je izabrao da otvori svoje sedište. Menadžer kampanje je Greg Šulc, a viši savetnici su Simone Sanders, Anita Dun i Kristobal Alek. Slogani kampanje su Vratite dušu Amerike i Naši najbolji dani su još pred nama.[25]
Predsednički izbori 2020.[uredi | uredi izvor]
8. aprila 2020, povlačenjem jedinog preostalog izazivača, senatora Vermonta Bernija Sandersa, on je zvanično postao demokratski kandidat u pektoru na predsedničkim izborima 3. novembra, na kojima će izazvati odlazećeg predsednika Donalda Trampa.[26] [27] Mogući izbori za potpredsednika uključuju senatore i bivše kandidate Kamalu Haris (dugogodišnji visoko ocenjeni), Elizabet Voren i Ejmi Klobučar, navodi CNN. Između ostalih, i Stejsi Abrams, guvernerka Novog Meksika Mišel Lujan Grišam i guvernerka Mičigena Grečen Vitmer.[28]
Senator Sanders i njegov glavni protivnik su 13. aprila objavili svoju podršku Bajdenu u predsedničkoj trci i zamolili svoje pristalice da ga podrže, precizirajući da će raditi sa njim kako bi obezbedio da Tramp bude poražen.[29] Sutradan, 14. aprila, bivši američki predsednik Barak Obama objavio je 11-minutnu video-poruku u kojoj objavljuje punu podršku Bajdenu, njegovom bivšem potpredsedniku u Beloj kući, objašnjavajući svoje talente i razloge zbog kojih veruje da će biti odličan predsednik., zahvalivši Sandersu na pravednosti i podvlačeći važnost jedinstva demokrata prema izazovu u novembru.[30] 15. aprila je takođe dobio podršku senatora i bivše kandidatkinje na izborima Elizabet Voren.[31] 28. aprila takođe dobija podršku bivšeg državnog sekretara i kandidata demokrata na predsedničkim izborima 2016. Hilari Klinton.[32]
Među predsedavajućima Bajdenove kampanje su, između ostalih, Erik Garseti (gradonačelnik Los Anđelesa), Liza Blant Ročester, Valeri Bajden Ovens, Sedrik Ričmond i Grečen Vitmer (guverner Mičigena).[33] U aprilu, Bajdenova kampanja je izvestila da je prikupila 46,7 miliona dolara onlajn donacija u martu 2020. (kada on još nije bio pretpostavljeni demokratski kandidat),[34] nadmašivši Klintona i Obamu u martu 2016. i martu 2012.[35]
U maju je Bajden, uz saradnju Bernija Sandersa, osnovao radne grupe za dalji razvoj izbornog programa demokrata na najbolji mogući način u pogledu predsedničkih izbora. Aleksandra Okasio-Kortez, popularna njujorška kongresmenka koja je podržala Sandersa na predizborima, ali koja je predložila New Green Deal plan koji ima za cilj da učini „zelenom“ američku ekonomiju kako bi se zemlja spasila od pretnje globalnog zagrevanja.[36]
Uprkos brojnim odlaganjima primarnih izbora u Sjedinjenim Državama zbog vanrednog stanja povezanog sa novim koronavirusom, Bajden je 6. juna 2020. dostigao kvotu od 1 991 delegata, postavši kandidat Partije za predsednika, dok ova kandidatura ne bude sankcionisana Konvencijom. koji će se održati u leto. [37] Na kraju svih glasanja, završenih 11. avgusta, Bajden je sakupio ukupno 19.058.015 glasova, postavši kandidat sa najviše preferencija u istoriji demokratskih predizbornih izbora u Sjedinjenim Državama.
Posle izbora održanih 3. novembra 2020. godine, Džo Bajden je izabran za predsednika Sjedinjenih Država, koji je 7. novembra priznat kao novoizabrani predsednik.[38][39] Sa 81.282.896 glasova (51,3%), on je predsednički kandidat koji je dobio najviše glasova u istoriji SAD. Pored ponovnog osvajanja istorijskog plavog zida (Pensilvanija, Mičigen, Viskonsin), koji je Hilari Klinton koštao poraza 2016. godine. Bajden je takođe uspeo da osvoji Arizonu i Džordžiju, dve države koje su tradicionalno republikanske i koje nisu glasale za demokratskog kandidata od 1996. odnosno 1992.[40][41][42]
2024[uredi | uredi izvor]
Završavajući višemesečne spekulacije,[43][44] 25. aprila 2023. Bajden je potvrdio da će se kandidovati za reizbor za predsednika na izborima 2024, sa Harisom ponovo kao njegovim potpredsednikom. Kampanja je pokrenuta četiri godine od dana početka njegove predsedničke kampanje 2020.[45] Takođe je najavljeno da će Džuli Čavez Rodrigez biti menadžer kampanje, a Kventin Fulks će biti glavni zamjenik menadžera kampanje. Kopredsedavajući su Liza Blant Ročester, Džim Klajburn, Kris Kuns, Temi Dakvort, Džefri Kacenberg i Grečen Vitmer.
Predsednička tranzicija[uredi | uredi izvor]
Shodno Američkim zakonima, u periodu između izbora i inauguracije novog predsednika, izabrani predsednik sastavlja kabinet i dolazi do postepene tranzicije vlasti. Ovlašćenja odlazećeg predsednika u tromesečnom periodu prenose se na izabranog predsednika. Džo Bajden je zvanično postao 46. predsednik SAD 20. januara 2021.
Bajden je položio zakletvu kao 46. predsednik SAD na Kapitol hilu.
Bajden je već nominovao nekoliko kandidata na ključne pozicije u administraciji. Za većinu imenovanja u predsedničkoj administraciji potrebna je saglasnost Senata SAD, sa izuzetkom pozicije šefa osoblja Bele kuće.
Sastav Bajdenove administracije[uredi | uredi izvor]
| Pozicija | Ime kandidata | Mandat |
|---|---|---|
| Predsednik | Džo Bajden | 2021 — |
| Potpredsednik | Kamala Haris | 2021 — |
| Državni sekretar | Entoni Blinken | 2021 — |
| Sekretar za finansije | Dženet Jelen | 2021 — |
| Sekretar odbrane | Lojd Ostin | 2021 — |
| Državni pravobranilac | Merik Garland | 2021 — |
| Sekretar za unutrašnje poslove | Deb Haland | 2021 — |
| Sekretar za poljoprivredu | Tom Vilsak | 2021 — |
| Sekretar za trgovinu | Gina Riamondo | 2021 — |
| Sekretar za rad | Marti Volš
Džulije Su |
2021 — 2023.
2023 — |
| Sekretar za zdravstvo i socijalne službe | Havijer Bekera | 2021 — |
| Sekretar za obrazovanje | Migujel Kardona | 2021 — |
| Sekretar za izgradnju i urbani razvoj | Marcija Fudž | 2021 — |
| Sekretar za transport | Pit Butidžidž | 2021 — |
| Sekretar za energetiku | Dženifer Granholm | 2021 — |
| Sekretar za boračka pitanja | Denis MekDonuk | 2021 — |
| Sekretar za nacionalnu bezbednost | Alejandro Majorkas | 2021 — |
| Šef osoblja Bele kuće | Ron Klejn | 2021 — 2023.
2023 — |
| Upravnik agencije za zaštitu životne sredine | Mišel S. Rigan | 2021 — |
| Direktor kancelarije za menadžment i budžet | Šalanda Joung | 2021 — |
| Ambasador pri Ujedinjenim nacijama | Linda Tomas-Grinfild | 2021 — |
| Predstavnik SAD za trgovinsku politiku | Katarina Tij | 2021 — |
| Upravnik agencija za malo i srednje preduzeće | Izabel Guzmen | 2021 — |
| Direktor nacionalne obaveštajne službe | Avril Hejnes | 2021 — |
| Direktor Centralno obeveštajne agencije | Vilijam Džosef Burns | 2021 — |
Predsedništvo[uredi | uredi izvor]
.jpg)
Džo Bajden je položio zakletvu i preuzeo je dužnost 20. januara 2021, zajedno sa izabranom potpredsednicom Kamalom Haris, prvom ženom, kao i indijsko-američkom crnkinjom, koja je obavljala tu funkciju. To je najstarija osoba u vreme preuzimanja predsedničke funkcije u istoriji Sjedinjenih Država, druga rođena u Pensilvaniji od Džejmsa Bjukenena (1857–1861) i druga katolik posle Džona Ficdžeralda Kenedija.[46][47]
Unutrašnja politika[uredi | uredi izvor]
Prvih sto dana[uredi | uredi izvor]
U prvih 100 dana od stupanja na dužnost, Bajden je potpisao niz izvršnih naredbi za rešavanje važnih pitanja kao što su pandemija, ekonomski pad, kontrola oružja i socijalna pravda: njegov prvi čin bilo je potpisivanje Naredbe ekecutive 13991, koja je sa u cilju borbe protiv pandemije KOVID-19, zahteva nošenje maske i održavanje socijalne distance u federalnim zgradama i imanjima.[48]
Štaviše, njegova administracija je poništila različite politike koje su karakterisale prethodnu Trampovu administraciju, pre svega u oblasti životne sredine (povratak Sjedinjenih Država na Pariski sporazum o klimatskim promenama),[49] u oblasti građanskih prava (sa zabranom transrodne osobe od služenja vojske)[50] i privrede (uz povećanu zaštitu posla za federalne radnike).[51]
Spoljna politika[uredi | uredi izvor]
Evropska unija[uredi | uredi izvor]
.jpg)
U spoljnoj politici, predsednik Bajden je ponovo potvrdio američku posvećenost NATO- u kao sredstvu za obuzdavanje rastućeg uticaja Kine i Rusije, kao i učvršćivanje veza sa saveznicima u Evropskoj uniji (čiji su odnosi sa Sjedinjenim Državama ostali napeti sve vreme Predsedništvo Donalda Trampa), takođe u cilju borbe protiv klimatskih promena.[52] Suspenzija američkih dažbina koje je Trampova administracija nametnula na čelik i aluminijum koji dolaze iz Evropske unije takođe se uklapa u ovu perspektivu, koja je zauzvrat odgovorila oporezovanjem više određenih američkih poljoprivrednih i industrijskih proizvoda ( kikiriki, viski, farmerke, motocikli itd), objavila je 30. oktobra, nakon intenzivnih pregovora, sekretarka za trgovinu Gina Raimondo tokom sastanka G20 u Rimu.[53]
Avganistan[uredi | uredi izvor]
Dana 14. aprila 2021. predsednik je najavio potpuno povlačenje američkih trupa iz Avganistana do 11. septembra,[54] da bi datum pomerio na 31. avgust u julu. Najava skorog povlačenja svih američkih trupa iz Avganistana otvorila je put za nastavak nasilja i terorističkih napada u zemlji: 15. avgusta talibani, zbog raspuštanja avganistanske vojske[55] i bekstva predsednika Ašrafa Ganija u Tadžikistanu, uspeva da osvoji glavni grad Kabul, primoravajući hiljade avganistanskih građana koji su sarađivali sa okupacionim snagama da pobegnu iz zemlje i obnavljajući diktatorski režim koji je okončan posle američke invazije 2001. godine. Zbog povlačenja američke vojske, njenih modaliteta i posledica, uključujući napad na aerodrom u Kabulu, Bajdena su kritikovali republikanci, neki članovi njegove partije i deo američke štampe. Takođe zbog povlačenja iz Avganistana, njegov rejting je opao.[56]
Francuska[uredi | uredi izvor]
.jpg)
Potpisivanje AUKUS sporazuma između Sjedinjenih Država, Australije i Ujedinjenog Kraljevstva, objavljenog 15. septembra 2021., kojim se predviđa prodaja nuklearnih podmornica vladi Kanbere, radi patroliranja i vojnog patroliranja morskog dela u Indo- Pacifička oblast u antikineskoj funkciji.[57] Ovo je izazvalo nasilne diplomatske proteste Francuske, koja je sa australijskom vladom potpisala sporazum o prodaji podmornica na atomski pogon[58] od 2016. godine, koji je prestao zbog potpisivanja pakta između tri anglosaksonske nacije;[59] kao rezultat toga, vlada u Parizu je 17. septembra opozvala svog ambasadora u Sjedinjenim Državam,[60] što je označilo vrhunac napetosti između dve nacije od 1798. godine, kada su ušle u kvazi-rat zbog afere KSIZ . U narednim danima, Bajden i Emanuel Makron su imali telefonski razgovor i francuski ambasador je vraćen u Vašington.[61]
Ukrajina[uredi | uredi izvor]
Džo Bajden se takođe bavi rusko-ukrajinskom krizom; u stvari, on je izjavio da veruje da je ruska invazija na Ukrajinu moguća u februaru 2022,[62] koja se zapravo dogodila 24. tog meseca. Nakon invazije, u koordinaciji sa evropskim partnerima i zemljama G7, američki predsednik je uveo teške ekonomske sankcije ruskoj ekonomiji i oligarsima.[63]
Nominacija Ketandži Braun Džekson[uredi | uredi izvor]
.jpg)
26. januara 2022. objavljeno je da je sudija Stiven Brejer planirao da se povuče na kraju sadašnjeg mandata suda, dajući Bajdenu prvu priliku da imenuje sudiju.[64] Bajden je 27. januara ponovio svoju nameru da održi svoje predizborno obećanje da će nominovati crnkinju.[65] 22. februara je objavljeno da se Bajden sastao sa svoja tri najbolja kandidata, Ketandži Braun Džekson, Džej Mišel Čajlds i Leondrom Kruger.[66][67][66][67] 25. februara je objavljeno da će Bajden predložiti sudiju Džeksona.[68][69][70][71] Dana 7. aprila 2022, Džekson je potvrđena sa 53-47 glasova.[72] Zatim je položila zakletvu 30. juna 2022. u podne, kada je Brejerovo penzionisanje stupilo na snagu.[73][74][75][76]
Kontroverze[uredi | uredi izvor]
Tara Ride, 56-godišnja žena, rekla je 28. marta 2020. da ju je 1993. godine, kada je radila kao pomoćnica u kancelariji tadašnjeg senatora Bajdena, gurnuo uza zid, pokušao da je poljubi i okliznuo prstima između njenih genitalija.[77][78] Tara je tada imala 29 godina, dok je Bajden imao 51 godinu i već je bio istaknuti kongresmen u Kongresu Sjedinjenih Država.
Dela[uredi | uredi izvor]
- Biden, Joseph R., Jr.; Helms, Jesse (1. 4. 2000). Hague Convention On International Child Abduction: Applicable Law And Institutional Framework Within Certain Convention Countries Report To The Senate. Diane Publishing. ISBN 0-7567-2250-0.
- Biden, Joseph R., Jr. (8. 7. 2001). Putin Administration's Policies toward Non-Russian Regions of the Russian Federation: Hearing before the Committee on Foreign Relations, U.S. Senate (PDF). U.S. Government Printing Office. ISBN 0-7567-2624-7.
- Biden, Joseph R., Jr. (24. 7. 2001). Administration's Missile Defense Program and the ABM Treaty: Hearing Before the Committee on Foreign Relations, U.S. Senate (PDF). U.S. Government Printing Office. ISBN 0-7567-1959-3. Arhivirano iz originala (PDF) 5. 3. 2016. g.
- Biden, Joseph R., Jr. (5. 9. 2001). Threat of Bioterrorism and the Spread of Infectious Diseases: Hearing before the Committee on Foreign Relations, U.S. Senate (PDF). U.S. Government Printing Office. ISBN 0-7567-2625-5.
- Biden, Joseph R., Jr. (12. 2. 2002). Examining The Theft Of American Intellectual Property At Home And Abroad: Hearing before the Committee On Foreign Relations, U.S. Senate (PDF). U.S. Government Printing Office. ISBN 0-7567-4177-7.
- Biden, Joseph R., Jr. (14. 2. 2002). Halting the Spread of HIV/AIDS: Future Efforts in the U.S. Bilateral & Multilateral Response: Hearings before the Comm. on Foreign Relations, U.S. Senate. Diane Publishing. ISBN 0-7567-3454-1.
- Biden, Joseph R., Jr. (27. 2. 2002). How Do We Promote Democratization, Poverty Alleviation, and Human Rights to Build a More Secure Future: Hearing before the Committee on Foreign Relations, U.S. Senate (PDF). U.S. Government Printing Office. ISBN 0-7567-2478-3.
- Biden, Joseph R., Jr. (1. 8. 2002). Hearings to Examine Threats, Responses, and Regional Considerations Surrounding Iraq: Hearing before the Committee on Foreign Relations, U.S. Senate (PDF). U.S. Government Printing Office. ISBN 0-7567-2823-1.
- Biden, Joseph R., Jr. (1. 1. 2003). International Campaign Against Terrorism: Hearing before the Committee on Foreign Relations, U.S. Senate. Diane Publishing. ISBN 0-7567-3041-4.
- Biden, Joseph R., Jr. (1. 1. 2003). Political Future of Afghanistan: Hearing before the Committee on Foreign Relations, U.S. Senate. Diane Publishing. ISBN 0-7567-3039-2.
- Biden, Joseph R., Jr. (1. 9. 2003). Strategies for Homeland Defense: A Compilation by the Committee on Foreign Relations, U.S. Senate. Diane Publishing. ISBN 0-7567-2623-9.
- Biden, Joseph (2005). „Foreword”. Ur.: Nicholson, William C. Homeland Security Law and Policy. C. C Thomas. ISBN 0-398-07583-2.
- Biden, Joe (31. 7. 2007). Promises to Keep. Random House. ISBN 978-1-4000-6536-3. Also paperback edition, Random House (2008) ISBN 0-8129-7621-5.
- Biden, Joe (14. 11. 2017). Promise Me, Dad: A Year of Hope, Hardship, and Purpose. Flatiron Books. ISBN 978-1-250-17167-2.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Alter, Jonathan (17. 01. 2017). „Joe Biden: 'I Wish to Hell I'd Just Kept Saying the Exact Same Thing'”. The New York Times. Pristupljeno 2017-01-22.
- ^ Berke, Jeremy (7. 02. 2017). „Here's what Joe Biden will do after 8 years as vice president”. businessinsider.com. Business Insider. Pristupljeno 2017-02-08.
- ^ Linskey, Annie (9. 6. 2020). „Biden clinches the Democratic nomination after securing more than 1,991 delegates”.
- ^ Seelye, Katharine Q. (24 agosto 2008). „Jill Biden Heads Toward Life in the Spotlight”. The New York Times (na jeziku: engleski). Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - ^ Heer, Jeet (12 giugno 2020). „Joe Biden's Secret Weapon Is Grief” (na jeziku: engleski). Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - ^ „Chi è Joe Biden”. 1º ottobre 2021. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - ^ Dal sito Politico.com
- ^ „Sarà Biden il vice di Obama Scelto un esperto di politica estera”.
- ^ „La convention Democratica a Denver - Esteri”.
- ^ a b Barone, Michael The Almanac of American Politics 2005. (jezik: engleski)
- ^ -{"Keep That Wall High; Joe Biden, Warmonger", National Review Online
- ^ Only as a last resort, St. Petersburg Times (jezik: engleski)
- ^ Part of Biden's speech in St. Louis County about Iraq and Milosevic. (jezik: engleski)
- ^ „Objavljen Bajdenov snimak iz 1998. godine: Ja sam predložio bombardovanje Beograda”. Politika. 17. 3. 2022. Pristupljeno 20. 3. 2022.
- ^ „La sorpresa di Obama a Joe Biden: la Medaglia della libertà”.
- ^ „Elezioni Usa, i risultati. Obama rieletto presidente”. 7 novembre 2012. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - ^ „Would-be dwarf planet called Biden”. Politico (na jeziku: inglese). 26 marzo 2014. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - ^ „Biden: «Non mi candido alla Casa Bianca, fuori tempo per vincere»”.
- ^ „Oscar 2016: Lady Gaga contro la violenza sessuale, a presentarla Joe Biden”. 29 febbraio 2016. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - ^ „Biden, Boehner lament negative politics in Notre Dame addresses”. CNN (na jeziku: engleski). 15. 5. 2016.
- ^ „Obama sorprende Biden con un omaggio inaspettato (e il vicepresidente piange)”. 13. 1. 2017.
- ^ „Barack-Joe, storia di un'amicizia alla Casa Bianca - VanityFair.it”.
- ^ „Due amici”. 13 gennaio 2017. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - ^ Martin, Jonathan; Burns, Alexander (7 marzo 2019). „Joe Biden's 2020 Plan Is Almost Complete. Democrats Are Impatient”. The New York Times (na jeziku: engleski). Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - ^ „Joe Biden For President 2020: Official Campaign Website” (na jeziku: engleski).
- ^ „Sanders si ritira dalla corsa per la Casa Bianca. Via libera a Biden”. 8. 4. 2020.
- ^ „Sanders si ritira: sarà Biden a sfidare Trump alle presidenziali”. 4 agosto 2020. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - ^ „The top 10 women Joe Biden might choose as his VP”. CNN. 9. 4. 2020.
- ^ „Primarie Usa, Sanders sostiene Biden: "Chiedo a tutti i democratici di appoggiarlo"”. 13 Aprile 2020. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - ^ „Endorsement di Obama per Biden, "ci guiderà nel momento buio" - Mondo”. 14 Aprile 2020. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - ^ „Primarie Usa, anche Elizabeth Warren si schiera con Biden”. 16 Aprile 2020. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - ^ „Usa 2020, Hillary Clinton: "Serve un presidente come Biden" | Sky TG24”. 28. 4. 2020.
- ^ „Endorsements” (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 22. 09. 2020. g. Pristupljeno 28. 04. 2023.
- ^ „Biden raised campaign-best $46.7 million in March”. Politico (na jeziku: engleski). 20. 4. 2020.
- ^ „This is $20M more than Hillary raised in March 2016, $11M more than Obama raised in March 2012, and $4M more than Obama raised in March 2008.https://twitter.com/KThomasDC/status/1252418086524739585 …” (na jeziku: engleski). 20 Aprile 2020. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć); Spoljašnja veza u|title=(pomoć) - ^ „Stati Uniti, Joe Biden sceglie Alexandria Ocasio-Cortez per trovare delle strategie contro il riscaldamento globale”. 15 maggio 2020. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - ^ „Usa, Biden raggiunge 'numero magico' per nomination”. 12. 12. 2020.
- ^ „Risultati elezioni Usa 2020: Biden è il nuovo presidente”. 7. 11. 2020.
- ^ „Elezioni Usa 2020, Biden batte Trump e conquista la Casa Bianca: i risultati definiti in diretta”. 7. 11. 2020.
- ^ „Joe Biden il candidato presidente più votato di sempre”. 5. 11. 2020.
- ^ „Presidential Election Results: Biden Wins”. The New York Times (na jeziku: engleski). 3 novembre 2020. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - ^ „Joe Biden ha vinto”. 7 novembre 2020. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - ^ Martin, Jonathan (13. 12. 2022). „Why the 2024 Race Is Eerily Quiet”. Politico. Pristupljeno 26. 7. 2023.
- ^ Cordes, Nancy; O'Keefe, Ed; Gomez, Fin (19. 1. 2023). „Biden likely to announce 2024 reelection bid not long after State of the Union address”. CBS. Pristupljeno 26. 7. 2023.
- ^ Miller, Zeke (25. 4. 2023). „Biden announces 2024 reelection bid: 'Let's finish this job'”. Associated Press. Pristupljeno 25. 4. 2023.
- ^ „Stati Uniti, la cerimonia d'insediamento di Joe Biden: segui la diretta tv”. 20 gennaio 2021. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - ^ „Usa Inauguration Day 2021. Biden giura come 46º presidente. "Il popolo ha parlato, la democrazia ha prevalso"”. 20 gennaio 2021. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - ^ „Biden's first executive order will require masks on federal property”. 20. 1. 2021.
- ^ „Gli Stati Uniti tornano nell'Accordo di Parigi sul clima”. 21. 1. 2021.
- ^ „AP source: Biden to drop Trump's military transgender ban”. Associated Press. 25. 1. 2021.
- ^ Usa, Biden firma altri due ordini esecutivi: aumento degli aiuti alle famiglie e del salario minimo dei federali - Il Fatto Quotidiano
- ^ „Biden warns European allies that 'democratic progress is under assault'”. 19. 2. 2021.
- ^ „USA e Ue cancellano i dazi su acciaio e alluminio. Biden: «Si apre una nuova era»”. 30. 10. 2021.
- ^ „Biden annuncia il ritiro dall'Afghanistan, la Nato lo segue”.
- ^ Sanger, David E.; Cooper, Helene (14. 8. 2021). „Taliban Sweep in Afghanistan Follows Years of U.S. Miscalculations”. The New York Times.
- ^ „Biden's Declining Approval Rating Is Not Just About Afghanistan”.
- ^ „'A new era': Australia to acquire nuclear submarines as part of historic 'AUKUS' alliance to counter China's influence”. ABC News. 15. 9. 2021.
- ^ „Aukus: Il fronte anglosassone nel Pacifico che esclude la Francia”. 22. 9. 2021. Arhivirano iz originala 22. 11. 2021. g. Pristupljeno 28. 04. 2023.
- ^ Il nuovo progetto di sottomarini nucleari australiani movimenta il Pacifico •
- ^ „La Francia richiama gli ambasciatori da Stati Uniti e Australia”.
- ^ „Biden sta cercando di fare la pace con la Francia, dopo il caos del patto anti-Cina”.
- ^ Possibile invasione dell'Ucraina a febbraio 2022
- ^ „Biden imposes new sanctions on Russia: 'America stands up to bullies'”.
- ^ Williams, Pete (26. 1. 2022). „Justice Stephen Breyer to retire from Supreme Court, paving way for Biden appointment”. NBC News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 26. 1. 2022.
- ^ Shear, Michael D. (2022-01-27). „Live Updates: Biden Vows to Name Supreme Court Nominee by End of February”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2022-01-27.
- ^ a b Cordes, Nancy; O'Keefe, Ed (23. 2. 2022). „Biden has interviewed his top three Supreme Court candidates”. www.cbsnews.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 24. 2. 2022.
- ^ a b de Vogue, Ariane; Biskupic, Joan; Raju, Manu (22. 2. 2022). „Biden has met with at least three potential Supreme Court nominees”. CNN. Pristupljeno 2022-02-25.
- ^ Gambino, Lauren (2022-02-25). „Biden nominates Ketanji Brown Jackson to become first Black woman on supreme court”. the Guardian (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-25.
- ^ Rogers, Katie (2022-02-25). „Live Updates: Biden Picks Ketanji Brown Jackson for Supreme Court”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2022-02-25.
- ^ Jake Tapper; Ariane de Vogue; Jeff Zeleny; Betsy Klein (25. 2. 2022). „Biden to nominate Ketanji Brown Jackson to be first Black woman to sit on Supreme Court”. CNN. Pristupljeno 2022-02-25.
- ^ Chasmar, Jessica (2022-02-21). „Biden to nominate Judge Ketanji Brown Jackson to Supreme Court”. Fox News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-25.
- ^ „Senate confirms Ketanji Brown Jackson to Supreme Court in historic vote”. NBC News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 26. 4. 2022.
- ^ Fritze, John (6. 3. 2022). „Judge Ketanji Brown Jackson would add another Protestant voice to heavily Catholic Supreme Court”. Yahoo! News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 30. 6. 2022.
- ^ de Vogue, Ariane (30. 6. 2022). „Ketanji Brown Jackson to join a Supreme Court in turmoil”. CNN. Pristupljeno 30. 6. 2022.
- ^ „WATCH LIVE: Judge Ketanji Brown Jackson sworn in as first Black woman on Supreme Court”. PBS NewsHour (na jeziku: engleski). 30. 6. 2022. Pristupljeno 30. 6. 2022.
- ^ „Ketanji Brown Jackson sworn in as first Black woman on US top court”. BBC. 30. 6. 2022. Pristupljeno 2022-07-01.
- ^ „Tara Reade si confessa a Megyn Kelly: «Biden sa di avermi molestato, ora si ritiri dalla corsa alla Casa Bianca»”. 5. 8. 2020.
- ^ „On The Record: A Former Biden Staffer's Sexual Assault Allegation”. NPR.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Barone, Michael; Cohen, Richard E. (2008). The Almanac of American Politics. National Journal. Washington. ISBN 978-0-89234-116-0.
- Bronner, Ethan (1989). Battle for Justice: How the Bork Nomination Shook America. W. W. Norton & Company. ISBN 0-393-02690-6.
- Gadsen, Brett (8. 10. 2012). Between North and South: Delaware, Desegregation, and the Myth of American Sectionalism. University of Pennsylvania Press. ISBN 978-0-8122-0797-2.
- Mayer, Jane; Abramson, Jill (1994). Strange Justice: The Selling of Clarence Thomas. Houghton Mifflin. ISBN 0-395-63318-4.
- Moritz, Charles, ur. (1987). Current Biography Yearbook 1987. New York: H. W. Wilson Company.
- Wolffe, Richard (2009). Renegade: The Making of a President. New York: Crown Publishers. ISBN 978-0-307-46312-8.
- Levingston, Steven; Dyson, Michael (2019). Barack and Joe: The Making of an Extraordinary Partnership. Hachette. ISBN 978-0-316-48788-7.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Džo Bajden na zvaničnom mrežnom mestu američkog Senata.
- Izborna kampanja Džoa Bajdena
- Džo Bajden na sajtu Twitter
- White House biography (archived)
- Biography at the Biographical Directory of the United States Congress
- Financial information (federal office) at the Federal Election Commission
- Legislation sponsored at the Library of Congress
- Džo Bajden na sajtu C-SPAN (jezik: engleski)
- Džo Bajden na sajtu Curlie
- Joe Biden at On the Issues
- Joe Biden at PolitiFact
|  | |
Sadašnji lideri članica NATO | |
|---|---|
| |
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Akademske | |
| Umetničke | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
