Гардош

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Гардош
Gardoš (1).JPG
Гардош
Административни подаци
Град Београд
Општина Земун
Становништво
Становништво
Географске карактеристике
Координате 44°50′45″ СГШ; 20°24′19″ ИГД / 44.8458361° СГШ; 20.405152° ИГД / 44.8458361; 20.405152Координате: 44°50′45″ СГШ; 20°24′19″ ИГД / 44.8458361° СГШ; 20.405152° ИГД / 44.8458361; 20.405152
Гардош на мапи Београда
Гардош
Гардош

Гардош је градско насеље и узвишица у Београду, које се налази на територији општине Земун.

Историјат[уреди]

На основу археолошких ископавања на подручју Гардоша и Земуна утврђено је да се на овом подручју живело већ у доба старчевачке и винчанске културе.

У Античко доба у равници испред узвишица Гардош, Ћуковац и Калварија простирало се римско насеље Таурунум.

Доласком Словена на Балкан то насеље према земуницама добија назив Земун. У Средњем веку на узвишици изнад Земуна са десне обале Дунава подиже се утврђење које има за циљ контролу саобраћаја Дунавом. Временом се око утврђења формира насеље.

На основу историјског истраживања назив Гардош има корен словенског порекла тј. измењен облик словенске именице „град“ којој су Мађари касније додали наставак ОШ. Према другом тумачењу[1] Гар-дош представља гробље, што није без основа јер су ту нађени гробови још из келтског доба. Предмети нађени током археолошких истраживања, оруђа и оружје направљених од глачаног камена и костију, керамичко посуђе и украси налазе се и чувају у Завичајном музеју у Земуну (Шпиртина кућа).

Локација[уреди]

Гардош је једно од неколико малих насеља које чине центар Земуна, некадашњег града, а данас градске општине. Гардош се граничи са насељима Ћуковац, Доњи Град и Горњи Град. Ограничено је улицама Главна, Трг Бранка Радичевића Цара Душана, Наде Димић, Сибињанин Јанка, Синђелићевом, Његошевом и Караматином. Само насеље пресецају следеће улице: Гардошка, Стара, Висока, Гробљанска и Стрма. С обзиром да насеље нема кишну канализацију одвод атмосверских падавина се одвија степеништина, улицама и површинским каналима који се често користе и за пешачки саобраћај. Поред насеља на брду се налази и земунско гробље.

Карактеристике насеља[уреди]

Гардош се налази на истоименом брду, једном од три брда на којима је развијено старо градско језгро Земуна. Друга два брда су Ћуковац и Калварија, стварајући брдовите формације у облику полумесеца. Гардош је пре свега била тврђава око које се формирало стамбено насеље и познато је по својим кратким и уским улицама и степеништима. Насеље је добило име по брду Гардош.

У подземљу брда налази се мрежа подземних лагума, која датира из периода аустријске владавине у Земуну. Ови лагуми повезују Ћуковац, Мухар и Гардош. Насељу Гардош као и Земунском гробљу данас прети опасност од клизишта проузрокованих неадекватном градњом, непостојањем канализације и лагумима који су испод њега ископани а који се данас ненаменски користе што повећава нестабилност терена [2]

Култура на Гардошу[уреди]

Сваке године (од 2002. године) у периоду од почетка јула до краја августа месеца, на Летњој позорници Гардош у Земуну се одвија културна манифестација „Лето на Гардошу“ у оквиру које се изводе позоришне представе, програми за децу, концерти и перформанси. На месту где се данас налази летња позорница, док није изграђена спортска хала „Пинки“, налазила се арена са рингом на коме је боксерски клуб спортског друштва „Јединство“ из Земуна организовало боксерске мечеве.

Споменици културе на Гардошу[уреди]

Гардош је богат споменицима културе:

Галерија[уреди]

Галерија насеља[уреди]

Галерија знаменитости[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Muzej grada Beograda, Godišnjak grada Beograda - Књига 23 - 62. страница 1976. god.
  2. ^ Д. Буквић, Проблем земунског почивалишта., Политика 28. 10. 2012., ISSN 0350-4395

Литература[уреди]

  • Петар Ст. Марковић, Земун од најстаријих времена до данас, Штампарија Јове Карамате, Земун, 1896. год.,
  • Гојко Десница, Земун и први устанак (1804-1813), Књижевни клуб „Земун“, Земун, 1975.,
  • Д. Буквић, Проблем земунског почивалишта., Политика 28. 10. 2012., ISSN 0350-4395
  1. Muzej grada Beograda, Godišnjak grada Beograda - Књига 23 - 62. страница 1976. god.,
  2. Жељко Шкаламера, Старо језгро Земуна, том 5., Завод за заштиту споменика културе града, 1966., год.,

Спољашње везе[уреди]