Рабиндранат Тагор

Рабиндранат Тагор
Рабиндранат Тагор
Лични подаци
Датум рођења	(1861-05-07)7. мај 1861.
Место рођења	Калкута, Британска Индија
Датум смрти	7. август 1941.(1941-08-07) (80 год.)
Место смрти	Калкута, Британска Индија
Награде	Нобелова награда за књижевност
Потпис
Лондонски универзитетски колеџ, Универзитет у Калкути, Пресиденци универзитет (Калкута), St. Xavier's Collegiate School

Рабиндранат Тагор (бен. रवीन्द्रनाथ ठाकुर, енгл. Rabindranath Tagore; Калкута, 7. мај 1861 — Калкута, 7. август 1941), био је индијски књижевник, драматург и филозоф. Утицао је на обликовање бенгалске књижевности и музике, као и индијске умјетности с краја 19. и почетком 20. века. Писао је романе, приче, пјесме, плесне драме и есеје у којима је тематизовао лична ставове и политичке токове. Био је велики заговорник независности од Британије. Његове композиције су изабране за националне химне Индије и Бангладеша, а национална химна Шри Ланке надахнута је његовим радом.

Године 1913. добио је Нобелову награду за књижевност, чиме је постао први неевропски књижевник коме је уручена ова престижна награда.

Биографија

Рабиндранат Тагор рођен је 7. маја 1861. на дворцу Јорасанко у Калкути, главном граду индијске државе Западни Бенгал. Био је седмо и најмлађе дете у породици. Отац му је био Девендранах Тагор (Debendranath Tagore), хиндуистички филозоф и верски мистик, вођа једног од најбитнијих реформских покрета тог времена, а мајка Сарада Деви (Sarada Devi). У раном детињству остао је без мајке, а отац је током његовог одрастања путовао по свету, па је одрастао углавном са слугама. Породица Тагор била је на челу бенгалске ренесансе. Из ове породице потекло је много књижевника, филозофа и сликара. Чланови ове породице објављивали су разна књижевна дела у часописима, као и бенгалске и западњачке музичке класике. Његов најстарији брат је био филозоф и песник, други брат је био индијски државни службеник, а трећи музичар, композитор и драматичар. Једна сестра била је романописац.

Тагор је у великој мери избегао формално школовање. До седамнаесте године образовао се код куће. Старији брат подучавао га је у пливању, гимнастици и рвању. Показивао је изузетне резултате у цртању, анатомији, географији, историји, књижевности, математици и енглеском језику. Када је напунио једанаест година, у фебруару 1873. године, са оцем је отишао на вишемесечно путовање по Индији. Тамо је Тагор проучавао биографије, историју, анатомију, савремену науку и класичну поезију. Када је напунио седамнаест година на очево инсистирање отишао је у Енглеску и да би студирао права. Студије у Енглеској није довршио, већ се вратио у Индију где се бавио писањем, драматургијом, поезијом, филозофијом и подучавањем. До своје педесет прве године са својим причама, песмама и драмским комадима остварио је делимичан успех у Калкути, где је рођен и одрастао. Своје кратке приче објављивао је у месечнику једног пријатеља, а био је и главни глумац у неколико својих представа. Ван Калкуте је био мање познат, а ван Индије потпуно непознат.

Године 1912. превео је на енглески језик своју збирку песама „Гитанџали“, коју је на бенгалију објавио две године раније и објавио је у Лондону. Његове песме доживеле су велики успех код европске публике, толики да је већ 1913. за ову збирку песама добио Нобелову награду за књижевност, за збирку песама „Гитанџали“ („Песме даровнице”) која се састоји од 103 песме у прози. Ове песме су већином настале у мрачном периоду песниковог живота, када су га задесиле тешке породичне трагедије. Најпре му је умрла супруга, а затим ћерка и син.

Рабиндранат Тагор седи са Ајнштајном за време њихове нашироко публиковане конверзације 14. јул 1930

Године 1915. британска влада му је доделила титулу витеза, али се титуле одрекао четири године касније, 1919. у знак протеста због Масакра у Амритсару, када су британске трупе погубиле четири стотине Индијаца. Био је противник милитаризма и национализма. Залагао се за промоцију принципа духовности, мултикултурализма и толеранције. У Индијском националистичком покрету био је повремени учесник. Ту се упознао и спријатељио са Махатмом Гандием и у политици подржавао његову борбу. Прихватио је многа западна схватања, али не и прагматизам и материјализам.

Године 1921. основао је експерименталну школу Сантиникетан, познату и под називом Вишва Бхарати. Школа се заснива на упандисанским образовним идеалима. Велики део новца који је зарађивао држећи предавања трошио је на проширење ове школе. Школу је основао као алтернативу дотадашњем слабом образовном систему. Школски програм био је склоп традиционалних и западњачких идеја. Од 2023. године школа се налази на листи Светске баштина Унеска. Своја филозофска схватања заснивао је на бази универзалног морала и културног идентитета и заступао став да се слободно и праведно друштво може градити на разликама.

Осим књижевним радом Тагор се бавио сликањем и компоновањем. Такође га је интересовала и физика, па је 1930. године дебатовао је са Албертом Анштајном на тему нових принципа квантне механике и хаоса.

Рабиндранат Тагор умро је у свом родном граду 7. августа 1941. године.

Књижевни рад

Прве песме Рабиндранат Тагор је написао у својој осмој години. Инспирацију је пронашао у лепоти природе, уочавајући њене најситније детаље. Већ са шеснаест година објављивао је прве значајније песме, али под псеудонимима. Прве две збирке песама, „Вечерње песме“ и „Јутарње песме“, објавио је током боравка на студијама у Лондону.

Током свог стваралачког рада написао је више од 1.000 поема, 24 драме, осам романа, више од 2.000 песама, велики број есеја и друге прозе. Његова поезија се одликује једноставношћу емоција, есеји јачином мисли, а романи друштвеном свешћу. Писао је поетичне духовне и живописне песме, али многа његова дела су остала непозната ван граница Бенгала. Главни циљ му је био повезивање истока и запада. Сам је преводио своју лирску поезију на енглески језик. Тагорове песме биле су једнако разумљиве читаоцима и у Индији и на Западу. Плодан писац био је и на пољу позоришних комада, мјузикла, путописа и мемоара. У његовом књижевном раду до пуног изражаја долази симболизам и алегоричност. Бавио се и свакодневним животним темама, које наводе на филозофске анализе, а све у складу са својим религијско-филозофским идеалима. Кроз разне поступке ликова у романима вршио је наративни приказ традиционалних гледишта. Зачетник је модерног индијског романа.

Године 1913. добио је Нобелову награду за књижевност, чиме је постао први неевропски књижевник коме је уручена ова престижна награда. Пре њега је од неевропљана то успело само Теодору Рузвелту, бившем америчком председнику, који је 1906. добио Нобелову награду за мир.

Најзначајнија дела

• Збирка песама „Гитанџали“ („Песме даровнице”) је за коју је добио Нобелову награду. Написао ју је 1910. године у Бенгалу, а 1912. је објављена и у Лондону, на енглеском језику. Садржи 103 песме у прози. Ова збирка песама објављена је на српском језику више пута. Прво издање на српском језику, које је превео Павао Вук Павловић, објављено је 1914. године, а према преводу из 1960. збирка је објављена и на Брајевом писму.
• Збирка песама „Градинар“ је његова најпознатија збирка песама коју је објавио 1913. године. Српски превод објављен је већ 1923. Збирку песама је превео Давид Пијаде, а објавила издавачка кућа „Време”.
• Роман „Бродолом“, његов најпознатији роман, српским читаоцима доступан је од 1940. године, када је преведен на хрватски језик, док се прво српско издање појавило 1955. године.

Друштвени утицај

Рабиндранат Тагор утицао је на обликовање бенгалске књижевности и музике, као и индијске уметности крајем 19. и почетком 20. века. Модернизовао је бенгалску уметност тако што се одупирао језичким ограничењима. Многе своје песме Тагор је сам компоновао и оне се у Индији и данас певају као народне песме. Написао је речи и музику индијске националне химне (Ђана Гана Мана). Такође је аутор речи и мелодије песме која је данас химна Бангладеша (Амар шонар Бангла).

Тагор у Србији

Рабиндранат Тагор посетио је Београд 14. новембра 1926. године. Допутовао је возом из Загреба и том приликом на Београдској железничкој станици, према писању „Политике”, дочекао га је велики број Београђана. Песник се на станици кратко обратио окупљеним људима, добио букет цвећа и захвалио се на топлом дочеку. Тагор је у Београду тада одржао два предавања на којима се „скупио цео град”, имао је ручак са „Пен клубом” у хотелу Српски краљ, а добио је на поклон и народну ношњу са Косова. У листу „Време” изашао је интервју који је са њим водио Станислав Винавер, а у „Политици” карикатура Тагора у разговору са Николом Пашићем, дугогодишњим премијером.

Јула 2021. у београдском парку Ушће, у близини Бранковог моста, откривен је споменик овом чувеном индијском књижевнику.

Литература

• de Silva, K. M.; Wriggins, Howard (1988). J. R. Jayewardene of Sri Lanka: a Political Biography - Volume One: The First Fifty Years. University of Hawaii Press. стр. 368. ISBN 978-0-8248-1183-9. 
• Tagore, Rabindranath (1952). Collected Poems and Plays of Rabindranath Tagore. Macmillan Publishing (објављено јануар 1952). ISBN 978-0-02-615920-3. 
• Tagore, Rabindranath (1984). Some Songs and Poems from Rabindranath Tagore. East-West Publications. ISBN 978-0-85692-055-4. 
• Tagore, Rabindranath; Alam, F. (editor); Chakravarty, R. (editor) (2011). The Essential Tagore. Harvard University Press (објављено 15. 4. 2011). стр. 323. ISBN 978-0-674-05790-6. CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза)
• Tagore, Rabindranath; Chakravarty, A. (editor) (1961). A Tagore Reader. Beacon Press (објављено 1. 6. 1961). ISBN 978-0-8070-5971-5. CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза)
• Tagore, Rabindranath; Dutta, K. (editor); Robinson, A. (editor) (1997). Selected Letters of Rabindranath Tagore. Cambridge University Press (објављено 28. 6. 1997). ISBN 978-0-521-59018-1. CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза)
• Tagore, Rabindranath; Dutta, K. (editor); Robinson, A. (editor) (1997). Rabindranath Tagore: An Anthology. Saint Martin's Press (објављено новембар 1997). ISBN 978-0-312-16973-2. CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза)
• Tagore, Rabindranath; Ray, M. K. (editor) (2007). The English Writings of Rabindranath Tagore. 1. Atlantic Publishing (објављено 10. 6. 2007). ISBN 978-81-269-0664-2. CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза)
• Tagore, Rabindranath (1916), Sādhanā: The Realisation of Life, Macmillan 
• Tagore, Rabindranath (1930), The Religion of Man, Macmillan 
• Tagore, Rabindranath; Mukerjea, D. (translator) (1914), The Post Office, London: Macmillan 
• Tagore, Rabindranath; Pal, P. B. (translator) (2004), „The Parrot's Tale”, Parabaas (објављено 1. 12. 2004) 
• Tagore, Rabindranath; Radice, W. (translator) (1995). Rabindranath Tagore: Selected Poems (1st изд.). London: Penguin (објављено 1. 6. 1995). ISBN 978-0-14-018366-5. 
• Tagore, Rabindranath; Radice, W (translator) (2004). Particles, Jottings, Sparks: The Collected Brief Poems. Angel Books (објављено 28. 12. 2004). ISBN 978-0-946162-66-6. 
• Tagore, Rabindranath; Stewart, T. K. (translator); Twichell, C. (translator) (2003). Rabindranath Tagore: Lover of God. Lannan Literary Selections. Copper Canyon Press (објављено 1. 11. 2003). ISBN 978-1-55659-196-9. 
• Bhattacharya, S. (2001), Translating Tagore, Chennai, India: The Hindu (објављено 2. 9. 2001), Архивирано из оригинала 01. 11. 2003. г., Приступљено 9. 9. 2011 
• Brown, G. T. (1948), „The Hindu Conspiracy: 1914–1917”, The Pacific Historical Review, University of California Press (објављено август 1948), 17 (3): 299—310, ISSN 0030-8684, doi:10.2307/3634258 
• Cameron, R. (2006), „Exhibition of Bengali Film Posters Opens in Prague”, Radio Prague (објављено 31. 3. 2006) 
• Chakrabarti, I. (2001), „A People's Poet or a Literary Deity?”, Parabaas (објављено 15. 7. 2001), Приступљено 17. 9. 2011 
• Das, S. (2009), „Tagore's Garden of Eden”, The Telegraph, Calcutta, India (објављено 2. 8. 2009), Приступљено 29. 9. 2011 
• Dasgupta, A. (2001), „Rabindra-Sangeet as a Resource for Indian Classical Bandishes”, Parabaas (објављено 15. 7. 2001), Приступљено 17. 9. 2011 
• Dyson, K. K. (2001), „Rabindranath Tagore and His World of Colours”, Parabaas (објављено 15. 7. 2001), Приступљено 26. 11. 2009 
• Ghosh, B. (2011), „Inside the World of Tagore's Music”, Parabaas (објављено август 2011), Приступљено 17. 9. 2011 
• Harvey, J. (1999), In Quest of Spirit: Thoughts on Music, University of California Press, Архивирано из оригинала 6. 5. 2001. г., Приступљено 10. 9. 2011 
• Hatcher, B. A. (2001), „Aji Hote Satabarsha Pare: What Tagore Says to Us a Century Later”, Parabaas (објављено 15. 7. 2001), Приступљено 28. 9. 2011 
• Hjärne, H. (1913), The Nobel Prize in Literature 1913: Rabindranath Tagore—Award Ceremony Speech, Nobel Foundation (објављено 10. 12. 1913), Приступљено 17. 9. 2011 
• Jha, N. (1994), „Rabindranath Tagore” (PDF), PROSPECTS: The Quarterly Review of Education, Paris: UNESCO: International Bureau of Education, 24 (3/4): 603—19, Архивирано из оригинала (PDF) 10. 11. 2011. г., Приступљено 30. 8. 2011 
• Kämpchen, M. (2003), „Rabindranath Tagore in Germany”, Parabaas (објављено 25. 7. 2003), Приступљено 28. 9. 2011 
• Kinzer, S. (2006), „Bülent Ecevit, Who Turned Turkey Toward the West, Dies”, The New York Times (објављено 5. 11. 2006), Приступљено 28. 9. 2011 
• Kundu, K. (2009), „Mussolini and Tagore”, Parabaas (објављено 7. 5. 2009), Приступљено 17. 9. 2011 
• Mehta, S. (1999), The First Asian Nobel Laureate, Time (објављено 23. 8. 1999), Архивирано из оригинала 18. 12. 2008. г., Приступљено 30. 8. 2011 
• Meyer, L. (2004), „Tagore in The Netherlands”, Parabaas (објављено 15. 7. 2004), Приступљено 30. 8. 2011 
• Mukherjee, M. (2004), „Yogayog ("Nexus") by Rabindranath Tagore: A Book Review”, Parabaas (објављено 25. 3. 2004), Приступљено 29. 9. 2011 
• Pandey, J. M. (2011), Original Rabindranath Tagore Scripts in Print Soon, Times of India (објављено 8. 8. 2011), Архивирано из оригинала 24. 09. 2012. г., Приступљено 1. 9. 2011 
• O'Connell, K. M. (2008), „Red Oleanders (Raktakarabi) by Rabindranath Tagore—A New Translation and Adaptation: Two Reviews”, Parabaas (објављено децембар 2008), Приступљено 28. 9. 2011 
• Radice, W. (2003), „Tagore's Poetic Greatness”, Parabaas (објављено 7. 5. 2003), Приступљено 30. 8. 2011 
• Sen, A. (1997), „Tagore and His India”, The New York Review of Books, Приступљено 30. 8. 2011 
• Sil, N. P. (2005), „Devotio Humana: Rabindranath's Love Poems Revisited”, Parabaas (објављено 15. 2. 2005), Приступљено 13. 8. 2009 
• Ayyub, A. S. (1980), Tagore's Quest, Papyrus 
• Chakraborty, S. K.; Bhattacharya, P. (2001). Leadership and Power: Ethical Explorations. Oxford University Press (објављено 16. 8. 2001). ISBN 978-0-19-565591-9. 
• Dasgupta, T. (1993). Social Thought of Rabindranath Tagore: A Historical Analysis. Abhinav Publications (објављено 1. 10. 1993). ISBN 978-81-7017-302-1. 
• Datta, P. K. (2002). Rabindranath Tagore's The Home and the World: A Critical Companion (1st изд.). Permanent Black (објављено 1. 12. 2002). ISBN 978-81-7824-046-6. 
• Dutta, K.; Robinson, A. (1995). Rabindranath Tagore: The Myriad-Minded Man. Saint Martin's Press (објављено децембар 1995). ISBN 978-0-312-14030-4. 
• Farrell, G. (2000). Indian Music and the West. Clarendon Paperbacks Series (3 изд.). Oxford University Press (објављено 9. 3. 2000). ISBN 978-0-19-816717-4. 
• Hogan, P. C. (2000). Colonialism and Cultural Identity: Crises of Tradition in the Anglophone Literatures of India, Africa, and the Caribbean. State University of New York Press (објављено 27. 1. 2000). ISBN 978-0-7914-4460-3. 
• Hogan, P. C.; Pandit, L. (2003). Rabindranath Tagore: Universality and Tradition. Fairleigh Dickinson University Press (објављено мај 2003). ISBN 978-0-8386-3980-1. 
• Kripalani, K. (2005). Dwarkanath Tagore: A Forgotten Pioneer—A Life. National Book Trust of India. ISBN 978-81-237-3488-0. 
• Kripalani, K. (2005). Tagore—A Life. National Book Trust of India. ISBN 978-81-237-1959-7. 
• Lago, M. (1977). Rabindranath Tagore. Boston: Twayne Publishers (објављено април 1977). ISBN 978-0-8057-6242-6. 
• Lifton, B. J.; Wiesel, E. (1997). The King of Children: The Life and Death of Janusz Korczak. St. Martin's Griffin (објављено 15. 4. 1997). ISBN 978-0-312-15560-5. 
• Prasad, A. N.; Sarkar, B. (2008). Critical Response To Indian Poetry in English. Sarup and Sons. ISBN 978-81-7625-825-8. 
• Ray, M. K. (2007). Studies on Rabindranath Tagore. 1. Atlantic (објављено 1. 10. 2007). ISBN 978-81-269-0308-5. Приступљено 16. 9. 2011. 
• Roy, B. K. (1977). Rabindranath Tagore: The Man and His Poetry. Folcroft Library Editions. ISBN 978-0-8414-7330-0. 
• Scott, J. (2009). Bengali Flower: 50 Selected Poems from India and Bangladesh (објављено 4. 7. 2009). ISBN 978-1-4486-3931-1. 
• Sen, A. (2006). The Argumentative Indian: Writings on Indian History, Culture, and Identity (1st изд.). Picador (објављено 5. 9. 2006). ISBN 978-0-312-42602-6. 
• Sigi, R. (2006). Gurudev Rabindranath Tagore—A Biography. Diamond Books (објављено 1. 10. 2006). ISBN 978-81-89182-90-8. 
• Sinha, S. (2015). The Dialectic of God: The Theosophical Views Of Tagore and Gandhi. Partridge Publishing India. ISBN 978-1-4828-4748-2. 
• Som, R. (2010). Rabindranath Tagore: The Singer and His Song. Viking (објављено 26. 5. 2010). ISBN 978-0-670-08248-3. 
• Thompson, E. (1926). Rabindranath Tagore: Poet and Dramatist. Pierides Press. ISBN 978-1-4067-8927-0. 
• Urban, H. B. (2001). Songs of Ecstasy: Tantric and Devotional Songs from Colonial Bengal. Oxford University Press (објављено 22. 11. 2001). ISBN 978-0-19-513901-3. 
• „68th Death Anniversary of Rabindranath Tagore”, The Daily Star, Dhaka (објављено 7. 8. 2009), 2009, Приступљено 29. 9. 2011 
• „Recitation of Tagore's Poetry of Death”, Hindustan Times, Indo-Asian News Service, 2005 
• 4. 2011 Archeologists Track Down Tagore's Ancestral Home in Khulna, The News Today (објављено 28. 4. 2011), 2011, Приступљено 9. 9. 2011 
• The Nobel Prize in Literature 1913, The Nobel Foundation, Приступљено 14. 8. 2009 
• „History of the Tagore Festival”, Tagore Festival Committee, University of Illinois at Urbana-Champaign: College of Business, Архивирано из оригинала 13. 6. 2015. г., Приступљено 29. 11. 2009 
• Abu Zakaria, G. (editor) (2011). Rabindranath Tagore—Wanderer zwischen Welten. Klemm and Oelschläger. ISBN 978-3-86281-018-5. Архивирано из оригинала 28. 3. 2012. г. Приступљено 20. 10. 2017. CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза)
• Bhattacharya, Sabyasachi (2011). Rabindranath Tagore: an interpretation. New Delhi: Viking, Penguin Books India. ISBN 978-0670084555. 
• Chaudhuri, A. (editor) (2004). The Vintage Book of Modern Indian Literature (1st изд.). Vintage (објављено 9. 11. 2004). ISBN 978-0-375-71300-2. CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза)
• Deutsch, A. (editor); Robinson, A. (editor) (1989). The Art of Rabindranath Tagore (1st изд.). Monthly Review Press (објављено август 1989). ISBN 978-0-233-98359-2. CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза)
• Shamsud Doulah, A. B. M. (2016). Rabindranath Tagore, the Nobel Prize for Literature in 1913, and the British Raj: Some Untold Stories. Partridge Publishing Singapore. ISBN 978-1-4828-6403-8. 

Литература

• Пајин, Душан (2006). „Поговор”. Градинар. Београд: Драганић. ISBN 86-441-0462-4. 

Спољашње везе

• Кад је Тагоре рецитовао на бенгалском у Београду („Политика“, 8. август 2011)
• „Tagore and H.G. Wells”. schoolofwisdom.com. Приступљено 13. 10. 2023. 
• „Tagore and Einstein”. schoolofwisdom.com. Приступљено 13. 10. 2023. 
• Рабиндранат Тагор на сајту Curlie (језик: енглески)
• Рабиндранат Тагор на сајту IMDb (језик: енглески) 
• Ezra Pound: "Rabindranath Tagore", The Fortnightly Review, March 1913
• ... Current Articles, Parabaas
• ... The Founder, Visva-Bharati University
• Mary Lago Collection, University of Missouri
• ... with Albert Einstein and H. G. Wells, School of Wisdom
• Bichitra: Online Tagore Variorum
• Rabindranath Tagore на сајту Пројекат Гутенберг (језик: енглески)
• Рабиндранат Тагор на сајту Internet Archive (језик: енглески)
• Рабиндранат Тагор на сајту LibriVox (језик: енглески)