20. март
20. март (20.03) је 79. дан у години по грегоријанском календару (80. у преступној години). До краја године има још 286 дана.
Догађаји
март | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | 3 | ||||
4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
- 1600 — Пет саветника пољско-шведског краља Сигисмунда III Васе је јавно погубљено, чиме је окончана његова владавина у Шведској.
- 1602 — Основана је Холандска источноиндијска компанија, која је монополом на трговину из Индонезије, Малаје и Цејлона постала једна од најмоћнијих компанија на свету.
- 1852 — Објављен је роман Чича Томина колиба америчке књижевнице Херијет Бичер Стоу.
- 1854 — У месту Рипон основана је америчка Републиканска странка.
- 1913 — Код Скадра је погинуо пилот Михајло Петровић, један од првих пилота на свету који је погинуо у борбеним дејствима.
- 1916 — Алберт Ајнштајн је објавио своју специјалну теорију релативитета.
- 1922 — УСС Ленгли је примљен у службу као први амерички носач авиона.
- 1933 — Хајнрих Химлер је наредио оснивање логора Дахау и поставио Теодора Ајкеа за заповедника логора.
- 1945 — На подручју Лике и хрватског приморја југословенска војска почела завршне операције за ослобођење Југославије у Другом светском рату.
- 1956 — Амерички Сенат је усвојио мировни споразум са Јапаном.
- 1956 — Француска признала независност Туниса, са Хабибом Бургибом као првим председником.
- 1970 — Поред обала Шведске у заливу Тралвет излило се 57.000 тона нафте у судару бродова "Империјал" и "Отело".
- 1972 — У снежној лавини на планини Фуџи, у Јапану, погинуло 19 алпиниста.
- 1991 — Халеда Зија изабрана за премијера Бангладеша, у првом мирном демократском преносу власти од настанка те земље 1971.
- 1994 — Тунис добио први вишепартијски парламент.
- 1995 — Око 35.000 турских војника упало у Ирак, у операцији против курдских побуњеника.
- 1995 — Припадници јапанске верске секте Аум Шинрикјо пустили су нервни гас у токијску подземну железницу, од чега је умрло 12 људи, а више од 5.500 повређено.
- 1995 — Армија Босне и Херцеговине покренула је, током рата у Босни и Херцеговини, снажну офанзиву против српских снага на Мајевици и Влашићу, 40 дана пре истека четворомесечног примирја, закљученог уз посредовање бившег председника САД Џимија Картера.
- 1996 — Британска влада први пут јавно потврдила да "болест лудих крава" може бити пренета на људе.
- 1997 — Београдски студенти шетњом центром града прославили испуњење свог последњег захтева, оставке ректора и студента-проректора. То је био и последњи дан студентског протеста, који је почео 20. новембра 1996. због фалсификовања резултата локалних избора у Србији. Студенти постигли светски рекорд са 119 дана свакодневних протеста и саопштили да су спремни да поново изађу на улице ако буду угрожене демократске институције, Устав, закони и воља народа.
- 1998 — Отворен први ауто-пут у подсахарској Африци, који је повезао обале Индијског и Атлантског океана.
- 1999 — По повлачењу 1.380 верификатора ОЕБС-а, на Косову на подручју Србице и Подујева појачани сукоби српских снага безбедности и припадника самозване Ослободилачке војске Косова. Војска Југославије послала појачање, полиција блокирала све главне саобраћајнице, а на хиљаде цивила пошло у избеглиштво.
- 2002 — У нападу аутомобила-бомбе на амбасаду САД у Лими, у Перуу, погинуло девет људи, на десетине рањено.
- 2003 —
- САД и Уједињено Краљевство почели војну операцију против Ирака пошто је ирачки председник Садам Хусеин одбио ултиматум САД да напусти Ирак. Америчке и британске трупе ушле су у Ирак из Кувајта, преко граничног града Ум Каср, на око 50 km јужно од Басре.
- Бивши амерички пилот, наредник Брајан Риган, осуђен на доживотну робију јер је покушао да прода америчке одбрамбене тајне Кини и Ираку.
- 2006 — Србија и Црна Гора се званично повукла са Песме Евровизије 2006.
- 2016 — Барак Обама је постао први председник САД који је посетио Кубу од 1928.
Рођења
- 43. п. н. е. — Публије Овидије Назон, римски песник. († 17)
- 1725 — Абдул Хамид I, турски султан. († 1789)
- 1811 — Наполеон II Бонапарта, француски цар. († 1832)
- 1828 — Хенрик Ибзен, норвешки књижевник. († 1906)
- 1912 — Андрија Прегер, доктор правних наука, професор музичке академије, пијаниста, диригент. († 2015)
- 1915 — Свјатослав Рихтер, совјетски пијаниста. († 1997)
- 1945 — Пет Рајли, амерички кошаркашки тренер.
- 1932 — Бранислав Цига Јеринић, српски глумац. († 2006)
- 1973 — Џејн Марч, енглеска филмска глумица.
- 1976 — Честер Бенингтон, амерички певач († 2017)
- 1984 — Фернандо Торес, шпански фудбалер
- 1965 — Кетрин Ештон, британска политичарка
- 1974 — Карстен Рамелов, немачки фудбалер.
- 1980 — Робертас Јавтокас, литвански кошаркаш.
- 1985 — Тања Савић, српска певачица.
- 1990 — Маркос Рохо, аргентински фудбалски репрезентативац.
- 1993 — Слоун Стивенс, америчка тенисерка.
- 1995 — Саша Здјелар, српски фудбалер.
Смрти
- 1413 — Хенри IV, енглески краљ (* 1367)
- 1619 — Матија, цар Светог римског царства (* 1557)
- 1751 — Фридрих Лудвиг фон Хановер, принц од Велса (* 1707)
- 1894 — Лајош Кошут, мађарски револуционар. (* 1802)
- 1913 — Михаило Петровић, војни пилот, прва жртва ратног ваздухопловства у свету. (* 1884)
- 1929 — Фердинан Фош, француски маршал. (* 1851)
- 1993 — Поликарп Куш, амерички физичар немачког порекла. (* 1911)
- 2009 — Владимир Савчић Чоби, српски певач и глумац. (* 1948)
- 2011 — Драгослава Драгана Герић, кошаркашица "Црвене звезде", репрезентативка. (* 1947)
- 2013 — Пјетро Паоло Менеа, италијански атлетичар, светски рекордер и олимпијски шампион. (* 1952)
Празници и дани сећања
- Српска православна црква слави:
- Јеврејски празници
- Пурим (2011)
- Светски дан среће