Valjevska gimnazija

Из Википедије, слободне енциклопедије
Valjevska gimnazija
Amblem Logo valjevske gimnazije.jpg
Adresa Vuka Karadžića 3
Grad Valjevo
Direktor Radiša Kovačević
Učenika 760
Web sajt Internet stranica skole
Telefon +381 14 221 622

Valjevska gimnazija je srednja škola koja se nalazi u Valjevu. Osnovana je 23. novembra 1870. kao Valjevska gimnazijska realka, koju je tada pohađalo 43 učenika.

Istorija ustanove[уреди]

U gradu čije ime nosi, Valjevska gimnazija je nastala 1870. godine kao dvogodišnja gimnazijska realka. Ubrzo je dobila treći razred, školske 1874/75, a sledeće godine i četvrti razred. Prošlo je još 18 godina da bi Valjevska gimnazija dobila 1893. godine peti razred, a 1894. i šesti razred, koji su ukinuti 1898. godine i ponovo je svedena na četvororazrednu realku. Školske 1903/04. godine ponovo je uveden peti, a sledeće i šesti razred.

Zgrada koju Gimnazija i danas koristi izgrađena je 1906. godine. Sedmi razred je u školu uveden prvi put 1907. godine, ukinut je posle dve godine, i poslednji put ponovo uveden 1912. godine. Naredne 1913. godine Valjevska gimnazija postaje osmorazredna, a 1914. je u njoj obavljen prvi viši tečajni ispit. Te godine počinje Prvi svetski rat i tokom njega je Gimnazija radila jedino tokom 1918. godine bez osmog razreda. Posle rata je nastavila da radi kao osmorazredna potpuna i mešovita realna gimnazija. Podeljena je na Prvu i Drugu mešovitu gimnaziju 1940/41 školske godine. Obe valjevske gimnazije su nastavile da rade i tokom Drugog svetskog rata, ali je Prva gimnazija aprila 1942. godine pretvorena u Mušku, a Druga gimnazija u Žensku gimnaziju. Po oslobođenju Srbije dve gimnazije u Valjevu su ponovo postale mešovite. Do kraja školske 1950/51. godine Prva u Druga gimnazija su radile odvojeno, a sledeće godine je izdvajanjem njihovih viših razreda stvorena jedna Viša gimnazija. Ona se tada nalazila u delu grada iznad Tešnjara, u Ulici Milovana Glišića gde se sada nalazi "Peta osnovna", Osnovna škola "Sestre Ilić". Ponovo se u svoju staru zgradu u Ulici Vuka Karadžića vraća u septembru 1966. godine kada je proširena i adaptirana za potrebe tada savremene nastave.

Godine 1970. Valjevska gimnazija je proslavila 100 godina postojanja. Te godine predsednik SFRJ Josip Broz Tito je odlikovao školu "Ordenom zasluga za narod sa Zlatnom zvezdom", 25. maja. Dan posle toga Valjevska gimnazija dobija ime "Vladimir Iljič Lenjin" i Dan škole postaje 22. april, datum kada je Lenjin rođen.

Tajnim glasanjem 8. juna 1987. zaposleni u školi su odlučili da se ime škole promeni u Valjevska Gimnazija "Vladimir Iljič Lenjin".

Poslednji put Gimnazija je promenila opet ime tajnim glasanjem 26. septembra 1989. godine kad je nazvana "Valjevska gimnazija" a za Dan škole je uzet dan kad je nastala 1870. godine - 23. novembar.

Valjevska gimnazija je 21. decembra 1995. godine primila Vukovu nagradu od kulturno-prosvetne zajednice Srbije za izuzetan doprinos razvoju kulture u Republici i svesrpskom kulturnom prostoru.

Današnja škola[уреди]

U Valjevskoj gimnaziji danas uči oko 760 učenika u 28 odeljenja. Obrazovanje se odvija u četiri smera: prirodno-matematički, društveno-jezički, filološki i matematički smer. U Gimnaziji je angažovano 62 nastavna radnika, psiholog, pedagog, bibliotekar, medijatekar, stručni saradnik za informatiku i pomoćni nastavnik za hemiju.

Nastava u 14 učionica se odvija u dve smene i svaku učionicu dele dva odeljenja. Osim učionica u školi postoje dobro opremljeni kabineti fizike, hemije, biologije, informatike i računarstva, likovne kulture, muzičke kulture, stranih jezika, medijateka sa 40 mesta i fiskulturna sala. U sastavu školske biblioteke radi i internet klub.

Najlepši deo Gimnazije je Svečana sala u kojoj se održavaju sve kulturne i javne manifestacije važne za školu i Grad. Zadržala je prvobitni izgled od pre 100 godina sa originalnim ukrasima, i kapacitetom od 90 mesta. Kako je cela zgrada Gimnazije izuzetno lepa, hodnici i holovi se koriste kao izložbeni prostor.

Detalj sa istočne fasade zgrade Gimnazije

Istaknuti alumnisti[уреди]

  • Nikolaj Velimirović (1881-1956), istaknuti teolog i episkop Srpske pravoslavne crkve, Sveti Nikolaj Srpski.
  • Akademik Desanka Maksimović (1898-1993), pesnikinja, zbirke pesama: "Miris zemlje", "Tražim pomilovanje", "Nemam više vremena" i druge.
  • Akademik Živojin Perić (1868-1953), dela: "Privatno pravo", "Zadružno pravo", "O ugovoru o prodaji i kupovini".
  • Akademik Matija Bećković, pesnik: "Vera Pavladoljska", "Kad dođeš u bilo koji grad" i druge.
  • Akademik dr Gordana Babić Đorđević (1932-1993), istoričar umetnosti: "Les chapelles annexes des églises byzantines. Fonction liturgique et programmes iconographiques", Pariz 1963; "Bogorodica Leviška" (koautor D. Panić), Beograd 1969; "Kraljeva crkva u Studenici" Beograd 1987.
  • Akademik dr Borislav Blagojević (1911-1985), rektor Beogradskog univerziteta i profesor Pravnog fakulteta; značajna dela: “Međunarodno privatno pravo”, “Nasledno pravo” i “Rimsko pravo”.
  • Akademik Ljuba Popović, slikar, osnivač Mediale, Moderne galerije u Valjevu
  • Akademik dr Aleksandar Loma, lingvista, profesor Beogradskog univerziteta. Dela: "Rečnik slovenske mitologije", "Problemi izučavanja supstrata u toponimiji Srbije", "Prakosovo - slovenski koreni srpske epike".
  • Živorad Grbić, muzičar
  • dr Borivoje Stojković (1909-1984), teatrolog čija su poznata dela "Istorijski pregled srpskog pozorišta" - nagrada SANU, "Istorijski pregled srpske književne kritike", "Velikani srpskog pozorišta".
  • Vladimir Andrić, operski pevač
  • Vladimir Petrić, rukometaš, bivši reprezentativac
  • Dr Vojislav Andrić, matematičar, dekan Univerziteta Megatrend u Valjevu

Spoljašnje veze[уреди]


Координате: 44°16′11″N 19°53′10″E / 44.269761, 19.886