Индијум — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м →‎top: clean up, replaced: {{prettytable}} → {{table}}
м →‎top: сређивање
Ред 1: Ред 1:
{{Хемијски елемент
{{Хемијски елемент
| група_низ = [[кадмијум|Cd]] - '''In''' - [[калај|Sn]]
| група_низ = [[кадмијум|Cd]] - '''In''' - [[калај|Sn]]
| периода_низ = &nbsp;<br />[[галијум|Ga]]<br />'''In'''<br /> [[талијум|Tl]]&nbsp;&nbsp;<br />&nbsp;<br />&nbsp;
| периода_низ = {{nbsp}}<br />[[галијум|Ga]]<br />'''In'''<br /> [[талијум|Tl]]{{nbsp}}{{nbsp}}<br />{{nbsp}}<br />{{nbsp}}
| периодни_систем = In-TableImage.png
| периодни_систем = In-TableImage.png
| име = Индијум
| име = Индијум
Ред 25: Ред 25:
| агрегатно_стање = чврсто
| агрегатно_стање = чврсто
| температура_топљења = 429,75 [[Келвин|K]]<br />(156,60 [[степен целзијуса|°C]])
| температура_топљења = 429,75 [[Келвин|K]]<br />(156,60 [[степен целзијуса|°C]])
| температура_кључања = 2.345 K<br />(2.072&nbsp;°C)
| температура_кључања = 2.345 K<br />(2.072{{nbsp}}°C)
| молска_запремина = 15,76×10<sup>-3</sup> -{m}-³/[[мол (јединица)|mol]]
| молска_запремина = 15,76×10<sup>-3</sup> -{m}-³/[[мол (јединица)|mol]]
| топлота_испаравања = 231,5 [[килоџул по молу|kJ/mol]]
| топлота_испаравања = 231,5 [[килоџул по молу|kJ/mol]]
Ред 56: Ред 56:
| 71,9 [[дан]]а
| 71,9 [[дан]]а
| [[распад бета плус|β]]<sup>+</sup>
| [[распад бета плус|β]]<sup>+</sup>
| &nbsp;
| {{nbsp}}
| <sup>114</sup>[[кадмијум|Cd]]
| <sup>114</sup>[[кадмијум|Cd]]
|-
|-
Ред 63: Ред 63:
| rowspan=2 | 49,5 [[дан]]а
| rowspan=2 | 49,5 [[дан]]а
| [[заробљавање електрона|з. е.]]
| [[заробљавање електрона|з. е.]]
| &nbsp;
| {{nbsp}}
| <sup>114</sup>[[кадмијум|Cd]]
| <sup>114</sup>[[кадмијум|Cd]]
|-
|-
| [[изомерни прелаз|i.t.]]
| [[изомерни прелаз|i.t.]]
| &nbsp;
| {{nbsp}}
| <sup>114</sup>In
| <sup>114</sup>In
|-
|-

Верзија на датум 1. септембар 2017. у 02:56

Индијум
Општа својства
Име, симболиндијум, In
У периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон
Ga

In

Tl
кадмијуминдијумкалај
Атомски број (Z)49
Група, периодагрупа 13 (борова група), периода 5
Блокp-блок
Категорија  постпрелазни метал
Рел. ат. маса (Ar)114,818(1)[1]
Ел. конфигурација[Kr]4d105s25p1
по љускама
2, 8, 18, 18, 3
Физичка својства
Бојасребрнобела
Агрегатно стањечврсто
Тачка топљења429,75 K (156,60 °‍C)
Тачка кључања2.345 K (2.072 °C)
Густина7.310 kg/m3
Моларна запремина15,76×10−3 m3/mol
Топлота фузије3,263 kJ/mol
Топлота испаравања231,5 kJ/mol
Притисак паре1,42×10−17 Pa (429 K)
Сп. топл. капацитет233 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања3
Особине оксидаамфотерни
Електронегативност1,78 (Полинг)
1,49 (Олред)
Енергије јонизације1: 558,3 kJ/mol
2: 1.820,7 kJ/mol
3: 2.704 kJ/mol
(остале)
Атомски радијус155 (156) pm
Ковалентни радијус144 pm
Валсов радијус193 pm
Линије боје у спектралном распону
Спектралне линије
Остало
Кристална структуратетрагонална
Тетрагонална кристална структура за индијум
Брзина звука1.215 m/s (293,15 K)
Топл. водљивост81,6 W/(m·K)
Сп. ел. водљивост11,6×106 S/m
Мосова тврдоћа1,2
CAS број7440-74-6
референцеВикиподаци

Индијум (In, лат. indicum) метал је IIIA групе. Име потиче од грчког назива за боју индиго.

Индијум је заступљен у земљиној кори у количини од 0,049 ppm (енгл. parts per million).[2][3]

Референце

  1. ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305. 
  2. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  3. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Спољашње везе

Медији везани за чланак Индијум на Викимедијиној остави