23. фебруар

23. фебруар је педесет четврти дан у години у Грегоријанском календару. 311 дана (312 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

фебруар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29

• 1574 — У Француској избио пети верски рат католика и протестаната.
• 1821 — Александрос Ипсилантис је у Јашију подигао рат за незавиност Грчке од Османског царства.
• 1836 — Око 4.000 војника под командом мексичког генерала Антонија Лопеза де Санта Ане почело опсаду тврђаве "Аламо" у Тексасу. Тврђава, коју је бранило око 200 добровољаца, међу којима Дејви Крокет, пала 6. марта, а сви браниоци погинули.
• 1847 — Америчка војска под командом Закарија Тејлора је у бици код Ангостуре поразила мексичку војску под командом Антонија Лопеза де Санта Ане.
• 1866 — Под притиском бојара незадовољних демократским реформама, румунски кнез Александар Куза, приморан да абдицира и напусти земљу.
• 1898 — Француски писац Емил Зола ухапшен због објављивања отвореног писма председнику Француске, под насловом "Оптужујем", у којем је Владу оптужио за антисемитизам и монтиран судски процес против капетана Алфреда Драјфуса.
• 1903 — Финализован је Кубанско-амерички уговор, којима је САД дозвољено да од Кубе изнајме залив Гвантанамо.
• 1905 — Амерички адвокат Пол Перси Харис у Чикагу основао клуб "Ротари".
• 1919 — Бенито Мусолини напустио Социјалистичку партију и основао фашистичку странку "Борбени одреди".
• 1927 — Немачки теоријски физичар Вернер Хајзенберг је написао писмо колеги Волфгангу Паулију у коме је први пут описао свој принцип неодређености.
• 1938 — У Кувајту откривено прво налазиште нафте.
• 1942 — Јапанска подморница у Другом светском рату бомбардовала америчку рафинерију нафте код Санта Барбаре у Калифорнији.
• 1944 — У Врховни штаб Народноослободилачке војске Југославије у Дрвару стигла совјетска војна мисија, прва совјетска војна мисија на тлу Југославије у Другом светском рату.
• 1945 — Током битке за Иво Џиму, група америчких маринаца је освојила врх планине Сурибачи и фотографисала подизање америчке заставе.
• 1945 — Удружене филипинске и америчке снаге су ослободиле Манилу.
• 1958 — Кубански устаници су киднаповали петоструког првака Формуле 1 Хуана Мануела Фанхиа.
• 1959 — Међународни суд за људска права отворио прво заседање у Стразбуру.
• 1970 — Британска Гвајана постала независна република у оквиру Комонвелта.
• 1981 — У покушају државног удара и збацивања владе Адолфа Суареса, група гардиста под вођством пуковника Антонија Техера упала у парламент Шпаније.
• 1991 — Војним пучем на Тајланду оборена влада Чатичаја Чунавана, а власт преузела војна хунта.
• 1994 — Бошњаци и Хрвати закључили прекид ватре који је ступио на снагу 25. фебруара и био увод за стварање муслиманско-хрватске федерације у оквиру Босне и Херцеговине.
• 1999 — Преговори српских власти и косовских Албанаца у Рамбујеу код Париза прекинути без потписивања споразума, који су преговарачима понудили међународни посредници. Српска страна одбила присуство страних трупа на својој територији, а албанска разоружање Ослободилачке војске Косова.
• 1999 — Лавина је уништила аустријско село Галтур, усмртивши 31 особу.
• 2001 —
  • У Београду ухапшен Радомир Марковић, шеф Државне безбедности Србије за време режима Слободана Милошевића.
  • Председници Југославије и Македоније Војислав Коштуница и Борис Трајковски у Скопљу потписали Споразум о разграничењу две земље.
• 2003 — У Бангладешу избили протести пошто је у Скупштини усвојен закон којим се кривице ослобађају војници који су учествовали у тромесечној антикриминалној кампањи 11. јануара те године, у којој су 44 особе погинуле.
• 2006 —
  • Преко 100 особа погинуло у Ираку у насиљу које је услидило након постављања бомбе у џамију Ал Аскари.
  • Преко педесет особа погинуло у Москви у несрећи када се урушио кров тржнице. Зграду тржнице пројектовао је исти архитекта који је пројектовао Трансвал Вотер Парк који се урушио 2004. када је погинуло 28 особа.
• 2008 — Бомбардер B-2 Спирит Америчког ваздухопловства се срушио на Гваму, што представља први оперативни губитак овог авиона.
• 2017 — Завршена Битка за Ал Баб након 104 дана борби.

Рођења

• 1317 — Папа Павле II. († 1471)
• 1443 — Матија Корвин, мађарски краљ. († 1490)
• 1685 — Георг Фридрих Хендл, немачки композитор. († 1759)
• 1868 — Вилијам Едвард Бергарт, амерички социолог, историчар, писац, уредник и борац за људска права. († 1963)
• 1878 — Казимир Маљевич, украјинско-руски сликар. († 1935)
• 1883 — Карл Јасперс, немачки филозоф и психијатар. († 1969)
• 1889 — Виктор Флеминг, амерички редитељ. († 1949)
• 1892 — Агнес Смедли, америчка новинарка и књижевница. († 1950)
• 1899 — Норман Торог, амерички редитељ. († 1981)
• 1902 — Отокар Кершовани, новинар и револуционар. († 1941)
• 1935 — Никола Кусовац, српски историчар уметности, кустос Народног музеја у Београду.
• 1940 — Питер Фонда, амерички глумац.
• 1942 — Михаел Ханеке, аустријски редитељ и сценариста.
• 1954 — Момчило Рајин, српски ликовни и музички критичар, теоретичар и историчар.
• 1954 — Виктор Јушченко, украјински политичар.
• 1958 — Дејвид Силвијан, енглески музичар, певач и композитор.
• 1961 — Иван „Ивица“ Вдовић, српски музичар, бубњар ЕКВ-а. († 1992)
• 1965 — Хелена Сукова, чехословачка тенисерка.
• 1974 — Стефан Бернадис, француски клизач.
• 1976 — Кели Макдоналд, шкотска глумица.
• 1981 — Гарет Бари, енглески фудбалер.
• 1983 — Емили Блант, енглеска глумица.
• 1983 — Симона Молинари, италијанска музичарка.
• 1987 — Бојан Божовић, српски тенисер и тениски тренер.
• 1988 — Николас Гаитан, аргентински фудбалер.
• 1988 — Сава Лешић, српски кошаркаш.
• 1992 — Киријакос Пападопулос, грчки фудбалер.
• 1992 — Николоз Басилашвили, грузијски тенисер.
• 1992 — Касемиро, бразилски фудбалер.
• 1994 — Лука Пуј, француски тенисер.
• 1994 — Дакота Фенинг, америчка глумица.
• 1995 — Ендру Вигинс, канадски кошаркаш.
• 1997 — Џамал Мари, канадски кошаркаш.

Смрти

• 715 — Ел Валид I, омејадски калиф. (* 668)
• 1447 — Хемфри од Глостера, енглески принц. (* 1390)
• 1447 — Папа Евгеније IV. (* 1383)
• 1603 — Франсоа Вијет, француски математичар. (* 1540)
• 1766 — Станислав Лешћински, краљ Пољске. (* 1677)
• 1792 — Џошуа Рејнолдс, енглески сликар. (* 1723)
• 1821 — Џон Китс, енглески песник. (* 1795)
• 1848 — Џон Квинси Адамс, амерички политичар и председник. (* 1768)
• 1855 — Карл Фридрих Гаус, немачки математичар, физичар и астроном. (* 1777)
• 1900 — Ернест Досон, енглески песник. (* 1867)
• 1908 — Фридрих фон Есмарх, немачки хирург. (* 1823)
• 1930 — Хорст Весел, припадник Штурмабтајлунга. (* 1907)
• 1931 — Нели Мелба, аустралијска певачица, сопран. (* 1861)
• 1934 — Цезар Аугусто Сандино, вођа никарагванских побуњеника. (* 1895)
• 1942 — Штефан Цвајг, аустријски књижевник. (* 1881)
• 1944 — Лео Хендрих Бакеланд, амерички хемичар. (* 1863)
• 1965 — Стен Лорел, славни амерички филмски комичар. (* 1890)
• 1973 — Дикинсон В. Ричардс, амерички лекар и физиолог, добитник Нобелове награде за медицину или физиологију. (* 1895)
• 2000 — Офра Хаза, израелска певачица. (* 1957)
• 2000 — Стенли Метјуз, енглески фудбалер и тренер. (* 1915)
• 2003 — Хауи Епштајн, амерички рок музичар, гитариста и текстописац. (*1955)
• 2003 — Роберт К. Мертон, амерички социолог. (* 1910)
• 2008 — Јанез Дрновшек, словеначки политичар и државник. (* 1950)
• 2014 — Алиса Херз-Сомер, енглеска пијанисткиња и суперстогодишњакиња. (* 1903)

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Свештеномученика Харалампија
  • Преподобног Прохора Лободника

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума