Ербијум — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Редукујући агенси помоћу геџета HotCat |
м r2.6.5) (Робот додаје: ga:Eirbiam |
||
| Ред 141: | Ред 141: | ||
[[fr:Erbium]] |
[[fr:Erbium]] |
||
[[fur:Erbi]] |
[[fur:Erbi]] |
||
[[ga:Eirbiam]] |
|||
[[gv:Erbium]] |
[[gv:Erbium]] |
||
[[gl:Erbio]] |
[[gl:Erbio]] |
||
Верзија на датум 4. фебруар 2012. у 14:17
 | |||||||
| Општа својства | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Име, симбол | ербијум, Er | ||||||
| У периодном систему | |||||||
| |||||||
| Атомски број (Z) | 68 | ||||||
| Група, периода | група Н/Д, периода 6 | ||||||
| Блок | f-блок | ||||||
| Категорија | лантаноид | ||||||
| Рел. ат. маса (Ar) | 167,259(3)[1] | ||||||
| Ел. конфигурација | [Xe]4f126s2 | ||||||
по љускама | 2, 8, 18, 30, 8, 2 | ||||||
| Физичка својства | |||||||
| Боја | сребрнаста | ||||||
| Агрегатно стање | чврсто | ||||||
| Тачка топљења | 1795 K (1522 °C) | ||||||
| Тачка кључања | 3.136 K (2863 °C) | ||||||
| Густина | 9066 kg/m3 | ||||||
| Моларна запремина | 18,45×10−3 m3/mol | ||||||
| Топлота фузије | 17,2 kJ/mol | ||||||
| Топлота испаравања | 314 kJ/mol | ||||||
| Сп. топл. капацитет | 168 J/(kg·K) | ||||||
| Атомска својства | |||||||
| Оксидациона стања | 3 | ||||||
| Особине оксида | слабо базни | ||||||
| Електронегативност | 1,24 (Полинг) 1,11 (Олред) | ||||||
| Енергије јонизације | 1: 588,7 kJ/mol 2: 1.151 kJ/mol 3: 2.194 kJ/mol (остале) | ||||||
| Атомски радијус | 176 (226) pm | ||||||
 | |||||||
| Остало | |||||||
| Кристална структура | хексагонална | ||||||
| Топл. водљивост | 14,3 W/(m·K) | ||||||
| Сп. ел. водљивост | 1,17×106 S/m | ||||||
| Мосова тврдоћа | 2,5 | ||||||
| CAS број | 7440-52-0 | ||||||
Ербијум (Er, латински - erbium) - лантаноид.[2][3]
Он је један од четри хемијска елемента који су добили име по шведском граду Ytterby
Заступљеност: ербијум је заступљен у земљиној кори у количини од 3,8 ppm.
Најважнији минерали су му:
- монацит (Ce,La,Th,Nd,Y,Pr,Er)PO4 и
- (Ce,La,Nd,Y,Pr,Er)CO3F
Литература
- ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305.
- ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.
- ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
