Срби у Војводини

Из Википедије, слободне енциклопедије
Срби у Војводини
Saint Arsenije I Sremac.jpeg Tsar Jovan Nenad monument.jpg Musicki1.jpg Djura danicic.jpg
Патријарх српски Јосиф.jpg Stefan Supljikac color.jpg Sterija.jpg Djura Jaksic autoportret.jpg
Jova Jovanovic Zmaj.jpg Svetozar Miletic w.jpg M s srpkinja.jpg Djordje Krstic.jpg
Pupin1.jpg PajaJovanovic.jpg Mileva Maric.jpg Сава Шумановић.jpg
Укупна популација
Срби у Војводини: 1.321.807
Популација
Језици
српски језик (шумадијско-војвођански и смедеревско-вршачки дијалекат)
Религија
Углавном православна, мањим делом протестанти или атеисти (у прошлости су многи били и муслимани)
Етничке групе

Индо-Европска

  Словени
    Јужни Словени
Део серија чланака о
Србима
Serbian Cross.svg

Српска култура
Књижевност · Музика
Уметност · Кинематографија
Кухиња · Племена
Народна ношња

По регијима или земљама
(укључујући дијаспору)
Србија (Војводина · Космет)
БиХ (ФБиХ) · Црна Гора
Хрватска (Далмација) · Македонија
Мађарска · Румунија · Албанија
Словенија · Грчка · Бугарска
Немачка · Француска · Аустрија
Швајцарска · Канада · САД · Мексико
Аустралија · Африка · Русија
Украјина · Енглеска · Шведска
Аргентина · Турска · Словачка
По градовима
Беч · Будимпешта · Париз
Ванкувер · Чикаго · Загреб
Мостар · Сарајево · Темишвар · Трст
Коморан
Подгрупе и сродни народи
Бокељи · Бошњаци · Буњевци
Горанци · Јањевци · Крашовани
Македонци ·Муслимани · Торлаци
Хрвати · Црногорци · Шокци
Југословени · Јужни Словени

Српске земље
Србија (Војводина · Космет)
ЦГ · БиХ (РС · Брчко · ФБиХ)

Српска православна црква
Патријарси · Светитељи
Устројство · Манастири

Српски језици и наречја
српски · српскохрватски
ужички · ромско-српски
старословенски · славеносрпски
штокавски · торлачки · шатровачки

Историја · Владари
Порекло Срба

Прогањање Срба
Србофобија · Јасеновац
Независна Држава Хрватска
Крагујевачки октобар

п  р  у

Срби су најбројнија етничка заједница на подручју Војводине, северне аутономне покрајине Републике Србије. Према попису из 2011. године, Срба је у Војводини било 1.289.635 и чинили су 66,76% становништва ове покрајине. [1] У завичајном смислу, један део данашњих војвођанских Срба чини староседелачко српско становништво, док други део чини становништво досељено у току 20. и 21. века. По вероисповести, Срби у Војводини су углавном православни, а од других вероисповести, међу војвођанским Србима је знатније заступљен и протестантизам. [2] Староседелачко српско становништво Војводине углавном говори Шумадијско-војвођански, а делимично и Смедеревско-вршачки дијалекат српског језика. [3] Током 20. века су се на подручје Војводине доселили и говорници других дијалеката, највише Источнохерцеговачког.

Географски распоред[уреди]

Током историје, српско становништво је у значајном броју настањивало и делове суседних држава, Румуније, Мађарске и Хрватске, а политичка, верска и културна историја ових Срба је у великој мери повезана са историјом Срба у Војводини. Поред територије аутономне покрајине Војводине, у сферу културно-историјског простора војвођанских Срба спадају и делови Срема и Баната који су данас у саставу Града Београда, односно, делови данашњег Београда северно од Саве и Дунава (општине Земун, Сурчин и Нови Београд и подручје Панчевачког Рита у општини Палилула), као и село Острово у општини Костолац у саставу Града Пожаревца. Ови простори, заједно са подручјем Аутономне Покрајине Војводине, представљају подручје на коме су војвођански Срби успели да остваре своје историјске политичке тежње ка националној слободи и уједињењу са остатком српског народа.

Број Срба по окрузима[уреди]

Према попису из 2002. године, бројност Срба у окрузима Аутономне Покрајине Војводине била је следећа: [4][5]

Округ Број становника Број Срба Проценат Срба
Јужнобачки 593.666 409.988 69,06%
Сремски 335.901 283.861 84,5%
Јужнобанатски 313.937 220.641 70,28%
Средњебанатски 208.456 150.794 72,33%
Западнобачки 214.011 134.644 62,91%
Севернобанатски 165.881 72.242 43,55%
Севернобачки 200.140 49.637 24,8%

Број Срба по градовима[уреди]

Према попису из 2002. године, бројност Срба у градовима Аутономне Покрајине Војводине била је следећа: [4][5]

Град Број становника Број Срба Проценат Срба
Нови Сад 191.405 141.475 73,91%
Панчево 77.087 60.963 79,08%
Зрењанин 79.773 56.560 70,9%
Сомбор 51.471 32.988 64,09%
Кикинда 41.935 31.317 74,67%
Сремска Митровица 39.084 31.127 79,64%
Вршац 36.623 28.372 77,47%
Рума 32.229 28.032 86,97%
Суботица 99.981 26.242 26,24%
Бачка Паланка 29.449 23.864 81,03%
Инђија 26.247 22.995 87,61%

Историја[уреди]

Главни чланак: Историја Срба у Војводини

Срби су на подручју данашње Војводине присутни од средњег века. Велики део своје историје провели су под влашћу Угарске, Османског царства и Хабзбуршке монархије. У 15. и 16. веку су на подручју Срема, Баната и Бачке поседе имали српски деспоти. У 16. веку су Срби на подручју данашње Војводине формирали две краткотрајне државне творевине. Једном од њих је владао цар Јован Ненад, а другом војвода Радослав Челник. 1594. године су Срби у Банату подигли велики устанак против османске власти, који се завршио поразом.

Током хабзбуршке управе, Срби су, на основу српских привилегија, уживали народну аутономију у оквиру Хабзбуршке монархије, а остварили су и црквену самосталност у оквиру Карловачке митрополије. Током револуције 1848. године, Срби су формирали аутономну Српску Војводину, да би 1849. године била формирана једна посебна хабзбуршка крунска област названа Војводство Србија и Тамишки Банат. Ова област је укинута 1860. године.

Распадом Хабзбуршке монархије (Аустроугарске) 1918. године, Срби са подручја данашње Војводине улазе у састав Краљевине Србије, а потом и новоформираног Краљевства Срба и Хрвата и Словенаца, касније названог Краљевина Југославија. Током Другог светског рата, Срби на подручју Војводине су били прогоњени од стране окупационих режима (мађарског, хрватског, немачког). Након Другог светског рата формирана је аутономна покрајина Војводина, у којој су Срби били већинско становништво.

Култура[уреди]

Познати Срби из Војводине[уреди]

Политика, управа, религија[уреди]

Култура[уреди]

Наука, спорт, друштвена делатност[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Web Page Under Construction
  2. ^ http://ehons.org/download/webemsr.pdf
  3. ^ http://govori.tripod.com/sto.jpg
  4. ^ а б Попис становништва, домаћинстава и станова у 2002, Становништво, књига 1, Национална или етничка припадност - Подаци по насељима, Република Србија - Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003.
  5. ^ а б Web Page Under Construction

Напомене[уреди]

Спољашње везе[уреди]