Пређи на садржај

Ниацин

С Википедије, слободне енциклопедије
Ниацин
Structural formula of niacin
Structural formula of niacin
Aromatized ball and stick model of niacin
Aromatized ball and stick model of niacin
Називи
IUPAC назив
nicotinic acid
Други називи
ниацин
Идентификација
3Д модел (Jmol)
3DMet B00073
Бајлштајн 109591
ChEBI
ChemSpider
DrugBank
EC број 200-441-0
Гмелин Референца 3340
KEGG[1]
MeSH Niacin
RTECS QT0525000
UNII
  • InChI=1S/C6H5NO2/c8-6(9)5-2-1-3-7-4-5/h1-4H,(H,8,9) ДаY
    Кључ: PVNIIMVLHYAWGP-UHFFFAOYSA-N ДаY
  • InChI=1/C6H5NO2/c8-6(9)5-2-1-3-7-4-5/h1-4H,(H,8,9)
    Кључ: PVNIIMVLHYAWGP-UHFFFAOYAA
  • OC(=O)C1=CN=CC=C1
  • c1cc(cnc1)C(=O)O
Својства
C6H5NO2
Моларна маса 123,11 g·mol−1
Агрегатно стање Бели кристали
Густина 1,473 g/cm3
Тачка кључања разлаже се[4]
0.018 g cm-3
log P 0.219
Киселост (pKa) 2.201
Изоелектрична тачка 4.75
Индекс рефракције (nD) 1.4936
Диполни момент 0.1271305813 D
Фармакологија
Начини употребе Интрамаскуларно, орално
Фармакокинетика:
20-45 min
Опасности
Главне опасности Узрокује озбиљну иритацију ока
Irritant Xi
R-ознаке R36/37/38
S-ознаке S26,S36
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondFlammability code 1: Must be pre-heated before ignition can occur. Flash point over 93 °C (200 °F). E.g., canola oilHealth code 1: Exposure would cause irritation but only minor residual injury. E.g., turpentineКод реактивности 0: Нормално стабилан, чак и под стањем изложености ватри; није реактиван с водом (нпр. течни азот)Special hazards (white): no code
1
1
0
Тачка паљења 193 °C
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Витамин Б3, исто познат као ниацин, никотинска киселина, и витамин ПП,[5] је органско једињење са формулом C5H4NCO2H, и у зависности од коришћене дефиниције, једна од између четрдесет и осамдесет есенцијалних људских нутријената. Ова безбојна, растворна у води чврста материја је дериват пиридина, са карбоксилном групом (COOH) у 3-позицији. Други облици витамина Б3 укључују кореспондирајући никотин амид ("ниацин амид "), где је карбоксилна група замењена са карбоксамидном групом (CONH2), као и комплекснији амиди. Термини ниацин, никотин амид, и витамин Б3 су еквивалентни, и они се користе за било ког члана ове фамилије једињења, пошто она имају сличну биохемијску активност.[6]

Никотинамид је структурни део коензима NADP, део процеса респирације.[7] Месо, џигерица, јаја, млеко, риба, кромпир и зелено воће су богати витамином Б3. Недостатак овог витамина се може видети код особа који болују од пелагре, кожне болести.[8] Пелагра се такође појављује и код особа у поодмаклим фазама алкохолизма. Превелика конзумација Б3 витамина може да доведе до оштећења јетре, што је веома редак случај.[5][9]

  1. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3. 
  5. ^ а б Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803. 
  6. ^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 
  7. ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 
  8. ^ Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2002). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (5. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. стр. 598—600. ISBN 0781744431. 
  9. ^ Tatò F, Vega GL, Grundy SM (1998). „Effects of crystalline nicotinic acid-induced hepatic dysfunction on serum low-density lipoprotein cholesterol and lecithin cholesteryl acyl transferase”. Am. J. Cardiol. 81 (6): 805—7. PMID 9527102. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]