Vitamin B3

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Vitamin B3
Structural formula of niacin
Aromatized ball and stick model of niacin
Nazivi
IUPAC naziv
nicotinic acid
Drugi nazivi
niacin
Identifikacija
3D model (Jmol)
3DMet B00073
Bajlštajn 109591
ChEBI
ChemSpider
DrugBank
ECHA InfoCard 100.000.401
EC broj 200-441-0
Gmelin Referenca 3340
KEGG[1]
MeSH Niacin
RTECS QT0525000
UNII
Svojstva
C6H5NO2
Molarna masa 123,11 g·mol−1
Agregatno stanje Beli kristali
Gustina 1.473 g/cm3
Tačka ključanja razlaže se[4]
0.018 g cm-3
log P 0.219
Kiselost (pKa) 2.201
Izoelektrična tačka 4.75
Indeks refrakcije (nD) 1.4936
Dipolni moment 0.1271305813 D
Farmakologija
Načini upotrebe Intramaskularno, oralno
Farmakokinetika:
20-45 min
Opasnosti
Glavne opasnosti Uzrokuje ozbiljnu iritaciju oka
Irritant Xi
R-oznake R36/37/38
S-oznake S26,S36
Tačka paljenja 193 °C
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
DaY verifikuj (šta je DaYNeN ?)
Reference infokutije

Vitamin B3, isto poznat kao niacin, nikotinska kiselina, i vitamin PP,[5] je organsko jedinjenje sa formulom C5H4NCO2H, i u zavisnosti od korišćene definicije, jedna od između četrdeset i osamdeset esencijalnih ljudskih nutrijenata. Ova bezbojna, rastvorna u vodi čvrsta materija je derivat piridina, sa karboksilnom grupom (COOH) u 3-poziciji. Drugi oblici vitamina B3 uključuju korespondirajući nikotin amid ("niacin amid "), gde je karboksilna grupa zamenjena sa karboksamidnom grupom (CONH2), kao i kompleksniji amidi. Termini niacin, nikotin amid, i vitamin B3 su ekvivalentni, i oni se koriste za bilo kog člana ove familije jedinjenja, pošto ona imaju sličnu biohemijsku aktivnost.[6]

Nikotinamid je strukturni deo koenzima NADP, deo procesa respiracije.[7] Meso, džigerica, jaja, mleko, riba, krompir i zeleno voće su bogati vitaminom B3. Nedostatak ovog vitamina se može videti kod osoba koji boluju od pelagre, kožne bolesti.[8] Pelagra se takođe pojavljuje i kod osoba u poodmaklim fazama alkoholizma. Prevelika konzumacija B3 vitamina može da dovede do oštećenja jetre, što je veoma redak slučaj.[5][9]

Izvori[uredi]

  1. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  uredi
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 0-8493-0487-3. 
  5. 5,0 5,1 Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11. izd.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803. 
  6. ^ Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 
  7. ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV izd.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 
  8. ^ Thomas L. Lemke; David A. Williams, ur. (2002). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (5. izd.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. str. 598—600. ISBN 0781744431. 
  9. ^ Tatò F, Vega GL, Grundy SM (1998). „Effects of crystalline nicotinic acid-induced hepatic dysfunction on serum low-density lipoprotein cholesterol and lecithin cholesteryl acyl transferase”. Am. J. Cardiol. 81 (6): 805—7. PMID 9527102. 

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]