Gimnazija „Jan Kolar” sa domom učenika Bački Petrovac
| Gimnazija „Jan Kolar“ | |
|---|---|
 Gimnazija Jana Kolara u Bačkom Petrovcu | |
| Tip | državna |
| Lokacija | Bački Petrovac |
| Država | Srbija |
| Veb-sajt | Gimnazija Jana Kolara (jezik: slovački) |
"Gimnazija Jan Kolar" sa domom učenika u Bačkom Petrovcu, sa trajanjem od 101 godine uspešnog delovanja nastalo je na kulturnim tradicijama jugoslovenskih Slovaka i postala je jedna od značajnih ustanova koja je prerasla lokalne manjinske i državne okvire.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Gimnazija je osnovana 1919. godine i u svojim više od 90 godišnjoj istoriji gimnazija se susretala sa mnogim problemima koje je dokazala rešavati i prevazilaziti i ne samo nastaviti sa svojom delatnošću veđ i svestrano izgrađivati svoje delovanje i već u vremenu kada je nastala i bila fenomen kao nastala u seoskoj sredini u redovima malobrojne nacionalne enklave i iz vlastitih snaga i sredstava i praktično je ostala jedina gimnazija mimo Slovačke na slovačkom jeziku.
Osnivanje gimnazije[uredi | uredi izvor]
Gimnazija je počela da radi 1. oktobra 1919. godine kada je petrovački evangelički sveštenik Samuel Štarke i Julijus Kubanji dovode prve predavače i prva etapa od 1919-1924. bila je u znamenju konstitucije gimnazije i života u njoj. Početkom 1922. godine je došlo obaveštenje da će gimnazija biti zatvorena ako (koja je radila u privatnim prostorijama) ne bude imala svoju vlastitu zgradu ali da Beograd neće nišim doprineti gradnji zgrade. Ka zatvaranju nije došlo jer je zgrada bila sagrađena 1923. godine dobrovoljnim prilozima i finansijskom pomoći ČSR i prekomorskih Slovaka kao i dobrovoljnim radovima Petrovčana. U sledeće doba (1924 – 1927) gimnazija se odlikuje rastom gimnazijalnog života, i izgradnjom fiskulturne sale, razvijanjem biblioteke i kabineta.
Gimnazija za vreme okupacije[uredi | uredi izvor]
U godinama okupacije (1941—1944) gimnazija je bila zatvorena i niži su razredi bili preimanovani na „ugorsko- kraljevske“ ali u tim godinama gimnazije je delovala tako da su profesori iz Košica dolazili da ispituju. U to je doba gimnazija bila centar otpora protiv fašizma u kojim redovima je ratovalo 115 ratnika od kojih je 20 poginulo a 50 je bilo ranjeno.
Gimnazija posle oslobođenja[uredi | uredi izvor]
U posleratnom dobu (1945 – 1959) dolazi do trostrukog povećanja broja đaka kada je bio osnovan srednjoškolski internat i otvorena učiteljska škola na slovačkom jeziku koju je završilo 216 slovačkih učitelja. U doba 1959- 1974. prešlo se na kabinetnu nastavu u gimnaziji. 1969/1970. bilo je otvoreno i prvo odeljenje na srpskom jeziku. Prilikom proslave 50. godišnjice rada gimnazije gimnazija je dobila ime prema slovačkom pesniku Janu Kolaru kao Gimnazija Jana Kolara u Petrovcu koji je već 1849. godine predlagao da se osnuje gimnazija u Petrovcu.
Novije vreme[uredi | uredi izvor]
U prvi milenijum gimnazija je stupila dobro kadrovski i materijalno opremljena i pored teškoća i raširila je i poboljšala svoju delatnost i to najme u prvim godinama i to radi i danas. U savremenosti ova gimnazija sa smeštajem za đake u Bačkom Petrovcu je kadrovski i materijalno dobro opremljena i jedna je od najopremljenijih u Srbiji. Nastava se vrši u jednoj prepodnevnoj smeni u 21 učionica standardnih dimenzija i u 4 za manje grupe. Jezici i društvene nauke se izučavaju u staroj i za seoske uslove prekrasnoj zgradi (koju je projektovao arhitekta Jozef Šalanski, dok je njegov pomoćnik bio Petrovčan Mihal Plavec)[1][2] a prirodne nauke i matematika u paviljonu. Dve učionice u staroj zgradi su prilagođene na kompjuterske kabinete koji se stalno dopunjuju savremenim računarima i kompjuterima su opremljeni i kabineti i zbornica. Fizička kultura se vrši u renoviranoj fiskulturnoj cali. Na dvorištu su igrališta za rukomet, košarku koji se mogu pretvoriti i u ugrališta za odbojku, tekis ili mali fudbal. Škola ima biblioteku sa knjižnim fondom od više od 26.000 primeraka. U zgradi se nalazi i svečana sala (koja je otvorena i za širu kulturnu sredinu kao za promocije knjige, koncerte i sl.), sa koncertnim klavirom, likovna galerija, nova klupska prostorija i školski razglas. 2014. godine je renovirana i kapija ove srednje škole.
Direktori Gimnazije[uredi | uredi izvor]
U vreme delovanja u trajanju od pola veka u gimnaziji je ukupno završilo gimnaziju 1 084 đaka, delovalo 161 profesora i predavača i 21 direktor i to:
Julijus Kubanji, (prvi privremeni direktor), Jozef Šimek, Ljudevit Slani, Vuk Puljević, Nikola Polovina, Pavle Tvrtković, Dimitrije Đurović, Miloje Stojadinović, Jovan Ristić, Božidar Širola, Milan Đorđević, Đorđe Mrkobrat, Dragutin Galijan, Stanko Dragosavljević, Mihal Rapoš, Dr. Andrej Siracki, (posle akademik ČSR) Pavel Cesnak, Mihal Cinkocki, Ivan Križan, Branislav Spevak i Pavel Mučaji (u dvostrukom trajanju),
dok su posle ovog vremena bili direktori još Samuel Spevak, Vijera Boldocka (u dvostrukom trajanju), Paljo Beljička i Ana Medvedjova (od 2015).
Može se konstatovati da je slovačka gimnaija koja je imala lokalni karakter i koja je služila kao obrazovna ustanova za slovačku nacionalnu manjinu u Jugoslaviji u današnjosti deluje kao deo u svetskim merilima koju je završilo (2008/2009) ukupno 3947 đaka od kojih je većina završila visoke škole od kojih su postali, je što je najvažnije u prvom redu pošteni i stvaralački ljudi.
Galerija[uredi | uredi izvor]
-
Stara zgrada gimnazije -
Ulaz za đake -
Profesorski ulaz -
Dvorišna strana zgrade sa fiskulturnom salom -
Park u gimnaziji sa spomenikom XII. vojvođanskoj udarnoj brigadi -
Teren za rukomet i mali fudbal -
Teren za košarku i odbojku -
Nova zgrada- paviljon za smeštaj đaka -
Paviljon iz strane dvorišta -
Fiskulturna sala posle renoviranja -
Učenice pohađaju nastavu fizičkog vaspitanja (oko 1930)
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Z dejín Báčskeho Petrovca”. www.petrovec.org.rs.
- ^ Boldocký, Sámuel (2009). Riaditelia Gymnázia v Petrovci 1919 – 2009. Báčsky Petrovec.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Sámuel Boldocký, Riaditelia Gymnázia v Petrovci 1919 – 2009, 2009 Báčsky Petrovec
- Sámuel Boldocký, Perovec 250, 1745- 1995 1995 Báčsky Petrovec
- M. Filip, dr. J. Kmeť, I. Majera, P. Mučaji a J. Spevák, Pamätnica 50 rokov Slovenskeho gimnázia v Petrovci 1969 Báčsky Petrovec