Слобода медија (енгл.Freedom of the Press) је бивши годишњи извештај америчке невладине организацијеФридом хаус, публикован од 1980. до 2017. године. У њему је оцењиван ниво слободе и уређивачке независности коју уживају медији у земљама и спорним територијама широм света.
Индекс слободе медија одређује позицију на јединственој ранг листи земаља као и детаљан извештај о стању медија у некој земљи. Вредност индекса варира од 0 (најбољи) до 100 (најлошији) и добија се на основу резултата упитника који се састоји од 23 методолошких питања и 109 индикатора. Индикатори су подељени у 3 категорије и то на правно, политичко и економско окружење.[1]
Правно окружење (0-30 поена) обухвата регулативе које би могле са једне стране да утичу на садржај медијског извештавања као и , са друге стране, тенденције власти да кроз те законе ограниче рад медија.
Категорија политичког окружења (0-40 поена) је дефинисана пре свега могућом контролом политике на садржај медијског извештавања при чему се истражује уређивачка независност, доступност информација и њиховим изворима, цензура и самоцензура, разноликост понуђених вести и извештаја, присутност локалних и истовремено страних репортера као и застрашивање новинара.
Индикатори економског окружења (0-30 поена) подразумевају истраживање власничких структура медија као и транспарентност и концентрацију власништва. Даље се истражују трошкови продукције и прерасподела медијске моћи, ниво корупције и утицај подмићивања на медијско истраживање као и ниво утицаја свеобухватне економске ситуације једне земље на њене медије.
Позиција на јединственој ранг листи утврђује се сумирањем вредности горе поменутих индикатора на основу чега се све земље сврставају у једну од 3 категорије слободе медија: земље са резултатом од 0-30 имају слободне, 31-60 делимично слободне и оне са резултатом од 61 до 100 неслободне медије.