Grafit

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kristalna struktura grafita
Grafit
GraphiteUSGOV.jpg
Uzorak grafita
Opšte informacije
KategorijaMineral
FormulaC
Kristalne sistemeheksagonalna
Identifikacija
Cepljivostsavršena u jednom pravcu
Tvrdoća po Mosu1—2
Sjajnostmetalična
Ogrebcrna
Gustina(2,09—2,23) g/cm3

Grafit je mineral i jedna je od tri stabilne alotropske modifikacije ugljenika (pored dijamanta i fulerena), među kojima je najčešća i najstabilnija upravo grafit. Sive je boje.[1]

Grafit najčešće poseduje heksagonalnu rešetku, a veoma retko se pojavljuje u romboedričnoj. Atomi u slojevima vezani su jakim kovalentnim vezama, ali su sami slojevi povezani slabim Van der Valsovim vezama, što im omogućava da klize jedan preko drugog, tako da se grafit otire. Grafit je jedini nemetal koji dobro provodi električnu struju i toplotu.[2][3]

Upotrebljava se za podmazivanje, u elektrolizi (kao inertna elektroda), za kontakte u električnim motorima i sl. Od grafita se prave mine za olovke.

Najveći rudnici grafita u svetu nalaze se u Kini (2005. godine proizvodnja je bila 1.650.000 tona). Ostali veliki proizvođači grafita su Indija, Brazil, Severna Koreja i Kanada. Grafit nije rastvorljiv u vodi.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  2. ^ Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3. 
  3. ^ Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]