Eparhija raško-prizrenska

Eparhija raško-prizrenska Srpska pravoslavna crkva
Simbol Eparhije raško-prizrenske
Saborni hram Svetog Đorđa u Prizrenu, osveštan 1887. godine
Osnovni podaci
Sedište	Prizren (od 1808 do 1999) Gračanica (od 1999)
Država	Srbija
Osnovana	1808.
Broj manastira	23
Zvanični veb-sajt
Arhijerej
Arhijerej	Teodosije (Šibalić)
Čin arhijereja	mitropolit
Titula arhijereja	arhiepiskop i mitropolit raško-prizrenski

Eparhija raško-prizrenska ili Eparhija raško-prizrenska i kosovsko-metohijska je eparhija Srpske pravoslavne crkve.

Nadležni arhijerej je mitropolit Teodosije (Šibalić), a sedište eparhije se nalazi u Prizrenu, Zbog političke situacije na Kosovu i Metohiji sedište je privremeno premešteno u Manastir Gračanicu. Broj vernika ove eparhije je u opadanju zbog političkih pritisaka i dešavanja koja su dovela do iseljavanja srpskog stanovništva.

Istorija

Eparhija raško-prizrenska oformljena je 1808. godine spajanjem dve drevne eparhije Srpske crkve: Raške i Prizrenske. Ove dve eparhije pominju se u poveljama vizantijskog cara Vasilija II početkom 11. veka, a 1219. godine ulaze u sastav svetosavske autokefalne Arhiepiskopije žičke. Uzdizanjem Arhiepiskopije žičke na stepen Patrijaršije (1346), Prizrenska eparhija postaje mitropolija. Obe eparhije pripadale su obnovljenoj Srpskoj patrijaršiji, od 1557. do 1766. godine. Tokom 18. veka, Prizrenskoj eparhiji je priključena stara Lipljanska eparhija, a nakon ukidanja patrijaršije (1766) pridodata joj je i Peć sa područjem bivše Hvostanske eparhije. U međuvremenu, turske vlasti su najkasnije sredinom 18. veka od pravoslavnih Srba oduzele i u džamiju pretvorile drevnu sabornu crkvu Bogorodice Ljeviške, koja je vekovima služila kao katedralni hram Prizrenske eparhije. Ujedinjenje Raške i Prizrenske eparhije izvršeno je u dva koraka: prvo je raškom mitropolitu Joanikiju Georgijeviću pridodata dužnost administratora u Prizrenskoj eparhiji, a potom su obe eparhije spojene u jednu, Raško-prizrensku (1808).

Srpska patrijaršija u 16. i 17. veku

U vreme spajanja, funkciju eparhijskog katedralnog hrama vršila je Stara crkva Svetog Đorđa u Prizrenu. Eparhija je 1856. godine započela izgradnju novog Sabornog hrama Svetog Đorđa u Prizrenu, koji je dovršen i osveštan tek 1887. godine. Tokom 1894. godine, Raško-prizrenskoj eparhiji je pripojen dotadašnji severoistočni deo Hercegovačke eparhije, sa srezovima Pljevlja i Prijepolje čime je izvršeno zaokruživanje eparhijskog područja.

Crkva Svetih apostola Petra i Pavla u Rasu

Manastir Đurđevi stupovi

Manastir Pećka patrijaršija

Manastir Gračanica

Tokom 19. veka, Carigradska patrijaršija je u ovu eparhiju po pravilu slala arhijereje nesrpske narodnosti. Takvo stanje trajalo je sve do 1896. godine, kada je za novog raško-prizrenskog mitropolita postavljen Dionisije Petrović, koji je bio Srbin. Njegovim izborom ispunjen je jedan od glavnih zahteva pravoslavnih Srba u oblastima Raške, Kosova i Metohije, koji su godinama unazad tražili da im se umesto fanariota postavljaju vladike srpske narodnosti. Nakon smrti vladike Dionisija (1900), za novog raško-prizrenskog mitropolita je postavljen Nićifor Perić (1901—1911), takođe Srbin. Opšti položaj srpskog naroda na ovim područjima krajem 19. i početkom 20. veka bio je veoma težak. Mitropoliti raško-prizrenski su kod turskih vlasti često morali da preduzimaju korake u cilju zaštite srpskog življa od zloupotreba lokalnih zvaničnika i arbanaškog nasilja nad srpskim narodom u Kosovskom vilajetu.

Takvo stanje trajalo je sve do 1912. godine, kada je celokupno područje ove eparhije oslobođeno na početku Prvog balkanskog rata (1912—1913). Već tokom jeseni jesen 1912. godine, vojske Srbije i Crne Gore proterale su tursku vojsku iz oblasti Raške, Kosova i Metohije. Prema međusobnom sporazumu, veći deo područja Raško-prizrenske eparhije pripao je Srbiji, a manji deo je pripao Crnoj Gori. Konačno razgraničenje izvršeno je posebnim sporazumom između Srbije i Crne Gore od 12. novembra 1913. godine. Za namesnika u delu eparhije koji je pripao Srbiji postavljen je prota Stevan Dimitrijević, dok je deo eparhije koji je pripao Crnoj Gori reorganizovan u posebnu Pećku eparhiju za čijeg je episkopa postavljen Gavrilo Dožić. Već tokom proleća 1914. godine pokrenutu su pregovori sa Carigradskom patrijaršijom radi kanonskog uključivanja Raško-prizrenske eparhije u sastav Beogradske mitropolije, ali ova inicijativa je morala biti obustavljena zbog izbijanja Prvog svetskog rata. Ujedinjenje svih srpskih crkvenih pokrajina sprovedeno je 1920. godine.

Ustavom Srpske pravoslavne crkve iz 1931. godine ukinuta je posebna Pećka eparhija, a njeno područje je podeljeno, tako da su protoprezviterijati beranski i bjelopoljski ušli u sastav Mitropolije crnogorsko-primorske, pljevaljski u sastav Mitropolije dabrobosanske, a čitava Metohija u sastav Eparhije raško-prizrenske, dok je Manastir Pećka patrijaršija kao patrijaršijska stavropigija ostao u neposrednoj nadležnosti srpskog patrijarha.

Za vreme okupacije tokom Drugog svetskog rata (1941—1944), eparhija je teško postradala, a proces njenog sistematskog uništavanja je nastavljen i tokom razdoblja komunističke vlasti (1944—1989). Eparhija raško-prizenska je radila popis načinjene štete tokom Drugog svetskog rata. Njihove aktivnosti je ometala Uprava državne bezbednostni. Tako su zaplenili sve popisane podatke iz Namesništva gnjilanskog i strah se uvukao u parohe koji su prestali da podnese izveštaje. Po odlukama lokalnih vlasti mnoge srpske crkve na Kosovu i Metohiji su pretvaratane u magacinske prostore. U nekim slučajevima su pretvarene u štale u kojima su Albanci držali stoku.

Tokom Kosovske krize i NATO agresije na SRJ, eparhija je ponovo postradala, veliki deo sveštenstva i naroda je proteran, a mnogi manastiri i parohijske crkve su oštećeni ili razoreni od strane terorističkih formacija OVK. Uništavanje eparhije nastavljeno je 2004. godine, tokom Martovskog pogroma.

Pošto je na području Raško-prizrenske eparhije tokom istorije postojalo nekoliko srpskih eparhija, nakon 1999. godine su obnovljeni predlozi za ponovnu uspostavu pojedinih eparhija. Ovo pitanje je razmatrao i od strane Svetog arhijerejskog sabora SPC koji je na prolećnom zasedanju 2011. godine usvojio zaključak o postojanju opravdanih pastirskih razloga za buduću obnovu drevne Raške eparhije. Sprovođenje ovog zaključka je odloženo do nastupanja povoljnijih prilika.

Manastiri

Glavni članak: Manastiri Eparhije raško-prizrenske

Manastir Visoki Dečani

Manastir Sopoćani

1. Banjska,
2. Brnjak,
3. Budisavci,
4. Visoki Dečani,
5. Vračevo,
6. Gorioč,
7. Gračanica,
8. Devine Vode,
9. Devič (oštećen 1999, spaljen 2004. godine, obnovljen),
10. Draganac,
11. Duboki Potok,
12. Đurđevi stupovi,
13. Zočište (srušen 1999, obnovljen 2004. godine),
14. Končul,
15. Pećka patrijaršija (stavropigija, pod upravom srpskog patrijarha),
16. Sveti arhanđeli (spaljen 1999. i 2004. godine, u obnovi),
17. Sokolica,
18. Sopoćani,
19. Sočanica,
20. Tušimlja,
21. Uspenja Presvete Bogorodice (uništen 2004, obnovljen 2007. godine), metoh manastira Visoki Dečani,
22. Ceranjska Reka, metoh manastira Sočanica,
23. Crna Reka,
24. Ulije.

Srušeni manastiri i manastirišta

Glavni članak: Spisak devastiranih pravoslavnih crkava i manastira na Kosovu i Metohiji 1999.

Na području Raško-prizrenske eparhije postoji veliki broj manastira devastiranih 1999. godine koji još nisu obnovljeni, kao i na desetine manastirišta za koje postoje materijalni i pisani tragovi da je tu nekada postojao manastir.

Isposnica Svetog Petra Koriškog

Srušeni manastiri i poznata manastirišta:

1. Ajnovce — Tavnica,
2. Arhanđel Mihailo,
3. Banjska — Sveti Stepan,
4. Barska Slatina,
5. Belo Polje — Sveti Spas,
6. Berivojce,
7. Besinje — Pustinja,
8. Biluša,
9. Bilince,
10. Binač (Buzovik) (srušen 1999. godine),
11. Bogorodica Hvostanska,
12. Sv. Spiridon u Boževcu (Novobrdska Kriva Reka),
13. Bukovac — Bogorodica,
14. Vaganeš,
15. Velika Jablanica,
16. Vidanje,
17. Vojsilovica,
18. Vranište,
19. Vrbnica,
20. Vučitrn,
21. Gorance,
22. Golem Kamen,
23. Dobra Voda (Petrovica),
24. Donje Ljupče,
25. Dobrušta,
26. Zlaš,
27. Ježevica,
28. Kabaš,
29. Kmetovce,
30. Koznik,
31. Koriša (srušen 1999. godine),
32. Koš,
33. Krajni Del,
34. Kuzmikan, Kuzmićani, Kozmekan,
35. Mušutište (srušen 1999. godine),
36. Petrakovac,
37. Potrč (Klina),
38. Radevac,
39. Radivojce,
40. Rapče — Dragaš,
41. Resnik — Klina,
42. Restelica — Dragaš,
43. Rusenica,
44. Sveti Petar Koriški,
45. Sveta Varvara,
46. Sveta Prečista — Dolac (srušen 1999. godine),
47. Sveti Ahilije,
48. Sveti arhanđeli (Gornje Nerodimlje) (srušen 1999. godine),
49. Sveti Uroš (Gornje Nerodimlje) (srušen 1999. godine),
50. Sveti Đorđe,
51. Sveti Jovan — Gnjilane,
52. Sveti Nikola,
53. Slatina,
54. Slovinje,
55. Straža,
56. Tamnica,
57. Trpeza,
58. Trpeza — Sveti Đorđe,
59. Trstenik (Glogovac),
60. Uroševac,
61. Ubožac,
62. Čičevica.

Eparhijski arhijereji

Mitropoliti raško-prizrenski (1808—1920):

Portret	Ime i prezime	Vreme službe	Napomene
	Joanikije	1789—1818	eparhije spojene 1808. godine
	Zaharija	1819—1830
	Ananije	1830—1836
	German	1836—1838
	Sinesije	1838—1840
	Ignjatije	1840—1849
	Partenije	1849—1854
	Melentije Spandonidis	1854—1895	poslednji Grk (fanariot)
	Dionisije Petrović	1896—1900
	Nićifor Perić	1901—1911
	Gavrilo Dožić	1911—1920	izdvojena Pećka eparhija (1912)

Episkopi raško-prizrenski, nakon 1920:

Portret	Ime i prezime	Vreme službe	Napomene
	Mihailo Šiljak	1920—1928
	Serafim Jovanović	1928—1945	uhapšen i deportovan u Albaniju
	Vladimir Rajić	1947—1956	administrirao eparhijom 1945—1947
	Pavle Stojčević	1957—1990	1990. postao Patrijarh srpski
	Artemije Radosavljević	1991—2010
	Atanasije Jevtić	administrirao eparhijom 2010
	Amfilohije Radović	administrirao eparhijom 2010
	Teodosije Šibalić	od 2010

Vidi još

• Raška eparhija
• Prizrenska eparhija
• Lipljanska eparhija
• Pećka eparhija
• Banjska eparhija

Literatura

• Антонијевић, Ненад (2004). Албански злочини над Србима на Косову и Метохији за време Другог светског рата: Документа Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача (1. izd.). Крагујевац-Београд: Музеј жртава геноцида. 
• Антонијевић, Ненад (2009). Албански злочини над Србима на Косову и Метохији у Другом светском рату: Документа (2. izm. i dop. izd.). Крагујевац-Београд: Музеј жртава геноцида. 
• Антонијевић, Ненад (2005). „Albanski zločini nad Srbima u italijanskoj zoni na Kosovu i Metohiji u Drugom svetskom ratu”. Геноцид у 20. веку на просторима југословенских земаља. Крагујевац-Београд: Музеј жртава геноцида, Институт за новију историју Србије. str. 157—166. 
• Антонијевић, Ненад (2014). „Srpsko-albanski odnosi u Kosovskom okrugu 1941. godine u kontekstu nemačko-italijanskih interesa”. Срби и рат у Југославији 1941. године: Тематски зборник радова. Београд: Институт за новију историју Србије. str. 355—373. 
• Антонијевић, Ненад (2014). „Stradanje Srba i Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji u Drugom svetskom ratu”. Српски народ од Сарајевског атентата до Хашког трибунала. Београд: Удружење Срба из Хрватске. str. 138—144. 
• Антонијевић, Ненад (2016). „Ratni zločini na Kosovu i Metohiji 1943. i 1944. godine”. Косово и Метохија у Другом светском рату: Седам деценија касније. Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини. str. 135—154. 
• Батаковић, Душан Т. (1991). Косово и Метохија у српско-арбанашким односима: Студије и чланци. Приштина-Горњи Милановац: Јединство, Дечје новине. 
• Bataković, Dušan T. (1992). The Kosovo Chronicles. Belgrade: Plato. 
• Bataković, Dušan T. (1993). Kosovo, la spirale de la haine: Les faits, les acteurs, l'histoire (1. izd.). Lausanne: L'Age d'Homme. 
• Bataković, Dušan T., ur. (2007). Kosovo and Metohija: Living in the Enclave (PDF). Belgrade: Institute for Balkan Studies. 
• Bataković, Dušan T. (2014). A Turbulent Decade: The Serbs in Post-1999 Kosovo: Destruction of Cultural Heritage, Ethnic Cleansing, and Marginalization (1999—2009). Paris: Dialogue. 
• Bataković, Dušan T. (2015). „Kosovo and Metohija: History, Memory and Identity”. The Christian Heritage of Kosovo and Metohija: the Historical and Spiritual Heartland of the Serbian People. Los Angeles: Sebastian Press. str. 569—608. 
• Bataković, Dušan T. (2015). „The Serbs of Kosovo and Metohija 1999-2007: Surviving in Ghetto-like Enclaves”. The Christian Heritage of Kosovo and Metohija: the Historical and Spiritual Heartland of the Serbian People. Los Angeles: Sebastian Press. str. 935—945. 
• Богавац, Милован Ј. (2004). Историја српске књижевности на Косову и Метохији 1850-1941. Београд-Приштина: Апостроф, Институт за српску културу. 
• Богдановић, Димитрије (1985). Књига о Косову. Београд: Српска академија наука и уметности. 
• Божовић, Бранислав; Вавић, Милорад (1991). Сурова времена на Косову и Метохији: Квислинзи и колаборација у Другом светском рату. Београд: Институт за савремену историју. 
• Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до 20. века. Београд: Евро. 
• Димић, Љубодраг; Борозан, Ђорђе (1998). Југословенска држава и Албанци. 1. Београд: Службени лист СРЈ, Архив Југославије, Војно-историјски институт. 
• Димић, Љубодраг; Борозан, Ђорђе (1999). Југословенска држава и Албанци. 2. Београд: Службени лист СРЈ, Архив Југославије, Војно-историјски институт. 
• Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ. 
• Дучић, Нићифор (1896). Рашко-призренска митрополија и национално-културна мисија Краљевине Србије у Старој Србији и Маћедонији. Београд. 
• Женарју, Ивана С. (2014). Црквена уметност и верска обнова у Рашко-призренској епархији (1839—1912). Београд: Филозофски факултет Универзитета у Београду. 
• Женарју-Рајовић, Ивана (2016). Црквена уметност XIX века у Рашко-призренској епархији (1839—1912). Лепосавић-Приштина: Институт за српску културу. 
• Иванић, Иван (1902). Из црквене историје Срба у Турској у XVIII и XIX веку. Београд-Нови Сад: Друштво Рад. 
• Јагодић, Милош (2012). . „Православна црква у новим крајевима Србије (1912—1915)” (PDF). Српске студије (3): 101—135. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 11. 2015. г. Приступљено 31. 7. 2017. 
• Јагодић, Милош (2016). . „Списак парохија у Рашко-призренској епархији за 1913. годину” (PDF). Српске студије (7): 368—411. Архивирано из оригинала (PDF) 31. 07. 2017. г. Приступљено 31. 07. 2017. 
• Јагодић, Милош (2017). . „Свештенство у Рашко-призренској епархији 1913. године” (PDF). Црквене студије (14): 325—348. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 11. 2018. г. Приступљено 31. 07. 2017. 
• Јастребов, Иван С. (1879). Податци за историју Српске цркве. Београд: Државна штампарија. 
• Јевтић, Атанасије (1989). . „Хроника страдања Срба на Косову и у Метохији (1941—1989)” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 33 (1-2): 55—79. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 09. 2019. г. Приступљено 25. 03. 2018. 
• Јевтић, Атанасије (1990). Страдања Срба на Косову и Метохији од 1941. до 1990. Приштина: Јединство. 
• Јовић, Саво Б. (2007). Етничко чишћење и културни геноцид на Косову и Метохији: Сведочанства о страдању Српске православне цркве и српског народа од 1945. до 2005. године. Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве. 
• Костић, Петар (1928). Црквени живот православних Срба у Призрену и његовој околини у XIX веку. Београд: Народна мисао. 
• Krstić, Branislav (2004). Kosovo: Facing the Court of History. Amherst: Humanity Books. 
• Марковић-Новаков, Александра (2011). Православна српска богословија у Призрену (1871—1890). Ниш: Епархија рашко-призренска: Епархија нишка. 
• Микић, Ђорђе (1983). „Politička, kulturna i privredna stremljenja”. Историја српског народа. knj. 6, sv. 1. Београд: Српска књижевна задруга. str. 291—315. 
• Микић, Ђорђе (1983). „Između balkanskih suseda i velikih sila”. Историја српског народа. knj. 6, sv. 1. Београд: Српска књижевна задруга. str. 316—329. 
• Микић, Ђорђе (1983). „Pod mladoturcima”. Историја српског народа. knj. 6, sv. 1. Београд: Српска књижевна задруга. str. 330—348. 
• Милеуснић, Слободан (2006). „Duhovni genocid - kulturna katastrofa: Kontinuitet crkvenorušiteljstva na Kosovu i u Metohiji”. Срби на Косову и у Метохији: Зборник радова са научног скупа (PDF). Београд: Српска академија наука и уметности. str. 53—61. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 10. 2017. г. Приступљено 26. 8. 2017. 
• Недељковић, Славиша (2012). . „Српски народ на Косову и Метохији од Грчког устанка до проглашења хатишерифа од Гилхане (1821—1839)” (PDF). Српске студије (3): 255—277. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 11. 2015. г. Приступљено 31. 7. 2017. 
• Недељковић, Славиша (2013). . „Косово и Метохија у плановима бугарске пропаганде (1870—1878)” (PDF). Српске студије (4): 61—72. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 11. 2015. г. Приступљено 31. 7. 2017. 
• Николић, Слободан, ur. (1989). Косово и Метохија у српској историји. Београд: Српска књижевна задруга. 
• Новаковић, Стојан (1895). Цариградска Патријаршија и православље у Европској Турској: Разматрања у прилог расправи црквено-просветног питања у Европској Турској. Београд. 
• Petrović, Ruža; Blagojević, Marina (1992). The Migration of Serbs and the Montenegrins from Kosovo and Metohija: Results of the Survey Conducted in 1985-1986. Belgrade: Serbian Academy of Sciences and Arts. 
• Пузовић, Предраг (2018). . „Страдање свештеника Рашко-призренске епархије током Првог светског рата” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 77 (1): 123—138. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 04. 2020. г. Приступљено 13. 07. 2018. 
• Радић, Радмила; Исић, Момчило (2015). Српска црква у Великом рату 1914-1918. Београд-Гацко: Филип Вишњић, Просвјета. 
• Радомировић, Славица, ur. (2008). Шиптарски геноцид над Србима у 20. веку: Документа Архиве Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске. Грачаница: Епархија рашко-призренска. 
• Радосављевић, Недељко В. (2012). . „Јоаникије, митрополит рашко-призренски” (PDF). Историјски часопис. 61: 145—163. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 3. 2018. г. Приступљено 20. 7. 2018. 
• Ракочевић, Новица (1983). „Političke i društvene prilike”. Историја српског народа. knj. 6, sv. 1. Београд: Српска књижевна задруга. str. 263—290. 
• Стојанчевић, Владимир (2004). . „Митрополит Михаило и питање аутономије српске цркве у Турској 1878. године”. Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. 68-69 (2002-2003): 235—240. 
• Стојанчевић, Владимир (2006). „Prošlost kosovsko-metohijskih Srba 1912-1918. godine”. Срби на Косову и у Метохији: Зборник радова са научног скупа (PDF). Београд: Српска академија наука и уметности. str. 113—123. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 09. 2015. г. Приступљено 01. 08. 2017. 
• Стојчевић, Павле (2013). Извештаји са распетог Косова Светом архијерејском синоду за Свети архијерејски сабор Српске православне цркве 1957-1990. Београд: Издавачка фондација Српске православне цркве Архиепископије београдско-карловачке, Фондација патријарх Павле. 
• Терзић, Славенко (2012). Стара Србија (XIX-XX век): Драма једне цивилизације: Рашка, Косово и Метохија, Скопско-тетовска област. Нови Сад-Београд: Православна реч, Историјски институт САНУ. 
• Хенри, Изолда (2007). Прикривање геноцида на Косову: Злочин против Бога и човечности. Београд: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска. 
• Самарџић, Рената; Нешић, Данијела; Симеуновић, Драган; Зиројевић, Мина (2022). Уништавање и присвајање културног наслеђа: Од Лувра до Косова и Палмире. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-2761-7. 

Spoljašnje veze

• Zvanična stranica Eparhije raško-prizrenske
• Manastir Dečani Arhivirano na veb-sajtu Wayback Machine (14. februar 2018)
• Manastiri Eparhije raško-prizrenske
• Istorijat Eparhije raško-prizrenske i kosovsko-metohijske, Projekat Rastko
• Večernje novosti (2017): Korak do Raške mitropolije