Hronologija Prvog svetskog rata

1914.

• 28. jun — Atentat na nadvojvodu Franca Ferdinanda, naslednika Austrougraskog prestola, koji je ubijen zajedno sa svojom ženom, vojvotkinjom Sofijom.
• 23. jul — Austrougarska šalje ultimatum Srbiji. Srbija, računajući na pomoć Rusije, odbija neke tačke ultimatuma i objavljuje mobilizaciju.
• 28. jul — Austrougarska objavljuje rat Srbiji ([1]). Rusija objavljuje mobilizaciju. Veliki rat počinje.
• 31. jul — Nemačka traži da Rusija prekine mobilizaciju. Rusija odgovara da je mobilizacija usmerena samo protiv Austrougarske.
• 1. avgust — Nemačka objavljuje rat Rusiji i započinje mobilizaciju; Italija proglašava svoju neutralnost; Nemačka i Osmansko carstvo potpisuju tajni sporazum o savezništvu.
• 2. avgust — Nemačka napada Luksemburg.
• 3. avgust — Nemačka objavljuje rat Francuskoj i napada Belgiju da bi došla sa boka francuskoj vojsci. Ujedinjeno Kraljevstvo protestuje zbog kršenja neutralnosti Belgije, koja je garantovana sporazumom.
• 4. avgust — Ujedinjeno Kraljevstvo objavljuje rat Nemačkoj.
• 5. avgust — Crna Gora objavljuje rat Austrougarskoj; Osmansko carstvo zatvara Dardanele.
• 5. avgust — 16. avgust - Nemačka opseda i zauzima tvrđavu Lijež u Belgiji.
• 6. avgust — Austrougarska objavljuje rat Rusiji. Srbija objavljuje rat Nemačkoj.
• 7. avgust — Britanske ekspedicione snage stižu u Francusku.
• 9. avgust — Crna Gora objavljuje rat Nemačkoj.
• 11. avgust — Francuska objavljuje rat Austrougarskoj.
• 14. avgust — 24. avgust - Bitka na granicama. Nemačka pobeđuje britanske ekspedicione snage i Petu francusku armiju.
• 16. avgust — 19. avgust - Srbija pobeđuje Austrougarsku u bici na Ceru.
• 17. avgust — Ruska vojska ulazi u Istočnu Prusku. Bitka kod Staluponena.
• 17. avgust — 2. septembar - Bitka kod Tanenberga: ruska vojska je teško poražena od strane Nemačke.
• 20. avgust — Nemačka zauzima Brisel.
• 22. avgust — Austrougarska objavljuje rat Belgiji.
• 23. avgust — Japan objavljuje rat Nemačkoj.
• 23. avgust — 25. avgust - Bitka kod Krasnika. Austrougarska Prva armija pobedila rusku Četvrtu armiju.
• 24. avgust — 7. septembar - Nemci opsedaju i zauzimaju tvrđavu Mauberž.
• 25. avgust — Japan objavljuje rat Austrougarskoj.
• 26. avgust — Britanske i francuske snage napadaju Togoland, nemački protektorat u zapadnoj Africi.
• 26. avgust — 27. avgust - Bitka kod Le Kateua. Saveznici se povlače.
• 26. avgust — 11. septembar - Bitka kod Lavova. Rusi zauzimaju Lavov i pomeraju front 200 km.
• 27. avgust — 7. novembar - Bitka kod Ćingdaoa. Britanske i japanske snage zauzimaju nemačku luku Ćingdao u Kini.
• 28. avgust — Britanska mornarica dobija Prvu bitku u Helgolandskom zalivu, Severno more.
• 29. avgust — 30. avgust - Bitka kod Sent Kventina, uredno povlačenje Saveznika.
• 30. avgust — Novi Zeland okupirao Nemačku Samou (kasnije Zapadna Samoa).
• 3. septembar — 11. septembar - Austrougarski poraz u bici kod Rava Ruške.
• 5. septembar — 12. septembar - Prva bitka na Marni. Nemačko napredovanje ja Parizu je zaustavljeno, označavajući krah Šlifenovog plana.
• 7. septembar — 14. septembar - Prva bitka na Mazurskim jezerima. Ruska vojska se povlači iz Istočne Pruske uz teške gubitke.
• 8. septembar — 17. septembar - Drugi Austrougarski pokušaj da napadne Srbiju doživljava neuspeh.
• 11. septembar — 21. septembar - Australijske snage zauzele Nemačku Novu Gvineju.
• 13. septembar — Južnoafričke trupe započele napad na nemačku Jugozapadnu Afriku.
• 13. septembar — 28. septembar - Prva bitka na Eni se završava obostrukim povlačenjem. Počinje Trka ka moru.
• 14. septembar — Erih fon Falkenhajn zamenjuje Helmuta fon Moltkea na mestu načelnika nemačke Vrhovne komande.
• 17. septembar — Započinje opsada Pšemisla.
• 28. septembar — 10. oktobar - Nemci opsedaju i zauzimaju Antverpen.
• 29. septembar — 31. oktobar - Bitka na reci Visli.
• 16. oktobar — 31. oktobar - Bitka kod Isera. Francuske i belgijske snage osigurale obale Belgije.
• 19. oktobar — 22. novembar - Prva bitka kod Ipresa završava Trku ka moru. Nemci su sprečeni da ne stignu da Kalea i Denkerka.
• 1. novembar — Rusija objavljuje rat Osmanskom carstvu. Bitka kod Koronela; odred krstarica Fon Špea pobeđuje flotu britanske mornarice pod Kristijanom Kredokom.
• 2. novembar — Prva bitka na Atlantiku. Ujedinjeno Kraljevstvo počinje pomorsku blokadu Nemačke.
• 3. novembar — Crna Gora objavljuje rat Osmanskom carstvu.
• 3. novembar — 5. novembar: Letov-Forbekove nemačke kolonijalne snage pobeđuju britance u bici kod Tange, Nemačka istočna Afrika.
• 5. novembar — Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo objavljuju rat Osmanskom carstvu.
• 6. novembar — Austrougarska zauzima Beograd.
• 9. novembar — Bitka kod Kokosa, severoistočni Indijski okean. Australijska krstarica Sidnej uništila nemačku krstaricu Emden.
• 11. novembar — 6. decembar - Bitka kod Lođa.
• 3. decembar — 15. decembar - Kolubarska bitka. Srbija vraća Beograd.
• 7. decembar — Izjava srpske vlade o ratnim ciljevima Srbije.
• 8. decembar — Bitka kod Folklandskih ostrva. Fon Špeova flota poražena od strane britanske mornarice.
• 16. decembar — Nemačka flota bombarduje Skarboro i Hartpul, Engleska.
• 29. decembar — 2. januar - Rusija pobeđuje u bici kod Sarikamiša, Kavkaz.

1915.

• 2. januar — Rusija započinje ofanzivu u Karpatima. Ona će se nastaviti do 12. aprila.
• 19. januar — Prvi napad cepelinina na Ujedinjeno Kraljevstvo.
• 24. januar — Bitka kod Doger Benka između britanske i nemačke flote.
• 28. januar — 3. februar - Turci ne uspevaju da zauzmu Suecki kanal.
• 4. februar — Nemačka počinje podmornički rat protiv trgovačkih brodova.
• 7. februar — 22. februar - Druga bitka na Mazurskim jezerima. Ruska 10. armija je poražena.
• 19. februar — Britansko-francuski mornarički napad na Dardanele.
• 10. mart — 13. mart - Bitka kod Nov Šapela. Nakon početnih uspeha, britanska ofanziva je zaustavljena.
• 22. mart — Završila se opsada Pšemisla. Rusi su zauzeli tvrđavu.
• 22. april — 25. maj - U drugoj bici kod Ipra, Nemci prvi put koriste hemijsko oružje.
• 25. april — Britanske snage se iskrcavaju kod rta Hel, blizu Galipolja. Potpisan Londonski sporazum između Antante i Italije.
• 28. april — Prva bitka kod Kritija. Savezničko napredovanje je odbijeno.
• 1. maj — 3. maj - Ofanziva Gorlice-Tarnov; nemačke trupe pod komandom generala August fon Makenzena probijaju ruske linije u Galiciji.
• 6. maj — 8. maj - Druga bitka kod Kritija. Savezničko napredovanje je još jednom odbijeno.
• 7. maj — Britanski putnički brod Lujzitanija potopljen od strane nemačke podmornice.
• 10. maj — Austrougarska pobedila Rusiju kod Jaroslava. Lavov je opet u austrijskim rukama.
• 12. maj — Vindhuk, glavni grad nemačke Jugozapadne Afrike su okupirale južnoafričke trupe.
• 23. maj — Italija objavljuje rat Austrougarskoj.
• 4. jun — Treća bitka kod Kritije. Još jedan neuspeh Antante. Rusi napuštaju Pšemisl.
• 22. jun — Ofanziva Gorlice-Tarnov. August fon Makenzen još jednom probija ruske linije u području Lavova.
• 23. jun — 7. jul - Prva bitka na Soči
• 27. jun — Austrougarska ponovo ulazi u Lavov.
• 28. jun — 5. jul - Britanci pobeđuju u bici kod Gali Ravine.
• 9. jul — Nemačke snage u Jugozapadnoj Africi su se predale.
• 18. jul — 3. avgust - Druga bitka na Soči
• 5. avgust — Nemci zauzimaju Varšavu.
• 6. avgust — 29. avgust - Bitka kod Sari Baira. Poslednji pokušaj Britanaca da osvoje Galipoljsko poluostrvo.
• 1. septembar — Nemci suspenduju neograničen podmornički rat.
• 8. septembar — Nikolaj II smenjuje velikog vojvodu Nikolaja Nikolajeviča sa mesta vrhovnog komandanta ruske vojske i sam preuzima to mesto.
• 25. septembar — 28. septembar - Bitka kod Lusa. Velika britanska ofanziva doživljava neuspeh.
• 6. oktobar — Srbiju napadaju Nemačka, Austrougarska i Bugarska.
• 14. oktobar — Bugarska objavljuje rat Srbiji.
• 15. oktobar — Ujedinjeno Kraljevstvo objavljuje rat Bugarskoj.
• 16. oktobar — Francuska objavljuje rat Bugarskoj.
• 18. oktobar — 4. novembar - Treća bitka na Soči.
• 19. oktobar — Italija i Rusija objavljuju rat Bugarskoj.
• 27. oktobar — Francuska armija se iskrcava kod Soluna i uz pomoć britanskih i italijanskih trupa, uspostavlja Solunski front.
• 10. novembar — 2. decembar - Četvrta bitka na Soči.
• 22. novembar — 25. novembar - Bitka kod Ktesifona.
• 27. novembar — Srpska vojska je poražena. Ona će se povući do Jadranskog mora i evakuisaće je italijanska i francuska mornarica.
• 7. decembar — Počinje opsada Kuta od strane Osmanskog carstva.
• 19. decembar — Daglas Hejg zamenjuje Džona Frenča na mestu komandanta britanskih ekspedicionih snaga.

1916.

• 6. januar — Bitka kod Mojkovca
• 8. januar — 16. januar - Austrougarska napada Crnu Goru.
• 9. januar — Galipoljska kampanja se završava porazom Saveznika i osmanlijskom pobedom.
• 11. januar — Krf zaposedaju Saveznici.
• 24. januar — Rajnhard Šer je imenovan komandantom nemačke Visoke flote.
• 25. januar — Kapitulacija Crne Gore.
• 27. januar — Regrutacija uvedena u Ujedinjenom Kraljevstvu Zakonom o vojnoj službi.
• 13. februar — 16. februar - Bitka kod Erzuruma
• 21. februar — počinje Verdenska bitka.
• 28. februar — Nemački Kamerun se predao.
• 1. mart — Nemačka nastavlja neograničeni podmornički rat.
• 1. mart — 15. mart - Peta bitka na Soči.
• 8. mart — Bitka kod Dulajle; britanski napori da izbave Kat ne uspevaju.
• 18. april — Počinje ofanziva kod jezera Naroč.
• 23. april — Uskršnji ustanak irskih pobunjenika protiv Ujedinjenog Kraljevstva.
• 29. april — Britanske snage opsednute u Kutu se predaju Osmanskom carstvu.
• 10. maj — Nemačka suspenduje neograničeni podmornički rat.
• 15. maj — 10. jun - Austrougarska ekspedicija u Trentinu.
• 31. maj — 1. jun - Bitka kod Jilanda između britanske Velike flote i nemačke Visoke flote.
• 4. jun — Počinje Brusilovljeva ofanziva.
• 5. jun — Počinje Arapski ustanak u Hedžasu. Britanski brod HMS Hempšir potopljen kod Orknijskih ostrva; lord Kičener gine.
• 10. jun — Paolo Boseli nasleđuje Antonija Salandra na mestu premijera Italije.
• 1. jul — Počinje bitka na Somi.
• 2. jul — Bitka kod Erzikana.
• 14. jul — Bitka kod izbočine Bazentin (deo bitke na Somi).
• 23. jul — 7. avgust - Bitka kod Pozijea (deo bitke na Somi).
• 3. avgust — 5. avgust - Bitka kod Romanijea. Otomanski napad na Britance na Sinaju ne uspeva.
• 3. avgust — 17. avgust - Šesta bitka na Soči. Italijani su zauzeli Goricu (9. avgust).
• 18. avgust — 5. septembar - Bitka kod Giljemonta (deo bitke na Somi).
• 27. avgust — Italija objavljuje rat Nemačkoj. Rumunija ulazi u rat na strani Antante. Njena armija će biti poražena za nekoliko nedelja.
• 29. avgust — Paul fon Hindenburg zamenjuje Erih fon Falkenhajna mestu načelnika štaba nemačke vojske.
• 6. septembar — Centralne sile stvaraju zajedničku komandu.
• 9. septembar — Bitka kod Ginšija (deo bitke na Somi).
• 10. septembar — 19. novembar - Saveznička ofanziva na Solunskom frontu.
• 14. septembar — 17. septembar - Sedma bitka na Soči.
• 15. septembar — Bitka kod Flers-Korseleta (poslednja ofanziva u bici na Somi); Britanci prvi put koriste tenkove u istoriji.
• 20. septembar — Brusilovljeva ofanziva se završava sa značajnim ruskim uspesima.
• 25. septembar — Bitka kod Morvala (deo bitke na Somi).
• 26. septembar — 28. septembar - Bitka kod izbočine Dijepval (deo bitke na Somi).
• 30. septembar — Srpska vojska osvojila Kajmakčalan.
• 1. oktobar — 5. novembar - Bitka kod Le Transloja (deo bitke na Somi).
• 9. oktobar — 12. oktobar - Osma bitka na Soči.
• 24. oktobar — Francuzi zauzimaju Fort Duamont blizu Verdena u Verdenskoj bici, koja je trajala od 21. februara.
• 1. novembar — 4. novembar - Deveta bitka na Soči.
• 13. novembar — 15. novembar - Bitka kod Ankre (poslednja faza bitke na Somi)
• 18. novembar — Bitka na Somi se završava sa ogromnim gubicima na obe strane i bez pobednika.
• 21. novembar — Umire Franc Jozef I, a nasleđuje ga Karl I.
• 25. novembar — Dejvid Biti zamenjuje Džona Dželikoa na mestu komandanta Velike flote. Dželiko postaje Prvi lord mora.
• 5. decembar — 7. decembar - Premijer Ujedinjenog Kraljevstva Henri Eksvit podnosi ostavku i nasleđuje ga Dejvid Lojd Džordž.
• 6. decembar — Nemci zauzimaju Bukurešt.
• 13. decembar — Rober Nivel zamenjuje Žozefa Žofra na mestu vrhovnog komandanta francuske vojske.
• 23. decembar — Bitka kod Magdhabe na Sinajskom poluostrvu.
• 27. decembar — Togoland je podeljen u britansku i francusku administrativnu zonu.
• 29. decembar — Grigorij Raspućin je ubijen.

1917.

• 9. januar — Bitka kod Rafe; Britanci su isterali Turke sa Sinaja.
• 16. januar — Nemački ministar spoljnih poslova Artur Cimerman šalje telegram svom ambasadoru u Meksiku, dajući mu instrukcije da predloži meksičkoj vladi savez protiv SAD.
• 1. februar — Nemačka nastavlja neograničeni podmornički rat.
• 21. februar — 25. mart - Toplički ustanak u Srbiji.
• 23. februar — Druga bitka kod Kuta; Britanci ponovo osvajaju grad.
• 25. februar — 5. april - Nemci se povlače do Hinderburgove linije.
• 1. mart — Ars fon Štrausenberg zamenjuje Konrada fon Hecendorfa na mestu načelnika štaba austrougarske vojske.
• 8. mart — 11. mart - Britanci osvajaju Bagdad.
• 15. mart — Ruski car Nikolaj II abdicira. Imenovana privremena vlada.
• 26. mart — Prva bitka kod Gaze; Britanski napori da se zauzme grad ne uspevaju.
• 2. april — 5. jun - Solunski proces protiv pukovnika Dragutina Dimitrijevića Apisa i članova Crne ruke.
• 6. april — SAD objavljuju rat Nemačkoj.
• 9. april — 12. april - Kanađani postižu značajnu pobedu u bici kod izbočine Vimi.
• 16. april — 9. maj - Druga bitka na Eni (Nivelova ofanziva) se završava katastrofom i za francusku vojsku i njenog komandanta Robera Nivela.
• 19. april — Druga bitka kod Gaze. Otomanske linije su izdržale britanski napad.
• 21. april — Bitka kod Doverskog moreuza. Neuspešan nemački pokušaj da oslabe odbranu Lamanša.
• 29. april — 20. maj - Serija pobuna u francuskoj vojsci.
• 5. maj — 15. maj - Saveznička ofanziva na Solunskom frontu.
• 9. maj — 16. maj - Bitka kod Arasa; Britanci su napali dobro utvrđenu nemačku liniju bez postizanja strateškog proboja.
• 12. maj — 6. jun - Deseta bitka na Soči.
• 15. maj — Filip Peten zamenjuje Robera Nivela na mestu vrhovnog komandanta francuske vojske.
• 23. maj — Bitka kod Maunt Hermade.
• 7. jun — 8. jun - Britanci ponovo osvajaju izbočinu Mesina.
• 10. jun — 29. jun - Bitka kod Maunt Ortigara.
• 12. jun — Grčki kralj Konstantin I abdicira.
• 25. jun — Prvi američki vojnici se iskrcavaju u Francuskoj.
• 1. jul — 19. jul - Ofanziva Kerenskog ne uspeva; to je poslednja ruska inicijativa u ratu.
• 6. jul — Arapski pobunjenici predvođeni Lorensom od Arabije osvajaju jordansku luku Akaba.
• 20. jul — Krfska deklaracija o budućnosti Kraljevine Jugoslavije.
• 31. jul — Počinje bitka kod Pašendala.
• 6. avgust — 20. avgust - Bitka kod Marasetija.
• 18. avgust — 28. avgust - Jedanaesta bitka na Soči.
• 8. septembar — Puč generala Kornilova u Rusiji ne uspeva.
• 27. septembar — 28. septembar - Bitka kod Ramadija.
• 25. oktobar — 4. novembar - Bitka kod Kobarida. Austrijanci i Nemci probijaju italijanske linije. Italijanska vojska je poražena i povlači se do reke Pijave.
• 30. oktobar — Vitorio Emanuele Orlando nasleđuje Paola Boselija ne mestu premijera Italije.
• 31. oktobar — 7. novembar - Treća bitka kod Gaze; Britanci probijaju otomanske linije.
• 2. novembar — Balforova deklaracija; britanska vlada podržava plan za jevrejski „nacionalni dom“ u Palestini.
• 5. novembar — Saveznici se dogovaraju da uspostave Vrhovni ratni savet u Versaju.
• 7. novembar — Počinje Oktobarska revolucija u Rusiji. Boljševici osvajaju vlast.
• 8. novembar — Armando Dijaz zamenjuje Luiđija Kadorna na mestu vrhovnog komandanta italijanske vojske.
• 9. novembar — 28. decembar - Prva bitka na Pijavi; Austrijanci i Nemci bezuspešno pokušavaju da pređu reku.
• 10. novembar — Bitka kod Pašendala se završava nerešeno.
• 13. novembar — Žorž Klemanso zamenjuje Pola Penleva na mestu premijera Francuske.
• 17. novembar — Druga bitka u Helgolandskom zalivu.
• 20. novembar — 3. decembar - Bitka kod Kambraja. Britanski napad ne uspeva i bitka se završava nerešenim ishodom.
• 7. decembar — SAD objavljuju rat Austrougarskoj.
• 8. decembar — 26. decembar - Bitka kod Jerusalima; Britanci ulaze u grad (11. decembar).
• 23. decembar — Rusija sklapa primirje sa Nemačkom.

1918.

• 8. januar — Vudro Vilson daje predlog svojih 14 tačaka.
• 18. januar — Borbe se nastavljaju na Istočnom frontu.
• 21. februar — Britanci zauzimaju Jerihon.
• 3. mart — U Brest-Litovsku, Lav Trocki potpisuje mir sa Nemačkom.
• 21. mart — Prva faza Prolećne ofanzive. Nemci stiču Pirovu pobedu.
• 23. mart — 7. avgust - Artiljerijska bombardovanja Pariza.
• 26. mart — Francuski maršal Ferdinand Foš imenovan Vrhovnim komandantom savezničkih snaga.
• 4. april — 30. april - Druga faza Prolećne ofanzive; rezultat je razočaravajuć za Nemce.
• 7. maj — Bukureštanski mir između Rumunije i Centralnih sila; nikada neće biti usvojen.
• 27. jun — 6. jun - Treća bitka na Eni (treća faza Prolećne ofanzive); nakon početnih uspeha, nemačko napredovanje je zaustavljeno.
• 9. jun — 12. jun - Poslednja faza Prolećne ofanzive; uprkos značajnim teritorijalnim osvajanjima, Nemci nisu postigli svoje strateške ciljeve.
• 13. jun — 23. jun - Bitka na Pijavi; austrougarska ofanziva je odbijena.
• 15. jul — 5. avgust - Druga bitka na Marni i poslednja nemačka ofanziva na Zapadnom frontu, koja nije uspela kada su Francuzi krenuli u protivnapad.
• 8. avgust — 11. avgust - Bitka kod Amijena, prva faza Stodnevne ofanzive.
• 12. septembar — Bitka kod Havrinkora, faza Stodnevne ofanzive.
• 15. septembar — Početak ofanzive na Solunskom frontu; srpska vojska vrši proboj.
• 18. septembar — 10. oktobar - Bitka na Hinderburgovoj liniji, faza Stodnevne ofanzive. Saveznici se probijaju kroz nemačke linije.
• 19. septembar — 21. septembar - Bitka kod Megida; Britanci osvajaju Palestinu.
• 26. septembar — 11. novembar - Ofanziva Mesa-Argon, poslednja faza Stodnevne ofanzive i Prvog svetskog rata.
• 29. septembar — Saveznici probijaju bugarske linije kod Dobrog Polja.
• 30. septembar — Bugarska potpisuje primirje sa Saveznicima.
• 1. oktobar — Britanci ulaze u Damask.
• 20. oktobar — Nemačka suspenduje podmornički rat.
• 24. oktobar — 4. novembar - Bitka kod Vitorija Veneta. Austrougarska vojska je razbijena. Italijani ulaze u Trento i iskrcavaju se u Trstu.
• 29. oktobar — Vilhelm Grener zamenjuje Eriha Ludendorfa na mestu Hiderburgovog zamenika.
• 29. oktobar — Pobune u nemačkoj Hošenfloti.
• 30. oktobar — Osmansko carstvo potpisuje primirje sa saveznicima.
• 3. novembar — Austrougarska potpisuje primirje sa Italijom, koje stupa na snagu 4. novembra.
• 9. novembar — Nemački car Vilhelm II abdicira. Proglašena je republika.
• 10. novembar — Austrougarski car Karl I abdicira.
• 11. novembar — Nemačka potpisuje primirje. Kraj borbi.
• 12. novembar — Austrija proglašava republiku.
• 14. novembar — Čehoslovačka proglašava svoju nezavisnost. Nemačke podmornice su zarobljene.
• 21. novembar — Nemačka Flota visokog mora se predala Ujedinjenom Kraljevstvu.
• 23. novembar — 12 dana nakon primirja, general Paul fon Letov-Forbek predaje svoju nepobeđenu armiju kod Aberkoma u današnjoj Zambiji.
• 27. novembar — Nemci se povlače iz Belgije.
• 1. decembar — Proglašena Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca.

1919.

• 3. januar — Fejsal-Vajcmanov sporazum između Arapa i Jevreja u Palestini i na Bliskom istoku.
• 18. januar — Mirovna konferencija počinje u Parizu.
• 25. januar — Prihvaćen predlog da se osnuje Liga naroda.
• 21. jun — Nemačka Hočenflota je potopljena u tesnacu Skapa.
• 28. jun — Versajski mir između Saveznika i Nemačke.
• 8. jul — Nemačka usvaja Versajski mir.
• 21. jul — Ujedinjeno Kraljevstvo usvaja Versajski mir.
• 10. septembar — Sen-Žermenski mir između Saveznika i Austrije.
• 27. novembar — Nejski mirovni ugovor između Saveznika i Bugarske.

1920.

• 10. januar — Prvi sastanak Lige naroda održan u Njujorku. Zvaničan kraj Prvog svetskog rata. Uspostavljen Slobodan grad Dancing.
• 21. januar — Pariska konferencija se završava.
• 10. februar — Referendum vraća Severni Šlezvig Danskoj.
• 19. april — 26. april - Konferencija u San Remu oko mandata Lige naroda u bivšim otomanskim teritorijama na Bliskom istoku.
• 4. jun — Trijanonski sporazum između Saveznika i Mađarske.
• 10. avgust — Mir u Sevru između Saveznika i Osmanskog carstva. Mir nije priznao Turski nacionalni pokret, koji je smatrao vladu u Istanbulu nelegitimnom.
• 8. septembar — Gabrijele D'Anuncio proglašava u Rijeci italijansko regentstvo Kvarnera.
• 1. novembar — Sedište Lige naroda premešteno u Ženevu.
• 12. novembar — Rapalski sporazum između Italije i Jugoslavije. Zadar je pripojen Italiji i uspostavljena je Slobodna Država Rijeka.
• 15. novembar — Liga naroda drži svoje prvo generalno zasedanje.

1921.

• 13. oktobar — Karski mir između boljševičke Rusije i Turske.

1922.

• 6. februar — Vašingtonski pomorski sporazum, koji ograničava težinu brodova, potpisale Francuska, Italija, Japan, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Američke Države.
• 10. april — 19. maj - Đenovska konferencija. Predstavnici 34 zemlje diskutuju o ekonomiji pre Velikog rata.
• 16. april — Rapalski mir između Nemačke i boljševičke Rusije normalizuje diplomatske odnose.
• 11. septembar — Karski mir usvojen u Jermeniji.

1923.

• 24. jul — Mir u Lozani između Saveznika i Turske, naslednice Osmanskog carstva. On zamenjuje mir u Sevru.

1924.

• 27. januar — Rimski sporazum između Italije i Jugoslavije. Rijeka je pripojena Italiji, a obližnji grad Sušak je predat Jugoslaviji.