14. мај
14. мај (14.05) је 134. дан у години по грегоријанском календару (135. у преступној години). До краја године има још 231 дана.
Догађаји
| мај | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
| 31 | ||||||
- 1607 — Енглески авантуриста Џејмс Смит основао прво енглеско насеље на тлу Северне Америке, касније по њему названо Џејмстаун.
- 1610 — Верски фанатик убио у Паризу француског краља Анрија IV, првог монарха из династије Бурбона.
- 1643 — На француски престо дошао четворогодишњи Луј XIV након смрти оца Луја XIII. Регенткиња је била његова мајка Ана Аустријска, али је стварну власт имао кардинал Мазарен.
- 1796 — Енглески лекар Едвард Џенер успешно вакцинисао против великих богиња једног осмогодишњег дечака и означио почетак модерне имунологије.
- 1811 — Педро Хуан Кабаљеро, Фулхенсио Јегрос и Хосе Гаспар Родригез де Франсија су збацили шпанског гувернера Парагваја и прогласили независност од Шпаније.
- 1900 — У Паризу отворене Летње олимпијске игре 1900., друге модерне Олимпијске игре и прве на којима су учествовале жене.
- 1940 — Током преговора о предаји холандске војске у Другом светском рату, немачки бомбардери разорили су две трећине Ротердама, при чему је погинуло око хиљаду људи, а 80.000 је остало без кућа.
- 1948 — Давид Бен-Гурион је јавно прочитао Декларацију о оснивању државе Израел.
- 1955 — Осам комунистичких земаља је у Варшави потписало уговор о оснивању Варшавског пакта.
- 1962 — Милован Ђилас изведен пред Окружни суд и осуђен на 13 година затвора и ограничење грађанских права у трајању од пет година.
- 1968 — Комунистичка влада у Чехословачкој на челу са Александром Дубчеком објавила почетак широких друштвених реформи, познатих као „Прашко пролеће“. Реформе су прекинуте већ у августу, уласком совјетских трупа у Праг.
- 1973 — САД су лансирале Скајлаб, своју прву свемирску лабораторију.
- 1989 — Вођа перониста Карлос Менем постао председник Аргентине, победивши на изборима кандидата владајуће Радикалне партије Едуарда Ангелоса.
- 1991.
- - Радио-телевизија Србије почела емитовање сателитског програма
- - Самоубиство је извршила Ђанг Цхинг, удовица кинеског лидера Мао Цедунга, један од вођа „Културне револуције“.
- 1992 — Главној улици у Београду, улици Маршала Тита, после 47 година промењен је назив у Улицу српских владара. Назив је касније промењен у краља Милана.
- 1999 — У ваздушним ударима НАТО на СР Југославију погођена колона избеглица код села Кориша на Косову, при чему је погинуло 87 особа, међу којима је највећи број деце.
- 2001 —
- Савет НАТО одобрио повратак југословенске војске и полиције у сектор Б Зоне копнене безбедности на административној граници између Косова и Србије, почев од 24. маја.
- Лидер коалиције десног центра Силвио Берлускони победио на парламентарним изборима у Италији и потом формирао 59. италијанску владу од 1945.
- 2002 — На донаторској конференцији у Њујорку, коју су покренуле УН за прикупљање помоћи за обнову Сребренице, која је током рата у БиХ била енклава под заштитом УН, обећано 5,2 милиона долара за обнову тог града.
- 2003 —
- Пред Трибуналом у Хагу почело је суђење групи бивших официра Војске Републике Српске, Видоју Благојевићу, Драгану Обреновићу, Драгану Јокићу, оптужених за злочине у Сребреници у јулу 1995. Четврти оптужени Момир Николић је након признања кривице и нагодби са Тужилаштвом, изузет из поступка.
- Ирачки званичници саопштили да је из масовних гробница у тој земљи откопано преко 2.200 тела, жртава режима Садама Хусеина.
- Алжирска војска ослободила 17 европских туриста, које су отели исламски милитанти и држали их два месеца у Сахари.
- После близу четрдесет година планирања и дебата, отпочели подземни радови на заштити Венеције од тоњења.
- 2008 — Жистин Енен, тада најбоља светска тенисерка, објавила је да се повлачи из професионалног тениса.
- 2015 — Виши суд у Београду рехабилитовао је генерала Драгољуба Михаиловића и вратио му грађанска права која су му била одузета у Београдском процесу.
Рођења
- 1316 — Карло IV Луксембуршки, краљ Чешке и римско-немачки цар.
- 1852 — Ђорђе Красојевић, политичар и адвокат.
- 1909 — Светозар Радојчић, српски историчар уметности (†1978)
- 1922 — Фрањо Туђман, хрватски политичар, први председник независне Хрватске и један од главних актера ратова у бившој СФРЈ. (†1999)
- 1925 — Љубомир Тадић, професор филозофије, члан САНУ (* 2013)
- 1944 — Џорџ Лукас, амерички редитељ и сценариста.
- 1945 — Јохан Волах, израелски фудбалер.
- 1956 — Слободан Каралић, фудбалски голман. (* 2013)
- 1965 — Овен Колфер, ирски књижевник.
- 1965 — Валерија Марини, италијанска глумица.
- 1969 — Кејт Бланчет, аустралијска глумица.
- 1971 — Софија Копола, америчка глумица, продуценткиња, сценаристкиња и режисерка.
- 1980 — Здењек Григера, чешки фудбалски репрезентативац.
- 1982 — Андер Егерт, дански рукометни репрезентативац.
- 1984 — Оли Мерс, енглески певач.
- 1993 — Кристина Младеновић, француска тенисерка српског порекла.
Смрти
- 1843 — Љубица Обреновић, супруга кнеза Милоша Обреновића.
- 1912 — Аугуст Стриндберг, шведски писац.
- 1932 — Чедомиљ Мијатовић, српски политичар, историчар и економист, члан Српске краљевске академије. (*1842)
- 1940 — Ема Голдман, литванска анархисткиња (*1869)
- 1954 — Хајнц Гудеријан, немачки генерал и један од твораца тактике блицкрига. (*1888)
- 1998 — Френк Синатра, амерички певач и филмски глумац.
- 1974 — Љубо Бабић, хрватски и југословенски сликар и историчар уметности.
- 1991 — Ђанг Ћинг, кинеска глумица и политичарка
Празници и дани сећања
- Српска православна црква слави:
