27. мај — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →Рођења |
|||
| Ред 34: | Ред 34: | ||
* [[1878]]. — [[Изадора Данкан]], америчка играчица ирског порекла. († [[1927]].) |
* [[1878]]. — [[Изадора Данкан]], америчка играчица ирског порекла. († [[1927]].) |
||
* [[1897]]. — [[Џон Кокрофтов]], енглески физичар. († [[1967]].) |
* [[1897]]. — [[Џон Кокрофтов]], енглески физичар. († [[1967]].) |
||
* [[1908]]. — [[Фриц Вит]], један од истакнутијих команданата Вафен-СС-а. Био је први командант [[12. СС оклопна дивизија Хитлерјугенд|12. СС дивизије Хитлерјугенд]]. |
|||
* [[1909]]. — [[Светозар Радојчић]], српски историчар уметности. († [[1978]].) |
* [[1909]]. — [[Светозар Радојчић]], српски историчар уметности. († [[1978]].) |
||
* [[1922]]. — [[Кристофер Ли]], британски глумац. († [[2015]].) |
* [[1922]]. — [[Кристофер Ли]], британски глумац. († [[2015]].) |
||
Верзија на датум 21. фебруар 2017. у 12:50
27. мај (27.5.) је 147. дан године по грегоријанском календару (148. у преступној години). До краја године има још 218 дана.
Догађаји
| мај | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
| 31 | ||||||
- 1358. — Угарски краљ Лудовик I уручио је граду Дубровнику Вишеградску повељу којом је Дубровачка комуна добила самоуправу, уз обавезу плаћања годишњег данка и пружања поморске помоћи новом господару.
- 1679. — Енглески парламент усвојио је „Habeas corpus“, закон који штити грађане од незаконитог хапшења и утамничења. Основни принципи тог закона уграђени су касније у устав САД.
- 1703. — Руски цар Петар Велики основао је нову престоницу Русије на ушћу реке Неве у Балтичко море, Санкт Петербург (од 1924. Лењинград, од 1991. поново Санкт Петербург). Главни град Русије био је до 1918.
- 1806. — Француска војска је ушла у Дубровник, чиме је Дубровачка република изгубила вишевековну независност.
- 1860. — Ђузепе Гарибалди, у походу за уједињење Италије, заузео је Палермо на Сицилији.
- 1905. — У Руско-јапанском рату, руска флота доживела је тежак пораз у бици код Цушиме изгубивши 26 од 45 бродова.
- 1937. — У Сан Франциску је пуштен у саобраћај „Голден гејт“, један од највећих мостова у свету.
- 1941. — Британска морнарица је потопила у Другом светском рату немачки бојни брод "Бизмарк", при чему је погинуло је 2.300 људи.
- 1942. — У окупираној Чешкој смртно је рањен шеф Рајхсзихерхајтсхауптамтa Рајнхард Хајдрих.
- 1960. — У Турској је војним ударом оборена влада Аднана Мендереса, а власт је преузео Комитет националног јединства са генералом Кемалом Гирселом на челу.
- 1988. — Сиријске трупе ушле су у јужна предграђа Бејрута и окончале тронедељене уличне борбе између ривалских муслиманских шиитских милиција.
- 1992. —
- У реду за хлеб у центру Сарајева од експлозије гранате 16 особа је погинуло, а 144 су рањене. Види Масакри на Маркалама
- Основано Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана Војске Републике Српске
- 1993. — У експлозији аутомобила-бомбе испред галерије Уфици у Фиренци петоро људи је погинуло, а колекција галерије озбиљно је оштећена.
- 1997. —
- НАТО и Русија потписали су „Оснивачки акт о међусобној сарадњи“, којим је формиран заједнички Стални савет НАТО-Русија за консултације о европској безбедности.
- Шефови дипломатија Хрватске и СР Југославије Мате Гранић и Милан Милутиновић потписали су у Загребу конзуларну конвенцију којом се уређује статус дипломатских представништва.
- 1999. — Међународни суд за ратне злочине у Хагу оптужио је председника СР Југославије Слободана Милошевића и још четворицу највиших функционера Југославије и Србије за злочине против човечности и ратне злочине почињене на Косову.
- 2000.. - ВК Бечеј постао клупски првак Европе у ватерполу победом над ХАВК Младости са 11:8 на Фајнал фору у Бечеју
- 2001. — У Јапану је одржан први референдум на тему енергетике. Становници села Карива, у коме се налази највећа нуклеарна електрана на свету, изјаснили су се против коришћења рециклираног плутонијума у њеним постројењима.
- 2003. — Председник Перуа Алехандро Толедо увео је 30-дневно ванредно стање, због серије штрајкова и демонстрација широм земље, које је покренуо синдикат учитеља штрајком 12. маја.
- 2004. — Српски бизнисмен Богољуб Карић регистровао је у Београду странку Покрет „Снага Србије“ и постао њен председник.
Рођења
- 1868. — Алекса Шантић, српски песник. († 1924.)
- 1876. — Петар Бајаловић, српски архитекта. († 1947.)
- 1878. — Изадора Данкан, америчка играчица ирског порекла. († 1927.)
- 1897. — Џон Кокрофтов, енглески физичар. († 1967.)
- 1908. — Фриц Вит, један од истакнутијих команданата Вафен-СС-а. Био је први командант 12. СС дивизије Хитлерјугенд.
- 1909. — Светозар Радојчић, српски историчар уметности. († 1978.)
- 1922. — Кристофер Ли, британски глумац. († 2015.)
- 1923. — Хенри Кисинџер, амерички дипломата немачког порекла.
- 1936. — Иво Брешан, југословенски и хрватски писац и стенариста. († 2017.)
- 1947. — Бранко Облак, југословенски и словенски фудбалер и тренер.
- 1967. — Пол Гаскојн, енглески фудбалер и тренер.
- 1972. — Ивет Сангало, најпознатија бразилска певачица аше музике.
- 1987. — Жервињо, фудбалер из Обале Слоноваче.
Смрти
- 366. — Прокопије, римски узурпатор (* 326).
- 927. — Симеон, први бугарски цар и највећи владар средњовековне Бугарске.
- 1564. — Жан Калвин, швајцарски теолог француског порекла. (* 1509).
- 1840. — Николо Паганини, италијански виолиниста и композитор. (* 1782).
- 1910. — Роберт Кох, немачки бактериолог. (* 1843).
- 1964. — Џавахарлал Нехру, индијски државник, први премијер независне Индије. (* 1889).
- 2005. — Драгослав Андрић, српски писац, драматург, лексикограф, публициста и шахиста, састављач антологија и преводилац. (* 1923).
- 2016. — Ђорђе Јелисић, српски позоришни, филмски и телевизијски глумац. (* 1925).
Празници и дани сећања
- Српска православна црква слави: