Tokio

Iz projekta Википедија

ДН торањ 21 се уздиже изнад зграде у којој је радио Даглас Мекартур.

DN toranj 21 se uzdiže iznad zgrade u kojoj je radio Daglas Mekartur.

Tokio je metropola - grad koji je zapravo sastavljen od više delova, koji bi se mogli smatrati posebnim gradovima. Verovali ili ne, ali Tokio se sastoji od 26 gradova, 6 gradića i osam sela koji su tokom vekova srasli zajedno. Prostire se na preko 2000 kvadratnih kilometara i obuhvata dva lanca ostrva koja se protežu do 185 kilometara od centra grada. Takođe, Tokio je podeljen u 23 opštine koje imaju svoje gradonačelnike i svoju upravu. Širi Tokio obuhvata i četiri nacionalna parka. Iako većina ljudi smatra da je grad s najviše stanovnika na planeti Meksiko Siti, pravi rekorder je glavni grad Japana- u njemu živi više od 35 miliona ljudi. Iako zvanični podaci o tome ne postoje, Tokio se istovremeno smatra i centrom svetske tehnologije i gradom koji se najviše reibližio prizorima gradova iz dela naučne fantastike.

U Tokiju su održane Letnje olimpijske igre 1964.

[uredi] Istorija

Šinđuku

Prvi tragovi o životu na prostoru današnjeg Tokija potiču iz VII veka. Tada je , naime, izgrađen najstariji tokijski budistički hram. Po legendi, ovaj hram izgrađen je nakon što su dva brata ribara pronašla zlatnu statuu boginje Kanon. Da bi statua bila udomljena, izgrađena je prvo mala kapela koja se vremenom proširila u hram. Hram Sensođi postoji i danas. Gotovo da je bio uništen tokom Drugog svetskog rata, ali je 1958. godine obnovljen. Tvrđava oko gradića Edo, kako se isprva zvao Tokio, građena je sredinom petnaestog veka. Ali, pravi procvat dolazi tek 1524. godine. Nakon više vekova ratova između veleposednika, vojni zapovednik, šogun, Tokugava Ljeasu uspostavlja mir i ujedinjuje Japan. On se seli u Edo i ovaj grad dobija na značaju, iako nije zvanična prestonica. Tokio će svoje sadašnje ime dobiti 1869. godine, kada imperator Meiđi seli svoje sedište iz Kjota. Tada je ukinuta vlast šoguna i car postaje jedini vladar. Inače, naziv Tokio u prevodu znači Prestonica Istoka.

[uredi] Palata

Sedište carske vlasti Japana nalazi se na mestu nekadašnjeg utvrđenja grada Edo, koje su nekada kao svoj dom koristili i šoguni. Ovu raskošnu građevinu okružuju brojni vrtovi, od kojih su neki otvoreni i za javnost. Iz njih se do palate i unutrašnjih vrtova stiže preko jednog od dva mosta. Međutim, ti delovi su otvoreni za javnost samo dva dana godišnje, za Novu godinu i za carev rođendan. Legenda kaže da je prvi car Japana, Jimu, sin boginje Sunca Amaterasu i da je krunisan pre otprilike hiljadu i po godina. Za razliku od gotovo svih drugih svetskih dinastija, ova se održala do danas, i današnji car je direktan potomak cara Jimua. Iako kroz istoriju carevi nisu uvek imali vlast, uvek su predstavljali autoritet koji su uvažavali nosioci stvarne vlasti. Čak i danas, kada je Japan moderna država sa demokratski izabranom vlašću, carska porodica smatra se izuzetno značajnom i uvaženom.

[uredi] Železnica

Železnica je osnovno prevozno sredstvo u Tokiju još od početka 20. veka. Zahvaljujući brižljivo planiranom javnom prevozu, ovaj grad uspešno izdržava 35 miliona svojih stanovnika koji neprekidno žure sa jednog na drugi kraj grada. Broj automobila u odnosu na broj stanovnika je relativno mali- vozovi su brži, tačniji i jeftiniji način kretanja kroz grad. Istini za volju, tokom špica su pretrpani do te mere da na prometnijim stanicama postoje ljudi kojima je posao da poguraju one koji vise sa vrata i pomognu im da stanu u već krcat vagon. Gradski saobraćaj obuhvata preko 17 linija i više od 1000 stanica. Najprometnija je Šinđuku, koja je svakako i svetski rekord sa preko 3 miliona putnika dnevno. Na samu stanicu se ulazi kroz jedan od 200 ulaza. Po površini prevazilazi je jedino železnička stanica u gradu Nagoji.

[uredi] Ginza

Ovo je deo grada sa najviše prodavnica, restorana i noćnih klubova. Svaka robna marka koja nešto znači u svetu ima svoj prostor upravo u Ginzi. Nekada se tu nalazila kovnica srebrnjaka po čemu je ceo kraj dobio ime. Nakon velikog zemljotresa 1923, oblast je pretvorena u trgovinsku četvrt koja je brzo napredovala. Ginza je poznata po najskupljem zemljištu na svetu- kvadratni metar građevinskog zemljišta često prelazi cenu od 100000 američkih dolara. Tokom vikenda Ginza je pešačka zona, a brojni restorani otvaraju svoje bašte.

[uredi] Akihabara

U pitanju je četvrt koja najviše podseća na buvlju pijacu iz naučnofantastičnih filmova. Iako su glavni artikli elektronika, kompjuterske komponente i audio i video oprema, na istim tezgama može se kupiti sve i svašta, uključujući i voće i odeću. Putnik namernik ovde se najpre sreće s neonskim reklamama i video bimovima , ali, za razliku od većine drugih bazara u svetu, ovde prodavci ne mame kupce glasnim reklamiranjem svoje robe i izvikivanjem cena. Naime, kako i dolikuje centru svetske elektronike, svi glasovi su snimljeni i vrte se neprekidno pojačani do maksimuma. Akihabara je zbog toga bučna, šarena i gotovo neprohodna.

[uredi] Zemljotresi

Zemljotresi su česta pojava u Japanu. Manji potresi mogu se očekivati bar jednom mesečno i stanovništvo je prilično naviknuto na njih. Nažalost, neki od zemljotresa su jači i prilično razorni. Najteži udarac naneo je Veliki kanto zemljotres, 1. septembra 1923. Za samo nekoliko minuta Tokio i susedna Jokohama su gotovo u celosti srušeni. Živote je izgubilo između 100000 i 150000 ljudi, a oko dva miliona ljudi ostalo je bez domova. Zemljotres je izazvao niz požara koji su se brzo proširili zahvaljujući tajfunu koji je duvao sa Pacifika. Usled medijske zbrke koja je nastala, danima nakon zemljotresa na ulicama su vladali haos i nasilje. Požari su ugašeni tek tri dana kasnije. Rekonstrukcija grada trajala je decenijama.

[uredi] Jokohama

Jokohama možda najbolje ilustruje širenje Japana na okolne gradove i sela. Nekada, ona je bila ribarsko selo. Sa otvaranjem Japana ka svetu tokom 19. veka, selo se pretvorilo u luku, a zatim u mali gradić koji je brzo prihvatio uticaj dalekih zapadnih zemalja. Do kraja veka, tu su se objavljivale prve japanske novine, a ulice su po prvi put bile osvetljene lampam na gas. Budući da se nalazi na zapadnoj strani Tokijskog zaliva, na svega tridesetak kilometara od užeg centra grada, Jokohama je od 1927. povezana sa Tokiom redovnom metro linijom. Već deceniju kasnije, gradovi se stapaju u jedan. Zahvaljujući Jokohami danas je Tokipo jedini grad na svetu koji ima predgrađe sa više od 3 miliona stanovnika.