30. maj

30. maj (30.5.) je 150. dan godine po gregorijanskom kalendaru (151. u prestupnoj godini). Do kraja godine ima još 215 dana.

maj
P	U	S	Č	P	S	N
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30
31

Događaji

• 1431 — U Ruanu spaljena na lomači francuska nacionalna heroina Jovanka Orleanka, pošto je po nalogu Engleza pred crkvenim sudom optužena da je jeretik i veštica. Rehabilitovana je na reviziji procesa 1456, a odlukom pape Benedikta XV 1920. proglašena je za sveticu.
• 1498 — Kristifor Kolumbo isplovio sa šest brodova iz španske luke Sanlukar de Barameda na treće putovanje u Novi svet, tokom kojeg je otkrio Trinidad i obale Južne Amerike.
• 1536 — Engleski kralj Henri VIII venčao se s trećom ženom, Džejn Simor, 11 dana posle pogubljena njegove druge žene Ane Bolen.
• 1848 — SAD i Meksiko ratifikovali sporazum potpisan u februaru 1848. nakon poraza Meksikanaca u američko-meksičkom ratu. Za naknadu od 15 miliona dolara, u sastav SAD ušle su meksičke teritorije Novi Meksiko, Kalifornija, delovi Nevade, Jute, Arizone i Kolorada.
• 1876 — Zbačen osmanski sultan Abdul Azis, a na presto je stupio njegov nećak sultan Murat V, koji je svrgnut nekoliko meseci kasnije i stavljen u doživotni pritvor u jednu carigradsku palatu.
• 1913 — Londonskim mirom je okončan Prvi balkanski rat.
• 1942 — Britansko ratno vazduhoplovstvo je sa 1.047 aviona bombardovalo nemački grad Keln u Drugom svetskom ratu.
• 1956 — Jugoslovenska državno-partijska delegacija s Josipom Brozom Titom na čelu doputovala je u SSSR, u prvu posetu nakon smrti Staljina i raskida s Moskvom 1948.
• 1973 — Zapadna Nemačka i Čehoslovačka postigle su dogovor o normalizaciji odnosa, nakon 32-godišnjeg prekida.
• 1976 — Prvi voz krenuo prugom Beograd-Bar. Prvi putnik je bio Josip Broz Tito u svom „plavom vozu“.
• 1980 — Papa Jovan Pavle II stigao je u Pariz, u prvu posetu jednog pape Francuskoj od 1814.
• 1992 —
  • Savet bezbednosti UN usvojio rezoluciju 757 kojom su SR Jugoslaviji, zbog umešanosti u rat u Bosni, uvedene sankcije koje podrazumevaju potpunu ekonomsku blokadu i prekid svih naučnih, kulturnih i sportskih veza sa svetom.
  • U Beogradu ispred Jugoslovenskog dramskog pozorišta nekoliko stotina dramskih umetnika jednosatnim ćutanjem izrazilo je protest protiv rata na tlu bivše Jugoslavije i saosećanje sa svim žrtvama.
• 1995 — Rusija formalizovala odnose s NATO-om, ali je ponovila upozorenje da bi širenje zapadnog vojnog saveza na istok Evrope moglo da podeli kontinent.
• 1998 — U severnoj avganistanskoj provinciji Tahar u zemljotresu je poginulo najmanje 3.000 ljudi.
• 1999 —
  • U vazdušnim udarima NATO-a na SR Jugoslaviju pogođen je sanatorijum u Surdulici. Poginulo je 20 ljudi, u Varvarinu je pogođen most. Poginulo je 10 ljudi.
  • Najmanje 54 osobe poginule su u Minsku, u jurnjavi nekoliko hiljada mladih, koji su nakon završetka koncerta rok muzike jurnuli u ulaz stanice podzemne železnice da se sklone od iznenadne provale oblaka.
• 2000 — Vojna komanda na Fidžiju proglasila je vanredno stanje da bi okončala krizu koju su izazvali pobunjenici držeći premijera i grupu vladinih službenika kao taoce.
• 2001 — Na poslednjem suđenju u Nemačkoj za zločine počinjene u Drugom svetskom ratu, bivši oficir SS-a i nadzornik u koncentracionom logou Terezijenštat, 89-godišnji Anton Malot osuđen je na doživotni zatvor, zbog ubistva trojice i pokušaja ubistva četvrtog zatvorenika jevrejske nacionalnosti na svirep način.
• 2003 — Savet bezbednosti UN odobrio je slanje mirovnih trupa u severoistočnu provinciju Ituri u Kongu, radi uspostavljanja mira i sigurnosti u regionu, koji je narušen nasiljem između etničkih milicija. EU je, takođe, odobrila odlazak oko 1.400 svojih trupa u tu zemlju.

Rođenja

• 1814 — Mihail Bakunjin, ruski revolucionar anarhista. († 1876)
• 1846 — Karl Faberže, ruski juvelir, najpoznatiji po uskršnjim Faberžeovim jajima. († 1920)
• 1876 — Vladimir Nazor, hrvatski i jugoslovenski književnik i političar, 1. predsednik NR Hrvatske. († 1949)
• 1908 — Hanes Alven, švedski fizičar, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku (1970). († 1995)
• 1909 — Beni Gudman, američki džez muzičar (klarinetista). († 1986)
• 1912 — Hju Grifit, velški glumac. († 1980)
• 1930 — Živorad Kovačević, srpski političar, diplomata i pisac, gradonačelnik Beograda (1974—1982). († 2011)
• 1932 — Zvonimir Balog, hrvatski dečji književnik. (prem. 2014)
• 1934 — Alketas Panagulijas, grčki fudbaler i fudbalski trener. († 2012)
• 1946 — Dragan Džajić, srpski fudbaler.
• 1951 — Stiven Tobolovski, američki glumac.
• 1951 — Zdravko Čolić, srpski pevač.
• 1953 — Kolm Mini, irski glumac.
• 1954 — Siniša Kovačević, srpski dramaturg, scenarista i političar.
• 1958 — Mari Fredrikson, švedska muzičarka, najpoznatija kao članica dua Roxette. († 2019)
• 1959 — Blaž Slišković, bosanskohercegovački fudbaler i fudbalski trener.
• 1964 — Tom Morelo, američki muzičar i glumac, najpoznatiji kao član grupa Rage Against the Machine i Audioslave.
• 1964 — Mark Šepard, britanski glumac i muzičar.
• 1967 — Aleksandar Trifunović, srpski košarkaš i košarkaški trener.
• 1971 — Idina Menzel, američka glumica i muzičarka.
• 1971 — Dankan Džouns, engleski reditelj, scenarista i producent.
• 1974 — Si Lo Grin, američki muzičar, muzički producent i glumac.
• 1974 — Big El, američki hip hop muzičar. († 1999)
• 1974 — Konstantinos Halkijas, grčki fudbalski golman.
• 1976 — Radoslav Nesterović, slovenački košarkaš.
• 1976 — Magnus Norman, švedski teniser.
• 1977 — Sabina Vajrača, bosanskohercegovačko-američka rediteljka, scenaristkinja i producentkinja.
• 1980 — Stiven Džerard, engleski fudbaler i fudbalski trener.
• 1981 — Devendra Banhart, venecuelansko-američki muzičar i vizuelni umetnik.
• 1986 — Vladimir Dragičević, crnogorski košarkaš.
• 1986 — Marko Simonović, srpski košarkaš.
• 1992 — Džeremi Lemb, američki košarkaš.
• 1994 — Zak Ledej, američki košarkaš.
• 1996 — Kristijan Garin, čileanski teniser.
• 1996 — Aleksandar Golovin, ruski fudbaler.
• 1999 — Džou Guanju, kineski automobilista.

Smrti

• 1431 — Jovanka Orleanka, francuska nacionalna heroina. (* 1412)
• 1593 — Kristofer Marlou, dramski pisac engleske renesanse. (* 1564)
• 1640 — Peter Paul Rubens, flamanski barokni slikar. (* 1577)
• 1744 — Aleksandar Poup, engleski pesnik i satiričar. (* 1688)
• 1778 — Volter, francuski filozof, pisac i istoričar. (* 1694)
• 1912 — Vilbur Rajt, američki pilot i konstruktor aviona, pionir avijacije. (* 1867)
• 1918 — Georgij Valentinovič Plehanov, ruski filozof. (* 1856)
• 1960 — Boris Leonidovič Pasternak, ruski pisac, nobelovac. (* 1960)
• 1961 — Rafael Truhiljo, dominikanski diktator. (* 1891)
• 1994 — Pavle Savić, srpski nuklearni fizičar i hemičar, profesor Beogradskog univerziteta. (* 1909)

Praznici i dani sećanja

• Srpska pravoslavna crkva slavi:
  • Svetog apostola Andronika
  • Svetog mučenika Solohona
  • Svetog Stefana - patrijarha carigradskog

Vidi još

• Spisak datuma
• Spisak godina
• Spisak decenija
• Spisak vekova
• Spisak milenijuma