Piridoksamin
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC naziv
4-(aminomethyl)-5-(hydroxymethyl)-2-methylpyridin-3-ol
| |
| Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.001.491 |
| KEGG[1] | |
| |
| Svojstva | |
| C8H12N2O2 | |
| Molarna masa | 168,20 g·mol−1 |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
Piridoksamin je provitamin u vitaminskoj B6 familiji, koja obuhvata piridoksal i piridoksin. Piridoksamin se konvertuje u biološki aktivnu formu vitamina B6, piridoksal 5-fosfata, putem vitaminskog B6 puta spasavanja.[4] Vitamin B6 deluje kao enzimski kofaktor u mnoštvu metaboličkih procesa. U hrani, piridoksamin se obično nalazi kao 5’-fosfatni derivat, koji se hidrolizuje intestinalnim fosfatazama do piridoksamina i apsorbuje se u jejunumu.[5] Apsorbovani piridoksamin se konvertuje do piridoksamin 5’-fosfata piridoksal kinazom, koji se dalje konvertuje do aktivnog piridoksal 5-fosfata piridoksamin-fosfat transaminazom ili piridoksin 5’-fosfat oksidazom.[6]
Piridoksamin je baziran na strukturi piridinskog prstena, sa hidroksil, metil, aminometil, i hidroksimetil supstituentima. On se razlikuje od piridoksina po supstituentu na 4-poziciji. Fenol u poziciji 3, i aminometilna grupa u poziciji 4 njegovog prstena daju piridoksaminu niz hemijskih osobina, među kojima su čišćenje slobodnih radikala i karbonila formiranih šećernom i lipidnom degradacijom, kao i helacija metalnih jona koji katalizuju Amadorijeve reakcije.[7]
Literatura[уреди | уреди извор]
- ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Roje S (2007). „Vitamin B biosynthesis in plants”. Phytochemistry. 68 (14): 1904—21. PMID 17512961. doi:10.1016/j.phytochem.2007.03.038.
- ^ Merrill AH, Henderson JM (1990). „Vitamin B6 metabolism by human liver”. Ann. N. Y. Acad. Sci. 585 (1 Vitamin B6): 110—7. PMID 2192606. doi:10.1111/j.1749-6632.1990.tb28047.x.
- ^ Ink SL, Henderson LM (1984). „Vitamin B6 metabolism”. Annu. Rev. Nutr. 4 (1): 455—70. PMID 6380540. doi:10.1146/annurev.nu.04.070184.002323.
- ^ Adrover M, Vilanova B, Frau J, Muñoz F, Donoso J (2008). „The pyridoxamine action on Amadori compounds: A reexamination of its scavenging capacity and chelating effect”. Bioorg. Med. Chem. 16 (10): 5557—69. PMID 18434162. doi:10.1016/j.bmc.2008.04.002.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
Klinička ispitivanja: