Портал:Општина Баточина
 | Уколико желите да поново покренете овај портал, прво своју наум изложите заједници на ВП:Трг/Википолитика. |  |
Општина Баточина
|
|
Општина Баточина је општина у Шумадијском округу у централном делу Србије. По подацима из 2004. општина заузима површину од 136 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 10474 ha, а на шумску 27348 ha). Заузима шесто место у округу.
Центар општине је насеље Баточина. Општина Баточина се састоји од 11 насеља. По подацима из 2002. године у општини је живело 12220 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -7,1‰, а број запослених у општини износи 2095 људи. У општини се налази 11 основних и 2 средње школе.
Територија баточинске општине се налази у средишњем делу Србије. Она је смештена у источном пределу Шумадије и захвата углавном сливно подручје доњег тока Лепенице са делом крајње југозападне стране Доњовеликоморавске котлине.
Варошица Баточина је административно средиште општине, налази се у северном делу општинске територије. Већи део насеља смештен је на левој обали Лепенице. На левој страни лепенице су осам, а на десној три краја Баточине.
Општина Баточина се граничи са севера и североистока лаповачком, истока свилајначком, југоистока јагодинском, југозапада и запада крагујевачком и са запада с северозапада рачанском општином. Укупна дужина Баточинске грнице износи око 59 km. Најкраћа је источна према општини Свилајнац, а најдужа према крагујевачкој општини 20 km.
Изабрано насеље
Прњавор је насеље у Србији у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2011. има 166 становника (према попису из 2002. било је 186 становника).
Прњавор се налази на 239 метара надморске висине, и то на координатама 44° 07′ 01" северно и 21° 01′ 29" источно. Налази се на око 9 km од Баточине, 15 km од Крагујевца и 115 km од Београда.
Кроз село пролази магистрални пут Баточина-Крагујевац-Краљево-Чачак.
Првобитан назив села је био Грнчарица, према истоименом манастиру, чији је посед Прњавор био. Село највероватније постоји од кад постоји и манастир. У турском попису 1739/41. године налази међу пустим селима. На првом попису након завршетка Другог српског устанка 1818. село је имало 6. домаћинствa са 18 харачких глава. Године 1820. први пут се помиње под садашњим именом.
Песма о бици код Баточине
| „ | После затим Црни Ђорђе стиже.
И опколи Крагујевац брже; Па к’ удари брже на Кучук Алију И учини борбу страшну, И ту Кучук-Алију разбише, К Баточини после отидоше, И на Турке тамо ударише, У ханове они с’ затворише после Срби јуриш учинише и Ханове Турске попалише, и ту тријест рањених Турака, изгореше жалосна им мајка, седамдесет на месту остаде, друге шпијун одатле изведе, пак одатле почеше бегати, к Јагодини што брже градити Ал’ их срете Ђорђе Петровићу, И Стефан Баша-Јаковљевићу, Храбра војска и њ’ удари, за четри сата их терали, ту сто тријест Турака падоше, на путу мртви остадоше, и убише Хусеин-Ганића, А и Јусуф-Агу Климентића. |
” |
Верски објекти
Да ли сте знали
- ... да је код села Градац, у пећини испод Јерининог брда откривено једно врло значајно палеолитско налазиште?
- ... да су крајеви у долини Лепенице дошли под српску власт за време владавине Стефана Немање, и да су признате српској држави након Битке на Морави 1190. када је упркос поразу од византисјког цара Исака II Анђела Немања задржао велики број освојених територија, укључујући и област Лепенице?
- ... да су најстарија српска насеља на данашњој територији општине Баточина према турском попису 1476. године Баточина, Доброводица, Градац и Турчин?
- ... да је до 1516. године Баточина била влашко село?
- ... да је Баточину 1593 године за паланку прогласио Синан паша?
- ... да се Црни Као некада звао Топола?
- ... да је први назив Брзана био Грабовац?
- ... да је у Великом турском рату Гроф Лудвиг Баденски 17. јуна 1689. у бици код Баточине савладао војску турског везира Кара Мустафа паше?
- ... да су устаници предвођени Карађорђем успели да ослободе Баточину 1804. године у Бици код Баточине?
- ... да је српски кнез Димитрије Парезан из Брзана погинуо у бици на Мозгову 1813. године.
- ... да се у Брзану налази црква брвнара која је саграђена 1822. године
- ... да је у Српско-турском рату (1876-1878) учествовало 206 бораца из Баточине?
- ... да је Баточина 1878. године проглашена за варош?
- ... да је деведесетих година деветнаестог века у Баточини отварена женска школа?
- ... да је први доктор у Баточини био Др Павле Туцаковић који је лечио људе од 1924. године?
- ... да је 14. октобра 1944. Баточина ослобођена уласком Народноослободилачке војске Југославије и Црвена армије у варош?
- ... да је приликом ослобађања Баточине 1944. године погинуло 28. војника црвене армије?
- ... да је аутобуска станица у Баточини изграђена 3. септембра 1975. године?
- ... да је Горња Баточина до 1979. године била самостално насеље?
- ... да се од Другог светског рата до 1992. године Основна школа „Свети Сава" у Баточини звала „14. октобар"?
- ... да је фудбалски клуб Бадњевац 1996. године играо полуфинале купа Југославије са Партизаном?
Задаци
Добри чланци
Изабрана слика Баточине
Изабрани чланак
Црква брвнара у Брзану, налази се око 10 километара од Баточине и око 30 километара од Крагујевца и припада Епархији шумадијској Српске православне цркве.
Црква брвнара је саграђена 1822. године уз помоћ кнеза Милоша Обреновића и служила је све до 1928. када је сазидана данашња црква. Њу је градио мајстор Јован који је такође саградио Манастир Покајницу.
Богата је иконама и фрескама. Иконостас је насликао мајстор Јован Јања 1829-1830. године са великом позлатом. Конзерваторски радови чишћења и заштите су извршени 1951. и 1952. године. Стара црква брвнара је као историјски споменик културе под заштитом државе.
Флора и фауна
Демографија
Према подацима са последњег пописа 2011. године у општини је живело 11.760 становника. Највећа насеље по броју становника је Баточина са 5.804 а најмање Прњавор са 166 становника.
Општина Баточина — 11760
- 1. Баточина — 5804 становника
- 2. Брзан — 1754 становника
- 3. Бадњевац — 1084 становника
- 4. Жировница — 742 становника
- 5. Милатовац — 555 становника
- 6. Кијево — 482 становника
- 7. Црни Као — 410 становника
- 8. Доброводица — 381 становника
- 9. Градац — 206 становника
- 10. Никшић — 176 становника
- 11. Прњавор — 166 становника
Спорт
Славољуб Кизић је српски фудбалер и тренер, рођен 16. августа 1971. године. Тренутно наступа за Лепеницу из свог родног места Бадњевца. Такође је тренер у крагујевачком Арсеналу. Игра на позицији везног играча. У својој каријери играо је и за Бадњевац, Будућност из Ваљева, Лозницу, Железник из Београда, Раднички из Крагујевца, Сартид из Смедерева и Шумадинац из Крагујевца.
Као тренер радио је у млађим селекцијама крагујевачких клубова, Радничког, Сушице и Шумадије 1903. У сениорској конкуренцији водио је Слогу из Баточине.
Славољуб Кизћ је почео да игра фудбал са десет година у свом родном Бадњевцу. Прошао је све млађе категорије овог клуба, а са првим тимом је за 5 година прешао исто толико рангова и дошао до друге лиге. Био је капитен тима који је највећи успех остварио када је 1996. године играо полуфинале купа са Партизаном. После велике борбе елиминисани су укупним резултатом 3:2. У првом мечу у Бадњевцу резултат је био 1:1, док је у Београду славио Партизан 2:1.
Спорт
Вести
Учесници
Ако желите да помогнете у уређивању портала као и писању и сређивању чланака о општини Баточина, допишите своје име.
| Насељена места |  | |
|---|---|---|
| Култура | ||
| Знаменитости | ||
| Верски објекти | ||
| Спорт | ||
| Манастири |  | |
|---|---|---|
| Цркве | ||
