10. март — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Козметичке исправке, replaced: ]]. — → ]] — (56), ]].) → ]]) (17) |
||
Ред 6: | Ред 6: | ||
}} |
}} |
||
* [[241. п. н. е.]] — [[Римска република]] је поразила [[Античка Картагина|Картагину]] у пресудној поморској [[битка код Егатских острва|бици код Егатских острва]]. |
* [[241. п. н. е.]] — [[Римска република]] је поразила [[Античка Картагина|Картагину]] у пресудној поморској [[битка код Егатских острва|бици код Егатских острва]]. |
||
* [[1528]] |
* [[1528]] — У [[Беч]]у као [[Јерес|јеретик]] на ломачи спаљен [[Балтазар Хубмајер]], један од вођа аустријских баптиста. |
||
* [[1629]] |
* [[1629]] — Енглески краљ [[Чарлс I Стјуарт|Чарлс I]] распушта парламент чиме почиње једанаестогодишњи период током кога се енглески парламент није састајао (Тринестогодишња тиранија). |
||
* [[1813]] |
* [[1813]] — Први пут је додељено немачко војно одликовање [[Гвоздени крст]]. |
||
* [[1834]] |
* [[1834]] — У околини [[Дервента|Дервенте]] избила је [[Поп-Јовичина буна]] против турске власти. |
||
* [[1876]] |
* [[1876]] — [[Александер Грејам Бел]] је остварио први двосмерни [[телефон]]ски позив. |
||
* [[1915]] |
* [[1915]] — У [[Чикаго|Чикагу]] одржан Први југословенски народни сабор, с представницима 486 разних исељеничких организација из [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и [[Канада|Канаде]], као прва велика јавна манифестација у свету у корист идеје о ослобађању и уједињењу јужнословенских народа у једну државу. |
||
* [[1922]] |
* [[1922]] — [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Британске]] власти ухапсиле [[Махатма Ганди|Махатму Гандија]] и оптужиле га за побуну. |
||
* [[1948]] |
* [[1948]] — Шеф дипломатије [[Чехословачка|Чехословачке]] [[Јан Гариг Масарик]], син првог председника Чехословачке [[Томаш Масарик|Томаша Масарика]], извршио самоубиство искочивши кроз прозор зграде Министарства у [[Праг]]у. |
||
* [[1952]] |
* [[1952]] — Суочен са могућим изборним поразом, бивши председник [[Куба|Кубе]] [[Фулгенсио Батиста]] је извршио државни удар и преузео власт. |
||
* [[1959]] |
* [[1959]] — У Ласи, главном граду [[Тибет]]а, избила побуна против кинеске власти. После вишедневних уличних борби [[Кина|Кинези]] угушили побуну, далај лама избегао у [[Индија|Индију]]. |
||
* [[1968]] |
* [[1968]] — У [[трајект|фериботу]] који се преврнуо у луци града [[Велингтон]] на [[Нови Зеланд|Новом Зеланду]] погинуло најмање 200 људи. |
||
* [[1969]] |
* [[1969]] — [[Џејмс Ерл Реј]], оптужен за убиство црначког лидера [[Мартин Лутер Кинг|Мартина Лутера Кинга]] [[4. април]]а 1968, осуђен на 99 година затвора. |
||
* [[1974]] |
* [[1974]] — [[Јапан]]ски поручник [[Хиро Онаде]] предао се, после 29 година скривања у [[џунгла|џунгли]], филипинским властима, објаснивши да није добио наређење о повлачењу и престанку рата САД и Јапана. |
||
* [[1975]] |
* [[1975]] — Снаге [[Северни Вијетнам|Северног Вијетнама]] су [[битка за Буон Ма Туот|напале град Буон Ма Туот]], чиме је започела [[Хо Ши Минова офанзива|офанзива]] која је довела до пада [[Јужни Вијетнам|Јужног Вијетнама]]. |
||
* [[1978]] |
* [[1978]] — Полетео први прототип авиона [[Мираж 2000]]. |
||
* [[1990]] |
* [[1990]] — Суд у [[Ирак]]у осудио на смрт британског новинара Фарзада Базофта због шпијунаже. Упркос таласу протеста у иностранству и апела ирачким властима да му поштеде живот, погубљен [[15. март]]а. |
||
* [[1991]] |
* [[1991]] — У [[Београд]]у почеле [[Демонстрације у Београду 1991.|студентске демонстрације]] познате и као „Плишана револуција“. |
||
* [[1993]] |
* [[1993]] — [[Сухарто]] шести пут изабран за председника [[Индонезија|Индонезије]]. |
||
* [[1995]] |
* [[1995]] — У експлозији испред џамије у пакистанском граду Карачију и пуцњави једног терористе на људе који су потрчали да помогну повређенима, погинуло 12 људи, укључујући петоро деце, а 26 повређено. |
||
* [[1997]] |
* [[1997]] — [[Ватикан]] успоставио дипломатске односе с [[Либија|Либијом]]. |
||
* [[2000]] |
* [[2000]] — Асоцијација независних електронских медија протестовала код власти [[Србија|Србије]] због затварања независних радио и телевизијских станица у Србији, оцењујући да та акција власти поприма алармантне размере. |
||
* [[2001]] |
* [[2001]] — САД условиле економску помоћ Југославији сарадњом с [[Хашки трибунал|Међународним судом за ратне злочине]] у [[Хаг]]у, захтевајући изручење оптужених за ратне злочине, пре свега бившег председника [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]] и ратног команданта Војске Републике Српске [[Ратко Младић|Ратка Младића]] до [[31. март]]а. После хапшења Слободана Милошевића [[1. април]]а исте године САД одобриле помоћ Југославији од 50 милиона долара. |
||
* [[2002]] |
* [[2002]] — У одмазди за погибију 11 [[Израел]]аца у самоубилачком бомбашком нападу арапских екстремиста у [[Јерусалим]]у, израелски [[хеликоптер]]и разорили седиште палестинског вође [[Јасер Арафат|Јасера Арафата]] у [[Газа|Гази]]. |
||
* [[2006]] |
* [[2006]] — |
||
** [[Агим Чеку]] је нови премијер [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]]. |
** [[Агим Чеку]] је нови премијер [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]]. |
||
** У близини [[Подгорица|Подгорице]] заустављен шлепер са 1000 калашњикова |
** У близини [[Подгорица|Подгорице]] заустављен шлепер са 1000 калашњикова |
||
Ред 35: | Ред 35: | ||
== Рођења == |
== Рођења == |
||
* [[1503]] |
* [[1503]] — [[Фердинанд I, цар Светог римског царства|Фердинанд I]] [[Династија Хабзбург|Хабзбуршки]], цар [[свето римско царство|Светог Римског царства]] (†[[1564]]) |
||
* [[1628]] |
* [[1628]] — [[Марчело Малпиги]], италијански лекар и ботаничар. <!--који се сматра творцем микроскопске анатомије. Изумео јако конвексно сочиво, једноставан микроскоп, које увеличава до 180 пута.--> † [[1694]]) |
||
* [[1762]] |
* [[1762]] — [[Јеремијас Бенјамин Рихтер|Џеремаја Бенџамин Рихтер]], немачки хемичар († [[1807]]) |
||
* [[1772]] |
* [[1772]] — [[Фридрих фон Шлегел]], немачки писац († [[1829]]) |
||
* [[1844]] |
* [[1844]] — [[Пабло де Сарасате]], шпански виолиниста. († [[1908]]) |
||
* [[1880]] |
* [[1880]] — [[Владислав Петковић Дис|Владислав Петковић ДИС]], српски песник († [[1917]]) |
||
* [[1892]] |
* [[1892]] — [[Артур Онегер]], швајцарски композитор. († [[1955]]) |
||
* [[1935]] |
* [[1935]] — [[Борислав Радовић]], југословенски и српски песник, есејиста и преводилац († [[2018]]) |
||
* [[1936]] |
* [[1936]] — [[Сеп Блатер]], бивши председник ФИФА. |
||
* [[1937]] |
* [[1937]] — [[Антон Беблер]], словеначки политиколог, дипломата и политичар. |
||
* [[1940]] |
* [[1940]] — [[Чак Норис]], амерички глумац. |
||
* [[1957]] |
* [[1957]] — [[Осама бин Ладен]] саудијски мултимилионер и терориста |
||
* [[1958]] |
* [[1958]] — |
||
** [[Драган Чавић]], политичар, [[предсједник Републике Српске]] (2002—2006). |
** [[Драган Чавић]], политичар, [[предсједник Републике Српске]] (2002—2006). |
||
** [[Шерон Стоун]], америчка филмска глумица. |
** [[Шерон Стоун]], америчка филмска глумица. |
||
* [[1963]] |
* [[1963]] — [[Дражен Бесек]], хрватски фудбалер и тренер. |
||
* [[1969]] |
* [[1969]] — [[Милорад Кораћ]], српски фудбалер и тренер. |
||
* [[1973]] |
* [[1973]] — [[Крис Сатон]], енглески фудбалер. |
||
* [[1981]] |
* [[1981]] — [[Самуел Ето]], камерунски фудбалер. |
||
* [[1982]] |
* [[1982]] — [[Квејм Браун]], амерички кошаркаш. |
||
* [[1985]] |
* [[1985]] — [[Ласана Дијара]], француски фудбалер. |
||
* [[1988]] |
* [[1988]] — [[Иван Ракитић]], хрватски фудбалски репрезентативац. |
||
* [[1991]] |
* [[1991]] — [[Марко Панић]], босански рукометаш. |
||
* [[1997]] |
* [[1997]] — [[Белинда Бенчич|Белинда Бенчић]], швајцарска тенисерка. |
||
== Смрти == |
== Смрти == |
||
* [[1391]] |
* [[1391]] — [[Стефан Твртко I Котроманић]], српски бан и краљ средњовековне Босне. |
||
* [[1852]] |
* [[1852]] — [[Стојан Симић]], уставобранитељ. (* [[1797]]) |
||
* [[1856]] |
* [[1856]] — [[Јован Стерија Поповић|Јован Поповић Стерија]], први српски комедиограф. (* [[1806]]) |
||
* [[1872]] |
* [[1872]] — [[Ђузепе Мацини]], италијански револуционар.<!-- главни идеолог националног покрета Италијана у XIX веку и један од твораца модерне италијанске државе.--> (* [[1808]]) |
||
* [[1875]] |
* [[1875]] — [[Светозар Марковић]] публициста, социјалиста и политичар друге половине XIX века. (* [[1846]]) |
||
* [[1940]] |
* [[1940]] — [[Михаил Булгаков|Михаил Афанасјевич Булгаков]], руски књижевник, драматург и лекар. (* [[1891]]) |
||
* [[1997]] |
* [[1997]] — [[Најдан Пашић]], публициста, професор Универзитета у Београду и судија Уставног суда Србије. (* [[1922]]) |
||
* [[2000]] |
* [[2000]] — [[Иво Робић]], хрватски певач. (* [[1923]]) |
||
* [[2002]] |
* [[2002]] — [[Винко Кандија]], рукометни тренер и спортски радник. (* [[1934]]) |
||
* [[2012]] |
* [[2012]] — [[Вера Ивковић]], певачица. (* [[1949]]) |
||
== Празници и дани сећања == |
== Празници и дани сећања == |
Верзија на датум 8. јануар 2019. у 18:46
10. март (10.03) је 69. дан у години по грегоријанском календару (70. у преступној години). До краја године има још 296 дана.
Догађаји
март | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | 3 | ||||
4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
- 241. п. н. е. — Римска република је поразила Картагину у пресудној поморској бици код Егатских острва.
- 1528 — У Бечу као јеретик на ломачи спаљен Балтазар Хубмајер, један од вођа аустријских баптиста.
- 1629 — Енглески краљ Чарлс I распушта парламент чиме почиње једанаестогодишњи период током кога се енглески парламент није састајао (Тринестогодишња тиранија).
- 1813 — Први пут је додељено немачко војно одликовање Гвоздени крст.
- 1834 — У околини Дервенте избила је Поп-Јовичина буна против турске власти.
- 1876 — Александер Грејам Бел је остварио први двосмерни телефонски позив.
- 1915 — У Чикагу одржан Први југословенски народни сабор, с представницима 486 разних исељеничких организација из САД и Канаде, као прва велика јавна манифестација у свету у корист идеје о ослобађању и уједињењу јужнословенских народа у једну државу.
- 1922 — Британске власти ухапсиле Махатму Гандија и оптужиле га за побуну.
- 1948 — Шеф дипломатије Чехословачке Јан Гариг Масарик, син првог председника Чехословачке Томаша Масарика, извршио самоубиство искочивши кроз прозор зграде Министарства у Прагу.
- 1952 — Суочен са могућим изборним поразом, бивши председник Кубе Фулгенсио Батиста је извршио државни удар и преузео власт.
- 1959 — У Ласи, главном граду Тибета, избила побуна против кинеске власти. После вишедневних уличних борби Кинези угушили побуну, далај лама избегао у Индију.
- 1968 — У фериботу који се преврнуо у луци града Велингтон на Новом Зеланду погинуло најмање 200 људи.
- 1969 — Џејмс Ерл Реј, оптужен за убиство црначког лидера Мартина Лутера Кинга 4. априла 1968, осуђен на 99 година затвора.
- 1974 — Јапански поручник Хиро Онаде предао се, после 29 година скривања у џунгли, филипинским властима, објаснивши да није добио наређење о повлачењу и престанку рата САД и Јапана.
- 1975 — Снаге Северног Вијетнама су напале град Буон Ма Туот, чиме је започела офанзива која је довела до пада Јужног Вијетнама.
- 1978 — Полетео први прототип авиона Мираж 2000.
- 1990 — Суд у Ираку осудио на смрт британског новинара Фарзада Базофта због шпијунаже. Упркос таласу протеста у иностранству и апела ирачким властима да му поштеде живот, погубљен 15. марта.
- 1991 — У Београду почеле студентске демонстрације познате и као „Плишана револуција“.
- 1993 — Сухарто шести пут изабран за председника Индонезије.
- 1995 — У експлозији испред џамије у пакистанском граду Карачију и пуцњави једног терористе на људе који су потрчали да помогну повређенима, погинуло 12 људи, укључујући петоро деце, а 26 повређено.
- 1997 — Ватикан успоставио дипломатске односе с Либијом.
- 2000 — Асоцијација независних електронских медија протестовала код власти Србије због затварања независних радио и телевизијских станица у Србији, оцењујући да та акција власти поприма алармантне размере.
- 2001 — САД условиле економску помоћ Југославији сарадњом с Међународним судом за ратне злочине у Хагу, захтевајући изручење оптужених за ратне злочине, пре свега бившег председника Слободана Милошевића и ратног команданта Војске Републике Српске Ратка Младића до 31. марта. После хапшења Слободана Милошевића 1. априла исте године САД одобриле помоћ Југославији од 50 милиона долара.
- 2002 — У одмазди за погибију 11 Израелаца у самоубилачком бомбашком нападу арапских екстремиста у Јерусалиму, израелски хеликоптери разорили седиште палестинског вође Јасера Арафата у Гази.
- 2006 —
- Агим Чеку је нови премијер Косова и Метохије.
- У близини Подгорице заустављен шлепер са 1000 калашњикова
- На Беовизији 2006. победили Фламингоси и Луис.
Рођења
- 1503 — Фердинанд I Хабзбуршки, цар Светог Римског царства (†1564)
- 1628 — Марчело Малпиги, италијански лекар и ботаничар. † 1694)
- 1762 — Џеремаја Бенџамин Рихтер, немачки хемичар († 1807)
- 1772 — Фридрих фон Шлегел, немачки писац († 1829)
- 1844 — Пабло де Сарасате, шпански виолиниста. († 1908)
- 1880 — Владислав Петковић ДИС, српски песник († 1917)
- 1892 — Артур Онегер, швајцарски композитор. († 1955)
- 1935 — Борислав Радовић, југословенски и српски песник, есејиста и преводилац († 2018)
- 1936 — Сеп Блатер, бивши председник ФИФА.
- 1937 — Антон Беблер, словеначки политиколог, дипломата и политичар.
- 1940 — Чак Норис, амерички глумац.
- 1957 — Осама бин Ладен саудијски мултимилионер и терориста
- 1958 —
- Драган Чавић, политичар, предсједник Републике Српске (2002—2006).
- Шерон Стоун, америчка филмска глумица.
- 1963 — Дражен Бесек, хрватски фудбалер и тренер.
- 1969 — Милорад Кораћ, српски фудбалер и тренер.
- 1973 — Крис Сатон, енглески фудбалер.
- 1981 — Самуел Ето, камерунски фудбалер.
- 1982 — Квејм Браун, амерички кошаркаш.
- 1985 — Ласана Дијара, француски фудбалер.
- 1988 — Иван Ракитић, хрватски фудбалски репрезентативац.
- 1991 — Марко Панић, босански рукометаш.
- 1997 — Белинда Бенчић, швајцарска тенисерка.
Смрти
- 1391 — Стефан Твртко I Котроманић, српски бан и краљ средњовековне Босне.
- 1852 — Стојан Симић, уставобранитељ. (* 1797)
- 1856 — Јован Поповић Стерија, први српски комедиограф. (* 1806)
- 1872 — Ђузепе Мацини, италијански револуционар. (* 1808)
- 1875 — Светозар Марковић публициста, социјалиста и политичар друге половине XIX века. (* 1846)
- 1940 — Михаил Афанасјевич Булгаков, руски књижевник, драматург и лекар. (* 1891)
- 1997 — Најдан Пашић, публициста, професор Универзитета у Београду и судија Уставног суда Србије. (* 1922)
- 2000 — Иво Робић, хрватски певач. (* 1923)
- 2002 — Винко Кандија, рукометни тренер и спортски радник. (* 1934)
- 2012 — Вера Ивковић, певачица. (* 1949)
Празници и дани сећања
- Српска православна црква слави: