14. август

14. август (14.08.) је 226. дан у години по грегоријанском календару (227. у преступној години). До краја године има још 139 дана.

Догађаји

август
П	У	С	Ч	П	С	Н
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

• 1248 — Отпочела је изградња катедрале у Келну.
• 1385 — Победом у бици код Алжубароте, португалске снаге осујетиле су инвазију краља Кастиље Хуана I, чиме је осигурана независност Португалије.
• 1457 — Гутенбергова штампарија у Мајнцу издала је Мајнцишки псалтир, прву штампану књигу у боји.
• 1784 — На острву Кодијак поред Аљаске основана је прва руска колонија.
• 1816 — Уједињено Краљевство је формално анектирало архипелаг Тристан де Куња.
• 1867 — У покушају да створи велики балкански савез против Отоманског царства, кнез Србије Михаило Обреновић склопио је уговор са Грцима.
• 1878 — Аустроугарска војска је умарширала у Љубиње, у склопу анексије Босне и Херцеговине.
• 1893 — У Француској су, први пут у свету, уведене регистарске таблице за моторна возила.
• 1900 — Снаге европских велесила, САД и Јапана, заузеле су Пекинг, чиме је окончан Боксерски устанак у Кини.
• 1920 — У Београду је потписан уговор о стварању „Мале Антанте“, војно-одбрамбеног савеза Чехословачке и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца против рестаурације Хабзбурговаца и ревизионистичких тежњи Мађарске после Првог светског рата.
• 1934 — У први нацистички концентрациони логор Дахау, код Минхена, стигли су први затвореници, противници режима Адолфа Хитлера.
• 1941 — Британски премијер Винстон Черчил и председник САД Френклин Рузвелт потписали су Атлантску повељу, којом су се заложили за право сваког народа да изабере власт у својој земљи и да се изјашњава о територијалним променама.
• 1945 — Јапан је прихватио савезничке захтеве за безусловну капитулацију.
• 1947 — Формирана је држава Пакистан, настала по завршетку британске владавине у региону и поделе индијског потконтинента на исламски Пакистан и Индију насељену претежно Хиндусима.
• 1949 — У Западној Немачкој су одржани први избори после Другог светског рата. Конрад Аденауер је постао први канцелар Западне Немачке.
• 1969 — Влада Велике Британије одобрила је улазак британских трупа у Северну Ирску да би спречила ескалацију сукоба између католика и протестаната.
• 1970 — СФР Југославија и Ватикан обновили су пуне дипломатске односе после 18-годишњег прекида.
• 1980 — Лех Валенса и његове колеге у бродоградилишту у Гдањску започели су штрајк, који је водио до оснивања покретата Солидарност у Пољској.
• 1986 —
  • У експлозији аутомобила-бомбе у источном делу Бејрута погинуло је 19, а рањено 90 људи.
  • У Пакистану је избила побуна против власти председника Зије ул Хака. Неколико људи је убијено, а лидер опозиције Беназир Буто је ухапшена.
• 1994 — Суданске власти су предали француским агентима Карлоса Шакала, траженог за бројне терористичке нападе у Европи.
• 1996 — Јужноафричка Национална партија, носилац политике апартхејда у Јужној Африци, у парламенту је прешла у опозиционе клупе, после 48 година.
• 2000 —
  • Руска православна црква прогласила је за свеце последњег руског цара Николаја II Романова и чланове његове породице, који су убијени током Октобарске револуције, 1918. године.
  • Савет безбедности УН донео је резолуцију о формирању посебног суда за злочине почињене током грађанског рата у Сијера Леонеу.
• 2003 — Велики испад електроенергестског система се догодио на североистоку САД и у канадској покрајини Онтарио, оставивши више од 50.000.000 људи без електричне енергије.
• 2006 — Уједињене нације су склопиле примирје у Либанском рату између Хезболаха и Израела.
• 2013 — Египатске службе безбедности су напале два кампа присталица збаченог председника Мухамеда Морсија у Каиру, што је довело на најмање 683 мртвих и увођења ванредног стања.

Рођења

• 1777 — Ханс Кристијан Ерстед, дански физичар. († 1851)
• 1867 — Џон Голсворди енглески романописац и драматург. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1932. († 1933)
• 1876 — Александар Обреновић, краљ Србије. († 1903)
• 1921 — Ото Ребула, српски и југословенски атлетичар. († 2001)
• 1921 — Драго Флис, народни херој Југославије. († 2019)
• 1924 — Драго Маловић, црногорски глумац. († 2014)
• 1930 — Миладин Животић, српски филозоф. († 1997)
• 1933 — Рихард Ернст, швајцарски физико-хемичар.
• 1941 — Вида Огњеновић је српска књижевница, редитељка и дипломата.
• 1959 — Меџик Џонсон, амерички кошаркаш.
• 1966 — Хали Бери, афроамеричка глумица.
• 1966 — Паоло Тофоли, италијански одбојкаш.
• 1973 — Владимир Вујасиновић, српски ватерполиста.
• 1973 — Џеј-Џеј Окоча, нигеријски фудбалер.
• 1974 — Чаки Еткинс, амерички кошаркаш.
• 1984 — Робин Содерлинг, шведски тенисер.
• 1988 — Љубомир Фејса, српски фудбалски репрезентативац.
• 1999 — Франческо де Стефано, италијански фудбалер.

Смрти

• 1930 — Јосип Колумбо, један од седам секртара СКОЈ-а. (* 1905)
• 1930 — Перо Поповић Ага, обућарски радник и један од седморице секретара СКОЈ-а. (* 1905)
• 1941 — Пол Сабатје, француски хемичар, добитник Нобелове награде. (* 1854)
• 1956 — Бертолт Брехт, немачки писац драма, позоришни теоретичар. (* 1898)
• 1958 — Фредерик Жолио, француски научник, добитник Нобелове награде. (* 1900)
• 1988 — Енцо Ферари, италијански конструктор спортских аутомобила. (* 1898)
• 2004 — Чеслав Милош, пољски писац и нобеловац. (* 1911)

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума