13. јул
13. јул (13.7.) је 194. дан године по грегоријанском календару (195. у преступној години). До краја године има још 171 дан.
Догађаји
| јул | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
- 1573 — Окончана је седмомесечна опсада Харлема у оквиру Осамдесетогодишњег рата.
- 1822 — Грчка војска код Термопила победила турску војску у рату за независност Грчке.
- 1837 — У Бакингемску палату палату у Лондону уселила се Викторија I, као први британски монарх.
- 1878 — Окончан Берлински конгрес којим су Србија, Румунија и Црна Гора добиле независност, Аустроугарска монархија право да окупира османску Босну и Херцеговину а Бугарска аутономију унутар Османског царства.
- 1887 — У Београду започела званична метеоролошка мерења и осматрања на Провизорној опсерваторији.
- 1919 — Британски дирижабл R34 слетео у Норфок чиме је постао прва летелица која је прелетела Атлантски океан, од Уједињеног Краљевства до САД. Путовање је трајало 182 часа ефективног лета.
- 1930 — У Монтевидеу, главном граду Уругваја почело је прво светско фудбалско првенство.
- 1941 — У Црној Гори је почео Тринаестојулски устанак против италијанског окупатора.
- 1943 — Кључна фаза Курске битке у Другом светском рату окончана је победом совјетске војске. У бици је учествовало око 6.000 тенкова. Немачка војска је изгубила око 2.900 тенкова. Погинуло је и повређено најмање 230.000 војника.
- 1944 — Почела је совјетска офанзива на Прибалтик у Другом светском рату. Црвена армија заузела је град Вилњус у Литванији.
- 1968 — У експлозији бомбе у биоскопу „20. октобар“ у Београду које је подметнуло Хрватско револуционарно братство погинула је једна особа, а 77 је повређено.
- 1975 — Лансиран је амерички свемирски брод „Аполо“ из Кејп Канаверала у Флориди. Овај свемирски брод учествовао је у првој совјетско-америчкој мисији у свемиру.
- 1977 — Њујорк због нестанка струје остао у потпуном мраку. Полиција је ухапсила око 3.000 пљачкаша.
- 1985 —
- Рок концерти под називом „Live Aid“ у организацији певача и хуманитарног радника Боба Гелдофа одржани напоредо у Лондону и Филаделфији. Преко 60 милиона долара је било прикупљено. Телевизијски пренос концерта је пратило око 1,5 милијарда гледалаца широм света.
- Совјетски скакач мотком Сергеј Бубка први пут у историји тог спорта прескочио шест метара у Паризу, чиме је постигао и светски рекорд.
- 1992 — Јицак Рабин преузео дужност премијера Израела и рекао да је спреман посетити престонице арапских земаља ради постизања мира на Блиском истоку.
- 1995 — На Цетињу проглашена аутокефална Црногорска православна црква, коју досад није признала ниједна православна црква на свету. Свечаности је присуствовало око 300 верника.
- 1996 — У Берлину је одржан фестивал под називом „Love Parade“. На улицама Берлина уз техно музику играло је око 500.000 људи. Био је то највећи јавни скуп у том граду после Другог светског рата.
- 1999 — У центру Техерана више хиљада иранских студената сукобило се с полицијом због одлуке власти да забрани све митинге и незванична окупљања.
- 2000 — На Косову и Метохији полиција Уједињених нација саопштила је да се током првих шест месеци 2000. године у региону догодило преко 1.900 инцидената; да је убијено 19 особа и да је извршено низ напада, отмица, силовања и подметања пожара.
- 2001 —
- Генерал Первез Мушараф, пакистански председник, стигао у Индију на самит посвећен смиривању односа Пакистана и Индије.
- Ли Шаомин, кинеско-амерички научник, осуђен у Кини због шпијунирања у корист Тајвана. Кинеске власти наредиле његову депортацију. САД су затражиле од Кине да реши и случајеве пет затворених научника, такође америчких држављана.
- Формиран Одбојкашки клуб "Борац" из Бање Луке.
- 2008 — У Малаги ватерполисти Црне Горе на дебитантском наступу освојили Европско првенство победом над репрезентацијом Србије.
Године 2016,— Тереза Меј преузела место председника Владе Уједињеног Краљевства након повлачења њеног партијског колеге Дејвида Камерона. Меј је тако постала тек друга жена на месту премијера после Маргарет Тачер.
Рођења
- 100. п. н. е. — Гај Јулије Цезар, римски државник, војсковођа и историчар. († 44. п. н. е.)
- 1527 — Џон Ди, енглески математичар, астроном, астролог, географ и окултист. († 1609)
- 1608 — Фердинанд III, цар Светог римског царства (1637—57), краљ Угарске (1625—57) и краљ Чешке (1627—57). († 1657)
- 1798 — Александра Фјодоровна, руска царица, супруга руског цара Николаја I. († 1860)
- 1842 — Милован Павловић, српски генерал, управник Војне академије; министар војске. († 1903)
- 1934 — Воле Сојинка, нигеријски писац, песник и драматург, први африканац који је добио Нобелову награду за књижевност (1986).
- 1940 — Патрик Стјуарт, британски глумац.
- 1942 — Харисон Форд, амерички глумац.
- 1944 — Ерне Рубик, мађарски проналазач, вајар и професор архитектуре, творац Рубикове змије и Рубикове коцке.
- 1953 — Оливер Мандић, српски музичар.
- 1963 — Спад Веб, амерички кошаркаш.
- 1967 — Бени Бенаси, италијански хаус ди-џеј.
- 1974 — Јарно Трули, италијански возач Формуле 1.
- 1979 — Крејг Белами, велшки фудбалски репрезентативац.
- 1981 — Инета Радевича, летонска скакачица у даљ.
- 1985 — Гиљермо Очоа, мексички фудбалер.
Смрти
- 1024 — Хенрик II Свети, цар Светог римског царства (1014—24), краљ Немачке (1002—24) и краљ Италије (1004—24). (* 972)
- 1793 — Жан Пол Мара, француски револуционар, научник, лекар и публициста. (* 1743)
- 1859 — Тома Вучић Перишић, српски војсковођа из доба Првог и Другог српског устанка. (* 1787. или 1788)
- 1896 — Фридрих Кекуле, немачки хемичар. (* 1829)
- 1951 — Арнолд Шенберг, аустријски композитор. (* 1874)
- 1954 — Фрида Кало, мексичка сликарка. (* 1907)
- 1974 — Патрик Блекет, британски физичар. (* 1897)
- 1976 — Јоахим Пајпер, немачки СС пуковник и ратни злочинац. (* 1915)
- 2006 — Драгомир Фелба, југословенски и српски филмски, позоришни и телевизијски глумац. (* 1921)
- 2014 — Надин Гордимер, јужноафричка књижевница, добитник Нобелове награде за књижевност 1991. године. (* 1923)
- 2017 — Љу Сјаобо, кинески писац и активиста, добитник Нобелове награде за мир 2010. године. (* 1965)
Празници и дани сећања
- Српска православна црква слави:
