14. август — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →Рођења ознака: уређивање извора (2017) |
м →Смрти ознака: уређивање извора (2017) |
||
Ред 54: | Ред 54: | ||
== Смрти == |
== Смрти == |
||
* [[1930]] — [[Јосип Колумбо]], један од седам секртара [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-а |
* [[1930]] — [[Јосип Колумбо]], један од седам секртара [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-а. (* [[1905]]) |
||
* |
* 1930 — [[Перо Поповић Ага]], обућарски радник и један од седморице секретара СКОЈ-а. (* [[1905]]) |
||
* [[1941]] — [[Пол Сабатје]], француски хемичар, добитник Нобелове награде |
* [[1941]] — [[Пол Сабатје]], француски хемичар, добитник Нобелове награде. (* [[1854]]) |
||
* [[1956]] — [[Бертолт Брехт]], немачки писац драма, позоришни теоретичар |
* [[1956]] — [[Бертолт Брехт]], немачки писац драма, позоришни теоретичар. (* [[1898]]) |
||
* [[1958]] — [[Фредерик Жолио]], француски научник, добитник Нобелове награде |
* [[1958]] — [[Фредерик Жолио]], француски научник, добитник Нобелове награде. (* [[1900]]) |
||
* [[1988]] — [[Енцо Ферари]], италијански конструктор спортских аутомобила. |
* [[1988]] — [[Енцо Ферари]], италијански конструктор спортских аутомобила. (* [[1898]]) |
||
* [[2004]] — [[Чеслав Милош]], пољски писац и нобеловац. |
* [[2004]] — [[Чеслав Милош]], пољски писац и нобеловац. (* [[1911]]) |
||
== Празници и дани сећања == |
== Празници и дани сећања == |
Верзија на датум 6. фебруар 2019. у 05:23
14. август (14.08.) је 226. дан у години по грегоријанском календару (227. у преступној години). До краја године има још 139 дана.
Догађаји
август | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | 3 | 4 | |||
5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | |
- 1248 — Отпочела је изградња катедрале у Келну.
- 1385 — Победом у бици код Алжубароте, португалске снаге осујетиле су инвазију краља Кастиље Хуана I, чиме је осигурана независност Португалије.
- 1457 — Гутенбергова штампарија у Мајнцу издала је Мајнцишки псалтир, прву штампану књигу у боји.
- 1784 — На острву Кодијак поред Аљаске основана је прва руска колонија.
- 1816 — Уједињено Краљевство је формално анектирало архипелаг Тристан де Куња.
- 1867 — У покушају да створи велики балкански савез против Отоманског царства, кнез Србије Михаило Обреновић склопио је уговор са Грцима.
- 1878 — Аустроугарска војска је умарширала у Љубиње, у склопу анексије Босне и Херцеговине.
- 1893 — У Француској су, први пут у свету, уведене регистарске таблице за моторна возила.
- 1900 — Снаге европских велесила, САД и Јапана, заузеле су Пекинг, чиме је окончан Боксерски устанак у Кини.
- 1920 — У Београду је потписан уговор о стварању „Мале Антанте“, војно-одбрамбеног савеза Чехословачке и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца против рестаурације Хабзбурговаца и ревизионистичких тежњи Мађарске после Првог светског рата.
- 1934 — У први нацистички концентрациони логор Дахау, код Минхена, стигли су први затвореници, противници режима Адолфа Хитлера.
- 1941 — Британски премијер Винстон Черчил и председник САД Френклин Рузвелт потписали су Атлантску повељу, којом су се заложили за право сваког народа да изабере власт у својој земљи и да се изјашњава о територијалним променама.
- 1945 — Јапан је прихватио савезничке захтеве за безусловну капитулацију.
- 1947 — Формирана је држава Пакистан, настала по завршетку британске владавине у региону и поделе индијског потконтинента на исламски Пакистан и Индију насељену претежно Хиндусима.
- 1949 — У Западној Немачкој су одржани први избори после Другог светског рата. Конрад Аденауер је постао први канцелар Западне Немачке.
- 1969 — Влада Велике Британије одобрила је улазак британских трупа у Северну Ирску да би спречила ескалацију сукоба између католика и протестаната.
- 1970 — СФР Југославија и Ватикан обновили су пуне дипломатске односе после 18-годишњег прекида.
- 1980 — Лех Валенса и његове колеге у бродоградилишту у Гдањску започели су штрајк, који је водио до оснивања покретата Солидарност у Пољској.
- 1986 —
- У експлозији аутомобила-бомбе у источном делу Бејрута погинуло је 19, а рањено 90 људи.
- У Пакистану је избила побуна против власти председника Зије ул Хака. Неколико људи је убијено, а лидер опозиције Беназир Буто је ухапшена.
- 1994 — Суданске власти су предали француским агентима Карлоса Шакала, траженог за бројне терористичке нападе у Европи.
- 1996 — Јужноафричка Национална партија, носилац политике апартхејда у Јужној Африци, у парламенту је прешла у опозиционе клупе, после 48 година.
- 2000 —
- Руска православна црква прогласила је за свеце последњег руског цара Николаја II Романова и чланове његове породице, који су убијени током Октобарске револуције, 1918. године.
- Савет безбедности УН донео је резолуцију о формирању посебног суда за злочине почињене током грађанског рата у Сијера Леонеу.
- 2003 — Велики испад електроенергестског система се догодио на североистоку САД и у канадској покрајини Онтарио, оставивши више од 50.000.000 људи без електричне енергије.
- 2006 — Уједињене нације су склопиле примирје у Либанском рату између Хезболаха и Израела.
- 2013 — Египатске службе безбедности су напале два кампа присталица збаченог председника Мухамеда Морсија у Каиру, што је довело на најмање 683 мртвих и увођења ванредног стања.
Рођења
- 1777 — Ханс Кристијан Ерстед, дански физичар. († 1851)
- 1867 — Џон Голсворди енглески романописац и драматург. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1932. († 1933)
- 1876 — Александар Обреновић, краљ Србије. († 1903)
- 1921 — Ото Ребула, српски и југословенски атлетичар. († 2001)
- 1924 — Драго Маловић, црногорски глумац. († 2014)
- 1930 — Миладин Животић, српски филозоф. († 1997)
- 1933 — Рихард Ернст, швајцарски физико-хемичар.
- 1941 — Вида Огњеновић је српска књижевница, редитељка и дипломата.
- 1959 — Меџик Џонсон, амерички кошаркаш.
- 1966 — Хали Бери, афроамеричка глумица.
- 1966 — Паоло Тофоли, италијански одбојкаш.
- 1973 — Владимир Вујасиновић, српски ватерполиста.
- 1973 — Џеј-Џеј Окоча, нигеријски фудбалер.
- 1974 — Чаки Еткинс, амерички кошаркаш.
- 1984 — Робин Содерлинг, шведски тенисер.
- 1988 — Љубомир Фејса, српски фудбалски репрезентативац.
Смрти
- 1930 — Јосип Колумбо, један од седам секртара СКОЈ-а. (* 1905)
- 1930 — Перо Поповић Ага, обућарски радник и један од седморице секретара СКОЈ-а. (* 1905)
- 1941 — Пол Сабатје, француски хемичар, добитник Нобелове награде. (* 1854)
- 1956 — Бертолт Брехт, немачки писац драма, позоришни теоретичар. (* 1898)
- 1958 — Фредерик Жолио, француски научник, добитник Нобелове награде. (* 1900)
- 1988 — Енцо Ферари, италијански конструктор спортских аутомобила. (* 1898)
- 2004 — Чеслав Милош, пољски писац и нобеловац. (* 1911)