Пређи на садржај

Федерација Босне и Херцеговине

С Википедије, слободне енциклопедије
Федерација Босна и Херцеговина преусмерава овде. За друге употребе погледајте страницу Босна и Херцеговина (вишезначна одредница).
Федерација Босне и Херцеговине
Federacija Bosne i Hercegovine

  Положај Федерације БиХ у оквиру БиХ
  Положај Федерације БиХ у оквиру Европе
Главни градСарајево
Службени језикбошњачки, хрватски и српски језик
Владавина
Облик ентитетаФедерација
 — ПредсједникЛидија Брадара
 — Предсједник владеНермин Никшић
Историја
Стварање18. март 1994.
Географија
Површина‍
 — укупно26.110,5 km2 (—)
Становништво‍
 — 2013.[1]2.219.220 (—)
 — густина84,99 ст./km2
Економија
БДП / ПКМ≈ 2021.
 — укупно11,317 млрд. €
 — по становнику5.180 €
ВалутаКонвертибилна марка
 — код валутеBAM
Остале информације
Временска зонаUTC +1 (CET)
UTC +2 (CEST)
Позивни број+387
Мапа Федерације
Кантони Федерације БиХ

Федерација Босне и Херцеговине (скраћено Федерација БиХ или ФБиХ) један је од два ентитета у Босни и Херцеговини, поред Републике Српске.[2] Заузима око 51% територије БиХ. Основана је 18. марта 1994. године потписивањем Вашингтонског споразума, којим је прекинут Муслиманско-хрватски сукоб.

Законодавну власт врши дводомни Парламент Федерације Босне и Херцеговине, који се састоји од Дома народа који има 58 делегата и Представничког дома који има 98 посланика, који се као предсједник бирају на непосредним општим изборима. Влада Федерације Босне и Херцеговине и предсједник врше извршну власт. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Федерацији је пописано укупно 2.219.220 лица или 62,85% од укупног становништва Босне и Херцеговине.[1] Прелиминарни резултати пописа показују и то да је у Федерацији укупан број домаћинстава 715.739, а станова 986.668.[1] Сарајево је највећи град, сједиште већине институција Федерације Босне и Херцеговине и представља њен политички, административни, економски, универзитетски и културни центар.

Историја

[уреди | уреди извор]

Федерација БиХ је настала Вашингтонским споразумом, који је потписан 18. марта 1994. године. Тим споразумом је прекинут рат између Хрвата и Бошњака (Муслимана).

Национални паркови и паркови природе

[уреди | уреди извор]

Федерација Босне и Херцеговине има један национални парк и два парка природе:

Политичка подјела

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Административна подела Федерације БиХ

Састоји се од десет кантона:

  1. Унско-сански кантон (Бихаћ),
  2. Посавски кантон (Орашје),
  3. Тузлански кантон (Тузла),
  4. Зеничко-добојски кантон (Зеница),
  5. Босанско-подрињски кантон (Горажде),
  6. Средњобосански кантон (Травник),
  7. Херцеговачко-неретвански кантон (Мостар),
  8. Западнохерцеговачки кантон (Широки Бријег),
  9. Кантон Сарајево (Сарајево) и
  10. Кантон 10 (тзв. Херцегбосански кантон) (Ливно).
Кантони ФБиХ

Главни град је Сарајево, уз Мостар у коме се налазе сједишта четири федерална министарства. Последњим уставним промјенама, и Срби су постали конститутивни народ Федерације, тако да тренутно постоји декларативна[3] конститутивност сва три народа на цијелом подручју Федерације.

Становништво

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Попис становништва у Босни и Херцеговини 1996.
Етнички састав Федерације по насељима 1991. године
Година Бошњаци % Хрвати % Срби % Југословени % остали % Укупно
1991. 1.423.593 52,3 594.362 21,9 478.122 17,6 161.938 5,9 62.059 2,3 2.720.074

Федерација је највише насељена Бошњацима и Хрватима, као и мањим бројем Срба (који су од 2001. године трећи конститутивни народ) него 1991. године, што је продукт распада СФРЈ и етничког чишћења.

Према званичним резултатима пописа из 2013. године, у Федерацији Босне и Херцеговине живе:[1]

Три кантона су већински хрватска, два су мешовита (Средњобосански, са више Бошњака него Хрвата, и Херцеговачко-Неретвански, са више Хрвата него Бошњака), док су остали већински бошњачки.

Генетика

[уреди | уреди извор]

Према резултатима генетских истраживања, међу становништвом Босне и Херцеговине, самим тим и Федерације БиХ, најзаступљеније су сљедеће патрилинеарне ДНК хаплогрупе људског Y-хромозома:[4]

Природно кретање становништва

[уреди | уреди извор]
Број становника (процјена) Живорођени Умрли Природна промјена Стопа наталитета Стопа морталитета Природни прираштај
1996. 34.331 14.221 20.110 15,2 6,3 8,9
1997. 34.304 16.120 18.184 14,6 6,9 7,7
1998. 31.480 16.210 15.270 14,1 7,3 6,8
1999. 27.964 16.108 11.856 12,3 7,1 5,2
2000. 25.372 17.112 8.260 11,0 7,4 3,6
2001. 24.018 16.891 7.127 10,4 7,3 3,1
2002. 23.251 17.175 6.076 10,0 7,4 2,6
2003. 23.168 18.259 4.909 10,0 7,9 2,1
2004. 22.250 18.350 3.900 9,6 7,9 1,7
2005. 2.233.167 21.934 19.293 2.641 9,4 8,3 1,1
2006. 2.232.376 21.602 18.678 2.924 9,3 8,0 1,3
2007. 2.231.548 21.715 19.428 2.287 9,3 8,3 1,0
2008. 2.229.787 22.920 19.480 3.440 9,8 8,3 1,5
2009. 2.229.072 22.913 20.022 2.891 9,8 8,6 1,2
2010. 2.228.027 22.382 20.482 1.900 9,6 8,8 1,2
2011. 2.226.011 21.228 20.208 1.020 9,1 8,6 0,5
2012. 2.222.587 21.472 20.859 613 9,2 8,9 0,3
2013. 2.219.131 20.145 20.465 -320 9,1 9,2 -0,1
2014. 2.215.997 19.880 20.283 -403 9,0 9,2 -0,2
2015. 2.210.994 19.358 21.703 -2.345 8,8 9,8 -1,0
2016. 2.206.231 19.655 21.105 -1.450 8,9 9,6 -0,7
2017. 2.201.193 19.824 21.689 -1.865 9,0 9,9 -0,9
2018. 2.196.233 19.899 21.442 -2.543 8,6 9,8 -1,2

Тренутна витална статистика

[уреди | уреди извор]
  • Број рођених Јануар-Октобар 2018 = Пад 15,400
  • Број рођених Јануар-Октобар 2019 = Пад 14,548
  • Број умрлих Јануар-Октобар 2018 = Позитиван пад 17,275
  • Број умрлих Јануар-Октобар 2019 = Негативан раст 17,739
  • Природни прираштај Јануар-Октобар 2018 = Пад -1,875
  • Природни прираштај Јануар-Октобар 2019 = Пад -3,191

Општине и градови

[уреди | уреди извор]
Основни подаци о општинама Федерације БиХ
Име општине Седиште општине Број ст. (2009)
Општина Бановићи Бановићи 25.749
Град Бихаћ Бихаћ 61.287
Општина Босанска Крупа Босанска Крупа 28.137[5]
Општина Босански Петровац Босански Петровац 7.601
Општина Босанско Грахово Босанско Грахово 2.102
Општина Бреза Бреза 14.594
Општина Бугојно Бугојно 37.255
Општина Бужим Бужим 17.865
Општина Бусовача Бусовача 16.073
Општина Вареш Вареш 10.743
Општина Велика Кладуша Велика Кладуша 46.561
Општина Високо Високо 40.301
Општина Витез Витез 25.052
Општина Вогошћа Вогошћа 21.595
Општина Гламоч Гламоч 4.710
Општина Горажде Горажде 30.264
Општина Горњи Вакуф-Ускопље Горњи Вакуф-Ускопље 19.248
Општина Грачаница Грачаница 52.113
Општина Градачац Градачац 46.244
Општина Груде Груде 15.525
Општина Добој Исток Клокотница 10.221
Општина Добој Југ Матузићи 4.523
Општина Добретићи Добретићи 658
Општина Домаљевац-Шамац Домаљевац 4.297
Општина Доњи Вакуф Доњи Вакуф 14.070
Општина Дрвар Дрвар 11.286
Општина Жепче Жепче 31.067
Општина Живинице Живинице 54.926
Општина Завидовићи Завидовићи 38.027
Град Зеница Зеница 127.105
Општина Илиџа Илиџа 53.600
Општина Илијаш Илијаш 18.048
Општина Јабланица Јабланица 11.810
Општина Јајце Јајце 24.319
Општина Какањ Какањ 43.306
Општина Калесија Калесија 35.619
Општина Кисељак Кисељак 20.710
Општина Кладањ Кладањ 15.086
Општина Кључ Кључ 19.687
Општина Коњиц Коњиц 28.535
Општина Крешево Крешево 5.624
Општина Купрес Купрес 3.437
Општина Ливно Ливно 32.013
Општина Лукавац Лукавац 51.078
Општина Љубушки Љубушки 23.870
Општина Маглај Маглај 23.403
Град Мостар Мостар 111.186
Општина Неум Неум 4.605
Општина Нови Град (Сарајево)* Сарајево 124.035
Општина Ново Сарајево* Сарајево 73.371
Општина Нови Травник Нови Травник 24.859
Општина Олово Олово 12.406
Општина Орашје Орашје 19.786
Општина Оџак Оџак 15.803
Општина Пале-Прача Прача 1.069
Општина Посушје Посушје 16.049
Општина Прозор-Рама Прозор 16.064
Општина Равно Равно 1.400
Општина Сански Мост Сански Мост 44.508
Општина Сапна Сапна 12.935
Општина Сребреник Сребреник 41.508
Општина Стари Град (Сарајево)* Сарајево 37.737
Општина Столац Столац 13.227
Општина Теочак Теочак 7.397
Општина Тешањ Тешањ 48.159
Општина Томиславград Томиславград 27.252
Општина Травник Травник 55.000
Општина Трново (ФБиХ) Дујмовићи 2.524
Општина Тузла Тузла 131.640
Општина Усора Омањска 6.968
Општина Фојница Фојница 12.124
Општина Фоча-Устиколина Устиколина 1.760
Општина Хаџићи Хаџићи 22.636
Општина Цазин Цазин 62.468
Општина Центар (Сарајево)* Сарајево 70.099
Општина Чапљина Чапљина 23.251
Општина Челић Челић 14.033
Општина Читлук Читлук 15.852
Општина Широки Бријег Широки Бријег 26.263
Федерација БиХ Сарајево
* Општине које чине Град Сарајево

Галерија

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г „Попис становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013. — коначни резултати пописа” (PDF). popis.gov.ba. Агенција за статистику Босне и Херцеговине. 2013. Приступљено 19. 4. 2017. 
  2. ^ „Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини — Анекс 4 — Устав Босне и Херцеговине Преамбула”. www.oscebih.org. OSCE. Архивирано из оригинала 21. 2. 2018. г. „Састав. Босна и Херцеговина састоји се од два ентитета, Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске (у даљњем тексту „ентитети”).” 
  3. ^ „Федерација БиХ: Срби конститутивни народ само на папиру”. Архивирано из оригинала 12. 3. 2016. г. Приступљено 17. 3. 2013. 
  4. ^ „National Pies – Bosnia-Herzegovina”. http://atlas.xyvy.info/. Ancestral Genography Atlas. Архивирано из оригинала 10. 11. 2017. г. Приступљено 27. 09. 2015.  Спољашња веза у |work= (помоћ)
  5. ^ „fzs.ba/Podaci” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 8. 7. 2011. г. Приступљено 25. 6. 2011. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Федерација_Босне_и_Херцеговине&oldid=28510757”