Еуропијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За другу употребу, погледајте чланак Eu (вишезначна одредница).
Еуропијум (63Eu)
Sm - Eu - Gd
 
Eu
Am  
 
 
Eu-TableImage.png

Eu,63.jpg

Општи подаци
Припадност скупу лантаноиди
група, периода  , 6
густина, тврдоћа 5244 kg/m3, 1,5
боја сива
Особине атома
атомска маса 151,964 u
атомски радијус 185 (231) pm
ковалентни радијус без података
ван дер Валсов радијус без података
електронска конфигурација [Xe]4f76s2
e- на енергетским нивоима 2, 8, 18, 25, 8, 2
оксидациони број 3
Особине оксида средње базни
Кристална структура регуларна просторно
центрирана
Физичке особине
агрегатно стање чврсто
температура топљења 1099 K (826 °C)
температура кључања 1800 K (1527 °C)
молска запремина 28,97×10-3 m³/mol
топлота испаравања 143,5 kJ/mol
топлота топљења 9,21 kJ/mol
брзина звука без података
Остале особине
Електронегативност 1,20 (Паулинг)
1,01 (Алред)
специфична топлота 180 J/(kg*K)
специфична проводљивост 1,12×106 S/m
топлотна проводљивост 13,9 W/(m*K)
I енергија јонизације 547,1 kJ/mol
II енергија јонизације 1.085 kJ/mol
III енергија јонизације 2.404 kJ/mol
IV енергија јонизације 4.120 kJ/mol
Најстабилнији изотопи

Еуропијум (Eu, латински - europium) - је лантаноид.[1][2] Име је добио по континенту Европа.

Заступљеност: Еуропијум је заступљен у земљиној кори у количини од 2,1 ppm. Најважнији минерали европијума су:

  • монацит (Ce,La,Th,Nd,Y,Pr,Eu)PO4 и
  • (Ce,La,Nd,Y,Pr,Eu)CO3F

Извори[уреди]

  1. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 
  2. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 

Литература[уреди]


Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Еуропијум