Vino

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Ukoliko ste tražili naselje u opštini Grosuplje (Slovenija), pogledajte članak Vino (Grosuplje).
Vino
Čaše crvenog i belog vina
TipAlkoholno piće
Zemlja poreklaGruzija
Alkohol po zapremini5–16%[1]
SastojciVarira; pogledajte Vinarstvo
Varijante
Podrum vina
Jozef Vorlicek — Okrepljenje vinom

Vino je poljoprivredno-prehrambeni proizvod, dobijen potpunom ili delimičnom alkoholnom fermentacijom svežeg grožđa, kljuka ili šire od grožđa — vinskih sorti vinove loze.[2][3] Takođe, vino se može praviti od nekih delova biljaka i od raznovrsnog voća. Prirodni balans grožđa je takav da može da izazove vrenje bez ikakvog dodavanja šećera, kiselina, enzima i drugih supstanci koje izazivaju fermentaciju.[4]‍:str. 11–16 Pića slična vinu mogu se proizvoditi fermentacijom drugog voća i cveća: voćno vino, vino od ječma, od pirinča (sake), meda (medovina), pa čak i od bilja (kinesko vino). Različite sorte grožđa i sojevi kvasca glavni su faktori u različitim stilovima vina. Ove razlike su rezultat složenih interakcija između biohemijskog razvoja grožđa, reakcija uključenih u fermentaciju, okruženja za uzgoj grožđa (teruar) i procesa proizvodnje vina. Komercijalna upotreba reči vino je u mnogim zemljama zaštićena zakonom.[5]

Vino poseduje istoriju dugu oko 8.000 godina — veruje se da su prva vina nastala na prostoru današnje Gruzije (6000. p. n. e.), Irana (5000. p. n. e.),[6][7] Italija i Jermenija (4000. p. n. e.). Vino Novog sveta je donekle povezano sa alkoholnim pićima koje su proizvodili domorodački narodi Amerike, ali je uglavnom povezano sa kasnijim španskim tradicijama u Novoj Španiji.[8][9] Kasnije, kako je vino Starog sveta dalje razvijalo tehnike vinogradarstva, Evropa je obuhvatala tri najveća regiona za proizvodnju vina. Danas su pet zemalja sa najvećim regionima za proizvodnju vina u Italija, Španija, Francuska, Sjedinjene Države i Kina.[4]‍:str. 32

Nauka koja se bavi proučavanjem vina zove se enologija.[10]

Vino nastaje tako što se gnječi grožđe, a sok koji se dobija gnječenjem naziva se šira.[10] U osnovi proizvodnje vina leži hemijski proces fermentacije, tokom kojeg, pod uticajem kvasaca u anaerobnim uslovima, dolazi do razlaganja različitih šećera do etanola, pri čemu dolazi do oslobađanja ugljenik-dioksida. Proces vrenja ili fermentacije obično traje nekoliko nedelja, a posle toga vino se prečišćava i pretače u buriće ili bačve.[10]

Pored šećera, sok grožđa sadrži kiseline koje su takođe bitne za ukus vina. Ljuska i seme sadrže tanine, jedinjenja oporog ukusa (kao nezrela dunja) koja su prirodni konzervansi, omogućavaju starenje vina i njegovo sazrevanje a ne dozvoljavaju da se pokvari. Na površini zrna se nalaze ćelije kvasca, ali taj kvasac obično nije dovoljan da se napravi vino — u toku proizvodnje kvasac se dodaje.

Vino je proizvođeno hiljadama godina. Najraniji poznati tragovi vina potiču iz Kine (oko 7000 p. n. e),[11][12][13] i Irana (oko 5000 p. n. e.).[14][15] Najranija poznata vinarija je 6.100 godina stara Areni-1 vinarija u Jermeniji.[16][17] Vino je doseglo Balkan do 4500. p. n. e. i konzumirano je i slavljeno u antičkoj Grčkoj, Trakiji i Rimu. Tokom istorije, vino je konzumirano zbog svojih opojnih učinaka.[18][19][20]

Vino je dugo imalo važnu ulogu u religiji. Crno vino su antički Egipćani asocirali sa krvlju.[21] Njega su koristili Grci u kultu Dionisa i Rimljani u svojim Bahanalijama; judaizam je isto tako inkorporirao crno vino u Kiduš, a hrišćanstvo u pričešće. Egipatska, grčka, rimska i izraelska vinska kultura i dalje su povezane sa ovim drevnim korenima. Slično, najveći vinski regioni u Italiji, Španiji i Francuskoj imaju nasleđe u vezi sa sakramentalnim vinom, isto tako, tradicija vinogradarstva u jugozapadnim Sjedinjenim Državama započela je u Novoj Španiji kada su katolički fratri i monasi prvi proizvodili vina u Novom Meksiku i Kaliforniji.[22][23][24]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Pećina Areni-1 u Jermeniji je dom najstarije poznate vinarije na svetu.
Glavni članak: Istorija vina

Najraniji poznati tragovi vina potiču iz Gruzije (oko 6000. p. n. e.),[9][8] Irana (Persija) (oko 5000. p. n. e.),[14][15] Jermenije (oko 4100. p. n. e.),[25] i Sicilije (oko 4000. p. n. e.).[26] Vino je stiglo na Balkan do 4500. godine pre nove ere, a konzumiralo se i slavilo u staroj Grčkoj, Trakiji i Rimu. Tokom istorije, vino se konzumiralo zbog svog opojnog dejstva.[18][27][28]

Najraniji arheološki i arheobotanički dokazi o vinu od grožđa i vinogradarstvu, koji datiraju iz perioda 6000–5800 pre nove ere, pronađeni su na teritoriji savremene Gruzije.[29][30] Arheološki i genetski dokazi sugerišu da je najranija proizvodnja vina na drugim mestima bila relativno kasnija, verovatno na južnom Kavkazu (koji obuhvata Jermeniju, Gruziju i Azerbejdžan), ili u zapadnoazijskom regionu između istočne Turske i severnog Irana.[31][32] Najranija poznata vinarija iz 4100. godine pre nove ere je vinarija Areni-1 u Jermeniji.[25][17]

Detalj reljefa istočnih stepenica Apadane, Persepolis, koji prikazuje Jermene kako kralju donose amforu, verovatno vina.

Jedan izveštaj arheologa iz 2003. ukazuje na mogućnost da se grožđe mešalo sa pirinčem za proizvodnju fermentisanih pića u drevnoj Kini u ranim godinama sedmog milenijuma pre nove ere. Grnčarija sa neolitskog lokaliteta Đahu, Henan, sadrži tragove vinske kiseline i drugih organskih jedinjenja koja se obično nalaze u vinu. Međutim, ne može se isključiti ni drugo voće koje je autohtono u regionu, kao što je beli glog.[33][34] Da su ova pića, koja izgledaju kao prethodnici pirinčanog vina, uključivala grožđe, a ne drugo voće, to bi bila bilo koja od nekoliko desetina autohtonih divljih vrsta u Kini, a ne Vitis vinifera, koja je uvedena 6000 godina kasnije.[33][35][36][37][9]

Godine 2020, 2.600 godina stara dobro očuvana feničanska presa za vino iskopana je u Tel el-Buraku, južno od Sidona u Libanu, verovatno namenjena pravljenju vina za trgovinu u njihovim kolonijama.[38] Širenje vinske kulture na zapad najverovatnije je posledica Feničana, koji su se širili iz baze gradova-država duž mediteranske obale sa centrom oko današnjeg Libana (kao i uključujući male delove Izraela/Palestine i priobalne Sirije);[39] međutim, nuragijska kultura na Sardiniji je već imala običaj konzumiranja vina pre dolaska Feničana.[40][41] Vina iz Biblosa su se izvozila u Egipat tokom Starog kraljevstva, a zatim i širom Mediterana. Dokazi za ovo uključuju dve feničanske olupine iz 750. p. n. e., pronađene sa netaknutim teretom vina, koje je otkrio Robert Balard.[42] Kao prvi veliki trgovci vinom (čerem), Feničani su ga, izgleda, zaštitili od oksidacije sa slojem maslinovog ulja, a zatim pečatom od borovine i smole, sličnim recini.

Najraniji ostaci palate Apadana u Persepolisu koji datiraju iz 515. p. n. e. uključuju rezbarije koje prikazuju vojnike iz naroda potčinjenih Ahemenidskom carstvu koji donose darove kralju Ahemenida, među njima i Jermeni koji donose svoje poznato vino.

Književnih referenci na vino ima u izobilju kod Homera (8. vek pre nove ere, ali se verovatno odnose na ranije kompozicije), Alkmana (7. vek pre nove ere) i drugih. U starom Egiptu, šest od 36 vinskih amfora pronađenih je u grobnici kralja Tutankamona je pod imenom „Kaj“, kraljevskog glavnog vinara. Pet od ovih amfora je označeno da potiču sa kraljevog ličnog imanja, a šesta sa imanja kraljevske kuće Aton.[4]‍:str. 32 Tragovi vina su takođe pronađeni u centralnoazijskom Sinđangu u današnjoj Kini, koji datiraju iz drugog i prvog milenijuma pre nove ere.[43]

Presovanje grožđa nakon berbe; Tacuinum Sanitatis, 14. vek.

Prvo poznato pominjanje vina na bazi grožđa u Indiji je iz spisa Čanakije iz kasnog 4. veka pre nove ere, glavnog ministra cara Čandragupte Maurije. U svojim spisima, Čanakija osuđuje upotrebu alkohola dok beleži često uživanje cara i njegovog dvora u stilu vina poznatog kao madu.[44]

Stari Rimljani su zasadili vinograde u blizini garnizonskih gradova kako bi se vino moglo proizvoditi lokalno, a ne slati na velike udaljenosti. Neke od ovih oblasti su danas svetski poznate po proizvodnji vina.[4]‍:str. 32 Rimljani su otkrili da su zapaljene sumporne sveće u praznim posudama za vino održavale te posude svežim i bez mirisa sirćeta.[45] U srednjovekovnoj Evropi, rimokatolička crkva je podržavala vino jer ga je sveštenstvo koristilo za mise. Monasi u Francuskoj su godinama pravili vino, odležavajući ga u pećinama.[46] Stari engleski recept koji je preživeo u različitim oblicima do 19. veka zahteva prečišćavanje belog vina od bastarda — lošeg ili okaljanog bastardo vina.[47]

Kasnije su potomci svetog vina oplemenjeni radi boljeg ukusa. Ovo je dovelo do modernog vinogradarstva u francuskom vinu, italijanskom vinu, španskom vinu, a ove tradicije vinove loze prenete su na vino Novog sveta. Na primer, misionarsko grožđe su doneli franjevački monasi u Novi Meksiko 1628. godine, čime je počelo vinsko nasleđe Novog Meksika, ovo grožđe je takođe doneto u Kaliforniju čime je pokrenuta kalifornijska vinska industriju. Zahvaljujući španskoj vinskoj kulturi, ova dva regiona su na kraju evoluirala u najstarije i najveće proizvođače vina u Sjedinjenim Državama.[48][49][50] Vikinške sage su ranije pominjale fantastičnu zemlju ispunjenu divljim grožđem i visokokvalitetnim vinom nazvanom upravo Vinland.[51] Pre nego što su Španci uspostavili svoju američku tradiciju vinove loze u Kaliforniji i Novom Meksiku, i Francuska i Britanija su bezuspešno pokušavale da uspostave vinovu lozu na Floridi, odnosno Virdžiniji.[52]

U istočnoj Aziji, prva moderna vinska industrija bilo je japansko vino, razvijeno 1874. godine nakon što je loza doneta iz Evrope.[53]

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Mapa koja pokazuje reči za vino na evropskim jezicima

Reč vino sličnog je etimološkog porekla u mnogim svetskim jezicima (engl. wine, nem. wein, franc. vin, rus. вино, ital. vino, šp. vino) i potiče od latinske reči vinum, a Rimljani su ovu reč preuzeli iz eolskog grčkog fοίνος (woinos).[54]

Engleska reč „wine“ dolazi od protogermanskog *winam, ranog pozajmljenog iz latinskog vinum, gruzijskog ღვინო (ghvee-no), „vino“, koje je i samo izvedeno iz proto-indoevropskog osnova *win-o- (up. jerm. գինի, gini; starogrčki: οἶνος oinos; eolski: ϝοῖνος woinos; hetitski: wiyana; likijski: oino).[55][56][57] Najraniji potvrđeni termini koji se odnose na vino su mikenski grčki 𐀕𐀶𐀺𐄀𐀚𐀺 me-tu-wo ne-wo (*μέθυϝος νέϝῳ),[58][59] što znači „u (mesecu)“ ili „(festival) novog vina“, i 𐀺𐀜𐀷𐀴𐀯 wo-no-wa-ti-si,[60] što znači „vinska bašta“, napisano linearnim B natpisima.[61][62][63][64] Linear B takođe uključuje, između ostalog, ideogram za vino, tj. 𐂖.

Ultimatno indoevropsko poreklo te reči je predmet izvesne kontinuirane debate. Neki naučnici su primetili sličnosti između reči za vino u indoevropskim jezicima (npr. jermensko gini, latinsko vinum, starogrčko οἶνος, rusko vino), kartvelskim (npr. gruzijski ღვინო) i semitski (*wayn; hebrejski יין; što ukazuje na mogućnost zajedničkog porekla reči koja označava „vino“ u ovim jezičkim porodicama.[65] Gruzijska reč potiče od protokartvelijanskog *ɣwino-,[66] što je ili pozajmljenica iz protoindoevropskog[66][67][68][69][70][71] ili je leksema bila specifično pozajmljena iz protojermenskog *ɣʷeinyo-, odakle potiče jermensko gini.[72][73][74][75][66] Alternativna hipoteza od Fenriha pretpostavlja *ɣwino-, izvornu kartvelsku reč izvedenu iz verbalnog korena *ɣun- ('savijati se').[76] Pogledajte *ɣwino- za više. Sve ove teorije postavljaju poreklo reči na istu geografsku lokaciju, Južni Kavkaz, koja je ustanovljena na osnovu arheoloških i biomolekularnih studija kao lokacija porekla vinogradarstva.

Tipovi vina[uredi | uredi izvor]

Tipovi vina:

Tipivi imaju toliko različite osobine da se u praksi smatraju različitim pićima.

Crno vino[uredi | uredi izvor]

  • Kaberne sovinjon (franc. Cabernet Sauvignon) — Ovo je najpopularnije grožđe na svetu kad je proizvodnja crnog vina u pitanju. Gaji se u Bugarskoj, Čileu, Australiji, Kaliforniji, južnoj Francuskoj. Ima mala plavo-crna zrna sa debelom kožom, kasno olista i kasno sazreva.
  • Merlot ili merlo (franc. Merlot) — Od ovog grožđa se pravi najskuplje crno vino na svetu — Chateau Petrus. Gaji se u Bordou, ima velika zrna sa tankom kožom, ukus ima tragove borovnice i mente.
  • Nebiolo (ital. Nebbiolo) — Daje vrlo kompleksna crna vina, uspeva na krečnjačkom zemljištu, na većim visinama, najviše u severozapadnoj Italiji. Vrlo tamne boje, kasno sazreva. Nebbia na italijanskom znaci magla.
  • Pino noar (franc. Pinot noir) — Od ovog grožđa se pravi čuveni burgundac. Uspeva na krečnjačkom zemljištu istočne Francuske. Ovo je „sveti gral“ proizvođača u mnogim zemljama. Ima tanku kožu crne boje i guste, guste grozdove. Pored Francuske, gaji se i u Australiji, na Novom Zelandu, u Južnoj Africi, Italiji, Rumuniji, SAD.
  • Sira ili širaz (franc. Syrah или Shiraz) — Drevno crno grožđe sa Srednjeg istoka. Gaji se na granitu, krečnjaku i pesku u dolini Rone (Francuska), u Kaliforniji i Australiji. Plavo-crne boje, ima mala zrna i debelu kožu. Relativno rano sazreva. Daje visoke prinose, pa proizvođači, ako žele viši kvalitet, moraju da ga kontrolišu i smanjuju.
  • Sanđoveze (ital. Sangiovese) — Ovo grožđe se gaji po celoj Italiji, kao i u Argentini i Kaliforniji. Raste na krečnjaku, ali i na glini, sporo i kasno sazreva, podložno je oksidaciji. Najbolja vrsta je sanđoveze pikolo.
  • Novi božole (franc. Beaujolais nouveau) — veoma mlado francusko vino, koje se pije tek šest nedelja nakon berbe. Nastalo je od sorte vinove loze božole.

Belo vino[uredi | uredi izvor]

  • Šardone (franc. Chardonnay) — Beli šardone je verovatno najtraženije grožđe na svetu. Bolje uspeva na siromašnijem zemljištu, ali se prilagođava i drugim tipovima. Daje male grozdove tanke kože. Rano cveta i zri. Danas se gaji u svakoj zemlji u kojoj se pravi vino.
  • Šenin blank (franc. Chenin blanc) — Belo grožđe, koristi se za najraznovrsnija vina, daje obična i penušava, suva i slatka. Gaji se najviše u dolini Loare - jugozapadna Francuska, sve do Atlantika. Ima tanku kožu, kasno sazreva. Raste i u Južnoj Africi, Kaliforniji, Australiji i Novom Zelandu. Daje dugotrajna vina, ali i vina koja se odmah piju.
  • Crveni traminer ili klevner (nem. Gewurztraminer или Traminer) — Nije potpuno belo grožđe grožđe, roze je, daje suva i slatka bela vina, karakterističnog aromatičnog, nekako začinjenog ukusa. Gewurtz znači začin. Poreklom je iz Aldo Adiga — italijanska pokrajina u kojoj se govori nemački jezik. Ružičasta koža, nekada žuta. Gaji se i u Alzasu (Francuska, deo prema Nemačkoj), Austriji, Nemačkoj, Sloveniji, Mađarskoj, Češkoj i Slovačkoj, Rumuniji, u Australiji i na Novom Zelandu.
  • Rizling (franc. Risling) — Postoje i slabija vina kao što je olac i laški rizling. Voli hladniju klimu. Bleda zrna sa mrljama, u malim grozdovima. Kasno cveta i zri. Daje vrhunska suva, poluslatka i slatka vina. Gaji se u Nemačkoj, Alzasu, Italiji, Australiji, SAD.
  • Sovinjon blank (franc. Sauvignon blanc) — Grožđe doline Loare, raste na krečnjaku, pesku, šljunku. Kompaktni mali grozdovi tanke kože. Rano zri. Gaji se i u Italiji, Južnoj Africi, na Novom Zelandu, u Australiji i SAD.
  • Semilon (franc. Semillon) — Daje sjajna slatka i visokokvalitetna suva vina. Ima velika zrna i tanku kožu. Traži specifične klimatske uslove. Raste u Bordou u Francuskoj, Čileu, Australiji, SAD, Južnoj Africi.

Stilovi[uredi | uredi izvor]

Vino se pravi na više načina od različitog voća, a najčešće je grožđe.

Od grožđa[uredi | uredi izvor]

Vrsta grožđa koja se koristi i stepen kontakta sa ljuskom tokom ekstrakcije soka određuju boju i opšti stil vina. Boja nije povezana sa slatkoćom vina - sva vina mogu biti slatka ili suva.

Vrste vina od grožđa
Dug kontakt sa ljuskom grožđa Kratak kontakt sa ljuskom grožđa Nema kontakta sa ljuskom grožđa
Crveno grožđe Crveno vino Roze vino Belo vino
Belo grožđe Narandžasto vino

Crveno vino[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Crveno vino

Crveno vino dobija svoju boju i ukus (posebno tanine) od ljuske grožđa, dozvoljavajući grožđu da se upije u ekstrahovani sok. Crveno vino se pravi od tamno obojenih crvenih sorti grožđa. Stvarna boja vina može da varira od ljubičaste, tipične za mlada vina, preko crvene za zrela vina, do braon za starija crvena vina. Sok od većine crvenog grožđa je zapravo zelenkasto-bel; crvena boja potiče od antocijana prisutnih u ljusci grožđa. Značajan izuzetak je porodica retkih sorti teinturiera, koje zapravo imaju crveno meso i proizvode crveni sok.

Belo vino[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Belo vino

Da bi se napravilo belo vino, grožđe se brzo cedi, i sok se odmah iscedi iz ljuske grožđa. Grožđe koje se koristi je obično bele sorte grožđa, mada se može koristiti i crveno grožđe ako vinar pazi da ne dozvoli da ljuska zamrlja sladovinu tokom odvajanja soka od pulpe. Na primer, pino noar (crveno grožđe) se obično koristi u šampanjcu.

Suvo (sa niskim sadržajem šećera) belo vino je najčešće dobijeno putem potpune fermentacije soka, ali se prave i slatka bela vina kao što je Močato d'Asti.

Roze[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Roze vino

Roze vino dobija boju od ljuske crvenog grožđa, ali ne dovoljno da se kvalifikuje kao crveno vino. To je možda najstarija poznata vrsta vina, jer ju je najjednostavnije napraviti metodom kontakta sa ljuskom. Boja može da varira od bledo narandžaste do živopisne skoro ljubičaste, u zavisnosti od sorti koje se koriste i tehnika pravljenja vina.

Postoje tri osnovna načina za proizvodnju roze vina: kontakt sa ljuskom (omogućava tamnoj ljusci grožđa da zamrlja sladovinu), senje (uklanjanje soka iz šire u ranoj fermentaciji i nastavak fermentacije soka odvojeno) i mešanje crnog i belog vina (neuobičajeno i obeshrabreno u većini vinogradarskih regiona). Roze vina imaju širok spektar nivoa slatkoće od suvog provansalskog rozea do slatkih belih zinfandela i rumenila. Roze vina se proizvode od velikog broja sorti grožđa širom sveta.[77][78]

Narandžasto vino[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Narandžasto vino

Ponekad se nazivaju i ćilibarskim vinima, to su vina napravljena od belog grožđa, ali sa ljuskom koja se natopi tokom ceđenja, slično kao u proizvodnji crvenog i roze vina. Ona su primetno taninska, i obično postaju suva.[79]

Penušavo vino[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Penušavo vino

Ovo su šumeća vina, napravljena u bilo kom od gore navedenih stilova (tj. narandžasto, crveno, roze, belo). Ona moraju proći sekundarnu fermentaciju da bi se stvorio ugljen-dioksid, koji stvara mehuriće.[80]

Dve uobičajene metode za postizanje ovoga su tradicionalna metoda, koja se koristi za kavu, šampanjac i skuplja penušava vina, i Čarmatova metoda, koja se koristi za proseko, asti i jeftinija vina. Takođe se koristi metoda hibridnog transfera, koja daje srednje rezultate, a jednostavno dodavanje ugljen-dioksida se koristi u najjeftinijim vinima.[81]

Boce koje se koriste za penušavo vino moraju biti debele da izdrže pritisak gasa iza čepa, koji može biti do 6 atm (88 psi).[82]

Desert[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Desertno vino

Ovo se odnosi na slatka vina koja imaju visok nivo šećera koji ostaje nakon fermentacije. Postoje različiti načini povećanja količine šećera u vinu, čime se dobijaju proizvodi različite jačine i imena. ledeno vino, port, sauternes, tokaji Asu, trokenbirenauslis i vin santo su neki od primera.

Od drugog voća i hrane[uredi | uredi izvor]

Voće[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Voćno vino

Vina od drugog voća, kao što su jabuke i bobice, obično se nazivaju po voću od kojeg su proizvedena i kombinovana sa rečju „vino“ (na primer, jabučno vino i zovino vino) i generički se nazivaju voćno vino ili seosko vino (slično francuskom terminu vin de pays). Osim sorti grožđa koje se tradicionalno koriste za pravljenje vina, većini voća prirodno nedostaje dovoljno fermentabilnih šećera, odgovarajuća količina kiselosti, količine kvasca potrebne za podsticanje ili održavanje fermentacije, ili neka kombinacija ova tri materijala. Ovo je verovatno jedan od glavnih razloga zašto je vino dobijeno od grožđa istorijski bilo preovlađujuće u odnosu na druge vrste, i zašto su specifične vrste voćnih vina uglavnom bile ograničene na regione u kojima je voće bilo izvorno ili uneto iz drugih razloga.

Med[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Medovina

Medovina, koja se naziva i vino od meda, nastaje fermentacijom meda sa vodom, ponekad sa raznim voćem, začinima, žitaricama ili hmeljem. Sve dok je primarna fermentisana supstanca med, piće se smatra medovinom.[83] Medovina se proizvodila u drevnoj istoriji širom Evrope, Afrike i Azije,[84] i bila je poznata u Evropi pre vina od grožđa.[85]

Skrob[uredi | uredi izvor]

Druga pića koja se zovu „vino“, kao što su ječmeno vino i pirinčano vino (npr. sake, huangđu i čeongju), prave se od materijala na bazi skroba i više podsećaju na pivo nego na tradicionalno vino, dok se đumbirno vino pojačava rakijom. U ovim poslednjim slučajevima, termin „vino“ se odnosi na sličnost u sadržaju alkohola, a ne na proces proizvodnje.[86] Komercijalna upotreba reči „vino“ (i njenog ekvivalenta na drugim jezicima) zaštićena je zakonom u mnogim jurisdikcijama.[5]

Varijeteti grožđa[uredi | uredi izvor]

Vinograd
Glavni članak: Spisak groždanih varijeteta

Vino se obično pravi od jedne ili više sorti evropske vrste Vitis vinifera, kao što su Pino noar, Šardone, Kaberne sovinjon, Borgonja i Merlot. Kada se jedna od ovih sorti koristi kao pretežno grožđe (obično je definisano zakonom kao minimum od 75% do 85%), rezultat je „varietal” za razliku od „mešanog” vina. Mešana vina nisu nužno inferiorna u odnosu na varietalna vina, već su to drugačiji stil pravljenja vina.[87]

Vino se može praviti i od drugih vrsta grožđa ili od hibrida, nastalih genetskim ukrštanjem dve vrste. V. labrusca (čiji je kultivar Konkord grožđe), V. aestivalis, V. rupestris, V. rotundifolia i V. riparia su autohtono grožđe Severne Amerike koje se obično uzgaja da bi se jelo sveže ili za sok od grožđa, džem ili žele, i samo povremeno za pravljenje vina.

Hibridizacija se razlikuje od kalemljenja. Većina svetskih vinograda je zasađena evropskim vinovom lozom Vitis vinifera koja je nakalemljena na podlogu severnoameričkih vrsta, što je uobičajena praksa zbog njihove otpornosti na filokseru, korenovu uš koja na kraju ubija lozu. U kasnom 19. veku, većina evropskih vinograda (osim nekih od najsušnijih na jugu) bila je devastirana najezdom, što je dovelo do masovne smrti vinove loze i kasnijeg ponovnog zasađivanja. Kalemljenje se vrši u svim regionima za proizvodnju vina u svetu osim u Argentini i Kanarskim ostrvima – jedinim mestima koja još nisu bila izložena tim insektima.[88]

U kontekstu proizvodnje vina, teriar je koncept koji obuhvata varijetete grožđa koje se koriste, visinu i oblik vinograda, vrstu i hemiju zemljišta, klimatske i sezonske uslove, kao i lokalne kulture kvasca.[89] Niz mogućih kombinacija ovih faktora može rezultirati velikim razlikama među vinima, utičući i na procese fermentacije, dorade i starenja. Mnoge vinarije koriste metode uzgoja i proizvodnje koje čuvaju ili naglašavaju uticaj arome i ukusa njihovog jedinstvenog teruara.[90] Međutim, razlike u ukusu su manje poželjne za proizvođače stonog vina za masovno tržište ili drugih jeftinijih vina, gde konzistentnost ima prednost. Takvi proizvođači pokušavaju da minimiziraju razlike u izvorima grožđa kroz proizvodne tehnike kao što su mikro-oksigenacija, filtracija tanina, filtracija unakrsnim tokom, isparavanje tankog filma i vrteći čunjevi.[91]

Oko 700 grozdova ide u jednu bocu vina, otprilike 2,6 funti.[92]

Klasifikacija[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Klasifikacija vina
Vinsko grožđe na lozi

Propisi regulišu klasifikaciju i prodaju vina u mnogim regionima sveta. Evropska vina imaju tendenciju da se klasifikuju po regionima (npr. bordo, rioha i kjanti), dok se neevropska vina najčešće klasifikuju prema grožđu (npr. pino noar i merlo). Tržišna prepoznatljivost pojedinih regiona je u poslednje vreme dovela do njihovog sve većeg značaja na neevropskim vinskim etiketama. Primeri priznatih neevropskih lokaliteta uključuju dolinu Napa, dolinu Santa Klare, dolinu Sonoma, dolinu Anderson i okrug Mendočino u Kaliforniji; dolinu Vilamet i dolinu Roug u Oregonu; dolinu Kolumbija u Vašingtonu; dolinu Barosa u Južnoj Australiji; dolinu Hanter u Novom Južnom Velsu; Luhan de Kujo u Argentini; dolinu dos Vinjedos u Brazilu; Hokov zaliv i Marlboro na Novom Zelandu; Centralnu dolinu u Čileu; a u Kanadi, dolina Okanagan u Britanskoj Kolumbiji i poluostrvo Nijagara i regioni okruga Eseks u Ontariju su tri najveća proizvođača.

Neki nazivi blendiranih vina su marketinški termini čija upotreba je regulisana zakonom o žigovima, a ne posebnim zakonima o vinu. Na primer, meritidž je generalno mešavina kaberne sovinjona i merloa u stilu Bordoa, ali može uključivati i kaberne frank, petit verdo i malbek. Komercijalna upotreba termina meritidž je dozvoljena samo putem ugovora o licenciranju sa Udruženjem Meritidž.

Evropske klasifikacije[uredi | uredi izvor]

Italijanski Moskato d'Asti, DOCG vino

Francuska ima različite sisteme apelacije zasnovane na konceptu teroara, sa klasifikacijama koje se kreću od Vin de Table („stono vino“) na dnu, preko seoskog vina i oznake porekla vina vrhunskog kvaliteta (AOVDQS), do oznake kontrolisanog porekla (AOC) ili slično, u zavisnosti od regiona.[93][94] Portugalija je razvila sistem koji liči na onaj u Francuskoj, i zapravo je bila pionir tog koncepta 1756. godine sa kraljevskom poveljom kojom je stvorena demarkirana regija Douro i regulisana proizvodnja i trgovina vinom.[95] Nemačka je napravila sličnu šemu 2002. godine, iako još uvek nije stekla autoritet sistema klasifikacije drugih zemalja.[96][97] Španija, Grčka i Italija imaju klasifikacije zasnovane na dvojnom sistemu regiona porekla i kvaliteta proizvoda.[98]

Izvan Evrope[uredi | uredi izvor]

Vina Novog sveta — ona koja se proizvode van tradicionalnih vinskih regiona Evrope — obično se klasifikuju po grožđu, a ne prema teroaru ili regionu porekla, iako je bilo nezvaničnih pokušaja da se klasifikuju po kvalitetu.[99][100]

Prema kanadskim propisima o hrani i lekovima, vino u Kanadi je alkoholno piće koje se proizvodi potpunom ili delimičnom alkoholnom fermentacijom svežeg grožđa, moste od grožđa, proizvoda dobijenih isključivo od svežeg grožđa ili bilo koje njihove kombinacije. Mnogi materijali se dodaju tokom proizvodnje, kao što su kvasac, koncentrovani sok od grožđa, dekstroza, fruktoza, glukoza ili čvrste supstance glukoze, invertni šećer, šećer ili vodeni rastvori. Kalcijum sulfat u takvoj količini da sadržaj rastvorljivih sulfata u gotovom vinu ne sme da pređe 0,2 procenta po zapremini računato kao kalijum sulfat. Kalcijum karbonat u takvoj količini da sadržaj vinske kiseline u gotovom vinu ne sme biti manji od 0,15 težine po zapremini. Takođe, sumporna kiselina, uključujući njene soli, u tolikoj količini da njen sadržaj u gotovom vinu ne prelazi 70 delova na milion u slobodnom stanju, odnosno 350 delova na milion u kombinovanom stanju, računato kao sumpor dioksid. Karamela, amilaza i pektinaza na maksimalnom nivou upotrebe u skladu sa dobrom proizvodnom praksom. Rakija, voćna žestoka alkoholna pića ili alkohol dobijen alkoholnom fermentacijom izvora hrane destilovan do najmanje 94 procenta alkohola po zapremini. Pre završne filtracije može se tretirati sa jako kiselom smolom za izmenjivanje katjona u obliku natrijum jona, ili slabo baznom smolom za izmenjivanje anjona u obliku hidroksilnih jona.[101]

Berbe[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Vintaž
Vintaž francuskog šampanjca

U Sjedinjenim Državama, da bi vino dobilo datum berbe i oznaku zemlju porekla ili američko vinogradarsko područje (AVA; na primer, dolina Sonoma), 95% njegove zapremine mora biti od grožđa ubranog u datoj godini.[102] Ako vino nije označeno zemljom porekla ili AVA, procentualni zahtev se smanjuje na 85%.[102]

Vintaž vina se uglavnom flaširaju u jednoj seriji, tako da će svaka boca imati sličan ukus. Uticaj klime na karakter vina može biti dovoljno značajan da izazove da različite berbe iz istog vinograda dramatično variraju u ukusu i kvalitetu.[103] Dakle, vintaž vina se proizvode tako da budu individualno karakteristična za određenu berbu i da služe kao vodeća vina proizvođača. Vrhunske berbe renomiranih proizvođača i regiona često će imati mnogo veće cene od njihovih prosečnih. Neka vintaž vina (npr. brunelo) se prave samo u godinama boljim od proseka.

Zbog doslednosti, vina koja nisu vintažna mogu se blendirati iz više berbi, što pomaže proizvođačima vina da održe pouzdan imidž na tržištu i da održavaju prodaju čak i u lošim godinama.[104][105] Jedna nedavna studija sugeriše da za prosečnog vinskog potrošača, godina berbe možda nije toliko značajna za percipirani kvalitet kao što se mislilo, iako poznavaoci vina i dalje tome pridaju veliki značaj.[106]

Degustacija[uredi | uredi izvor]

Procena boje je prvi korak u degustaciji vina.
Glavni članak: Degustacija vina
Vidi još: Deskriptori degustacije vina

Degustacija vina je senzorno ispitivanje i ocenjivanje vina. Vina sadrže mnoga hemijska jedinjenja slična ili identična onima u voću, povrću i začinima. Slatkoća vina je određena količinom zaostalog šećera u vinu nakon fermentacije, u odnosu na kiselost prisutnu u vinu. Suvo vino, na primer, ima samo malu količinu zaostalog šećera. Neke etikete vina predlažu otvaranje flaše i puštanje vina da „diše” nekoliko sati pre serviranja, dok druge preporučuju da se pije odmah. Dekantiranje (čin sipanja vina u posebnu posudu samo za disanje) je kontroverzna tema među ljubiteljima vina. Pored aeracije, dekantiranje pomoću filtera omogućava uklanjanje gorkih taloga koji su se možda formirali u vinu. Talog je češći u starijim bocama, ali aeracija može biti od koristi mlađim vinima.[107]

Tokom aeracije, izlaganje mlađeg vina vazduhu često „relaksira“ piće, čineći ga glađim i bolje integrisanim u aromu, teksturu i ukus. Starija vina uglavnom blede (gube svoj karakter i intenzitet ukusa) sa produženom aeracijom.[108] Uprkos ovim opštim pravilima, disanje ne mora nužno koristiti svim vinima. Vino se može degustirati čim se flaša otvori da bi se utvrdilo koliko dugo treba da bude prozračivano, ako uopšte treba.[109] Prilikom degustacije vina mogu se otkriti i pojedinačni ukusi, zbog složene mešavine organskih molekula (npr. estri i terpeni) koje sok od grožđa i vino mogu da sadrže. Iskusni degustatori mogu razlikovati ukuse karakteristične za određeno grožđe i ukuse koji su rezultat drugih faktora u proizvodnji vina. Tipični namerni elementi ukusa u vinu — čokolada, vanila ili kafa — su oni koji se dobijaju starenjem u hrastovim bačvama, a ne od samog grožđa.[110]

Vertikalna i horizontalna degustacija obuhvata niz berbi unutar istog grožđa i vinograda, ili poslednjeg pri čemu postoji jedna berba iz više vinograda. Arome „banane“ (izoamil acetat) su proizvod metabolizma kvasca, kao i arome kvarenja kao što su „lekovita“ (4-etilfenol), „začinjena“ ili „dimljena“ (4-etilgvajakol),[111] i pokvareno jaje (vodonik sulfid).[112] Neke sorte takođe mogu da ispolje mineralnu aromu zbog prisustva soli rastvorljivih u vodi kao rezultat prisustva krečnjaka u zemljištu vinograda. Aroma vina potiče od isparljivih jedinjenja ispuštenih u vazduh.[113] Isparavanje ovih jedinjenja može se ubrzati vrtenjem čaše za vino ili serviranjem na sobnoj temperaturi. Mnogi ljudi koji piju više vole da hlade crvena vina koja su već veoma aromatična, kao što su šinon i božole.[114]

Idealna temperatura za posluživanje određenog vina je predmet debate ljubitelja vina i somelijera, ali su se pojavile neke široke smernice koje će generalno poboljšati iskustvo degustacije određenih uobičajenih vina. Belo vino treba da podstiče osećaj hladnoće, koji se postiže serviranjem na „podrumskoj temperaturi“ (13 °C (55 °F)). Na ovoj temperaturi na trpezu treba izneti i laka crvena vina koja se piju mlada, gde će brzo porasti za nekoliko stepeni. Crvena vina se generalno najbolje doživljavaju kada se služe chambré („na sobnoj temperaturi“). Međutim, to ne znači temperaturu trpezarije — često oko 21 °C (70 °F) — već najhladnije prostorije u kući i, stoga, uvek nešto hladniju od same trpezarije. Pino noar treba da se iznese na sto za serviranje na 16 °C (61 °F) i dostiže svoj puni buke na 18 °C (64 °F). Sorte kaberne sovinjon, zinfandel i ron treba servirati na 18 °C (64 °F)) i ostaviti da se zagreju na stolu do 21 °C (70 °F) za najbolju aromu.[115]

Kolekcionarstvo[uredi | uredi izvor]

Vidi još: Odležavanje vina, Investiciono vino i Skladištenje vina
Šato Margo, prvi rast iz regiona Bordo u Francuskoj, veoma je kolekcionaran.

Izvanredne berbe iz najboljih vinograda mogu se prodati za hiljade dolara po boci, iako širi pojam „fino vino“ pokriva one koje se obično prodaju na malo iznad 30–50 USD.[116] Neki smatraju da su „investiciona vina“ veblenska dobra: ona za kojima se tražnja povećava, a ne smanjuje kako im cene rastu. Određene selekcije kao što su „Vertikale“, koje obuhvataju više berbi određenog grožđa i vinograda, mogu biti visoko cenjene. Najznačajnija je bila 135-godišnja vertikala šato dikem koja je sadržala sve berbe od 1860. do 2003. prodate za 1,5 miliona dolara. Najčešća vina koja se kupuju za ulaganje su vina iz Bordoa i Burgundije; kultna vina iz Evrope i drugde; i vintaž port. Karakteristike visoko kolekcionarskih vina uključuju:

  1. Dokazana evidencija dobrog držanja tokom vremena
  2. Plato okvira za piće (tj. period zrelosti i pristupačnosti) koji traje mnogo godina
  3. Konsenzus među stručnjacima o kvalitetu vina
  4. Rigorozne metode proizvodnje u svakoj fazi, uključujući selekciju grožđa i odgovarajuće starenje u bačvi

Ulaganje u fino vino privuklo je one koji koriste relativno neznanje svojih žrtava o ovom sektoru tržišta vina.[117] Takvi vinski prevaranti često profitiraju tako što naplaćuju previsoke cene za vina van berbe ili vina nižeg statusa iz poznatih vinskih regiona, dok tvrde da nude dobru investiciju na koju ne utiču ekonomski ciklusi. Kao i kod svake investicije, temeljno istraživanje je od suštinskog značaja za donošenje informisane odluke.

Proizvodnja[uredi | uredi izvor]

Grožđe se fermentira za proizvodnju vina u Zapadnoj Australiji.
Najveći proizvođači vina 2014.[118]
Pozicija Zemlja
 Proizvedeno
(tona)
1. Italija Italija 4.796.900
2. Španija Španija 4.607.850
3. Francuska Francuska 4.293.466
4. Sjedinjene Američke Države SAD 3.300.000
5. Kina Kina 1.700.000
6. Argentina Argentina 1.498.380
7. Čile Čile 1.214.000
8. Australija Australija 1.186.343
9. Južnoafrička Republika Južnoafrička Republika 1.146.006
10. Njemačka Nemačka 920.200
11. Portugalija Portugal 603.327
12. Rumunija Rumunija 378.283
13. Grčka Grčka 334.300
14. Rusija Rusija 327.400
15. Novi Zeland Novi Zeland 320.400
16. Brazil Brazil 273.100
17. Mađarska Mađarska 258.520
18. Austrija Austrija 199.869
19. Srbija Srbija 198.193
20. Moldavija Moldavija 149.850

Crveno i belo vino se dobijaju na gotovo identičan način.

Vinova loza raste skoro isključivo između tridesetog i četrdesetog stepena južno ili severno od ekvatora. Najjužniji vinograd na svetu je u centralnom Otagu kraj novozelandskog južnog ostrva blizu 45 paralele,[119] a najseverniji vinograd je u Flenu, u Švedskoj, nešto iznad 59 paralele[120] Boja crvenog vina potiče od egzokarpa crnog grožđa, odnosno od pigmenta antocijana, koji vinu daje crvenu boju, što znači da se i od crnog grožđa može dobiti belo vino, samo je potrebno kožicu ukloniti pre fermentacije.

Zemlje izvoznice[uredi | uredi izvor]

Ispod su navedene 15 najvećih zemalja izvoznica vina (2005) — Italija, Francuska, Španija, Australija, Čile, SAD, Nemačka, Južnoafrička republika, Portugal, Rumunija, Moldavija, Bugarska, Mađarska, Hrvatska i Argentina. U Kaliforniji se proizvodi oko 90% vina koje proizvodi SAD. Ujedinjeno Kraljevstvo je 2000. godine po prvi put u svojoj istoriji uvezla više vina iz Australije nego iz Francuske. Velika Britanija je bila najveći svetski uvoznik vina 2007.[121]

Korišćenje[uredi | uredi izvor]

Godišnja potrošna vina, po glavi stanovnika države:
  manje od 1 litra.
  između 1 i 7 litara.
  između 7 i 15 litara.
  između 15 i 30 litara.
  više od 30 litara.
Potrošnja vina po osobi, 2014. godine[125]
Vinski udeo u ukupnoj potrošnji alkohola, 2010. godine.[126]

Podaci o potrošnji vina sa liste zemalja prema potrošnji alkohola mereno u litrima čistog etil alkohola koji se konzumira po glavi stanovnika u datoj godini, prema najnovijim podacima Svetske zdravstvene organizacije. Metodologija obuhvata osobe od 15 godina ili više.[127] Oko 40% osoba iznad dozvoljenog uzrasta za piće sebe smatra „vinopijama“, što je više od svih ostalih alkoholnih pića zajedno (34%) i onih koji uopšte ne piju (26%).[128]

Vino je popularan i bitan napitak koji čini sastavni deo kako evropske, tako i mediteranske kuhinje — od jednostavnih, tradicionalnih jela, do najsloženijih, egzotičnih specijaliteta. Vino je važno u kuhinji ne samo kao piće, već i kao i dodatak jelima koji obogaćuje ukus (uglavnom u dinstanju i pečenju, gde njegova kiselost daje balans slatkim ukusima). Crvena i bela penušava vina su najpopularnija i poznata su još i kao blaga vina, jer sadrže samo 10—14% alkohola. Aperitiv i dezertna vina sadrže 14—20% alkohola i ona imaju jači ukus od blagih, jer sadrže veći procenat alkohola.

Odmah po otvaranju flaše mladog vina potrebno je ostaviti sat vremena po strani kako bi se „provetrilo“, dok je starija vina sa jačim ukusom preporučljivo piti kada se otvore. Pretakanjem, iz flaše vetre se talozi. Talog se nalazi u starim bocama, ali je mlađa vina bolje vetriti.[129]

Tokom vetrenja, izlaganje mlađih vina vazduhu doprinosi „opuštanju“ ukusa i čini ih glatkijim, i uklopljenim u aromu, teksturu i ukus. Starija vina uglavnom gube na intenzitetu u ukusu ukoliko se vetre.[130]

Potrošnja vina
Zemlja Litara po glavi stanovnika
 Francuska 8,14
 Portugalija 6,65
 Italija 6,38
 Hrvatska 5,80
 Andora 5,69
  Švajcarska 5,10
 Slovenija 5,10
 Mađarska 4,94
 Moldavija 4,67
 Argentina 4,62
Potrošnja vina u odnosu na potrošnju piva po glavi stanovnika
Zemlja Vino (l) Pivo (l) Vino/pivo odnos
 Ekvatorijalna Gvineja 4,18 0,45 9,29
 Italija 6,38 1,73 3,69
 Francuska 8,14 2,31 3,52
 Gvatemala 3,92 1,12 3,50
 Sao Tome i Prinsipe 3,40 1,12 3,04
 Urugvaj 3,95 1,33 2,97
 Tonga 2,29 0,89 2,57
 Grenland 4,51 2,20 2,05
 Argentina 4,62 2,49 1,86
 Portugalija 6,65 3,75 1,77

Crveno vino[uredi | uredi izvor]

Tračko crveno vino Mavrud.
Glavni članak: Crveno vino
Čaša crnog vina
Čaša belog vina

Proces proizvodnje crvenog vina započinje fermentacijom. Tokom nje, mehurići gasa izbacuju kožice na površinu posude za vrenje (danas uglavnom čeličnih tankova) u kojoj se vrši fermentacija.

Kožice je potrebno vratiti nazad iz dva razloga: jedan je boja i ukus, a drugi činjenica da ukoliko bi im se dozvolilo da se osuše na površini, postale bi pogodan medijum za razvitak mikroorganizama pa i rizik za kontaminaciju smeše.

Idealna temperatura za fermentaciju crnog vina je 29-30° C.

Po završenoj fermentaciji, pristupa se presovanju. Koriste se specijalne prese, za finija vina koristi se manji pritisak i obrnuto.

Prvo vino koje se samo ocedi se čuva odvojeno od onog dobijenog pod pritiskom.

Belo vino[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Belo vino

Prilikom proizvodnje belog vina prvo se pristupa presovanju čime se odstranjuju ljuska, seme i peteljke pri čemu se dobija mutan žućkasti sok, koji onda fermentiše.

Osnovni zahtev za fermentaciju belog vina je da temperatura bude između 15 i 18° C. Na višoj temperaturi gube se aroma i svežina.

Moderni tankovi za fermentaciju imaju ugrađene automatske sisteme za hlađenje. Fermentacija traje oko 6 nedelja.

Roze[uredi | uredi izvor]

Postoje dve osnovne metode za pravljenje rozea.

Očigledan način je da se pomeša belo vino sa malo crvenog, ali je ovo u suprotnosti sa zakonom u mnogim zemljama.

Drugi metod je da se započne fermentacija crnog grožđa kao u procesu proizvodnje crvenog vina uz pažljivo nadgledanje fermentacije. Kad smesa dostigne željenu boju - ukloni se koža i fermentacija završi bez nje.

Neke sorte grožđa su pogodnije za proizvodnju rozea od drugih.

Prečišćavanje[uredi | uredi izvor]

Na kraju procesa fermentacije ćelije kvasca su mrtve. One postepeno padaju na dno i formiraju sediment.

Kvalitetno vino se prečišćava, tako da se sediment ukloni. To se radi dekantovanjem vina tako da talog ostane na dnu inicijalne posude.

Često se vinu naknadno popravlja ukus. Nekada mu se dodaje šećer. Ovo se obično radi u hladnijim predelima gde zbog nedovoljno sunca u grožđu nema dovoljno šećera koji bi se preveo u alkohol, što za posledicu ima nedovoljnu jačinu dobijenog vina. Šećer ne sme ostati nefermentisan i dodaje se u tačno određenim količinama.

Još jedan način za popravljanje ukusa vina je acidifikacija. To je dodavanje vinske kiseline. Ovo se radi u toplijim predelima, naročito u Australiji.

Plavo bistrenje vina[uredi | uredi izvor]

Plavo bistrenje vina predstavlja hemijski proces, u kojem kalijum ferocijanid stupa u reakciju sa pojedinim metalima (gvožđe, bakar, cink) u vinu koji dolaze korozijom metalnih sudova i opreme, ili iz sredstava za zaštitu kojima se grožđe prska tokom vegetacije. Kalijum ferocijanid (ferocijankalijum) predstavlja so ferocijanovodične kiseline; kristalne je građe i otvoreno žute boje, naziva se još i žutokrvna so. Ova so nije otporna ali pod uticajem kiselina u vinu se razlaže i pri tome oslobađa cijanovodoničnu ili plavu kiselinu (HCN), koja predstavlja jedan od najjačih otrova. Ovo razlaganje je relativno sporo, tako da do pojave plave kiseline u vinu može doći ako kalijum ferocijanid ostane u vinu u slobodnom stanju duže vreme. Kalijum ferocijanid sa trovalentnim gvožđem formira talog berlinskog plavog, odakle i naziv plavo bistrenje. Trovalentno gvožđe se uklanja efikasnije, te je zbog toga cilj da se tokom pretakanja vina dvovalentno gvožđe oksidiše u trovalentnom, vazdušnim kiseonikom. Doza kalijum ferocijanida se mora prethodno odrediti probom, jer je višak veoma štetan zbog mogućeg nastanka cijanovodonika u toku čuvanja vina. Zbog toga Pravilnik o kvalitetu vina određuje da dozu može propisati samo stručno lice ili laboratorija. So za bistrenje se dodaje u obliku vodenog rastvora uz stalno mešanje a talog se odvaja posle 5-6 dana. Često se ovo bistrenje kombinuje sa dodatkom belančevinastih bistrila i tanina, jer se tom kombinacijom postižu bolji rezultati.[131]

Kulinarska upotreba[uredi | uredi izvor]

Redukcija crnog vina za sos kuvanjem na ringli. Naziva se redukcija jer toplota proključa deo vode, ostavljajući koncentrisaniji sos sa ukusom vina.

Vino je popularno i važno piće koje prati i oplemenjuje širok spektar kuhinja, od jednostavnih i tradicionalnih gulaša do najsofisticiranijih i najsloženijih visokih kuhinja. Vino se često služi uz večeru. Uz desert se mogu poslužiti slatka desertna vina. U finim restoranima u zapadnim zemljama, vino obično prati večeru. U restoranu somelier ili vinski konobar pomaže posetiocima da naprave dobre parove hrane i vina. Osobe koji obeduju kod kuće mogu koristiti vodiče za vino kao pomoć u uparivanju hrane i vina. Vino se pije i bez pratnje obroka u vinskim barovima ili uz izbor sireva (na žurci vina i sira). Vina se takođe koriste kao tema za organizovanje raznih događaja kao što su festivali širom sveta; grad Kuopio u Severnoj Savoniji u Finskoj poznat je po svojim godišnjim festivalima vina u Kuopiu (Kuopion viinijuhlat).[132]

Vino je važno u kuhinji ne samo zbog svoje vrednosti kao pića, već i kao arome, prvenstveno u bujonima i dinstanju, jer njegova kiselost daje ravnotežu bogatim slanim ili slatkim jelima.[133] Vinski sos je primer kulinarskog sosa koji koristi vino kao primarni sastojak.[134] Prirodna vina mogu da ispoljavaju širok spektar sadržaja alkohola, od ispod 9% do iznad 16% ABV, pri čemu je većina vina u rasponu od 12,5–14,5%.[135] Ojačana vina (obično sa rakijom) mogu da sadrže 20% alkohola ili više.

Religijski značaj[uredi | uredi izvor]

Vidi još: Religija i alkohol i Vino u verskim zajednicama Bliskog istoka

Drevne religije[uredi | uredi izvor]

Upotreba vina u drevnim bliskoistočnim i staroegipatskim verskim ceremonijama bila je uobičajena. Libacije su često uključivale vino, a religiozne misterije Dionisa koristile su vino kao sakramentalni enteogen da izazovu stanje koje menja um.

Judaizam[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Košer vino

Vino je sastavni deo jevrejskih zakona i tradicije. Kiduš je blagoslov koji se recituje uz vino ili sok od grožđa kako bi se posvetio Šabat. Na Pesah (Pasha) tokom Sedera, rabinska je obaveza odraslih da popiju četiri čaše vina.[136] U tabernaklu i u hramu u Jerusalimu libacija vina je bilo deo žrtvene službe.[137] Treba imati na umu da to ne znači da je vino simbol krvi, što je uobičajena zabluda koja doprinosi hrišćanskom verovanju u krvnu klevetu. „Jedna od okrutnih ironija istorije bila je da je krvna kleveta — optužbe protiv Jevreja da koriste krv ubijene nejevrejske dece za pravljenje vina i maca — postala lažni izgovor za brojne pogrome. A zbog opasnosti, oni koji žive u mestu gde se dešavaju krvne klevete su halahički izuzeti od upotrebe crnog vina, da ne bi bilo zaplenjeno kao „dokaz“ protiv njih.“[138]

Hrišćanstvo[uredi | uredi izvor]

Isus pravi vino od vode Ženidbi u Kani, fresci iz 14. veka iz manastira Visoki Dečani.
Glavni članci: Hrišćanski pogledi na alkohol i Alkohol u Bibliji

U hrišćanstvu, vino se koristi u svetom obredu zvanom Evharistija, koji potiče iz jevanđeljskog izveštaja o Tajnoj večeri (Jevanđelje po Luki 22:19) gde se opisuje kako Isus deli hleb i vino sa svojim učenicima i zapoveda im da „ovo čine na spomen od mene." Verovanja o prirodi Evharistije se razlikuju među denominacijama (vidi suprotstavljene evharistijske teologije).

Dok neki hrišćani smatraju da je upotreba vina iz grožđa neophodna za validnost sakramenta, mnogi protestanti takođe dozvoljavaju (ili zahtevaju) pasterizovani sok od grožđa kao zamenu. Vino su koristile sve protestantske grupe u evharistijskim obredima sve dok se krajem 19. veka nije pojavila alternativa. Metodistički stomatolog i prohibicionista Tomas Bramvel Velč primenio je nove tehnike pasterizacije kako bi zaustavio prirodni proces fermentacije soka od grožđa. Neki hrišćani koji su bili deo rastućeg pokreta umerenosti vršili su pritisak na prelazak sa vina na sok od grožđa, a zamena se brzo proširila na veći deo Sjedinjenih Država, kao i na druge zemlje u manjem stepenu.[139] Ostaje stalna debata između nekih američkih protestantskih denominacija o tome da li se vino može i treba koristiti za evharistiju ili da li je dozvoljeno kao obično piće, pri čemu katolici i neki glavni protestanti dozvoljavaju umereno pijenje vina, a neke konzervativne protestantske grupe se protive konzumiranju alkohola u celini.

Najranija tradicija vinogradarstva u jugozapadnim Sjedinjenim Državama počinje sa svetim vinom, počevši od 1600-ih, kada su hrišćanski fratri i monasi proizvodili vino iz Novog Meksika.[140]

Islam[uredi | uredi izvor]

Sav alkohol je zabranjen po Islamskom zakonu, iako postoji duga tradicija pijenja vina u nekim islamskim oblastima, posebno u Iranu.
Glavni članak: Islam i alkohol

Alkoholna pića, uključujući vino, zabranjena su u većini tumačenja Islamskog zakona.[141] U mnogim muslimanskim zemljama posedovanje ili konzumacija alkoholnih pića nosi zakonske kazne. Iran je ranije imao uspešnu vinsku industriju koja je nestala nakon Islamske revolucije 1979. godine.[142] U Velikoj Persiji, mej (persijsko vino) je bila centralna tema poezije više od hiljadu godina, dugo pre pojave islama. Neke alevijske sekte – jedna od dve glavne grane islama u Turskoj (drugi je sunitski islam) – koriste vino u svojim verskim službama.

Važe određeni izuzeci od zabrane alkohola. Alkohol dobijen iz drugog izvora osim grožđa (ili njegovih nusproizvoda) i urmi[143] dozvoljen je u „veoma malim količinama“ (labavo definisanim kao količina koja ne izaziva intoksikaciju) prema sunitskom hanefijskom mezhebu, za posebne svrhe (kao što su lekovi), gde cilj nije intoksikacija. Međutim, savremeni hanefijski naučnici smatraju da je konzumiranje alkohola potpuno zabranjeno.[144]

Pakovanje[uredi | uredi izvor]

Vidi još: pluta (materijal), zatvarač (boca), alternativni zatvarač za vino, boca vina, kutija za vino, konzervirano vino i zavrtni čep (vino)
Assorted čepovi za vino

Većina vina se prodaje u staklenim flašama, koje su začepljene čepovima (od kojih 50% dolazi iz Portugalije).[145] Sve veći broj proizvođača vina koristi alternativne zatvarače kao što su zavrtni čepovi i sintetička plastika. Iako su alternativni zatvarači jeftiniji i sprečavaju mrlje od plute, oni su okrivljeni za probleme kao što je prekomerna redukcija.[146]

Neka vina se pakuju u debele plastične kese u kutijama od valovitog kartona i nazivaju se „boks vina“ ili „vino iz bačve“. Unutar pakovanja je uvučena slavina pričvršćena za vreću u kutiji, ili bešiku, koju kasnije potrošač produžava za posluživanje sadržaja. Vino iz kutije može da ostane prihvatljivo sveže do mesec dana nakon otvaranja jer se bešika kolapsira dok se vino istače, ograničavajući kontakt sa vazduhom i na taj način usporavajući brzinu oksidacije. Nasuprot tome, flaširano vino brže oksidira nakon otvaranja zbog sve većeg odnosa vazduha i vina kako se sadržaj ispušta; ono se može značajno degradirati za nekoliko dana. Konzervirano vino je jedan od najbrže rastućih oblika alternativnog pakovanja vina na tržištu.[147]

Ekološka razmatranja pakovanja vina otkrivaju prednosti i nedostatke kako flaširanih, tako i vina u kutijama. Staklo koje se koristi za pravljenje boca je netoksična, prirodna supstanca koja se u potpunosti može reciklirati, dok je plastika koja se koristi za kutije za vino obično mnogo manje ekološki prihvatljiva. Međutim, proizvođači boca vina su citirani zbog kršenja Zakona o čistom vazduhu. Uvodnik Njujork Tajmsa je sugerisao da vino u kutiji, pošto je manje zahtevno u pogledu pakovanja, ima smanjeni ugljenični otisak svoje distribucije; međutim, plastična kutija za vino, iako se može reciklirati, može biti radno intenzivnija (i stoga skuplja) za obradu od staklenih boca. Pored toga, dok se kutija za vino može reciklirati, njena plastična bešika najverovatnije ne može.[148] Neke ljude privlači vino u konzervi zbog njegove prenosivosti i ambalaže koja se može reciklirati.[147]

Neka vina se prodaju u bačvama od nerđajućeg čelika i nazivaju se točeno vino.

Skladištenje[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Skladištenje vina
Hrastova burad za vino

Vinski podrumi, ili vinske sobe, ako su nadzemne, su mesta posebno dizajnirana za skladištenje i odležavanje vina. Fini restorani i neke privatne kuće imaju vinske podrume. U aktivnom vinskom podrumu, temperaturu i vlažnost održava sistem za kontrolu klime. Pasivni vinski podrumi se ne kontrolišu klimom i zato moraju biti pažljivo locirani. Pošto je vino prirodan, kvarljiv prehrambeni proizvod, sve vrste – uključujući crveno, belo, penušavo i ojačano – mogu se pokvariti kada su izložene toploti, svetlosti, vibracijama ili fluktuacijama temperature i vlažnosti. Kada se pravilno čuvaju, vina mogu zadržati svoj kvalitet i u nekim slučajevima poboljšati aromu, ukus i složenost kako stare. Neki stručnjaci za vino tvrde da je optimalna temperatura za odležavanje vina 13 °C (55 °F),[149] drugi navode 15 °C (59 °F).[150]

Frižideri za vino nude minijaturnu alternativu vinskim podrumima i dostupni su u kapacitetima od malih jedinica od 16 boca do komada kvaliteta nameštaja koji mogu da sadrže 500 boca. Frižideri za vino nisu idealni za odležavanje, već služe za hlađenje vina na odgovarajućoj temperaturi za piće. Ovi frižideri održavaju nisku vlažnost (obično ispod 50%), ispod optimalne vlažnosti od 50% do 70%. Niži nivoi vlažnosti mogu vremenom isušiti čepove, omogućavajući kiseoniku da uđe u bocu, što smanjuje kvalitet vina kroz oksidaciju.[151] Dok se neke vrste alkohola ponekad čuvaju u zamrzivaču, kao što je votka, nije moguće bezbedno zamrznuti vino u boci, jer nema dovoljno prostora da se proširi dok se smrzava i boca obično puca. Određeni oblici boce mogu dozvoliti da se čep izgura ledom, ali ako je boca zamrznuta sa strane, vino u užem grlu će se uvek prvo zamrznuti, sprečavajući to.

Falsifikovanje i manipulacija[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Vinska prevara
Vidi još: Spisak incidenata kontaminacije hrane

Incidenti prevare, kao što je pogrešno označavanje porekla ili kvaliteta vina, rezultirali su propisima o obeležavanju. „Vinski skandali“ koji su privukli pažnju medija uključuju:

Uticaji na zdravlje[uredi | uredi izvor]

Vidi još: Zdravstveni efekti vina
Za više informacija pogledajte: Glavobolja od crvenog vina
Crveno stolno vino
Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz)
Energija355 kJ (85 kcal)
2,6 g
Šećeri0,6 g
0,0 g
0,1 g
Ostali konstituenti
Alkohol (etanol)10,6 g
10,6 g alkohola je 13%vol.
100 g vina je približno 100 ml (3.4 fl oz.)
Šećer i alkohol mogu da variraju.

Izvor: NDb USDA

Kratkoročni[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Kratkoročni efekti konzumiranja alkohola

Vino sadrži etil alkohol, hemikaliju u pivu i destilovanom žestokim pićima. Efekti vina zavise od konzumirane količine, vremenskog perioda tokom kojeg se konzumira i količine alkohola u vinu, između ostalih faktora. Pijenje dovoljno da se postigne koncentracija alkohola u krvi (BAC) od 0,03%-0,12% može izazvati opšte poboljšanje raspoloženja, povećati samopouzdanje i društvenost, smanjiti anksioznost, crvenilo lica i narušiti rasuđivanje i finu motoričku koordinaciju. BAC od 0,09% do 0,25% izaziva letargiju, sedaciju, probleme sa ravnotežom i zamagljen vid. BAC od 0,18% do 0,30% izaziva duboku konfuziju, poremećen govor (npr. nejasan govor), teturanje, vrtoglavicu i povraćanje. BAC od 0,25% do 0,40% izaziva omamljenost, nesvesticu, anterogradnu amneziju, povraćanje i smrt može nastati usled depresije disanja i udisanja povraćanja tokom nesvesti. BAC od 0,35% do 0,80% izaziva komu, po život opasnu respiratornu depresiju i moguće trovanje alkoholom sa smrtnim ishodom. Upravljanje vozilom ili mašinom u pijanom stanju može povećati rizik od nesreće, a mnoge zemlje imaju zakone protiv alkohola i vožnje. Društveni kontekst i kvalitet vina mogu uticati na raspoloženje i emocije.[157]

Dugoročni[uredi | uredi izvor]

Vidi još: Socijalno-medicinske odlike alkoholizma
Najznačajniji od mogućih dugoročnih efekata etanola, jednog od sastojaka vina. Konzumiranje alkohola od strane trudnica može dovesti do poremećaja fetalnog alkoholnog spektra.

Glavni aktivni sastojak vina je etanol. Jedan sistematski pregled i meta-analiza iz 2016. otkrili su da umerena konzumacija etanola nije donela nikakvu korist u vidu umanjenja mortaliteta u poređenju sa doživotnom apstinencijom od konzumiranja etanola.[158] Sistematska analiza podataka iz studije Globalnog opterećenja bolesti pokazala je da konzumacija etanola povećava rizik od raka i povećava rizik od smrtnosti od svih uzroka, te da je najzdravija doza etanola nulta potrošnja.[159] Neke studije su zaključile da je konzumiranje malih količina alkohola (manje od jednog pića dnevno kod žena i dva pića dnevno kod muškaraca) povezano sa smanjenim rizikom od srčanih oboljenja, moždanog udara, dijabetes melitusa i rane smrti.[160] Konzumacija etanola povećava rizik od srčanih oboljenja, visokog krvnog pritiska, atrijalne fibrilacije i moždanog udara. Neke studije koje su izvestile o prednostima umerene konzumacije etanola pogrešile su tako što su osobe koje su nekad pile i doživotne apstinente stavili u jednu grupu onih koji ne piju, skrivajući zdravstvene prednosti doživotnog uzdržavanja od etanola.[160] Rizik je veći kod mlađih ljudi zbog opijanja koje može dovesti do nasilja ili nesreća.[160] Oko 3,3 miliona smrtnih slučajeva (5,9% svih smrtnih slučajeva) godišnje je posledica upotrebe etanola.[161][162][163]

Poremećaj upotrebe alkohola je nemogućnost zaustavljanja ili kontrole upotrebe alkohola uprkos štetnim posledicama po zdravlje, posao ili odnose; alternativni termini uključuju alkoholizam, zloupotrebu alkohola, zavisnost od alkohola ili alkoholnu adikciju.[164][165][166][167][168] Upotreba alkohola je treći vodeći uzrok rane smrti u Sjedinjenim Državama.[160] Nijedno profesionalno medicinsko udruženje ne preporučuje da ljudi koji ne piju treba da počnu da piju vino.[160][169]

Prekomerna konzumacija alkohola može izazvati cirozu jetre i alkoholizam.[170] Američko udruženje za srce „upozorava ljude da NE počnu da piju... ako već ne piju alkohol. Oni bi trebalo da se konsultuju sa svojim lekarom o prednostima i rizicima konzumiranja alkohola u umerenim količinama.”[171]

Iako crno vino sadrži više stilbenskog resveratrola i drugih polifenola nego belo vino, dokazi o dobrobiti za zdravlje srca su lošeg kvaliteta i, u najvećem slučaju, korist je trivijalna.[172][173][174] Ljuske grožđa prirodno proizvode resveratrol kao odgovor na gljivičnu infekciju, uključujući izlaganje kvascu tokom fermentacije. Belo vino uglavnom sadrži niže nivoe ove hemikalije, jer ima minimalan kontakt sa ljuskom grožđa tokom ovog procesa.[175]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Learn About Alcohol Content in Wine: Highest to Lowest ABV Wines – 2023 – MasterClass”. Arhivirano iz originala 12. 4. 2023. g. Pristupljeno 12. 4. 2023. 
  2. ^ Vino, Narodna skupština Republike Srbije, Zakon o vinu
  3. ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. V-Đ. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 57. ISBN 86-331-2112-3. 
  4. ^ a b v g Johnson, Hugh (1989). Vintage: The Story of Wine. Simon and Schuster. ISBN 978-0-671-68702-1. 
  5. ^ a b George, Rosemary (1991). The Simon & Schuster Pocket Wine Label Decoder. Fireside. ISBN 978-0-671-72897-7. 
  6. ^ „8,000-year-old wine unearthed in Georgia”. The Independent. Pristupljeno 28. 12. 2003. 
  7. ^ „World's Earliest Wine”. Pristupljeno 24. 2. 2004. . Archeology, vol. 49 (1996)
  8. ^ a b „Georgia made 'world's oldest wine'”. BBC News. 13. 11. 2017. Arhivirano iz originala 14. 11. 2017. g. Pristupljeno 21. 7. 2018. 
  9. ^ a b v Doce, Elisa Guerra (2004). „The Origins of Inebriation: Archaeological Evidence of the Consumption of Fermented Beverages and Drugs in Prehistoric Eurasia”. Journal of Archaeological Method and Theory. 22 (3): 751—782. S2CID 143750976. doi:10.1007/s10816-014-9205-z. 
  10. ^ a b v Enciklopedija Britanika, Beograd, Narodna knjiga, 2005.
  11. ^ Castro-Sowinski 2016, str. 42
  12. ^ „Evidence of ancient wine found in Georgia a vintage quaffed some 6,000 years BC”. Euronews. 21. 5. 2015. Arhivirano iz originala 24. 05. 2015. g. Pristupljeno 24. 5. 2015. 
  13. ^ Georgia's Giant Clay Pots Hold An 8,000-Year-Old Secret To Great Wine, NPR.
  14. ^ a b Ellsworth, Amy (18. 7. 2012). „7,000 Year-old Wine Jar”. University of Pennsylvania Museum of Archaeology and Anthropology. Arhivirano iz originala 26. 8. 2012. g. Pristupljeno 15. 4. 2015. 
  15. ^ a b Berkowitz, Mark (1996). „World's Earliest Wine”. Archaeology. Archaeological Institute of America. 49 (5). Arhivirano iz originala 5. 6. 2011. g. Pristupljeno 17. 11. 2005. 
  16. ^ „National Geographic: Earliest Known Winery Found in Armenian Cave”. 12. 1. 2011. 
  17. ^ a b „Backdirt | UCLA Cotsen Institute of Archaeology”. ioa.ucla.edu. Arhivirano iz originala 30. 11. 2020. g. Pristupljeno 4. 5. 2020. 
  18. ^ a b „B.A.C. Per Drink”. 6. 10. 2018. Arhivirano iz originala 1. 4. 2020. g. Pristupljeno 4. 5. 2020. 
  19. ^ „Effects At Specific B.A.C. Levels”. Arhivirano iz originala 7. 6. 2017. g. Pristupljeno 12. 6. 2017. 
  20. ^ „wine-serving-size”. American Institute for Cancer Research. Arhivirano iz originala 20. 12. 2016. g. Pristupljeno 13. 12. 2016. 
  21. ^ „Isis & Osiris”. University of Chicago. 
  22. ^ Congressional Serial Set. U.S. Government Printing Office. 1903. str. 263. Pristupljeno 6. 5. 2020. 
  23. ^ Adams, Fiona (29. 4. 2019). „New Mexico's Deep Winemaking History”. Wine Enthusiast. Arhivirano iz originala 23. 8. 2019. g. Pristupljeno 6. 5. 2020. 
  24. ^ California Vineyardists Association; Associated California Fruit Industries (1980). Wines and Vines. Hiaring Company. Pristupljeno 6. 5. 2020. 
  25. ^ a b „National Geographic: Earliest Known Winery Found in Armenian Cave”. 12. 1. 2011. Arhivirano iz originala 3. 6. 2017. g. Pristupljeno 28. 3. 2011. 
  26. ^ Tondo, Lorenzo (30. 8. 2017). „Traces of 6,000-year-old wine discovered in Sicilian cave”. The Guardian. Arhivirano iz originala 14. 10. 2017. g. Pristupljeno 12. 9. 2017. 
  27. ^ „Effects at Specific B.A.C. Levels”. Arhivirano iz originala 7. 6. 2017. g. Pristupljeno 1. 4. 2014. 
  28. ^ „wine-serving-size”. American Institute for Cancer Research. 3. 3. 2014. Arhivirano iz originala 20. 12. 2016. g. Pristupljeno 2016-12-13. 
  29. ^ „'World's oldest wine' found in 8,000-year-old jars in Georgia”. BBC News. 13. 11. 2017. Arhivirano iz originala 14. 11. 2017. g. Pristupljeno 21. 7. 2018. 
  30. ^ McGovern, Patrick; Jalabadze, Mindia; et al. (28. 11. 2017). „Early Neolithic wine of Georgia in the South Caucasus”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 114 (48): E10309—E10318. Bibcode:2017PNAS..11410309M. PMC 5715782 Slobodan pristup. PMID 29133421. doi:10.1073/pnas.1714728114 Slobodan pristup. 
  31. ^ Tucker, Abigail (avgust 2011). „The Beer Archaeologist”. Smithsonian Magazine. Arhivirano iz originala 2. 12. 2014. g. Pristupljeno 19. 2. 2022. 
  32. ^ McGovern, Patrick E. „Grape Wine”. University of Pennsylvania Museum of Archaeology and Anthropology. Arhivirano iz originala 6. 9. 2010. g. Pristupljeno 19. 2. 2022. 
  33. ^ a b McGovern, Patrick E.; et al. (30. 9. 2003). „Fermented beverages of pre- and proto-historic China”. Proceedings of the National Academy of Sciences. The National Academy of Sciences. 101 (51): 17593—17598. Bibcode:2004PNAS..10117593M. PMC 539767 Slobodan pristup. PMID 15590771. doi:10.1073/pnas.0407921102 Slobodan pristup. 
  34. ^ „Penn Museum Archaeochemist And International Scholars Confirm 9,000-Year History of Chinese Fermented Beverages”. ScienceDaily. ScienceDaily LLC. 24. 12. 2004. Arhivirano iz originala 23. 8. 2018. g. Pristupljeno 28. 2. 2018. 
  35. ^ Li, Hua; Wang, Hua; Li, Huanmei; Goodman, Steve; Van Der Lee, Paul; Xu, Zhimin; Fortunato, Alessio; Yang, Ping (2018). „The worlds of wine: Old, new and ancient”. Wine Economics and Policy. 7 (2): 178—182. doi:10.1016/j.wep.2018.10.002 Slobodan pristup. 
  36. ^ Li, Yuanbo; Bardaji, Isabel (2018), New wine world from Asia Development, regional comparison and opportunities for the wine industry in China (PDF), Universidad Politécnica de Madrid, str. 1, Arhivirano (PDF) iz originala 23. 5. 2022. g., Pristupljeno 6. 6. 2021 
  37. ^ Cañete, Eduardo; Chen, Jaime; Martín, Cristian; Rubio, Bartolomé (2018). „Smart Winery: A Real-Time Monitoring System for Structural Health and Ullage in Fino Style Wine Casks” (PDF). Sensors (Basel, Switzerland). MDPI. 18 (3): 2. Bibcode:2018Senso..18..803C. PMC 5876521 Slobodan pristup. PMID 29518928. doi:10.3390/s18030803 Slobodan pristup. Arhivirano (PDF) iz originala 16. 10. 2022. g. Pristupljeno 6. 6. 2021. 
  38. ^ Metcalfe, Tom. „2,600-year-old wine 'factory' unearthed in Lebanon”. National Geographic. Arhivirano iz originala 17. 3. 2021. g. Pristupljeno 9. 10. 2023. 
  39. ^ McGovern, Patrick E. (2003). Ancient wine: the search for the origins of viniculture. Princeton University Press. ISBN 978-0691070803. 
  40. ^ Perra, Mauro; Lo Schiavo, Fulvia; Garnier, Nicolas; Marinval, Philippe (oktobar 2015). „La vita e il vino nella Sardegna nuragica” (PDF) (na jeziku: italijanski). Preistoria del Cibo. Arhivirano (PDF) iz originala 3. 8. 2018. g. Pristupljeno 3. 8. 2018. 
  41. ^ Perra, Mauro; Marinval, Philippe; Fonzo, Ornella; Garnier, Nicolas (2015). „La Tomba di Giganti del nuraghe Arrubiu di Orroli (CA), o "La Tomba della Spada"”. Rivista di Scienze Preistoriche (na jeziku: italijanski). Arhivirano iz originala 16. 10. 2022. g. Pristupljeno 3. 8. 2018 — preko academia.edu. 
  42. ^ MIT technology helps map ancient Phoenician shipwrecks MIT press release.
  43. ^ Rong, Xu Gan; Fa, Bao Tong. „Wine Production in China”. Grandiose Survey of Chinese Alcoholic Drinks and Beverages. Arhivirano iz originala 28. 8. 2008. g. Pristupljeno 25. 6. 2008. 
  44. ^ Robinson, J., ur. (2006). The Oxford Companion to Wine (Third izd.). Oxford University Press. str. 355–356. ISBN 0-19-860990-6. 
  45. ^ Henderson, Pat (1. 2. 2009). „Sulfur Dioxide: Science behind this anti-microbial, anti-oxidant, wine additive”. Practical Winery & Vineyard Journal. Arhivirano iz originala 28. 9. 2013. g. 
  46. ^ Phillips, Rod (12. 11. 2002). A Short History of Wine. Harper Perennial. str. 62—63. ISBN 978-0-06-093737-9. 
  47. ^ „The Great Resource”. Tales from the Palaces. Serija 1. Epizoda 9. 3. 11. 2006. 
  48. ^ „Global Wine Report August 2006” (PDF). United States Department of Agriculture. str. 7—9. Arhivirano iz originala (PDF) 8. 4. 2008. g. 
  49. ^ Birchell, D.B.; Steel, G. (2013). New Mexico Wine: An Enchanting History. American Palate Series (na jeziku: italijanski). American Palate. ISBN 978-1-60949-643-2. Pristupljeno 15. 11. 2019. 
  50. ^ New Mexico. Office of Cultural Affairs (1995). Enchanted Lifeways: The History, Museums, Arts & Festivals of New Mexico. New Mexico Magazine. ISBN 978-0-937206-39-3. Pristupljeno 15. 11. 2019. 
  51. ^ „Vinland: The Mystical Legend of "The Land of Grapes"”. WineCoolerDirect.com. 19. 10. 2017. Arhivirano iz originala 17. 6. 2020. g. Pristupljeno 7. 5. 2020. 
  52. ^ Stevenson, T. (2005). The Sotheby's Wine Encyclopedia (Fourth izd.). Dorling Kindersly. str. 568. ISBN 0-7566-1324-8. 
  53. ^ Johnson, Hugh; Robinson, Jancis (2013). The World Atlas of Wine. Octopus Publishing Group. str. 376. ISBN 978-1784724030. 
  54. ^ „Wine etymology”. Pristupljeno 24. 2. 2007. , etymonline.com
  55. ^ Harper, Douglas. „wine”. Online Etymology Dictionary. 
  56. ^ Whiter, Walter (1800). „Wine”. Etymologicon Magnum, Or Universal Etymological Dictionary, on a New Plan. Francis Hodson. str. 145. Pristupljeno 25. 6. 2008. 
  57. ^ οἶνος. Liddell, Henry George; Scott, Robert; A Greek–English Lexicon at the Perseus Project.
  58. ^ Found on the PY Fr 1202 tablet.
  59. ^ Cf. μέθυ in Liddell and Scott.
  60. ^ Found on the PY Vn 48 and PY Xa 1419 tablets.
  61. ^ „Mycenaean and Late Cycladic Religion and Religious Architecture”. Dartmouth College. Arhivirano iz originala 27. 6. 2015. g. Pristupljeno 28. 3. 2014. 
  62. ^ Palaima, T.G. „The Last days of Pylos Polity” (PDF). Université de Liège. Arhivirano iz originala (PDF) 16. 5. 2011. g. 
  63. ^ Wright, James C., ur. (2004). The Mycenaean feast. American School of Classical Studies. ISBN 9780876619513 — preko Google books. 
  64. ^ „Palaeolexicon - The Linear B word wo-no-wa-ti-si”. www.palaeolexicon.com. Pristupljeno 2023-09-23. 
  65. ^ Fortson IV, Benjamin W. (2010). Indo-European Language and Culture, an introduction. Blackwell Publishing. str. 42. ISBN 9781405188968 — preko Google books. 
  66. ^ a b v Klimov, Georgij (1998). Etymological Dictionary of the Kartvelian Languages. Berlin: Walter de Gruyter. str. 227. ISBN 978-3-11-015658-4. Pristupljeno 26. 4. 2015. 
  67. ^ Gamkrelidze, Ivanov (1994—1995). Indo-European and the Indo-Europeans: A reconstruction and historical analysis of a proto-language and a proto-culture. I—II. Berlin / New York. 
  68. ^ Whitehead, Benedicte Nielsen (2012). The Sound of Indo-European: Phonetics, Phonemics, and Morphophonemics (na jeziku: engleski). Museum Tusculanum Press. str. 505. ISBN 978-87-635-3838-1. 
  69. ^ Pereltsvaig, Asya; Lewis, Martin W. (2015). The Indo-European Controversy. Cambridge University Press. str. 193–195. 
  70. ^ Arbeitman, Yoël (2000). The Asia Minor Connexion: Studies on the Pre-Greek Languages in Memory of Charles Carter. Peeters Publishers. 
  71. ^ Siewierska, Anna (1998). Constituent Order in the Languages of Europe. Berlin: Walter de Gruyter. 
  72. ^ Martirosyan, Hrach (2010). Etymological Dictionary of the Armenian Inherited LexiconSlobodan pristup ograničen dužinom probne verzije, inače neophodna pretplata. Leiden, Boston: Brill Academic Publishers. str. 214. ISBN 9789004173378. 
  73. ^ Adjarian, Hrachia. Hayerēn armatakan baṙaran [Dictionary of Armenian Root Words] (na jeziku: jermenski). I. Yerevan: Yerevan State University. str. 559. Arhivirano iz originala 26. 2. 2020. g. Pristupljeno 6. 4. 2014. 
  74. ^ Starostin, Sergei. „Kartvelian Etymology database”. Arhivirano iz originala 7. 4. 2014. g. Pristupljeno 6. 4. 2014. 
  75. ^ Beekes, Robert S. P. (2010). Etymological Dictionary of Greek. Leiden Indo-European Etymological Dictionary Series, volume 10. II. with the assistance of Lucien van Beek. Leiden, Boston: Brill. str. 1059. 
  76. ^ Fähnrich, Heinz (2007). Kartwelisches Etymologisches WörterbuchSlobodan pristup ograničen dužinom probne verzije, inače neophodna pretplata (na jeziku: nemački). Leiden, Boston: Brill. str. 486. ISBN 9789004161092. 
  77. ^ J. Robinson (ed) "The Oxford Companion to Wine" Third Edition pg 593 Oxford University Press 2006 ISBN 0-19-860990-6
  78. ^ O. Clarke Oz Clarke's Encyclopedia of Wine pgs 15, 225, 320, 360 Time Warner Books, London 2003 ISBN 0-316-72654-0
  79. ^ Waldin, Monty; A, Harvey David A. Harvey David (2015-11-19), „orange wine”, The Oxford Companion to Wine (na jeziku: engleski), Oxford University Press, ISBN 978-0-19-870538-3, doi:10.1093/acref/9780198705383.001.0001, Arhivirano iz originala 4. 6. 2021. g., Pristupljeno 2021-06-04 
  80. ^ „The most popular Types of wine & types of wine grapes”. Food and Beverage service knowledge. Arhivirano iz originala 21. 5. 2021. g. Pristupljeno 2021-05-24. 
  81. ^ Culbert, Julie; Cozzolino, Daniel; Ristic, Renata; Wilkinson, Kerry (2015-05-08). „Classification of Sparkling Wine Style and Quality by MIR Spectroscopy”. Molecules (na jeziku: engleski). 20 (5): 8341—8356. PMC 6272211 Slobodan pristup. PMID 26007169. doi:10.3390/molecules20058341 Slobodan pristup. 
  82. ^ „How much pressure is there in a champagne bottle?”. BBC Science Focus Magazine (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 4. 6. 2021. g. Pristupljeno 2021-06-04. 
  83. ^ Fitch, Edward (1990). Rites of Odin. St. Paul, Minnesota: Llewellyn Worldwide. str. 290. ISBN 978-0-87542-224-4. 
  84. ^ Maguelonne Toussaint-Samat (Anthea Bell, tr.) The History of Food, 2nd ed. 2009:30.
  85. ^ Hornsey, Ian (2003). A History of Beer and Brewing. Royal Society of Chemistry. str. 7. ISBN 978-0-85404-630-0. „...mead was known in Europe long before wine, although archaeological evidence of it is rather ambiguous. This is principally because the confirmed presence of beeswax or certain types of pollen ... is only indicative of the presence of honey (which could have been used for sweetening some other drink) – not necessarily of the production of mead.” 
  86. ^ Allen, Fal. „Barley Wine”. Anderson Valley Brewing Company. Arhivirano iz originala 27. 2. 2008. g. Pristupljeno 25. 6. 2008. 
  87. ^ „Don't Judge a Wine by the Grape on Its Label”. The New York Times (na jeziku: engleski). 2018-02-01. ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 9. 4. 2018. g. Pristupljeno 2018-04-09. 
  88. ^ Robinson, Jancis (28. 4. 2006). Jancis Robinson's Wine Course: A Guide to the World of Wine. Abbeville Press. str. 97. ISBN 978-0-7892-0883-5. 
  89. ^ Fraga, Helder; Malheiro, Aureliano C.; Moutinho-Pereira, José; Cardoso, Rita M.; Soares, Pedro M. M.; Cancela, Javier J.; Pinto, Joaquim G.; Santos, João A.; et al. (24. 9. 2014). „Integrated Analysis of Climate, Soil, Topography and Vegetative Growth in Iberian Viticultural Regions”. PLOS ONE. 9 (9): e108078. Bibcode:2014PLoSO...9j8078F. PMC 4176712 Slobodan pristup. PMID 25251495. doi:10.1371/journal.pone.0108078 Slobodan pristup. 
  90. ^ Johnson, Hugh; Jancis Robinson (13. 9. 2001). The World Atlas of Wine. Mitchell Beazley. str. 22–23. ISBN 978-1-84000-332-1. 
  91. ^ Citriglia, Matthew (14. 5. 2006). „High Alcohol is a Wine Fault... Not a Badge of Honor”. GeekSpeak, LLC. Arhivirano iz originala 5. 5. 2008. g. Pristupljeno 25. 6. 2008. 
  92. ^ „Celebrate National Trivia Day with These 35 Fun Facts”. 27. 12. 2019. Arhivirano iz originala 3. 8. 2021. g. Pristupljeno 30. 12. 2020. 
  93. ^ „Wine classification”. French Wine Guide. Arhivirano iz originala 1. 8. 2013. g. Pristupljeno 22. 6. 2007. 
  94. ^ Goode, Jamie. „Terroir revisited: towards a working definition”. Arhivirano iz originala 23. 3. 2020. g. Pristupljeno 22. 6. 2007. 
  95. ^ „The Spirit of the Commemorations”. Arhivirano iz originala 23. 5. 2008. g. Pristupljeno 25. 6. 2008. 
  96. ^ „About German Wine”. German wine society. Arhivirano iz originala 4. 9. 2019. g. Pristupljeno 22. 6. 2007. 
  97. ^ „German Wine Guide: Wine Laws and Classifications”. The Winedoctor. Arhivirano iz originala 22. 1. 2013. g. Pristupljeno 22. 6. 2007. 
  98. ^ „Land of wines”. Wines from Spain. Arhivirano iz originala 31. 8. 2007. g. Pristupljeno 17. 7. 2007. 
  99. ^ Chlebnikowski, Simon; Alex Chlebnikowski. „Towards an Australian Wine Classification”. Nicks Wine Merchants. Arhivirano iz originala 4. 5. 2008. g. Pristupljeno 26. 6. 2008. 
  100. ^ „Langton's Australian Wine Classification IV”. 27. 7. 2007. Arhivirano iz originala 27. 12. 2014. g. Pristupljeno 26. 6. 2008. 
  101. ^ Branch, Legislative Services. „Consolidated federal laws of canada, Food and Drug Regulations”. laws.justice.gc.ca (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 17. 7. 2017. g. Pristupljeno 2017-07-19. 
  102. ^ a b Title 27 of the United States Code, Code of Federal Regulations § 4.27 Arhivirano 17 februar 2007 na sajtu Wayback Machine
  103. ^ Breton, Félicien. „Wine vintages, vintage charts”. French Scout. Arhivirano iz originala 13. 1. 2008. g. Pristupljeno 26. 6. 2008. 
  104. ^ Platman, Clive (2. 10. 2002). „Wine: Lovely bubbly”. Birmingham Post. Arhivirano iz originala 10. 11. 2013. g. Pristupljeno 26. 6. 2008. 
  105. ^ Alcohol and Tobacco Tax and Trade Bureau (maj 2006). „Change to Vintage Date Requirements (2005R-212P)”. Federal Register. 71 (84): 25748. Arhivirano iz originala 16. 12. 2008. g. Pristupljeno 26. 6. 2008. 
  106. ^ Weil, Roman L. (25. 5. 2001). „Parker v. Prial: The Death of the Vintage Chart” (PDF). Arhivirano (PDF) iz originala 25. 6. 2008. g. Pristupljeno 26. 6. 2008. 
  107. ^ Johnson, Hugh; Jancis Robinson (13. 9. 2001). The World Atlas of Wine. Mitchell Beazley. str. 46. ISBN 978-1-84000-332-1. 
  108. ^ „Fruity character and breathing times”. The New Straits Times. 18. 9. 2005. Arhivirano iz originala 10. 11. 2013. g. Pristupljeno 24. 10. 2007. 
  109. ^ „Decanting wine”. Williamson's Wines. Arhivirano iz originala 10. 4. 2018. g. Pristupljeno 10. 4. 2018. „As a general rule wine should be tasted as soon as it is opened to determine how long it might be aerated” 
  110. ^ Breton, Félicien. „Types of wine”. French Scout. Arhivirano iz originala 25. 4. 2006. g. Pristupljeno 26. 6. 2008. 
  111. ^ ETS Laboratories (15. 3. 2001). „Brettanomyces Monitoring by Analysis of 4-ethylphenol and 4-ethylguaiacol”. Arhivirano iz originala 19. 2. 2008. g. Pristupljeno 26. 6. 2008. 
  112. ^ ETS Laboratories (15. 5. 2002). „Sulfides in Wine”. Arhivirano iz originala 19. 2. 2008. g. 
  113. ^ Gómez-Míguez, M. José; Manuela Gómez-Mígueza; Isabel M. Vicarioa; Francisco J. Heredia (april 2007). „Assessment of colour and aroma in white wines vinifications: Effects of grape maturity and soil type”. Journal of Food Engineering. 79 (3): 758—764. doi:10.1016/j.jfoodeng.2006.02.038. 
  114. ^ Johnson, Hugh; Jancis Robinson (13. 9. 2001). The World Atlas of Wine. Mitchell Beazley. str. 44–45. ISBN 978-1-84000-332-1. 
  115. ^ Pellaprat, Henri-Paul (2003). The great book of French cuisine. New York: Vendome. ISBN 978-0-86565-231-6. 
  116. ^ For example, Berry Brothers & Rudd, one of the world's largest dealers, start "fine wine" prices at about £25—in March 2009 with a wine from Au Bon Climat website "Fine wine offers" Arhivirano 20 januar 2012 na sajtu Wayback Machine.
  117. ^ „Château Lafake”. The Economist. ISSN 0013-0613. Arhivirano iz originala 2020-10-04. g. Pristupljeno 2023-09-23. 
  118. ^ „Crops processed”. Food and Agriculture Organization of the United Nations (FAO). Arhivirano iz originala 20. 5. 2011. g. 
  119. ^ Courtney, Sue (16. 4. 2005). „New Zealand Wine Regions – Central Otago”. Arhivirano iz originala 9. 5. 2008. g. Pristupljeno 26. 6. 2008. 
  120. ^ „Wine History”. Arhivirano iz originala 10. 6. 2008. g. Pristupljeno 26. 6. 2008. 
  121. ^ „UK tops world wine imports table”. BBC. 14. 1. 2009. Arhivirano iz originala 22. 4. 2009. g. Pristupljeno 28. 3. 2009. 
  122. ^ „Wine exports by country worldwide 2022”. Statista (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-11-08. 
  123. ^ „Crops and livestock products”. Food and Agriculture Organization of the United Nations (FAO). Arhivirano iz originala 14. 7. 2007. g. 
  124. ^ Harvard Atlas of Economic Complexity
  125. ^ „Wine consumption per person”. Our World in Data. Arhivirano iz originala 16. 3. 2020. g. Pristupljeno 5. 3. 2020. 
  126. ^ „Wine as a share of total alcohol consumption”. Our World in Data. Arhivirano iz originala 16. 3. 2020. g. Pristupljeno 5. 3. 2020. 
  127. ^ Global status report on alcohol and health (PDF) (Izveštaj). World Health Organization. 2011. ISBN 978-92-4-156415-1. 
  128. ^ „Wine Statistics for 2019”. Dr. Liz Thach, MW (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 13. 5. 2020. g. Pristupljeno 2020-04-04. 
  129. ^ Johnson, H.; Robinson, J. (2007). The World Atlas of Wine. pp. 46 Mitchell Beazley. ISBN 978-1-84000-332-1. 
  130. ^ „Fruity character and breathing times”. New Straits Times (na jeziku: engleski). Pristupljeno 24. 10. 2007. 
  131. ^ Radovanović, Vojislav (1986). Tehnologija vina. Beograd: Građevinska knjiga. str. 385—389. 
  132. ^ „Kuopion Viinijuhlat » Kuopio Wine Festival” (na jeziku: finski). Kuopio Wine Festival. Arhivirano iz originala 26. 7. 2020. g. Pristupljeno 2020-07-25. 
  133. ^ „6 Secrets of Cooking With Wine”. WebMD. Arhivirano iz originala 14. 6. 2020. g. Pristupljeno 4. 5. 2020. 
  134. ^ Parker, Robert M. (2008). Parker's Wine Buyer's Guide, 7th Edition. Simon and Schuster. str. 15. ISBN 978-1-4391-3997-4. 
  135. ^ Jancis Robinson (2006). The Oxford Companion to WineNeophodna slobodna registracija (3rd izd.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860990-2.  See alcoholic strength at p. 10.
  136. ^ Rich, Tracey R. „Pesach: Passover”. Judaism 101. Arhivirano iz originala 2. 12. 2019. g. Pristupljeno 24. 4. 2006. 
  137. ^ Neusner, Jacob (2000). The Halakhah: An Encyclopaedia of the Law of JudaismNeophodna slobodna registracija. Boston, Massachusetts: BRILL. str. 82. ISBN 978-90-04-11617-7. 
  138. ^ Rutman, Rabbi Yisrael. „Pesach: What We Eat and Why We Eat It”. Project Genesis Inc. Arhivirano iz originala 9. 5. 2013. g. Pristupljeno 14. 4. 2013. 
  139. ^ „Almost Like Wine”. Time Magazine. 3. 9. 1956. Arhivirano iz originala 18. 11. 2007. g. Pristupljeno 26. 6. 2008. 
  140. ^ Birchell, D. B.; Steel, G. (2013). New Mexico Wine: An Enchanting History. American Palate Series (na jeziku: italijanski). American Palate. ISBN 978-1-60949-643-2. Pristupljeno 15. 11. 2019. 
  141. ^ Harrison, Frances (11. 4. 2008). „Alcohol fatwa sparks controversy”. BBC News. Arhivirano iz originala 12. 5. 2011. g. Pristupljeno 31. 7. 2010. 
  142. ^ Tait, Robert (12. 10. 2005). „End of the vine”. The Guardian. London. Arhivirano iz originala 29. 8. 2013. g. Pristupljeno 26. 6. 2008. 
  143. ^ Sahih Muslim Book 043, Hadith Number 7186.
  144. ^ „Alcohol based Perfumes, Deodrants and Creams, Mufti Muhammad ibn Adam, Darul Iftaa, Leicester”. Central-mosque.com. Arhivirano iz originala 13. 12. 2013. g. Pristupljeno 17. 5. 2014. 
  145. ^ J. L. CALHEIROS E MENESES (2014-09-14). „The cork industry in Portugal”. Arhivirano iz originala 14. 9. 2014. g. Pristupljeno 2023-09-23. 
  146. ^ Wirth, J.; Caillé, S.; Souquet, J. M.; Samson, A.; Dieval, J. B.; Vidal, S.; Fulcrand, H.; Cheynier, V. (2012-06-15). „Impact of post-bottling oxygen exposure on the sensory characteristics and phenolic composition of Grenache rosé wines”. Food Chemistry. 6th International Conference on Water in Food. 132 (4): 1861—1871. ISSN 0308-8146. doi:10.1016/j.foodchem.2011.12.019. 
  147. ^ a b Augustus Weed (22. 5. 2019). „Canned Wine Comes of Age”. Wine Spectator (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 23. 5. 2019. g. Pristupljeno 23. 5. 2019. 
  148. ^ Muzaurieta, Annie Bell (1. 10. 2008). „Holy Hangover! Wine Bottles Cause Air Pollution”. thedailygreen.com. Arhivirano iz originala 1. 12. 2008. g. 
  149. ^ „On TV : Simply Wine with Andrea Immer : Storing Wine : Fine Living”. 2010-01-11. Arhivirano iz originala 11. 1. 2010. g. Pristupljeno 2023-09-23. 
  150. ^ „Storing Wine Temperature”. maridajesgourmet.com. Arhivirano iz originala 8. 7. 2009. g. 
  151. ^ „Wine Fridges and Wine Cabinets”. IntoWine. 20. 8. 2007. Arhivirano iz originala 11. 3. 2020. g. Pristupljeno 4. 5. 2020. 
  152. ^ „Italian wine under investigation for adulteration”. Times of Malta (na jeziku: engleski). 2008-04-04. Pristupljeno 2023-09-23. 
  153. ^ (GMT+8) (24. 12. 2010). „Chinese Government Shuts Down Fake Wine Producers”. Wantchinatimes.com. Arhivirano iz originala 2. 1. 2014. g. Pristupljeno 17. 5. 2014. 
  154. ^ „Adulterated Chinese wine seized”. Drinkingny.wordpress.com. 27. 12. 2010. Arhivirano iz originala 4. 1. 2014. g. Pristupljeno 17. 5. 2014. 
  155. ^ „– Massive Côte du Rhône fine-wine fraud uncovered by French police”. The Local France. 16. 3. 2018. Arhivirano iz originala 26. 4. 2021. g. Pristupljeno 26. 4. 2021. 
  156. ^ Paris, Charles Bremner. „Vintage scam: 66 million bottles of French wine said to be fake”. Arhivirano iz originala 26. 4. 2021. g. Pristupljeno 26. 4. 2021. 
  157. ^ Danner, Lukas; Ristic, Renata; Johnson, Trent E; Meiselman, Herbert L; Hoek, Annet C (novembar 2016). „Context and wine quality effects on consumers' mood, emotions, liking and willingness to pay for Australian Shiraz wines”. Food Research International. 89 (Pt 1): 254—265. PMID 28460912. doi:10.1016/j.foodres.2016.08.006. 
  158. ^ Stockwell T, Zhao J, Panwar S, Roemer A, Naimi T, Chikritzhs T (mart 2016). „Do "Moderate" Drinkers Have Reduced Mortality Risk? A Systematic Review and Meta-Analysis of Alcohol Consumption and All-Cause Mortality”. J Stud Alcohol Drugs. 77 (2): 185—98. PMC 4803651 Slobodan pristup. PMID 26997174. doi:10.15288/jsad.2016.77.185. 
  159. ^ Griswold, Max G.; Fullman, Nancy; Hawley, Caitlin; Arian, Nicholas; Zimsen, Stephanie R M.; Tymeson, Hayley D.; Venkateswaran, Vidhya; Tapp, Austin Douglas; Forouzanfar, Mohammad H.; Salama, Joseph S.; Abate, Kalkidan Hassen; Abate, Degu; Abay, Solomon M.; Abbafati, Cristiana; Abdulkader, Rizwan Suliankatchi; Abebe, Zegeye; Aboyans, Victor; Abrar, Mohammed Mehdi; Acharya, Pawan; Adetokunboh, Olatunji O.; Adhikari, Tara Ballav; Adsuar, Jose C.; Afarideh, Mohsen; Agardh, Emilie Elisabet; Agarwal, Gina; Aghayan, Sargis Aghasi; Agrawal, Sutapa; Ahmed, Muktar Beshir; Akibu, Mohammed; et al. (avgust 2018). „Alcohol use and burden for 195 countries and territories, 1990-2016: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2016”. Lancet. 392 (10152): 1015—1035. PMC 6148333 Slobodan pristup. PMID 30146330. doi:10.1016/S0140-6736(18)31310-2. 
  160. ^ a b v g d O'Keefe, JH; Bhatti, SK; Bajwa, A; DiNicolantonio, JJ; Lavie, CJ (mart 2014). „Alcohol and cardiovascular health: the dose makes the poison...or the remedy.”. Mayo Clinic Proceedings. 89 (3): 382—93. PMID 24582196. doi:10.1016/j.mayocp.2013.11.005 Slobodan pristup. 
  161. ^ „Alcohol Facts and Statistics”. Arhivirano iz originala 18. 5. 2015. g. Pristupljeno 9. 5. 2015. 
  162. ^ Streppel, M. T.; Ocke, M. C.; Boshuizen, H. C.; Kok, F. J.; Kromhout, D. (2009). „Long-term wine consumption is related to cardiovascular mortality and life expectancy independently of moderate alcohol intake: the Zutphen Study”. Journal of Epidemiology & Community Health. 63 (7): 534—540. PMID 19406740. doi:10.1136/jech.2008.082198 Slobodan pristup. Arhivirano iz originala 1. 9. 2019. g. Pristupljeno 1. 9. 2019. 
  163. ^ Lindberg, Matthew L.; Ezra A. Amsterdam (2008). „Alcohol, wine, and cardiovascular health”. Clinical Cardiology. 31 (8): 347—51. PMC 6653665 Slobodan pristup. PMID 18727003. doi:10.1002/clc.20263. 
  164. ^ „Understanding Alcohol Use Disorder | National Institute on Alcohol Abuse and Alcoholism (NIAAA)”. www.niaaa.nih.gov. Arhivirano iz originala 21. 7. 2022. g. Pristupljeno 10. 9. 2022. 
  165. ^ Jill Littrell (2014). Understanding and Treating Alcoholism Volume I: An Empirically Based Clinician's Handbook for the Treatment of Alcoholism: Volume II: Biological, Psychological, and Social Aspects of Alcohol Consumption and Abuse. Hoboken.: Taylor and Francis. str. 55. ISBN 978-1-317-78314-5. „The World Health Organization defines alcoholism as any drinking which results in problems” 
  166. ^ Hasin, Deborah (decembar 2003). „Classification of Alcohol Use Disorders”. Niaaa.nih.gov. 27 (1): 5—17. PMC 6676702 Slobodan pristup. PMID 15301396. Arhivirano iz originala 18. 3. 2015. g. Pristupljeno 28. 2. 2015. 
  167. ^ „Alcohol Use Disorder: A Comparison Between DSM–IV and DSM–5”. novembar 2013. Arhivirano iz originala 18. 5. 2015. g. Pristupljeno 9. 5. 2015. 
  168. ^ Schuckit, MA (27. 11. 2014). „Recognition and management of withdrawal delirium (delirium tremens).”. The New England Journal of Medicine. 371 (22): 2109—13. PMID 25427113. S2CID 205116954. doi:10.1056/NEJMra1407298. Arhivirano iz originala 13. 2. 2020. g. Pristupljeno 26. 6. 2019. 
  169. ^ „Alcohol and Heart Health”. American Heart Association. Arhivirano iz originala 19. 1. 2016. g. 
  170. ^ Centers for Disease Control and Prevention. „General Information on Alcohol Use and Health”. Arhivirano iz originala 18. 9. 2008. g. Pristupljeno 26. 6. 2008. 
  171. ^ American Heart Association. „Alcohol, Wine and Cardiovascular Disease”. Arhivirano iz originala 4. 7. 2008. g. Pristupljeno 26. 6. 2008. 
  172. ^ Zeraattalab-Motlagh, Sheida; Jayedi, Ahmad; Shab-Bidar, Sakineh (8. 11. 2021). „The effects of resveratrol supplementation in patients with type 2 diabetes, metabolic syndrome, and nonalcoholic fatty liver disease: an umbrella review of meta-analyses of randomized controlled trials”. The American Journal of Clinical Nutrition. 114 (5): 1675—1685. doi:10.1093/ajcn/nqab250 Slobodan pristup. 
  173. ^ Barbería-Latasa, María; Gea, Alfredo; Martínez-González, Miguel A. (7. 5. 2022). „Alcohol, Drinking Pattern, and Chronic Disease”. Nutrients. 14 (9): 1954. doi:10.3390/nu14091954 Slobodan pristup. 
  174. ^ Tomé-Carneiro, J; Gonzálvez, M; Larrosa, M; Yáñez-Gascón, MJ; García-Almagro, FJ; Ruiz-Ros, JA; Tomás-Barberán, FA; García-Conesa, MT; Espín, JC (jul 2013). „Resveratrol in primary and secondary prevention of cardiovascular disease: a dietary and clinical perspective.”. Annals of the New York Academy of Sciences. 1290 (1): 37—51. Bibcode:2013NYASA1290...37T. PMID 23855464. S2CID 206223647. doi:10.1111/nyas.12150. 
  175. ^ Frémont, Lucie (januar 2000). „Biological effects of resveratrol”. Life Sciences. 66 (8): 663—673. PMID 10680575. doi:10.1016/S0024-3205(99)00410-5. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вино&oldid=27720570”