Stefan Radoslav

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Kralj Stefan Radoslav
Radoslav.jpg
Freska iz manastirske crkve u Mileševi,
oko 1234. godine
Datum rođenja oko 1192.
Mesto rođenja nepoznato
Datum smrti posle 1235.
Mesto smrti nepoznato
Grob Manastir Studenica
Dinastija Nemanjići
Otac Kralj Stefan (I) Nemanja II Prvovenčani
Majka Kraljica Evdokija
Supružnik Kraljica Ana
Kralj srpskih i pomorskih zemalja
Period 12271233. ili 1234.
Prethodnik Kralj Stefan (I) Nemanja II Prvovenčani
Naslednik Kralj Stefan (III) Vladislav I

Stefan Radoslav Nemanjić je bio kralj Srba (1227/12281233/1234). Bio je najstariji sin Stefana Nemanje II Prvovenčanog i nasledio je oca verovatno 1227. godine (ili 1208), a njegova vladavina se okončala između kraja septembra 1233. i početka 1234.[1][2]

Biografija[uredi]

Otac ga je između 1219. i 1224. godine oženio Anom, kćerkom Teodora I Anđela, despota Epira,[3] Iz vremena sklapanja tog braka sačuvan je verenički prsten Stefana Radoslava.[4] Po majci Evdokiji deda Stefana Radoslava bio je Aleksije III Anđeo, vizantijski car, a baba mu je bila Eufrosina Duka Kamaterina. Navodno je imao dve sestre, Komnenu koju je otac Stefan Nemanja II udao za albanskog princa Dimitrija Progonova, a ona se potom preudala za grčko-albanskog starešinu Gregorija Kamonasa.[5] Druga neimenovana sestra se navodno udala za sevastokratora Aleksandra Asena. Georgije Akropolita smatra da je Aleksandar bio sin bugarskog vladara Jovana Asena I. Ne može se sa sigurnošću potvrditi da li je Koloman II Bugarski njihov sin.

U poslednjoj deceniji očeve vladavine kao prestolonaslednik Stefan Radoslav je imao oblast kojom je upravljao sa zvanjem kralja. Za njega piše da je kralj u dve odluke gradskog veća Kotora iz 1221. godine, a i jednoj iz 1227. Kako se za Prvovenčanog beleži da je bolovao pred smrt nastala je i zamisao da je pred kraj vladavine Prvovenčani vlast delio sa najstarijim sinom Stefanom Radoslavom, ali Stefan Radoslav je verovatno dobio samo na upravu deo Zahumlja i Zete sa Kotorom i tu je bio kralj od oko 1220. godine, to jest upravnik jedne oblasti, slično kao što je to ranije bio i kralj Vukan.[6]

Kada je nasledio vlast od oca Stefan Radoslav je bio krunisan od strane strica arhiepiskopa Save u Žiči. Prema kratkom zapisu u Danilovom zborniku: „Ovaj Radoslav kralj bio je kralj u otačastvu svome [srpskoj zemlji] šest godina”. To bi možda značilo punih 6 godina, to jest od 24.9.1227. najmanje do 25.9.1233.[7]

Kao sin jedne a muž druge grčke (vizantijske) princeze, Stefan Radoslav je bio pod snažnim uticajem Grka. Osećao se više Grkom nego Srbinom a zbog majke Evdokije se potpisivao i prezimenom vizantijske carske loze Duka.[8][9]

Na početku vladavine izgleda da je izazvao nezadovoljstvo svog strica arhiepiskopa Save jer se za objašnjenje crkvenih (kanonskih) pitanja obratio ohridskom arhiepiskopu Dimitriju Homatijanu. Nezadovoljni srpski arhiepiskop Sava je otišao na putovanju u Svetu Zemlju da tamo potraži duhovno umirenje, ali i kako bi dao vremena bratiću da razmisli o svom postupku.[9]

Stefan Radoslav je ubrzo izgubio glavni spoljni oslonac. U aprilu 1230. godine u bici kod Klokotnice, pritoka Marice, njegov tast car Teodor I i Epir su doživeli težak poraz od Bugara i njihovog cara Ivana (Jovana) Asena II (1218-1241).[10][7] Tako je Stefan Radoslav ostao bez važne pomoći, a oni koji su u Srbiji bili nezadovoljni njegovom progrčkom vladavinom su mogli tražiti podršku pobednika Bugara, da se smeni vladar naklonjen Epiru. Ipak, Stefan Radoslav se održao na prestolu još više od tri godine. Očigledno je imao značajnu podršku u svojoj državi. Uprkos neslaganjima i arhiepiskop Sava je izgleda ostao pouzdan oslonac kralju Stefanu Radoslavu, a kada je kralj smenjen arhiepiskop Sava je neko vreme oklevao da li da kruniše njegovog brata Stefana Vladislava I.[11]

Od kada je njegov tast prestao biti vladar u Epiru 1230. godine, Stefan Radoslav se suočio sa pojačanim pritiskom svojih protivnika u Srbiji. Pobuna protiv Stefana Radoslava se desila poslednjih meseci 1233. ili početkom 1234. godine.[11] Vlastela je na presto dovela njegovog mlađeg brata Stefana Vladislava I, a zbačeni Stefan Radoslav, kako sam piše u svojoj povelji izdatoj 4. februara 1234. godine Dubrovniku sklonio se u taj grad. U istoj povelji zahvaljujući se što su ga lepo primili, a iz želje da dobije saveznika u borbi protiv brata Stefan Radoslav daje neuobičajeno velike povlastice Dubrovčanima oslobađajući ih obaveza prema vladarima Srbije. [12][13] Međutim njegov brat novi kralj Stefan Vladislav I je pretio Dubrovniku, koji je pružio sklonište zbačenom Radoslavu, a nakon neuspešnog traženja zaštite od bosanskog bana Mateja Ninoslava da spreči pritisak Stefana Vladislava I na Dubrovnik, Radoslav je napustio Dubrovnik.[14]

Prešao je u Drač kod despota Mihaila II Anđela, tamo je ostavljen od žene i sam se vratio u Srbiju. Shvativši uzaludnost nastojanja da se vrati na presto, na kraju se zamonašio i kao monah Jovan umro posle 1235. godin u manastiru Studenici, gde je i sahranjen.[15][11]

Stefan Radoslav nije imao dece sa kraljicom Anom, a na prestolu ga je nasledio mlađi brat Vladislav, koji je kao i svi Nemanjići prilikom stupanja na presto u Srbiji koristio zajedničko vladarsko imene Stefan.


Kralj Stefan Radoslav, Studenica
Preci kralja Stefana (krštenog Radoslava), tri kolena unazad
Kralj Stefan Radoslav Otac:
Kralj Stefan (I)
Deda (po ocu):
Veliki župan Stefan Nemanja
Pradeda:
Zavida
Prababa:
?
Baba (po ocu):
Velika županka Ana
Pradeda:
?
Prababa:
?
Majka:
Kraljica Evdokija
Deda (po majci):
Car Aleksije III
Pradeda:
Andronik Anđeo
Prababa:
Efrosina Kastamonitisa
Baba (po majci):
Carica Efrosina Dukina Kamatera
Pradeda:
Andronik Duka Kamater
Prababa:
Kiruena

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. Logos (2016). str. 125-127.
  2. Istorija srpskog naroda, I, Beograd (1994). str. 309.
  3. Istorija srpskog naroda, I, Beograd (1994). str. 305-307.
  4. Prsten kraljevića Radoslava
  5. Istorija srpskog naroda, I, Beograd (1994). str. 302.
  6. Logos (2016). str. 118, 125, 138, 139.
  7. 7,0 7,1 Logos (2016). str. 125.
  8. Istorija srpskog naroda, I, Beograd (1994). str. 308.
  9. 9,0 9,1 Logos (2016). str. 112, 122, 125.
  10. Istorija srpskog naroda, I, Beograd (1994). str. 309.
  11. 11,0 11,1 11,2 Logos (2016). str. 126.
  12. Solovjev (1926). str. 26, 27..
  13. Istorija srpskog naroda, I, Beograd (1994). str. 308-310.
  14. Vladimir Ćorović, Istorija srpskog naroda Pristupljeno 25. 5. 2016.
  15. Gde počivaju kosti kralja Radoslava? („Večernje novosti“, 28. jun 2015)

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]


Prethodnik:
Stefan Prvovenčani
Kralj Srbije
(1227 ili 12281233 ili 1234)

Naslednik:
Stefan Vladislav I