Портал:Географија

Портал Географија

Географија (земљопис, земљоопис) је једна од најстаријих наука. Спада и у групу друштвених и у групу природних наука.

Географија проучава нашу планету Земљу у скоро сваком погледу. Некада је предмет проучавања географије било описивање земаља и предела, али ствари су се од тада много промениле.

Првим географом сматра се старогрчки научник Ератостен. Он је географији дао њено данашње име, од грчких речи геа (земља) и графеин (писање, описивање). Земљопис је наша реч, буквално преведена од грчког географија.

Географија је повезана са многим наукама: геологијом, историјом, геофизиком, астрономијом... Све оне заједно чине спектар наука које темељито проучавају Земљу и космос. Међутим, све њих повезује географија, коју зато називају жилом куцавицом свих наука.

више о географији...

Изабрани чланак

Земља је једна од осам планета у Сунчевом систему. Трећа је планета по удаљености од Сунца и највећа терестричка планета у Сунчевом систему. Планета Земља има један природни сателит, Месец. За сада је једина позната планета на којој има живота.

У геолошким наукама преовладава мишљење да је Земља стара око 4,6 милијарди година што је утврђено одређивањем времена полураспада урана и торијума. Време полураспада U²³⁸ је 4,51 x 10⁹ година, а Th²³² је 1,39 x 10¹⁰година.

Земља такође има магнетно поље које је заједно са атмосфером, штити од радијације, штетне по жива бића која насељавају планету. Атмосфера такође служи као штит за одбијање мањих метеора — пролазећи кроз атмосферу, они сагоре пре него што стигну до Земљине површине.

Земљин једини познати сателит, Месец, почео је да кружи око Земље пре 4,53 милијарди година. Данас, Земља се окрене око Сунца једном на сваких 366,26 кругова које направи око своје осе (што је једнако цифри од 365,26 соларних дана). Земљина оса се налази под углом од 23,5° чија је последица мењање годишњих доба на Земљиној површини.

Атмосферски услови су се значајно променили од како је настао живот, што ствара еколошку равнотежу која модификује услове на површини Земље. Око 71 % Земљине површине је покривено водом. Земља је једина планета Сунчевог система где вода може да опстане у течном стању. Осталих 29 % површине се састоји из континената и острва. Земљина спољна површина је издељена на неколико сегмената, литосферних плоча које постепено мигрирају током периода од много милиона година.

Земља такође реагује на спољни свет у одређеном степену. Њен релативно велики сателит, Месец, утиче на плиме и осеке, стабилизује промену нагиба Земљине осе, и такође постепено мења дужину ротационог периода Земље. Киша комета у раном периоду након настанка Земље је играла велику улогу у настанку океана. Касније, судари са астероидима су проузроковали знатне промене на површини Земље. Верује се да су периодичне промене у орбити планете довеле до појаве ледених доба током којих је знатан део Земљине површине био покривен ледом.

Више о Земљи... Остали изабрани чланци

Изабрана слика

Вулкан Попокатепетл у Мексику.

Остале изабране слике

Политичка географија

Савезна Република Немачка (нем. Bundesrepublik Deutschland), је једна од највећих индустријских сила света, смештена у централном делу Европе. На северу излази на Северно и Балтичко море где се и граничи са Данском. На истоку се граничи са Пољском и Чешком Републиком, на југу са Аустријом и Швајцарском, а на западу са Француском, Луксембургом, Белгијом и Холандијом. Површина Немачке износи 357.021 km², а са преко 82 милиона становника је највећа држава-чланица Европске уније. По броју имиграната Немачка је трећа држава на свету.

Античка област Германија, коју је насељавало неколико германских племена, је била позната и документована пре 100. године. Од 10. века, територије насељене Немцима су чиниле централни део Светог римског царства које је трајало до 1806. Током тог периода, северне области Немачке су постале центар протестантске реформације. Као модерна држава, Немачка је први пут уједињена након Француско-пруског рата 1871. Након Другог светског рата, Немачка је била подељена на две одвојене државе, Западну и Источну Немачку, дуж линије савезничких окупационих зона. Те две државе су се поново ујединиле 1990. Западна Немачка је била једна од оснивача Европске заједнице, која је реорганизована у Европску унију 1993. Немачка је члан безграничне Шенгенске зоне, а 1999. је усвојила евро као своју валуту.

Немачка је савезна парламентарна република коју чини 16 држава. Главни и највећи град је Берлин. Савезна Република Немачка је чланица Уједињених нација, НАТО, групе Г8 и потписница протокола из Кјота. Немачка економија је једна од најразвијенијих на свету.

даље...

Додатно

Уколико напишете неки кратак чланак (клицу) из области географије, молимо Вас да користите шаблон {{клица-геог}} како би га означили да чланак није завршен и да му треба допуна. Клице из области географије можете наћи у категорији Клице географија.

Да ли сте знали?

да је Црна Гора након референдума постала 192. чланица Уједињених Нација?
да је Род Ајленд најмања савезна држава у САД и зато га често зову Мали Роди?
да на свету постоји двоструко више домаћих животиња него људи, преко 14 милијарди?
да је Сао Пауло са 21 милионом становника највећи град на јужној Земљиној полулопти?
да у Уједињеном Краљевству 60% радника је у банкарству и услужним делатностима?
да се у Кини сваке две секунде роди по једно дете, а сваке две и по секунде неко умре?
да у долини Амазона живи преко 30.000 врста инсеката?
да у Тихи океан могу стати сви континенти заједно?
да људи који живе на Исланду удишу најчистији ваздух на свијету?