Пређи на садржај

14. мај

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са 14. маја)

14. мај (14.05) је 134. дан у години по грегоријанском календару (135. у преступној години). До краја године има још 231 дана.

Догађаји

[уреди | уреди извор]
мај
П У С Ч П С Н
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31
  • 1607 — Енглески авантуриста Џејмс Смит основао прво енглеско насеље на тлу Северне Америке, касније по њему названо Џејмстаун.
  • 1610 — Верски фанатик убио у Паризу француског краља Анрија IV, првог монарха из династије Бурбона.
  • 1643 — На француски престо дошао четворогодишњи Луј XIV након смрти оца Луја XIII. Регенткиња је била његова мајка Ана Аустријска, али је стварну власт имао кардинал Мазарен.
  • 1796 — Енглески лекар Едвард Џенер успешно вакцинисао против великих богиња једног осмогодишњег дечака и означио почетак модерне имунологије.
  • 1811Педро Хуан Кабаљеро, Фулхенсио Јегрос и Хосе Гаспар Родригез де Франсија су збацили шпанског гувернера Парагваја и прогласили независност од Шпаније.
  • 1900 — У Паризу отворене Летње олимпијске игре 1900., друге модерне Олимпијске игре и прве на којима су учествовале жене.
  • 1940 — Током преговора о предаји холандске војске у Другом светском рату, немачки бомбардери разорили су две трећине Ротердама, при чему је погинуло око хиљаду људи, а 80.000 је остало без кућа.
  • 1948Давид Бен-Гурион је јавно прочитао Декларацију о оснивању државе Израел.
  • 1955 — Осам комунистичких земаља је у Варшави потписало уговор о оснивању Варшавског пакта.
  • 1962Милован Ђилас изведен пред Окружни суд и осуђен на 13 година затвора и ограничење грађанских права у трајању од пет година.
  • 1968 — Комунистичка влада у Чехословачкој на челу са Александром Дубчеком објавила почетак широких друштвених реформи, познатих као „Прашко пролеће“. Реформе су прекинуте већ у августу, уласком совјетских трупа у Праг.
  • 1973 — САД су лансирале Скајлаб, своју прву свемирску лабораторију.
  • 1989 — Вођа перониста Карлос Менем постао председник Аргентине, победивши на изборима кандидата владајуће Радикалне партије Едуарда Ангелоса.
  • 1991.
  • 1992 — Главној улици у Београду, улици Маршала Тита, после 47 година промењен је назив у Улицу српских владара. Назив је касније промењен у краља Милана.
  • 1999 — У ваздушним ударима НАТО на СР Југославију погођена колона избеглица код села Кориша на Косову, при чему је погинуло 87 особа, међу којима је највећи број деце.
  • 2001
    • Савет НАТО одобрио повратак југословенске војске и полиције у сектор Б Зоне копнене безбедности на административној граници између Косова и Србије, почев од 24. маја.
    • Лидер коалиције десног центра Силвио Берлускони победио на парламентарним изборима у Италији и потом формирао 59. италијанску владу од 1945.
  • 2002 — На донаторској конференцији у Њујорку, коју су покренуле УН за прикупљање помоћи за обнову Сребренице, која је током рата у БиХ била енклава под заштитом УН, обећано 5,2 милиона долара за обнову тог града.
  • 2003
    • Пред Трибуналом у Хагу почело је суђење групи бивших официра Војске Републике Српске, Видоју Благојевићу, Драгану Обреновићу, Драгану Јокићу, оптужених за злочине у Сребреници у јулу 1995. Четврти оптужени Момир Николић је након признања кривице и нагодби са Тужилаштвом, изузет из поступка.
    • Ирачки званичници саопштили да је из масовних гробница у тој земљи откопано преко 2.200 тела, жртава режима Садама Хусеина.
    • Алжирска војска ослободила 17 европских туриста, које су отели исламски милитанти и држали их два месеца у Сахари.
    • После близу четрдесет година планирања и дебата, отпочели подземни радови на заштити Венеције од тоњења.
  • 2008Жистин Енен, тада најбоља светска тенисерка, објавила је да се повлачи из професионалног тениса.
  • 2015 — Виши суд у Београду рехабилитовао је генерала Драгољуба Михаиловића и вратио му грађанска права која су му била одузета у Београдском процесу.
  • 2021Тероризам: У експлозији бомбе која се догодила у џамији у Шакар Дару у Авганистану погинуло је најмање 12 људи, а неколико десетина је повређено.

Празници и дани сећања

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Na dan 14.5.1852.: Rođen Đorđe Krasojević, političar i...”. www.nadanasnjidan.net. Приступљено 2024-01-26. 
  2. ^ „Franjo Tuđman”. Predsjednik Republike Hrvatske - Zoran Milanović (на језику: хрватски). Приступљено 2024-01-26. 
  3. ^ „Tadic Ljubomir”. www.sanu.ac.rs. Приступљено 2024-01-26. 
  4. ^ „Jack Bruce Songs, Albums, Reviews, Bio & More”. AllMusic (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-26. 
  5. ^ „George Lucas | Biography, Movie Highlights and Photos”. AllMovie (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-26. 
  6. ^ „Yochanan Vollach - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-26. 
  7. ^ „Robert Zemeckis Biography (1952-)”. www.filmreference.com. Приступљено 2024-01-26. 
  8. ^ „Darko Bajic | Director, Writer, Producer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-26. 
  9. ^ „Slobodan Karalić”. sport.de (на језику: немачки). Приступљено 2024-01-26. 
  10. ^ „Tim Roth | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-26. 
  11. ^ „Danny Huston | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-26. 
  12. ^ „Eoin Colfer | Encyclopedia.com”. www.encyclopedia.com. Приступљено 2024-01-26. 
  13. ^ „Valeria Marini | Actress, Producer, Soundtrack”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-26. 
  14. ^ „Cate Blanchett | Biography, Movies, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 5. 2. 2020. 
  15. ^ „Sofia Coppola | Biography, Films, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2024-01-23. Приступљено 2024-01-26. 
  16. ^ „Radmila Tomovic | Actress”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-26. 
  17. ^ „UROS SLOKAR | EuroLeague”. Euroleague Basketball (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-26. 
  18. ^ „Olly Murs”. www.discogs.com. 
  19. ^ Proballers. „Miljan Rakic, Basketball Player”. Proballers (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-26. 
  20. ^ Proballers. „Gediminas Orelik, Basketball Player”. Proballers (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-26. 
  21. ^ „Kristina Mladenovic - Tennis Explorer”. www.tennisexplorer.com. Приступљено 2024-01-26. 
  22. ^ „Marquinhos - Player profile 23/24”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-26. 
  23. ^ „Martin Garrix Songs, Albums, Reviews, Bio & More”. AllMusic (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-26. 
  24. ^ „Dejana Radanovic - Tennis Explorer”. www.tennisexplorer.com. Приступљено 2024-01-26. 
  25. ^ „Члан САНУ”. web.archive.org. 2011-10-09. Архивирано из оригинала 09. 10. 2011. г. Приступљено 2024-01-26. 
  26. ^ Carnes, Mark C., ур. (2002). Invisible Giants: Fifty Americans Who Shaped the Nation But Missed the History Books. Oxford: Oxford University Press. стр. 101. ISBN 978-0-19515-417-7. 
  27. ^ „Heinz Guderian | Biography, Rank, Book, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-26. 
  28. ^ „Frank Sinatra | Music Artist, Actor, Producer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-26. 
  29. ^ „Babić, Ljubo - Hrvatska enciklopedija”. enciklopedija.hr. Приступљено 2024-01-26. 
  30. ^ „Lan Ping | Actress”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-26. 

== Види још ==

Референце

[уреди извор]