Пређи на садржај

26. август

С Википедије, слободне енциклопедије

26. август (26.08.) је 238. дан у години по грегоријанском календару (239. у преступној години). До краја године има још 127 дана.

Догађаји

[уреди | уреди извор]
август
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31
 
  • 55. п. н. е.Јулије Цезар напада Британију.
  • 1071 — У бици код Манцикерта Турци Селџуци су поразили Византију. Сматра се пресудним догађајем одговорним за каснију пропаст Византије.
  • 1278Ладислав IV Куманац и Рудолф I Хабзбуршки поразили су Отокара II у бици на Моравском пољу.
  • 1346 — У бици код Кресија у Стогодишњем рату енглеска војска под Едвардом III поразила је знатно надмоћније француске тешке оклопнике краља Филипа VI.
  • 1541 — Турски султан Сулејман II освојио је Будим и анектирао Мађарску која је потом до 1686. била турска провинција Будимски пашалук.
  • 1789Национална уставотворна скупштина је усвојила Декларацију о правима човека и грађанина.
  • 1883 — Почела је ерупција вулкана Кракатау на истоименом индонежанском острву између Јаве и Суматре, у којој је током два дана две трећине острва одлетело у ваздух, а у огромним таласима на западној Јави погинуло 36.000 људи.
  • 1896 — Јерменски револуционари напали су Османску банку у Цариграду, што је довело до тродневних сукоба са властима у којима је погинуло 6.000 Јермена. У сузбијању јерменских тежњи за ослобођење током 1895-96. турске власти убиле су око 100.000 Јермена.
  • 1914 — Почела је битка код Таненберга у Првом светском рату, у којој су Немци током четири дана готово уништили Другу руску армију. Погинуло је више од 30.000 руских војника.
  • 1920 — Ратификован је 19. амандман Устава САД којим су жене добиле право гласа.
  • 1939 — Југословенски премијер Драгиша Цветковић и вођа Хрватске сељачке странке Влатко Мачек потписали су споразум којим је установљена Бановина Хрватска, а лидер ХСС постао је потпредседник југословенске владе.
  • 1944Бугарска, која је у Другом светском рату била на страни Сила осовине, саопштила је да иступа из рата и затражила примирје од Савезника.
  • 1945 — У Београду је одржано треће заседање Антифашистичког већа националног ослобођења (АВНОЈ) на којем је Већу промењен назив у Привремена народна скупштина. Донета је и резолуција о територијалним правима Југославије на крајеве који су после Првог светског рата прикључени Италији.
  • 1972 — Отворене су 20. олимпијске игре у Минхену, упамћене по нападу припадника терористичке палестинске организације „Црни септембар“ на Олимпијско село и убиству 11 израелских спортиста.
  • 1986 — Отровни гас убија 1700 људи у Камеруну.
  • 1990 — У експлозији у јами „Добрња-југ“ рудника Крека у Тузли, која је изазвала дотада највећу катастрофу у југословенском рударству, погинуло је 180 рудара.
  • 1991 — Почеле су борбе у Вуковару између хрватских снага и Југословенске народне армије. Након тромесечних борби, јединице ЈНА ушле су 18. новембра у потпуно разрушени град.
  • 1993 — Председник Русије Борис Јељцин осудио је инвазију армија Варшавског пакта на Чехословачку 1968. и потписао је споразум о пријатељству са Чешком.
  • 1996 — Јужнокорејски суд осудио је бившег председника Јужне Кореје Чон Духвана на смрт под оптужбом да је 1979. извео војни удар којим је приграбио власт, а његовог наследника Но Тевуа на 22,5 године затвора због подршке пучистима.
  • 1997Фредерик Вилем де Клерк, последњи белац председник Јужне Африке, дао је оставку на функцију шефа опозиционе Националне партије и повукао се из политичког живота.
  • 1999 — Русија је бомбардовања чеченских положаја, као одговор на инвазију Дагестана деветнаест дана раније, започела Други чеченски рат.
  • 1999 — Више од 60.000 Бразилаца, окупљених на антивладином митингу испред зграде Конгреса, затражило је оставку председника Фернанда Хенрика Кардоза и крај његовог суровог режима.
  • 2000 — Нови парламент Сомалије у егзилу је, након деветогодишње анархије у тој земљи, изабрао политичког ветерана Абдикасима Салада Хасана за председника.
  • 2001 — Првог дана акције прикупљања наоружања од албанских побуњеника у Македонији, која је по одобрењу НАТО трајала око месец дана под називом „Суштинска жетва“, етнички Албанци су предали доста машинки, ручних минобацача и друго тешко наоружање.
  • 2021Тероризам: У Авганистану у самоубилачком терористичком нападу код аеродрома у Кабулу, страдало је најмање 170 људи, а више од 200 је повређено.

Празници и дани сећања

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди извор]

Референце

[уреди извор]
  1. ^ Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 163. 
  2. ^ „МИРА РАДОЈЕВИЋ”. sanu.ac.rs. Приступљено 30. 1. 2024.