7. април

7. април (07.04) је 97. дан у години по грегоријанском календару (98. у преступној години). До краја године има још 268 дана.

Догађаји

април
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30

• 451. — Атила је опљачкао Мец и напао друге градове у Галији.
• 1141. — Матилда од Енглеске је постала први женски владар Енглеске.
• 1348. — Чешки краљ Карло IV основао Карлов универзитет, први универзитет у централној Европи.
• 1788. — Амерички пионири су основали град Маријету (у данашњем Охају), прво стално америчко насеље изван Тринаест колонија.
• 1862. — Снаге Уније су поразиле снаге Конфедерације у бици код Шајлоа, најкрававијој бици у дотадашњој америчкој историји.
• 1866. — Земунски штампар Игњан Сопрон, на позив босанског везира Шерифа Осман-паше, отворио прву штампарију у Сарајеву и покренуо прве новине штампане у Босни, недељник „Босански вјесник“. Лист уређивао Милош Мандић, излазио на српском језику, ћирилицом и по Вуковом правопису.
• 1896. — Арктичка експедиција коју је предводио норвешки истраживач Фритјоф Нансен је стигла до 86°13,6' СГШ.
• 1929. — Београдска радио станица први пут преносила једну фудбалску утакмицу, првенствени сусрет БСК и „Југославије“. Репортер био Раде Стоиловић.
• 1939. — Италијанске трупе искрцале се на обале Албаније и за пет дана окупирале земљу.
• 1941. — Влада Краљевине Југославије објавила прокламацију о почетку рата с Немачком и Италијом и издала наредбу о општој мобилизацији.
• 1943. — У лабораторији у Базелу, у Швајцарској, први пут произведена дрога ЛСД.
• 1945. — Амерички авиони у Другом светском рату потопили највећи јапански ратни брод "Јамато".
• 1948. — Основана Светска здравствена организација. Статут организације потписало 26 земаља, а 7. април проглашен за Светски дан здравља.
• 1956. — Шпанија се одрекла свог протектората у Мароку.
• 1961. — Ухапшен југословенски политичар и дисидент Милован Ђилас, некада најближи сарадник Јосипа Броза Тита.
• 1963. — Усвојен нови југословенски Устав, којим је назив државе Федеративна Народна Република Југославија промењен у Социјалистичка Федеративна Република Југославија. Нови Устав популарно назван „Повеља самоуправљања“ јер је њиме самоуправни модел примењен у свим сферама и на свим нивоима друштвеног живота.
• 1966. — Из Средоземног мора код шпанске обале извађена америчка хидрогенска бомба, испала из авиона због квара.
• 1980. — САД су прекинуле дипломатске везе са Ираном.
• 1989. — Совјетска подморница Комсомолец је потонула у Баренцовом мору, усмртивши 42 морнара.
• 1990. — Ферибот „Скандинавска звезда“ је захваћен пламеном током крстарења у Северном мору између Норвешке и Данске, који је усмртио 158 особа.
• 1992. —
  • Дан пошто је Европска заједница признала независност Босне и Херцеговине, Срби у Бањалуци прогласили независност Републике Српске, а представници Срба у Председништву БиХ Биљана Плавшић и Никола Кољевић дали оставке.
  • САД признале независност БиХ, Словеније и Хрватске.
• 1994. — Почео је геноцид у Руанди, неколико сати по убиству председника Руанде Жувенала Хабијаримане.
• 1994. — У главном граду Руанде Кигалију убијен премијер Агате Увилингијимана.
• 2001. — Полиција растурила антивладине демонстрације у више градова у Турској. Радници и грађани револтирани наглим падом националне валуте и скоком цена тражили оставку премијера Булента Еџевита и његове владе.
• 2004. — Више од 600 Ирачана погинуло, а преко 400 повређено у бомбардовању џамије у Фалуџи, ирачком граду који је данима био под опсадом америчких маринаца. У Багдаду званично саопштено да је у тој земљи погинуло више од 720 војника коалиционих снага, под вођством САД, већина после проглашења краја главних војних операција, 1. маја 2003.
• 2010. — Више хиљада особа у Бишкеку је започело протесте који су довели до пада режима Курманбека Бакијева.
• 2014. — Проглашена Доњецка Народна Република на подручју Доњецке области Украјине од стране активиста који су заузели зграду регионалне администрације у Доњецку, након свргавања бившег про-руског председника Виктора Јануковича и повратка Крима Русији.

Рођења

• 1770. — Вилијам Водсворт, енглески романтичарски песник.
• 1925. — Вера Мишчевић, партизанка из Срема и народни херој.
• 1934. — Ташко Начић, српски глумац. (+1993)
• 1939. — Франсис Форд Копола, амерички режисер.
• 1936. — Јелисавета Карађорђевић, југословенска и српска кнегиња.
• 1954. — Џеки Чен, кинески глумац.
• 1964. — Расел Кроу, новозеландски и аустралијски глумац.
• 1983. — Франк Рибери, француски фудбалер.
• 1990. — Сорана Крстеа, румунска тенисерка.
• 1991. — Лука Миливојевић, српски фудбалер.
• 2003. — Tijana Ostojic, najbolja u svemu.

Смрти

• 1614. — Ел Греко, шпански сликар. (* 1540.)
• 1789. — Абдул Хамид I, турски султан. (* 1725.)
• 1938. — Сузана Валадон, француска сликарка. (* 1865.)
• 1943. — Јован Дучић, српски и југословенски писац, песник и дипломата .(* 1871.)
• 1947. — Хенри Форд, амерички инжењер. (* 1863.)
• 1955. — Теда Бара, америчка филмска глумица.
• 1965. — Драгиша Брашован, архитекта, један од пионира српске модерне архитектуре.
• 1975. — Крсто Хегедушић, хрватски сликар и графичар.
• 2005. — Александар Деспић, српски хемичар и технолог. (* 1927.)
• 2008. — Станиша Стошић, певач српске народне музике. (* 1945.)

Празници и дани сећања

• Међународни празници
  • Светски дан здравља
• Српска православна црква слави:
  • Благовести
  • Свете мученике Пелагију, Теодосију и Дулу

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума